NAJKARAKTERISTIČNIJE SITUACIJE U VEZI SA LIŠENJEM I OGRANIČENJEM SLOBODE OD STRANE POLICIJE - Ograničenje slobode i dovođenje
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Nikola Pantelić
Objavljeno: 19.12.2018.
NAJKARAKTERISTIČNIJE SITUACIJE U VEZI SA LIŠENJEM I OGRANIČENJEM SLOBODE OD STRANE POLICIJE - Ograničenje slobode i dovođenje
Ograničenje slobode
Poziv osumnjičenom
Najblaža mera koja se može preduzeti prema okrivljenom licu, a u cilju obezbeđivanja njegovog prisustva ili nesmetanog vođenja krivičnog postupka, jeste pozivanje. Ono predstavlja osnovni i redovni način procesuiranja osumnjičenog lica. Tako u cilju saslušanja, javni tužilac ili policija, recimo u predistražnom postupku, mogu dostaviti pismeni poziv osumnjičenom. Reč je o situaciji u kojoj postoje posredne činjenice koje ukazuju na to da je određeno lice učinilac krivičnog dela, pa zbog toga policija ili javni tužilac ovo lice moraju pozvati u svojstvu osumnjičenog. Razlika u postupanju prema licima koje smo opisali u prethodnom delu našeg teksta, sa ovim slučajem, odnosi se na stepenovanje sumnje u krivičnom postupku. Dakle, dok je prethodno bilo reči o licima za koje se osnovano sumnja da su učinila krivično delo, ovde u odnosu na osumnjičeno lice postoje samo osnovi sumnje.
Zatvoreno pismo koje osumnjičeni dobija, treba da sadrži: naziv organa koji poziva; ime i prezime osumnjičenog, zakonski naziv krivičnog dela koji mu se stavlja na teret; mesto gde osumnjičeni treba da dođe; dan i čas kada treba da dođe; naznačenje da se poziva u svojstvu osumnjičenog lica i upozorenje da će u slučaju nedolaska prema njemu biti primenjena teža mera; kao i službeni pečat i ime i prezime nadležnog lica koje upućuje poziv. Takođe, osumnjičeni će u ovom pozivu biti obavešten da ima pravo da uzme branioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju, a kako bi pripremio svoju odbranu.
Prilikom saslušanja, organ koji obavlja saslušanje mora odmah upoznati okrivljenog sa njegovim pravima. Samo saslušanje osumnjičenog mora da bude u skladu sa svim pretpostavkama i pravilima koja se odnose na saslušanje okrivljenog. Zapisnik organa pred kojim je obavljeno saslušanje može se upotrebiti kao dokaz protiv okrivljenog na glavnom pretresu, ali samo u slučaju da je sprovedeno u skladu sa zakonom propisanim uslovima.
Pozivanje građana radi prikupljanja obaveštenja
S obzirom na to da jednu od osnovnih dužnosti policije predstavlja i prikupljanje svih obaveštenja koja bi mogla koristiti za uspešno vođenje krivičnog postupka, jasno je da prikupljanje obaveštenja od strane građana predstavlja značajnu kriminalističko operativnu radnju. Međutim, neretko se dešava da građanin koji je došao radi davanja potrebnih obaveštenja, samim svojim iskazom, samostalno ili u sklopu drugih informacija kojima policija već raspolaže, i sam postane osumnjičeni.
Naime, u pozivu koji policija upućuje licu za koje se osnovano pretpostavlja da raspolaže obaveštenjima neophodnim za obavljanje policijskih poslova mora biti naveden razlog pozivanja, svojstvo u kom se poziva, posledica neodazivanja, naziv, mesto, vreme i adresa organizacione jedinice Ministarstva u koju pozvani građanin treba da dođe. Prinudno se može dovesti samo građanin koji se nije odazvao na poziv u kome je bio upozoren na to. Izuzetno, ovlašćeno službeno lice može građanina pozvati usmenim putem ili ga pozvati odgovarajućim telekomunikacionim sredstvom, a kada je to neophodno, odnosno kada reč o informacijama čije pribavljanje ne trpi odlaganje poziv može biti upućen čak i putem sredstava javnog obaveštavanja (javni oglas). Ovakav poziv se obično upućuje svim građanima koji bi mogli imati određenu informaciju o već izvršenom krivičnom delu.
Prikupljanje obaveštenja od građanina može trajati najduže četri časa, a samo uz njegov pristanak i duže. S obzirom da se obaveštenja od građana ne smeju prikupljati prinudno, pozvano lice pred nadležnim organom može odbiti da pruži obaveštenje. Zapravo, građanin nije dužan da pruži traženo obaveštenje osim ako bi time učinio krivično delo, na šta je policijski službenik dužan da ga upozori. Takođe, građanin se ponovo može pozivati samo radi davanja obaveštenja o drugom krivičnom delu ili učiniocu. Dakle, radi davanja obaveštenja o krivičnom delu zbog koga je već pozivan, građanin se ne može ponovo prinudno dovoditi.
Kao što smo prethodno i nagovestili, ukoliko policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da se pozvani građanin može smatrati osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o njegovim pravima na jeziku koji razume. To podrazumeva dužnost policije da ga obavesti o delu koje mu se stavlja na teret, kao i da sve što izjavi može biti korišćeno kao dokaz u krivičnom postupku. Takođe, osumnjičeni građanin mora se upoznati sa time da ima pravo da ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu. Naravno, on se mora poučiti i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.
Dovođenje
U odnosu na pozivanje, dovođenje predstavlja težu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog lica, odnosno nesmetano vođenje krivičnog postupka. Reč je o naredbi koju izdaje javni tužilac ili sud, a u zavisnosti od toga da li je reč o istražnom postupku (kada naredbu izdaje javni tužilac) ili postupku nakon podignute optužnice (kada naredbu izdaje sud). Naime, pomenuti organi ovu naredbu su ovlašćeni da izdaju ako:
1) uredno pozvani okrivljeni ne dođe, a svoj izostanak ne opravda;
2) se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva;
3) je doneto rešenje o pritvoru.
Vidimo iz prethodno navedenog da se naredba izdaje najčešće nakon što se ispostavi da pozivanje okrivljenog da sam dođe nije ostvarivo. Ovo se odnosi i na situaciju kojoj je prethodila nemogućnost urednog dostavljanja poziva okrivljenom. Zapravo, ukoliko se dostavljanje poziva okrivljenom nije moglo izvršiti na adresu koju je je on prijavio, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se ono naći na oglasnoj tabli suda, a po mogućstvu i na internet stranici suda. Protokom roka od osam dana od dana isticanja poziva na oglasnoj tabli suda, smatraće se da je poziv dostavljen, a nakon čega će ukoliko iz okolnosti slučaja proizilazi da okrivljeni poziv izbegava, uslediti naredba za njegovo dovođenje.
Naredbu za dovođenje izvršava policija. Krajnji cilj ove mere jeste dovođenje okrivljenog u prostorije Ministarstva, drugog nadležnog državnog organa ili do mesta određenog naredbom. Protiv lica čije se dovođenje zahteva policija će preduzeti mere na koje je ovlašćena kada ga zatekne, međutim ukoliko nije reč o situaciji koja ne trpi odlaganje, ona to može učiniti samo u vremenskom periodu od 6:00 do 22:00 časa. Naime, policija je obavezna da preda naredbu za dovođenje licu zbog koga je izdata i pozove ga da sa njima pođe na traženo mesto. Međutim, licu za koje unapred osnovano sumnja da će pružiti otpor, policija naredbu može uručiti tek nakon dovođenja. Napokon, u odnosu na okrivljenog koji odbije da dobrovoljno pođe, policija može preduzeti mere za prinudno dovođenje.
Naredba za dovođenje izdaje se u pisanom obliku i sadrži: ime i prezime lica čije dovođenje se zahteva; mesto i godinu rođenja; zakonski naziv krivičnog dela koje mu se stavlja na teret uz navođenje odredbe krivičnog zakona; razlog zbog koga se naređuje dovođenje; službeni pečat i potpis javnog tužioca ili sudije koji naređuje dovođenje.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge