ZAKON O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA("Sl. glasnik RS", br. 125/2004, 104/2009 i 50/2018) |
Ovim zakonom uređuju se način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za mirno rešavanje radnih sporova.
Postupak mirnog rešavanja radnih sporova pokreće se i vodi u skladu sa ovim zakonom, ako o istom sporu nije odlučeno u skladu sa propisima o radu.
Kolektivnim radnim sporom (u daljem tekstu: kolektivni spor), u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom:
1) zaključivanja, izmena i/ili dopuna kolektivnog ugovora;
1a) primene kolektivnog ugovora u celini ili njegovih pojedinih odredaba;
2) primene opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavca i sindikata;
3) ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje i ostvarivanje prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca;
4) štrajka;
5) ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju, u skladu sa zakonom;
5a) utvrđivanja minimuma procesa rada, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom, u smislu ovog zakona, smatra se pravilnik o radu i sporazum poslodavca i sindikata, u skladu sa zakonom.
Stranom u kolektivnom sporu smatraju se poslodavac, sindikat, ovlašćeni predstavnik zaposlenih, zaposleni, štrajkački odbor, osnivač za javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće, društva kapitala i javne službe čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Individualnim radnim sporom (u daljem tekstu: individualni spor), u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom:
1) otkaza ugovora o radu;
2) radnog vremena;
3) ostvarivanja prava na godišnji odmor;
4) isplate zarade/plate, naknade zarade/plate i minimalne zarade u skladu sa zakonom;
5) isplate naknade troškova za ishranu u toku rada, za dolazak i odlazak sa rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge naknade troškova u skladu sa zakonom;
6) isplate otpremnine pri odlasku u penziju, jubilarne nagrade i drugih primanja u skladu sa zakonom;
7) diskriminacije i zlostavljanja na radu.
Stranom u individualnom sporu, u smislu ovog zakona, smatra se zaposleni i poslodavac, osim u slučaju iz stava 1. tačka 7) ovog člana, gde se strane u sporu određuju u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: strana u sporu).
Mirenje, u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome miritelj pruža pomoć stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora ili u kome miritelj stranama u kolektivnom sporu daje preporuku o načinu rešavanja spora.
Arbitraža, u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora.
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora su slobodni da dobrovoljno odluče o učešću miritelja u kolektivnom pregovaranju.
Strane u sporu su slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju spora, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
2) Načelo nezavisnosti i nepristrasnosti
Miritelj, odnosno arbitar je nezavisan u radu.
Miritelj, odnosno arbitar dužan je da u postupku mirnog rešavanja radnog spora postupa nepristrasno.
II REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Obrazuje se Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova kao posebna organizacija (u daljem tekstu: Agencija).
Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na:
1) mirno rešavanje kolektivnih i individualnih sporova;
2) izbor miritelja i arbitara;
3) vođenje Imenika miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Imenik);
4) stručno usavršavanje miritelja i arbitara;
5) odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara;
6) evidenciju o individualnim i kolektivnim radnim sporovima;
7) druge poslove određene zakonom.
Radom Agencije rukovodi direktor.
Direktora postavlja Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
III POSTUPAK MIRNOG REŠAVANJA RADNOG SPORA
Postupak mirnog rešavanja radnog spora pokreće se podnošenjem predloga Agenciji.
Strane u sporu mogu da podnesu predlog zajednički ili pojedinačno.
Predlog sadrži naročito:
1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedište strana u sporu;
2) predmet spora.
Uz predlog strane u sporu dostavljaju dokumentaciju u vezi sa predmetom spora, kao i imena svedoka, ako ih imaju.
Ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva je da se u roku od pet radnih dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.
2) Određivanje miritelja, odnosno arbitra
Miritelja, odnosno arbitra sporazumno određuju strane u sporu iz Imenika, u zajedničkom predlogu, odnosno u roku od tri radna dana od dana prihvatanja pojedinačnog predloga.
Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja, odnosno arbitra, određuje ga direktor Agencije rešenjem.
Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju u vezi sa predmetom spora miritelju, odnosno arbitru koji je određen za konkretan spor.
Svaka strana u sporu snosi svoje troškove u postupku, osim troškova miritelja, odnosno arbitra.
Bliže uslove u pogledu načina međusobnog opštenja učesnika u mirnom rešavanju spora i vođenja postupka, u skladu sa ovim zakonom, propisuje ministar nadležan za poslove rada.
1) Učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: učesnici) mogu da podnesu predlog Agenciji za učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju u cilju pružanja pomoći i sprečavanja nastanka spora.
Učesnici mogu da podnesu predlog zajednički ili pojedinačno.
Ako je predlog podneo jedan od učesnika, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugim učesnicima s pozivom da se u roku od tri dana izjasne da li prihvataju učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju.
Predlog sadrži vrstu kolektivnog ugovora, učesnike, mesto i vreme pregovora, a zajednički predlog ime i prezime miritelja.
Miritelj u postupku kolektivnog pregovaranja:
1) prisustvuje pregovorima;
2) ukazuje učesnicima na predloge koji nisu u skladu sa zakonom i drugim propisom;
3) pruža pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora.
Miritelj je dužan da bude nepristrasan u toku pregovora.
2) Spor u delatnostima od opšteg interesa
Strane u sporu iz člana 2. stav 1. tač. 1), 1a), 3), 4) i 5a) ovog zakona, u delatnostima u kojima postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na štrajk, dužne su da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora, u skladu sa ovim zakonom.
U delatnostima iz člana 18. ovog zakona strane u sporu su dužne da podnesu predlog, u roku od tri radna dana od dana nastanka spora, u skladu sa ovim zakonom.
Ako strane u sporu ne podnesu predlog, direktor Agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak mirenja i određuje miritelja iz Imenika.
Postupak mirenja u kolektivnom sporu vodi se pred Odborom za mirenje (u daljem tekstu: Odbor).
Odbor čine po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj.
Miritelj je dužan da zakaže raspravu u roku od tri radna dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu.
Strane u sporu su dužne da odrede svog predstavnika u Odboru i o tome obaveste miritelja najkasnije do dana zakazane rasprave.
Ako strane u sporu ne odrede svog predstavnika u roku iz stava 2. ovog člana, postupak mirenja vodi miritelj neposrednim kontaktom sa stranama u sporu.
Miritelj je predsedavajući Odbora.
Miritelj otvara i rukovodi raspravom.
Predstavnici strana u sporu na raspravi iznose svoje stavove i predloge.
Miritelj ima pravo da odvojeno, van rasprave, prikuplja informacije i druge podatke od predstavnika strana u sporu.
Po okončanju postupka mirenja, miritelj zaključuje raspravu i sa članovima Odbora donosi preporuku o načinu rešavanja spora (u daljem tekstu: preporuka).
Preporuka se sačinjava u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Za preporuku je potrebno da glasaju svi članovi Odbora.
Ako Odbor ne donese preporuku iz člana 24. ovog zakona u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave, miritelj može na zahtev jedne od strana u sporu da predloži preporuku.
Preporuka ne obavezuje strane u sporu.
Strane u sporu mogu da zaključe sporazum o rešenju spora na osnovu preporuke iz člana 24. i člana 25. stav 3. ovog zakona ili nezavisno od iste.
Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje osnov za zaključivanje, izmene i/ili dopune kolektivnog ugovora.
Ako predmet spora nije kolektivni ugovor, sporazum ima snagu izvršne isprave.
Strana u sporu koja ne postupi po preporuci iz člana 24. ovog zakona dužna je da bez odlaganja navede razloge za nepostupanje i dostavi ih miritelju.
Na predlog miritelja Agencija može da preporuku i razloge za nepostupanje po preporuci iz stava 1. ovog člana objavi u sredstvima javnog informisanja.
Postupak mirenja okončava se pred Odborom ako strane u sporu zaključe sporazum o rešenju spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Na zahtev strana u sporu Odbor može da odluči da se rok iz stava 1. ovog člana produži za narednih 30 dana.
(Brisan)
Individualni spor može da se rešava pred arbitrom u skladu sa ovim zakonom.
Ako među stranama u individualnom sporu teče sudski postupak iz istog činjeničnog i pravnog osnova sud će zastati sa postupkom.
Strane u sporu dužne su da sud obaveste o pokretanju postupka u skladu sa ovim zakonom.
Postupak pred arbitrom
Arbitar je dužan da zakaže raspravu u roku od tri radna dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu.
Rasprava se održava u prisustvu strana u sporu i arbitra.
Arbitar otvara raspravu i utvrđuje da li sva pozvana lica prisustvuju raspravi.
Ako jedna od strana u sporu neopravdano izostane sa rasprave arbitar može da održi raspravu u njenom odsustvu, uzimajući u obzir dokumentaciju koju je ta strana dostavila.
Arbitar u toku postupka ukazuje stranama u sporu na mogućnost sporazumnog rešavanja spora.
Svaka strana u sporu može da povuče predlog za pokretanje postupka pred arbitrom najkasnije do dana otvaranja rasprave.
Održavanje rasprave je javno, osim u sporovima povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu.
Arbitar može da isključi javnost na zahtev strana u sporu, ako za to postoje opravdani razlozi.
Arbitar rukovodi raspravom, uzima izjave od strana u sporu i drugih lica u postupku, izvodi dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve činjenice relevantne za odlučivanje.
Strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na navode druge strane u sporu.
Arbitar odlučuje o odlaganju rasprave, po službenoj dužnosti ili na zahtev strane u sporu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana arbitar je dužan da zakaže raspravu najkasnije u roku od pet dana od dana odlaganja rasprave.
Strane u sporu mogu da angažuju sudskog veštaka.
Na sudskog veštaka shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitra.
Svaka od strana u sporu sama snosi troškove angažovanja sudskog veštaka.
(Brisan)
Strane u sporu imaju pravo da daju završnu reč na raspravi.
Ako arbitar smatra da je predmet spora raspravljen tako da može da odluči, zaključuje raspravu.
2) Okončanje postupka pred arbitrom
Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra:
1) na osnovu sporazuma strana u sporu;
2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora;
3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć;
4) o obustavi postupka u skladu sa ovim zakonom.
Rešenje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana ima snagu izvršne isprave.
Izuzetno od člana 35a stav 1. tačka 2) spor povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu okončava se rešenjem arbitra donetim na osnovu sporazuma strana u sporu.
Ukoliko ne postoji sporazum o rešenju spora iz stava 1. ovog člana, arbitar obustavlja postupak u skladu sa članom 35a stav 1. tačka 4) ovog zakona i o istoj pravnoj stvari može se voditi sudski postupak, u skladu sa zakonom.
Arbitar donosi rešenje iz člana 35a ovog zakona o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Rešenje sadrži:
1) uvod;
2) izreku;
3) obrazloženje;
4) uputstvo o pravnom sredstvu;
5) ime, prezime i potpis arbitra;
6) broj i datum rešenja;
7) pečat Agencije.
Protiv rešenja nije dozvoljena žalba.
Rešenje je pravnosnažno i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu, osim rešenja iz člana 35b stav 2. ovog zakona, a ako je u rešenju određeno da se radnja koja je predmet izvršenja može izvršiti u ostavljenom roku, rešenje postaje izvršno istekom tog roka.
Strane u sporu su dužne da obaveste sud o donošenju rešenja ako je postupak pred sudom prekinut.
Za miritelja i arbitra može da bude izabrano lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Republike Srbije;
2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa;
3) da nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ovih poslova;
4) da je dostojno dužnosti miritelja, odnosno arbitra.
Za arbitra može biti izabrano lice koje pored uslova iz stava 1. ovog člana, ima položen pravosudni ispit ili je redovni profesor fakulteta iz pozitivno-pravnih predmeta.
Odredba člana 38. stav 1. tačka 1) ovog člana, u pogledu državljanstva Republike Srbije, ne primenjuje se na državljane država članica Evropske unije, od pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Izbor miritelja i arbitara vrši se putem javnog oglasa koji, u Službenom glasniku Republike Srbije, objavljuje Agencija.
Izbor između prijavljenih kandidata vrši Komisija za izbor miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Komisija).
Komisiju čine dva predstavnika Vlade, dva predstavnika reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije i dva predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca osnovanih za teritoriju Republike Srbije.
Predstavnike Vlade imenuje Vlada, a predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca imenuje socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike Srbije, na predlog reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca - članova tog saveta.
Komisija bira predsednika iz reda svojih članova.
Odluku o izboru miritelja i arbitara Komisija donosi u roku od 60 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.
Odluka se smatra donetom ako za nju glasa dvotrećinska većina članova Komisije.
Odluka je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor, u skladu sa zakonom.
Miritelj i arbitar se biraju na četiri godine i mogu biti ponovo izabrani.
Rok iz stava 1. ovog člana računa se od dana konačnosti odluke o izboru.
Svojstvo miritelja, odnosno arbitra stiče se danom upisa u Imenik.
Na osnovu odluke o izboru miritelja, odnosno arbitra direktor Agencije donosi rešenje o upisu u Imenik.
Rešenje sadrži ime, prezime, adresu i stručnu spremu miritelja, odnosno arbitra.
Imenik vodi Agencija.
Imenik sadrži sledeće podatke:
1) ime i prezime miritelja, odnosno arbitra;
2) adresu;
3) stručnu spremu;
4) naziv i sedište poslodavca, ako je u radnom odnosu;
5) broj i datum odluke o izboru;
6) broj i datum rešenja o upisu i brisanju iz Imenika.
Miritelj i arbitar dužni su da prijave promenu podataka iz člana 43. stav 2. tač. 2) i 4) ovog zakona u roku od tri dana od dana nastanka promene.
Svojstvo miritelja i arbitra prestaje brisanjem iz Imenika.
Miritelj, odnosno arbitar se briše iz Imenika:
1) ako se naknadno utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 38. ovog zakona;
2) ako prestanu da postoje uslovi iz člana 38. tač. 1), 3) i 4) ovog zakona;
3) po isteku roka na koji je izabran, ako ne bude ponovo izabran;
4) ako odbije da se stručno usavršava;
5) ako nestručno i nesavesno obavlja dužnosti;
6) ako se neuredno odaziva na poziv Agencije;
7) ako neopravdano odugovlači postupak mirnog rešavanja radnog spora;
8) lični zahtev;
9) usled gubitka poslovne sposobnosti;
10) usled smrti;
11) ako ne postupa u skladu sa etičkim kodeksom.
Rešenje o brisanju iz Imenika u slučajevima iz člana 45. stav 2. donosi direktor Agencije u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga koji je osnov za brisanje, odnosno u roku od osam dana od dana saznanja za taj razlog.
Rešenje o brisanju iz Imenika u slučajevima iz člana 45. stav 2. tač. 4)-7) i 11) direktor Agencije donosi po pribavljenom mišljenju socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije.
Rešenje o brisanju iz Imenika je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor, u skladu sa zakonom.
Rešenje o upisu i brisanju iz Imenika objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
6. Izuzeće miritelja i arbitara
Strana u sporu može direktoru Agencije da podnese zahtev za izuzeće miritelja, odnosno arbitra, i to:
1) ako zastupa neku od strana u sporu, ili je u poslednjih pet godina zastupao neku od strana u sporu;
2) ako je srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena neke od strana u sporu, odnosno ako je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena neke od strana u sporu;
3) ako je u radnom ili članskom odnosu sa nekom od strana u sporu ili je takav odnos postojao u poslednje dve godine;
4) ako je povezan sa stranama u sporu na bilo koji drugi način koji bi mogao da utiče na njegovu nepristrasnost.
Miritelj i arbitar po službenoj dužnosti vode računa o razlozima za izuzeće u toku postupka i dužni su da o njima obaveste direktora Agencije.
Direktor Agencije odlučuje o izuzeću miritelja i arbitra po obaveštenju miritelja, odnosno arbitra i na zahtev strane u sporu, u roku od osam dana od saznanja za postojanje razloga za izuzeće.
U slučaju izuzeća postupak mirnog rešavanja radnog spora nastavlja se izborom novog miritelja, odnosno arbitra u skladu sa ovim zakonom.
7. Dužnosti i prava miritelja i arbitara
1) Dužnosti miritelja i arbitara
Miritelj i arbitar su dužni da postupaju savesno i po svom najboljem znanju, u cilju rešavanja spora između strana u sporu.
Miritelj i arbitar dužni su da se u postupku mirnog rešavanja radnih sporova pridržavaju etičkog kodeksa koji donosi ministar nadležan za poslove rada.
Miritelj i arbitar su dužni da se stručno usavršavaju.
Miritelj i arbitar su dužni da redovno obaveštavaju Agenciju o pokretanju, toku i okončanju postupka mirnog rešavanja radnog spora.
Miritelj i arbitar imaju pravo na nagradu za rad i naknadu troškova koje su imali tokom postupka.
Aktom Vlade utvrđuju se uslovi za ostvarivanje prava na nagradu i naknadu troškova i njihova visina.
Sredstva iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Miritelj i arbitar imaju pravo na odsustvo sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) za vreme dok vode postupak mirnog rešavanja radnog spora u skladu sa ovim zakonom.
Miritelj i arbitar imaju pravo na identifikacioni dokument.
Bliže uslove u pogledu izdavanja identifikacionog dokumenta propisuje ministar nadležan za poslove rada.
V EVIDENCIJA O POSTUPCIMA MIRNOG REŠAVANJA RADNIH SPOROVA
Agencija vodi evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova.
Evidencija sadrži naročito:
1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedište strana u sporu;
2) ime i prezime miritelja, odnosno arbitra;
3) vrstu i predmet spora;
4) datum pokretanja postupka;
5) datum i način okončanja spora.
Na zahtev socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije Agencija dostavlja obaveštenja u vezi sa podacima o kojima vodi evidencije, kao i obaveštenja o drugim pitanjima od značaja za postupke mirnog rešavanja radnih sporova.
Vlada će postaviti direktora Agencije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Izbor miritelja i arbitara i njihov upis u Imenik, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se do 31. decembra 2004. godine.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na postupak mirnog rešavanja radnih sporova primenjuju se od 1. januara 2005. godine.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Član 15
Izbor arbitara i njihov upis u Imenik, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 16
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova
("Sl. glasnik RS", br. 50/2018)
Član 33
Podzakonski akti koji se donose u skladu sa odredbama ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 34
Podzakonski propisi doneti na osnovu odredaba Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) ostaju na snazi do dana stupanja na snagu podzakonskih propisa donetih na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Član 35
Postupci mirnog rešavanja radnih sporova koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji važe do početka primene ovog zakona.
Član 36
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".