NAJKARAKTERISTIČNIJE SITUACIJE U VEZI SA LIŠENJEM I OGRANIČENJEM SLOBODE OD STRANE POLICIJE - Lišenje slobode

Napomena:

Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Nikola Pantelić

Objavljeno: 13.12.2018.

NAJKARAKTERISTIČNIJE SITUACIJE U VEZI SA LIŠENJEM I OGRANIČENJEM SLOBODE OD STRANE POLICIJE

Lišenje slobode

Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela (građansko hapšenje)

Naše izlaganje o pojedinim oblicima lišenja i ograničenja slobode, započećemo sa najkarakterističnijim primerom, odnosno onim koji građani gotovo bez izuzetka razumeju. Naime, reč je o zaticanju učinioca krivičnog dela in flagrante, odnosno prilikom izvršenja krivičnog dela. U takvoj situaciji učinioca krivičnog dela može uhapsiti ne samo policija, već bilo ko - svaki čovek bez izuzetka. Međutim, uslov za ovo, takozvano građansko hapšenje, jeste da se radi o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti. Dakle, reč je o krivičnim delima za koja je zainteresovana, odnosno čijim izvršenjem je pogođena čitava zajednica. U ova dela spadaju gotovo sva krivična dela zbog kojih građani uobičajeno preduzimaju ovakva "hapšenja" - ubistvo, nanošenje teških telesnih povreda, krađe, razbojništva, silovanja i druga krivična dela protiv polne slobode, porodično nasilje i dr… Zaticanje pri izvršenju krivičnog dela odnosi se kako na situaciju kada je učinilac uočen pri samoj radnji izvršenja, tako i neposredno nakon nje, recimo prilikom udaljavanja ili bekstva sa mesta gde je krivično delo izvršeno… Naravno, građanin ili građani u takvim prilikama moraju voditi računa o granicama nužne odbrane, odnosno prema "uhapšenom", mogu preduzimati samo one radnje koje su neophodne, a kako bi se on predao nadležnima.

Naravno, za razliku od policije koja po prirodi posla zna koja se krivična dela gone po službenoj dužnosti, od građana se takvo znanje teško može očekivati. Upravo zato, ali i usled značaja davanja ovlašćenja svim licima u ovakvim situacijama, za "građansko hapšenje" se ne traže posebni zahtevi, osim prirodnog rezonovanja, da izvršioca dela treba zaustaviti, odnosno privesti pravdi. Ipak, lice koje je uhapšeno od strane građana, mora se odmah predati policiji ili javnom tužilaštvu. Građanin ovu zakonsku obavezu mora ozbiljno shvatiti, te učiniti sve što je u njegovoj moći, a kako bi se zatečeni izvršilac što pre predao nadležnim organima. Naravno, ukoliko to iz opravdanog razloga nije moguće (zabačeno mesto i sl…), građanin policiju ili tužilaštvo o ovom "hapšenju" mora odmah obavestiti.

Policijsko hapšenje

Za razliku od građanskog, policijsko hapšenje može preduzeti samo, i isključivo policija. Pored ostalog, to je jedan od razloga zbog koga zakon reguliše ova dva vida lišenja slobode u različitim članovima. Naravno, policijsko hapšenje preduzimaju obučena, stručna lica, pa su ovde i uslovi procene ispunjenosti uslova za hapšenje kompleksniji. S druge strane policiji za ovaj vid hapšenja nije potrebna određena odluka nadležnog organa, ovde policiju na lišenje slobode osumnjičenog lica ovlašćuje sam zakon. Naime, zakon predviđa da policija može uhapsiti određeno lice, ako postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, odnosno ukoliko postoji neki od razloga za određivanje pritvora. Razlozi zbog kojih se kod nas može odrediti pritvor protiv osumnjičenog jesu:

- da se određeno lice krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;

- postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;

- osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti;

- da je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Kao što vidimo, razlozi za određivanje pritvora su obeleženi i pojmom koji se dosta široko može tumačiti, kao što je - postojanje okolnosti koje ukazuju na izvesnu opasnost od osumnjičenog. Dakle, zakon je na ovaj način donekle proširio mogućnost policije da u određenim situacijama liši slobode neko lice i bez odluke nadležnog organa. Ipak, navedene okolnosti koje ukazuju na izvesnu opasnost od osumnjičenog moraju postojati, a policijski službenici su dužni da pre primene policijskog ovlašćenja utvrde da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu tih ovlašćenja, a i odgovorni su za takvu procenu. Ovo podrazumeva i postojanje osnovane sumnje da je određeno lice izvršilo krivično delo. To znači da postoji skup činjenica koje neposredno ukazuju da je upravo osumnjičeni izvršilac krivičnog dela. Policija uhapšeno lice mora odmah nakon hapšenja poučiti o njegovim pravima, a na prava lica lišenog slobode, nešto kasnije ćemo se posebno osvrnuti.

Ono što je ovde specifično, jeste da policija prilikom hapšenja ne donosi nikakvo rešenje, što znači da se protiv njenog postupanja nije moguće posebno žaliti, a kontrola zakonitosti postupanja policije u ovom se slučaju prvo ostvaruje pred javnim tužiocem. Tako je policija obavezna da uhapšeno lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu, te da istom preda poseban izveštaj u kome jasno moraju biti navedeni razlozi za hapšenje i vreme hapšenja osumnjičenog lica. Ipak, u slučaju da usled neotklonjivih smetnji, sprovođenje uhapšenog od strane policije traje duže od osam časova, takvo zakašnjenje će morati posebno da se obrazloži, a o čemu će javni tužilac sastaviti posebnu belešku. Naravno, javni tužilac će ovu belešku sastaviti tek nakon dobijanja svih informacija o pojedinostima hapšenja od policije i osumnjičenog lica. Svakako s obzirom da u pravnom smislu opravdanje za bilo kakvo zakašnjenje ne može biti subjektivne prirode, odlaganje sprovođenja uhapšenog javnom tužiocu biće opravdano samo iz konkretnih, objektivnih i jasnih razloga. U suprotnom radilo bi se o nezakonitom zakašnjenju.

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge