ZAKON O POMORSKOJ PLOVIDBI("Sl. glasnik RS", br. 87/2011, 104/2013, 18/2015, 113/2017 - dr. zakon i 83/2018) |
UVODNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru pomorskih brodova koji viju zastavu Republike Srbije i drugih plovila upisanih u jedan od domaćih upisnika, njihova sposobnost za plovidbu, posada, zaštita mora od zagađenja sa brodova, nadzor i druga pitanja koja se odnose na bezbednost pomorske plovidbe.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pomorske brodove odnose se i na druga plovila, ako je to ovim zakonom predviđeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ratne brodove, kada je to ovim zakonom propisano.
Na odnose koji nisu uređeni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona, primenjuju se običaji u pomorskoj plovidbi.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) brod je pomorski brod registrovan za plovidbu morem, čija baždarska dužina iznosi najmanje 12 m, a bruto tonaža najmanje 15 BT i koji prevozi najmanje 12 lica, osim ratnog broda;
2) brod za prevoz gasova je brod registrovan za prevoz utečnjenih gasova u razlivenom stanju;
3) brod u gradnji je brod od momenta polaganja kobilice ili sličnog postupka gradnje do momenta upisa u upisnik brodova;
4) brodar je vlasnik plovila, zakupac, čarterer ili menadžer koji je držalac plovila, nosilac plovidbene odgovornosti;
5) brzi putnički brod je putnički brod registrovan za plovidbu morem kojem je najveća brzina u m/s jednaka ili veća od vrednosti dobijene formulom: 3,7 ▽ 0,1667, gde je ▽ istisnina na konstruktivnoj vodnoj liniji u m3. Pod brzim putničkim brodom ne smatraju se neistisninski brodovi čiji je trup potpuno iznad površine usled delovanja aerodinamičkih sila generisanih površinskim efektom. Brodovi, zapremina istisnine 500 m3 i manje i najveće brzine manje od 20 čvorova, u plovidbi morem ne smatraju se brzim putničkim brodovima;
6) brzi teretni brod je teretni brod registrovan za plovidbu morem kojem je najveća brzina u m/s jednaka ili veća od vrednosti dobijene formulom: 3,7 Ñ0,1667, gde je Ñ istisnina na konstruktivnoj vodnoj liniji u m3. Pod brzim teretnim brodom ne smatraju se neistisninski brodovi čiji je trup potpuno iznad površine usled delovanja aerodinamičkih sila generisanih površinskim efektom;
6a) bruto tonaža broda je bruto tonaža (BT) izračunata u skladu sa propisima o baždarenju broda sadržana u Dodatku I Međunarodne konvencije o baždarenju brodova iz 1969. godine, sa izmenama i dopunama;
7) vlasnik plovila je fizičko ili pravno lice koje je kao vlasnik upisano u jedan od upisnika;
8) dužina broda, jahte i čamca je dužina utvrđena Tehničkim pravilima;
9) domaći brod je pomorski brod koji ima državnu pripadnost Republike Srbije i koji je upisan u jedan od domaćih upisnika;
10) država luke je država u čiju luku uplovljava domaći brod;
11) zaštićeno područje je područje mora gde je, zbog priznatih tehničkih razloga u vezi sa njegovim okeanografskim i ekološkim stanjem i posebnim karakterom njegovog saobraćaja, potrebno usvajanje posebnih metoda za sprečavanje zagađenja mora;
12) imenovano telo je privredno društvo ili preduzetnik koje je imenovano od strane ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja za obavljanje statutarne sertifikacije pomorske opreme, kao i za ocenjivanje usaglašenosti plovila za rekreaciju do 24 m dužine tokom gradnje;
13) IMO je Međunarodna pomorska organizacija;
14) ISM Pravilnik je Međunarodni pravilnik upravljanja za bezbedan rad brodova i sprečavanje zagađenja, usvojen Rezolucijom A.741(18) od strane IMO, od 4. novembra 1993. godine, kako je izmenjen i dopunjen Rezolucijom Komiteta za pomorsku bezbednost 104(73) od 5. decembra 2000. godine, sa svim naknadnim izmenama i dopunama;
15) ISPS Pravilnik je Međunarodni pravilnik o sigurnosti brodova i lučkih postrojenja, sa izmenama i dopunama;
16) IMDG Pravilnik je Međunarodni pravilnik o pomorskom prevozu opasne robe, usvojen Rezolucijom 122(75) Komiteta za pomorsku bezbednost IMO;
17) jahta je plovilo koje služi za rekreaciju, sport i razonodu koje može da se koristi za lične potrebe ili u komercijalne svrhe, čija baždarska dužina iznosi najmanje 9 m, a bruto tonaža - najmanje 15 BT i koje prevozi najviše 12 lica;
18) kompanija je vlasnik broda ili bilo koje drugo fizičko ili pravno lice, kao što je menadžer ili bareboat čarterer, koje je preuzelo odgovornost za upravljanje brodom od vlasnika broda i koje je preuzimanjem takve odgovornosti preuzelo ovlašćenja i odgovornosti u skladu sa ISM Pravilnikom;
19) klasna sertifikacija je izdavanje dokumenata od strane priznate organizacije kojima se potvrđuje sposobnost broda da se koristi za određenu namenu u skladu sa tehničkim pravilima, usvojenim i objavljenim od strane priznate organizacije;
19a) Load Lines Konvencija je Međunarodna konvencija o teretnim linijama iz 1966. godine sa naknadnim izmenama i dopunama;
20) LRIT je sistem identifikacije i praćenja brodova na velikoj udaljenosti u skladu sa propisom V/19-1 SOLAS Konvencije;
21) MARPOL Konvencija je Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađenja sa brodova sa naknadnim izmenama i dopunama;
22) međunarodno putovanje je putovanje broda, jahte, ili drugog plovila koje plovi iz luke jedne države u luku druge države ili koje plovi na otvorenom moru ili u teritorijalnim vodama obalnih država radi pružanja određenih usluga;
22a) menadžer je pravno lice koje je preuzelo odgovornost za upravljanje poslovanjem i/ili tehničko održavanje broda i/ili popunjavanje broda posadom, odnosno za obavljanje drugih poslova u skladu sa standardnim Baltic and International Maritime Council (BIMCO) sporazumom o upravljanju brodom;
23) MEPC je Komitet za zaštitu morske sredine IMO-a;
24) MSC je Komitet za pomorsku bezbednost IMO-a;
25) naučno istraživački brod je brod registrovan isključivo za naučna ili tehnološka istraživanja ili iskorišćavanja mora, morskog dna ili njegovog podzemlja, opremljen opremom i uređajima za tu namenu, kao i smeštajem za posebno osoblje;
26) nuklearni brod je pomorski brod opremljen nuklearnim postrojenjem;
27) nepokretna platforma je veštačko ostrvo, instalacija ili struktura koja je trajno pričvršćena za morsko dno za potrebe istraživanja ili eksploatacije bogatstva ili u druge ekonomske svrhe;
28) Nm je oznaka za nautičku milju;
29) NOxTehnički pravilnik je Tehnički pravilnik o kontroli ispuštanja azotovih oksida iz brodskog dizel motora;
30) otpad je svaki otpad koji nastaje na brodu ili od rada broda, isključujući svežu ribu i njene delove, nastao za vreme rada broda i koji se može odstranjivati trajno ili u vremenskim razmacima, kako je definisano u Prilogu V MARPOL Konvencije;
31) obalna država je država u čije teritorijalno more, odnosno unutrašnje morske vode uplovljava domaći brod;
32) opasna roba su materije, stvari i predmeti obuhvaćeni IMDG Pravilnikom;
32a) opasan materijal je bilo koji materijal ili supstanca koja može dovesti do stvaranja opasnosti po ljudsko zdravlje i životnu sredinu;
33) plovilo je brod, tehnički plovni objekt, jahta, čamac i drugi objekt koji je osposobljen za plovidbu morem i koji učestvuje u plovidbi, kao i objekt koji je u potpunosti ili delimično ukopan u morsko dno ili položen na morsko dno;
34) plovilo za rekreaciju je plovilo koje je namenjeno za sport i razonodu čija je dužina trupa od 2,5 do 24 m, nezavisno od vrste pogona;
35) plovidbeni agent je pravno lice koje je registrovano za obavljanje plovidbeno agencijskih poslova i koje na osnovu opšteg ili posebnog punomoćja od strane brodara, u njegovo ime i za njegov račun, obavlja plovidbeno agencijske poslove koji uključuju pomaganje, posredovanje i zastupanje u odnosu na plovidbu i iskorišćavanje brodova;
36) pomorska plovidba je plovidba koja se obavlja na moru;
37) pomorska nesreća je vanredni događaj na moru nastao u plovidbi ili iskorišćavanju plovila, plovnog puta ili objekta na njemu usled koga je, kao neposredna posledica upotrebe plovila, došlo do ljudskih žrtava ili telesnih oštećenja, materijalne štete ili zagađenja životne sredine, ali ne uključuje namerno činjenje ili nečinjenje s namerom da se ugrozi bezbednost broda, lica na brodu ili životna sredina;
38) pomorska nezgoda je vanredni događaj na moru, koji nije pomorska nesreća, koji je nastao usled neposrednog iskorišćavanja plovila, a koji ugrožava ili je ugrozio bezbednu plovidbu broda, bezbednost putnika ili bilo kojih drugih lica na brodu, odnosno koji ugrožava ili je doveo do zagađenja životne sredine, ali ne uključuje namerno činjenje ili nečinjenje s namerom da se ugrozi bezbednost broda, lica na brodu ili životna sredina;
39) pomorska oprema je oprema koja se obavezno ili dobrovoljno ugrađuje i upotrebljava na brodu i koja ispunjava zahteve propisane međunarodnim propisima, za čiju upotrebu je neophodno odobrenje od strane nadležnih organa Republike Srbije;
40) poslodavac je domaće, odnosno strano fizičko ili pravno lice sa kojim je pomorac zaključio ugovor o radu u svoje ime;
41) postojeći brod je brod koji nije u gradnji;
41a) postrojenje za recikliranje brodova je utvrđeni prostor koji predstavlja lokaciju, koja se koristi za recikliranje brodova;
42) priznata organizacija je organizacija koja ispunjava uslove propisane posebnim propisom i koja je ovlašćena od ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja za obavljanje statutarne sertifikacije pomorskih brodova koja obuhvata obavljanje pregleda i izdavanje propisanih isprava;
43) putnik je svako lice na plovilu, osim dece mlađe od jedne godine, lica zaposlenih na plovilu u bilo kom svojstvu i članova njihove porodice;
44) putnički brod je brod sa sopstvenim pogonom registrovan za prevoz više od 12 putnika;
45) ratni brod je brod koji je pod komandom oružanih snaga, a čija je posada vojna;
45a) recikliranje brodova je potpuno ili delimično rastavljanje broda u postrojenju za recikliranje brodova kako bi se iskoristili sastavni delovi i materijali za preradu, pripremu za ponovnu upotrebu, uz obezbeđivanje upravljanja opasnim i drugim materijalima koji uključuje povezane postupke kao što su skladištenje i tretman komponenti i materijala na licu mesta, ali ne i njihova dalja prerada ili odlaganje u odvojenim postrojenjima;
46) ribarski brod je brod sa sopstvenim pogonom registrovan i opremljen za ulov ribe ili drugih živih bića koja žive u moru, čija je najmanja dužina 12 m, a bruto tonaža najmanja 15;
47) ro-ro putnički brod je putnički brod sa prostorom za ro-ro teret i prostorom posebne kategorije;
48) ro-ro teretni brod je teretni brod sa prostorom samo za prevoz ro-ro tereta;
49) ro-ro trajekt je pomorski putnički brod opremljen tako da omogućava drumskim i železničkim prevoznim sredstvima da se ukrcavaju (roll on) na brod ili iskrcavaju (roll off) koji prevozi više od 12 putnika;
50) SOLAS Konvencija je Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru sa naknadnim izmenama i dopunama;
51) statutarna sertifikacija je izdavanje svedočanstava od strane ili u ime Republike Srbije u skladu sa međunarodnim konvencijama;
52) SafeSeaNet je sistem Evropske unije za razmenu informacija o pomorskoj plovidbi uspostavljen od strane Evropske komisije u cilju praćenja primene odgovarajućih sekundarnih izvora prava Evropske unije od strane država članica EU;
53) tanker za prevoz ulja je brod registrovan prvenstveno za prevoz ulja u tečnom stanju;
54) tanker za prevoz hemikalija je brod registrovan prvenstveno za prevoz opasnih hemikalija i štetnih materija u tečnom stanju;
55) tegljač, odnosno potiskivač je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanje drugih plovila;
56) trgovačka mornarica obuhvata pomorske brodove i druga pomorska plovila, osim ratnih brodova;
57) teretni brod je brod registrovan za prevoz tereta sa ili bez sopstvenog pogona;
58) tehnički plovni objekt je brod, sa ili bez sopstvenog pogona registrovan za obavljanje tehničkih radova (bager, dizalica, platforma za istraživanje i eksploataciju nafte i sl.);
59) ulje je svako postojano ulje, kao što su sirova nafta i njeni derivati, te talog i otpadna ulja kako je to navedeno u Prilogu I MARPOL Konvencije bez obzira na to da li se prevoze kao teret ili kao zalihe goriva i maziva;
60) fekalije su otpadne vode iz brodskih toaleta, medicinskih prostorija (apoteke, brodske bolnice i dr.), prostorija sa živim životinjama i druge otpadne vode ako se mešaju sa otpadnim vodama iz navedenih prostorija, kako je definisano u Prilogu IV MARPOL Konvencije;
61) čamac je plovilo registrovano za plovidbu morem, koje nije jahta, čija baždarska dužina iznosi manje od 12 m, a bruto tonaža - manje od 15 BT. U čamce ne spadaju plovila koja pripadaju drugom plovilu u svrhu prikupljanja, spasavanja ili obavljanja radova, plovila namenjena za sportska takmičenja, kanui, kajaci, gondole, pedoline, daske za jedrenje, daske za jahanje na talasima i slično;
62) štetne tečne stvari su stvari određene u Dodatku II Priloga II MARPOL Konvencije;
63) štetni sistem protiv obrastanja je premaz, boja, površinska obrada, površina ili sredstvo koje se koristi na brodu radi sprečavanja prirastanja nepoželjnih organizama.
Termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnosi.
BEZBEDNOST POMORSKE PLOVIDBE I PILOTAŽA
1. Bezbednost pomorske plovidbe
Bezbednost pomorske plovidbe podrazumeva uslove, pravila, tehnička pravila i mere koje moraju da ispunjavaju plovila i posada kojima se obezbeđuje bezbedna plovidba.
Poslovi bezbednosti pomorske plovidbe su upravni, inspekcijski, tehnički i drugi stručni poslovi određeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, kojima se obezbeđuje bezbednost pomorske plovidbe.
Poslovi iz stava 1. ovog člana u nadležnosti su ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministarstvo), lučke kapetanije kao područne jedinice ministarstva, nezavisnog državnog organa za sprovođenje bezbednosne istrage, centra za obuku pomoraca, priznate organizacije i imenovanog tela.
Ministarstvo, organi i organizacije iz člana 6. stav 2. ovog zakona, osim nezavisnog državnog organa za sprovođenje bezbednosne istrage, dužni su da usvoje, primenjuju i održavaju Sistem upravljanja kvalitetom koji se sertifikuje u skladu sa međunarodnim standardima upravljanja kvalitetom.
Ministarstvo će jednom u sedam godina prijaviti organe i organizacije iz stava 1. ovog člana za IMO plan kontrole rada država članica (IMO Audit Scheme) u skladu sa IMO Rezolucijom A.974(24).
Ako se pomorski brodovi koji viju zastavu Republike Srbije nalaze na crnoj listi, ili dve godine uzastopno na sivoj listi, koje se objavljuju u godišnjem izveštaju Pariskog memoranduma o razumevanju i kontroli države luke (u daljem tekstu: Pariski memorandum), ministarstvo će Evropskoj komisiji najkasnije četiri meseca posle objavljivanja izveštaja Pariskog memoranduma dostaviti izveštaj o vršenju svojih dužnosti države zastave kojim se utvrđuju i analiziraju nedostaci i glavni razlozi neusklađenosti koji su prouzrokovali zabranu plovidbe domaćih brodova, a što je za posledicu imalo stavljanje Republike Srbije na crnu ili sivu listu.
U pomorskoj plovidbi moraju se primenjivati propisana međunarodna pravila plovidbe i propisani signali i oznake koji moraju zadovoljiti zahteve bezbedne i uredne plovidbe.
Domaći brod dužan je da vije zastavu trgovačke mornarice Republike Srbije.
Domaći brodovi koji prevoze opasnu robu dužni su da se pridržavaju odredbi Glave VII SOLAS Konvencije, odredbi IMDG Pravilnika, kao i propisa Evropske unije kojim se uređuje prijavljivanje opasne ili zagađujuće robe koja se prevozi brodovima (HAZMAT).
Domaći brodovi koji moraju da imaju brodsku radio-stanicu dužni su da za vreme plovidbe organizuju službu bdenja, u skladu sa propisima o radio-saobraćaju.
Na način i uslove rada radio-službe za bezbednost plovidbe na domaćim brodovima, kao i na uslove koje moraju da ispunjavaju brodske radio stanice, primenjuju se odredbe Radio pravila, koje je usvojila Međunarodna unija za telekomunikacije.
Ministarstvo je dužno da Evropskoj komisiji i državama članicama Evropske unije za domaći brod učini dostupnim podatke o:
1) brodu (ime, IMO broj i dr.);
2) datumu pregleda, uključujući vanredne preglede ako su vršeni;
3) priznatim organizacijama koje vrše sertifikaciju i klasifikaciju broda;
4) nadležnom organu države luke koji je izvršio pregled broda i datumu izvršenog pregleda;
5) rezultatima inspekcijskih pregleda države luke (nedostaci pregleda i zabrane plovidbe);
6) pomorskim nesrećama;
7) brodovima koji su prestali da plove pod domaćom zastavom u prethodnih 12 meseci.
Domaći brod dužan je da prilikom dolaska i/ili odlaska iz luke obalne države preda toj luci:
1) opštu izjavu;
2) izjavu o teretu;
3) izjavu o brodskim zalihama;
4) izjavu o imovini posade;
5) spisak posade;
6) spisak putnika;
7) dokument o pošti, u smislu Svetske poštanske konvencije;
8) pomorsku zdravstvenu izjavu.
Domaći brod koji prevozi opasni teret pored isprava iz stava 1. ovog člana dužan je da prilikom dolaska i/ili odlaska iz luke obalne države preda nadležnom organu te luke i manifest opasnog tereta.
Dokumenti iz st. 1. i 2. ovog člana moraju da budu na srpskom i engleskom jeziku.
Ministar propisuje sadržinu, obrasce, način i uslove izdavanja i vođenja dokumenata koje domaći brod predaje pri dolasku i/ili odlasku iz luke obalne države, lica nadležna za potpisivanje dokumenata, kao i mere koje kompanija treba da preduzme u cilju efikasnog sprovođenja procedura za dolazak i/ili odlazak putnika i posade sa broda u luci.
Vlasnik, odnosno kompanija domaćeg broda dužna je da usvoji, primenjuje i održava Sistem upravljanja bezbednošću, u skladu sa Glavom IX SOLAS Konvencije i ISM Pravilnikom koji uključuje sledeće obavezne elemente:
1) politiku bezbednosti plovidbe kompanije i zaštitu životne sredine od strane kompanije;
2) uputstva i procedure u cilju osiguranja bezbedne plovidbe broda i zaštite životne sredine u saglasnosti sa zahtevima međunarodnog prava;
3) utvrđivanje nivoa ovlašćenja i način komunikacije između obale i posade na brodu;
4) procedure za prijavljivanje nezgoda i neusaglašenosti uspostavljenog sistema sa odredbama ISM Pravilnika;
5) procedure za pripremu odgovora na vanredne situacije;
6) procedure za unutrašnju kontrolu i preglede funkcionisanja uspostavljenog Sistema upravljanja bezbednošću;
7) sistem za registrovanje podataka o putnicima koji mora da ispunjava uslove preglednosti, dostupnosti, upotrebljivosti i sigurnosti.
U cilju osiguranja bezbedne plovidbe svojih brodova i uspostavljanja veze između kompanije i lica na brodu, svaka kompanija dužna je da odredi lice ili lica na obali koja će biti odgovorna za kontrolu svih aspekata bezbedne plovidbe brodova kompanije i zaštite životne sredine, kao i da obezbede odgovarajuća sredstva i podršku brodovima.
Zahtevi predviđeni ISM Pravilnikom koje brodovi i kompanije moraju da ispunjavaju, bliže se utvrđuju tehničkim pravilima za statutarnu sertfikaciju pomorskih brodova.
Sva lica na domaćem putničkom brodu moraju da budu prebrojana pre nego što brod isplovi iz luke.
Pre nego što domaći putnički brod isplovi iz luke, broj lica na brodu mora biti prijavljen zapovedniku broda i odgovornom licu određenom od strane kompanije za vođenje popisa putnika ili odgovarajućem sistemu kompanije na kopnu razvijenom u skladu sa ISM Pravilnikom.
Pre nego što domaći putnički brod isplovi iz luke, zapovednik mora da obezbedi da broj lica na brodu ne prelazi broj lica koji brod može da prevozi.
Kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom dužna je da obezbedi da podaci koji se odnose na broj putnika u svakom trenutku budu dostupni inspektorima bezbednosti plovidbe, kao i službama za traganje i spasavanje najbliže obalne države, koje su obrazovane u skladu sa međunarodnim propisima, u slučaju vanredne situacije.
Lični podaci o putnicima na domaćem putničkom brodu, koji isplovljava iz luke polazišta koja se nalazi u jednoj državi članici Evropske unije i na putu je ka luci odredišta koja se nalazi u drugoj državi članici Evropske unije, čuvaju se u skladu sa potrebama traganja i spasavanja, kao i sprovođenja postupka istraživanja pomorske nesreće ili pomorske nezgode.
Kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom dužna je da uspostavi sistem za registraciju i prenos podataka o putnicima, kao i da odredi registratora koji je odgovoran za čuvanje i prenos podataka o putnicima u vanrednim situacijama ili odmah nakon pomorske nesreće ili pomorske nezgode.
Sistem iz stava 6. ovog člana odobrava ministarstvo.
Sistem za registraciju i prenos podataka o putnicima iz stava 5. ovog člana, mora da ispunjava sledeće kriterijume:
1) omogućava da se podaci vode u standardizovanom obliku;
2) omogućava da podaci budu lako dostupni nadležnim organima obalnih država kojima podaci moraju da budu dostavljeni;
3) ne prouzrokuje usporavanje postupka ukrcavanja i/ili iskrcavanja putnika;
4) omogući zaštitu od neovlašćene upotrebe i zloupotrebe koja uključuje neovlašćeni pristup, izmenu ili gubitak.
Kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom dužna je da obezbedi da podaci u vezi lica koja su iskazala potrebu za posebnom negom ili za pomoć u vanrednim situacijama, budu zabeleženi na odgovarajući način i dostavljeni zapovedniku pre nego što putnički brod isplovi iz luke.
Ministarstvo po potrebi vrši kontrolu rada sistema za registraciju i prenos podataka o putnicima koji koristi kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom.
Ministar propisuje vrstu podataka, način prikupljanja i vođenja evidencije podataka o putnicima koje domaći putnički brod mora da vodi o putnicima na putničkom brodu.
Ispitivanje pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda i bezbednosna istraga
Ispitivanje pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda i bezbednosna istraga vrše se u vezi sa pomorskim nesrećama i pomorskim nezgodama koje se dogode usled iskorišćavanja broda ako je pomorska nesreća ili pomorska nezgoda prouzrokovala smrt ili teže telesne povrede, veći gubitak ili oštećenje imovine, ili zagađenje morske sredine.
Ispitivanje pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda vrši ministarstvo preko inspektora bezbednosti plovidbe radi prikupljanja dokaza i podataka potrebnih za utvrđivanje prekršajne i krivične odgovornosti, u skladu sa zakonom.
Za organizaciju i sprovođenje bezbednosne istrage u cilju utvrđivanja okolnosti i uzroka pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda i predlaganja mera radi izbegavanja pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda, kao i unapređenja bezbednosti plovidbe odgovoran je nezavisni državni organ za sprovođenje bezbednosne istrage, koji je funkcionalno i organizaciono nezavisan od svih organa i organizacija nadležnih za oblast pomorstva i od svih pravnih i fizičkih lica sa kojima bi mogla doći u sukob interesa.
Nezavisni državni organ iz stava 3. ovog člana osnovaće se posebnim zakonom.
Ispitivanje pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda:
1) mora da bude nezavisno od bezbednosne istrage u delu koji se odnosi na uzimanje iskaza svedoka;
2) ne može da bude sprečeno, obustavljeno ili odloženo zbog bezbednosne istrage ili bilo kojeg drugog razloga;
3) mora da bude delotvorno, kao i da obezbedi saradnju sa organom iz člana 13. stav 3. ovog zakona.
U slučaju potrebe za specijalističkim znanjima u ispitivanje pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda rešenjem ministra mogu da se uključe i specijalisti iz pojedinih oblasti.
(Brisan)
Pilotaža je davanje stručnih saveta zapovedniku broda od strane stručnih lica (pilota) u pogledu vođenja broda radi bezbedne plovidbe.
Zapovednik domaćeg broda dužan je da koristi usluge pilotaže na mestima na kojima je propisana obavezna pilotaža propisima obalne države.
Pilotaža brodom ne oslobađa zapovednika broda dužnosti da upravlja plovidbom i manevrisanjem broda i odgovornosti koje iz toga nastaju.
Brodar broda koji koristi usluge pilotaže odgovara za radnje i propuste pilota, kao i za radnje i propuste člana posade svoga broda.
BROD
1. Utvrđivanje sposobnosti broda za plovidbu
Brod je sposoban za plovidbu u određenim kategorijama plovidbe i za određenu namenu ako odgovara odredbama ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona i Tehničkim pravilima u vezi sa:
1) bezbednošću ljudskih života, broda i imovine;
2) Sistemom upravljanja bezbednošću kompanije i broda;
3) sigurnosnom zaštitom;
4) sprečavanjem zagađenja morske sredine uljem, štetnim tečnim stvarima u rasutom stanju, štetnim stvarima u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim tankovima ili drumskim i železničkim tank vagonima, fekalijama i otpadom;
5) sprečavanjem zagađenja vazduha;
6) zaštitom morske sredine od štetnih vodenih organizama i patogena u balastnim vodama i talozima;
7) zaštitom morske sredine od štetnog delovanja sredstava protiv obrastanja trupa;
7a) recikliranjem brodova;
8) bezbednošću i zdravljem na radu, smeštajem posade i drugih lica zaposlenih na brodu;
9) zahtevima za prevoz putnika;
10) sigurnošću uređaja za rukovanje teretom.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana brod je sposoban za plovidbu i:
1) ako je na njemu ukrcan najmanji propisani broj članova posade sa odgovarajućim ovlašćenjima o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti koji brod mora imati za bezbednu plovidbu;
2) ako ispunjava zahteve u odnosu na upotrebu signala, održavanja veza i sprečavanje sudara, raspolaže kartama, nautičkim publikacijama, opremom i instrumentima za navigaciju, koji omogućavaju bezbednu plovidbu;
3) ako je smeštaj i broj ukrcanih putnika u skladu sa:
(1) Tehničkim pravilima i drugim propisima kojima se uređuje prevoz putnika,
(2) odredbama i uslovima navedenim u brodskim ispravama i knjigama i potvrđenoj (odobrenoj) tehničkoj dokumentaciji;
4) ako je teret na brodu ukrcan, složen, raspoređen i osiguran u skladu sa:
(1) Tehničkim pravilima i drugim propisima kojima se uređuju uslovi za prevoz tereta,
(2) odredbama i uslovima navedenim u brodskim ispravama, knjigama i odobrenoj tehničkoj dokumentaciji;
5) ako su na brodu obezbeđeni propisani uslovi pružanja medicinske pomoći i ako brod ima i propisano vodi brodsku apoteku.
Ministar propisuje bitne zahteve koji se odnose na pomorsku opremu koji moraju da budu ispunjeni za njeno stavljanje na tržište i/ili upotrebu, uključujući zaštitne mere i izuzeća u slučaju tehničkih inovacija, odnosno zbog ispitivanja ili provere, postupke za ocenu usklađenosti pomorske opreme, sadržinu Deklaracije o usaglašenosti, zahteve koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti da bi bilo imenovano za ocenjivanje usaglašenosti, znak usaglašenosti i označavanje usaglašenosti, poverljivost podataka i zaštitnu klauzulu.
Ministar propisuje kategoriju plovidbe brodova.
Vlada propisuje minimalne uslove koje u zavisnosti od kategorije plovidbe, nosivosti, broja članova posade i vrste tereta koju prevoze moraju da ispunjavaju brodovi, njihova oprema i uređaji radi pružanja odgovarajuće medicinske nege članova posade, zahteve u odnosu na lekarsku ordinaciju na brodu i obaveznu sadržinu brodske apoteke, način vršenja kontrole medicinskog i sanitetskog materijala, kao i obrazac i način vođenja upisnika o sadržini brodske apoteke.
Vlada propisuje način postepenog isključivanja iz plovidbe tankera bez dvostruke oplate i uvođenja u plovidbu tankera sa dvostrukom oplatom ili drugim ekvivalentnim zahtevima za gradnju u skladu sa MARPOL Konvencijom i zabranu prevoza teških oblika ulja tankerima sa jednostrukom oplatom.
Sposobnost broda za plovidbu prema odredbama člana 17. stav 1. ovog zakona, utvrđuje priznata organizacija vršenjem tehničkog nadzora i dokazuje izdavanjem odgovarajućih brodskih isprava i knjiga u skladu sa odredbama Tehničkih pravila za statutarnu sertifikaciju pomorskih brodova (u daljem tekstu: Tehnička pravila).
Pored zahteva propisanih Tehničkim pravilima, brodovi moraju da ispunjavaju zahteve priznate organizacije za projektovanje, gradnju i održavanje trupa, opreme trupa, mašinskog uređaja, električne opreme i opreme za upravljanje (uključujući i automatizaciju), odnosno pravila za klasifikaciju priznate organizacije.
Ministar propisuje uslove, način rada i vršenja kontrole rada priznatih organizacija, kriterijume koji će se primenjivati prilikom utvrđivanja da li se aktivnosti i rezultati rada priznate organizacije mogu smatrati takvim da predstavljaju opasnost za bezbednost i zagađenje morske sredine, kao i način podnošenja zahteva Evropskoj komisiji za priznavanje organizacija koje nisu priznate od Evropske komisije za obavljanje tehničkog nadzora i statutarnu sertifikaciju brodova.
Ministarstvo vrši kontrolu rada priznatih organizacija svake dve godine.
Ministarstvo vrši kontrolu rada imenovanih tela svake dve godine.
Tehnička pravila naročito sadrže:
1) tehničke zahteve za nadzor nad gradnjom i osnovni pregled, brodske isprave i knjige koje moraju da imaju brodovi određene vrste, namene, tonaže ili radi zaštite morske sredine i recikliranja brodova, način i uslove izdavanja i vođenja, kao i rokove važenja brodskih isprava i knjiga, uslove za produženje važenja brodskih isprava i knjiga, organe nadležne za izdavanje brodskih isprava i knjiga, mogućnost produženja, prestanak važenja, povlačenje brodskih isprava i knjiga, vrstu, učestalost, obim, uslove, način obavljanja i mogućnost odlaganja pregleda, kao i pripremu, uslove i dokumentaciju za vršenje pregleda;
2) zahteve za sertifikaciju materijala i proizvoda, tipsko priznavanje proizvoda i proizvođača, odobrenje uslužnih privrednih društava u oblasti pomorstva i ispitnih institucija, kao i tehničke zahteve za pomorsku opremu;
3) tehničke zahteve za stabilitet, zavarivanje, pregrađivanje, nadvođe, radio opremu, mašine i mašinske uređaje, sredstva za signalizaciju, pomoćna sredstva za navigaciju, protivpožarnu zaštitu, sredstva za spasavanje, rashladne uređaje, uređaje za rukovanje i podizanje tereta, bezbednost i zdravlje na radu, prevoz putnika, prevoz tereta, sprečavanje zagađenja morske sredine, recikliranje brodova, upravljanje bezbednošću, sigurnosnu zaštitu, pomorsku opremu pomorskih brodova;
4) tehničke zahteve za baždarenje pomorskih brodova;
5) tehničke zahteve za obavljanje probne vožnje, obim i način vršenja pregleda radi utvrđivanja sposobnosti za obavljanje probne vožnje;
6) tehničke zahteve za statutarnu sertifikaciju pomorskih ribarskih brodova;
7) rokove primene i rokove za postepenu prepravku određenih brodova.
Ministar utvrđuje Tehnička pravila.
Kao Tehnička pravila mogu se primeniti pravila koja su ekvivalentna tehničkim pravilima priznatih organizacija, sa rokovima za njihovu primenu, pod uslovom da ministarstvo o tome obavesti Evropsku komisiju i dobije odobrenje za primenu tih pravila.
Tehnička pravila iz stava 8. ovog člana objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Tehnički nadzor broda obuhvata:
1) pregled tehničke dokumentacije na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja i tehničke dokumentacije na osnovu koje se izrađuju materijali, mašine, uređaji i oprema koji su namenjeni za gradnju, prepravku i popravku broda i potvrđivanje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa Tehničkim pravilima;
2) izdavanje tipskog ili pojedinačnog odobrenja za mašine, uređaje i opremu namenjenu za ugradnju u brod;
3) kontrolu izrade materijala, mašina, uređaja i opreme u radionicama proizvođača namenjenih za ugradnju u brod;
4) izdavanje odobrenja proizvođaču i uslužnim privrednim društvima;
5) kontrolu nad gradnjom trupa i ugradnjom brodskih mašina, uređaja i opreme u brodogradilištu;
6) ocenjivanje Sistema upravljanja bezbednošću broda i kompanije;
7) verifikaciju sigurnosne zaštite broda;
8) preglede, ocene i verifikacije postojećih brodova.
Tehnički nadzor su tehnički poslovi koji se vrše u skladu sa međunarodnim konvencijama.
Tehnički nadzor, na osnovu zahteva kompanije ili brodogradilišta za brod u gradnji, obavlja priznata organizacija, a tehnički nadzor pomorske opreme u skladu sa odredbama stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana obavlja imenovano telo.
Ministarstvo odobrava prvo izdavanje svedočanstva o izuzeću.
Ugovorom između ministarstva i priznate organizacije, u skladu sa međunarodno usvojenim normama, utvrđuje se obim, uslovi, prava i obaveze za obavljanje tehničkog nadzora domaćih brodova i izdavanje brodskih isprava i knjiga.
Ministarstvo može zaključiti ugovor iz stava 5. ovog člana samo sa priznatim organizacijama.
Ministarstvo sarađuje sa priznatim organizacijama sa kojima je zaključilo ugovor iz stava 5. ovog člana u cilju unapređenja Tehničkih pravila.
Ugovorom iz stava 5. ovog člana utvrđuje se finansijska odgovornost priznate organizacije u slučaju da je pravosnažnom sudskom ili arbitražnom odlukom utvrđena odgovornost ministarstva za štetu koja je nastala usled pomorske nesreće, kao i da za zahteve za naknadu štete oštećenih strana zbog materijalne štete, telesnih povreda ili za slučaj smrti, za koje je na sudu dokazano da su prouzrokovani namerom ili propuštanjem ili krajnjom nepažnjom priznate organizacije, njenih zaposlenih, zastupnika ili drugih lica koji rade u ime priznate organizacije, ministarstvo ima pravo na naknadu štete od priznate organizacije u visini koju je, prema presudi suda, priznata organizacija prouzrokovala.
Visina naknade za telesnu povredu ili za slučaj smrti iz stava 8. ovog člana, koju ministarstvo ima pravo da nadoknadi od priznate organizacije zato što je odlukom suda utvrđeno da je prouzrokovana namerom ili propuštanjem ili krajnjom nepažnjom priznate organizacije, može se ugovorom ograničiti na maksimalni iznos pri čemu taj iznos mora iznositi najmanje četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Visina naknade za materijalne štete iz stava 8. ovog člana, koju ministarstvo ima pravo da nadoknadi od priznate organizacije zato što je odlukom suda utvrđeno da je prouzrokovana namerom ili propuštanjem ili grubom nepažnjom priznate organizacije, može se ugovorom ograničiti na maksimalni iznos pri čemu taj iznos mora iznositi najmanje dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
U ugovoru iz stava 5. ovog člana unose se i odredbe da ministarstvo ili nepristrasni organ ili organizacija koju ovlasti ministarstvo, vrši redovnu kontrolu rada priznate organizacije svake dve godine u vezi sa obavljanjem poslova za koje je ministarstvo ovlastilo priznatu organizaciju u skladu sa ovim zakonom, kao i odredbe koje se odnose na vršenje nenajavljenih i detaljnih pregleda brodova, odredbe o zahtevima ministarstva da priznata organizacija ima predstavništvo u Republici Srbiji koje ima svojstvo pravnog lica za koje su nadležni domaći sudovi, kao i odredbe o obaveznom izveštavanju o bitnim podacima o pomorskoj floti u klasi, kao i o izmenama i povlačenjima klase.
Ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju ako utvrdi da je priznata organizacija koja je ovlašćena da vrši tehnički nadzor nad pomorskim brodovima u skladu sa odredbama ovog zakona, izdala svedočanstva, odnosno brodske isprave u vezi sa statutarnom sertifikacijom pomorskih brodova, a koji ne ispunjavaju odgovarajuće zahteve međunarodnih konvencija i Tehničkih pravila ili ako postoje bilo kakvi nedostaci na pomorskom brodu kome je izdato važeće svedočanstvo o klasi pomorskog broda.
Ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju o podacima iz stava 12. ovog člana u slučaju kad brod ozbiljno ugrožava bezbednost i životnu sredinu ili ako je takvo postupanje priznate organizacije učinjeno sa namerom.
Ministarstvo može da podnese Evropskoj komisiji pisani zahtev da se oduzme priznanje priznatoj organizaciji u kome navodi detaljne razloge za predloženo oduzimanje priznanja i prilaže sva potrebna dokumenta kao dokaze na kojima zasniva svoj zahtev koje razvrstava i označava brojevima na odgovarajući način.
Razlozi iz stava 1. ovog člana mogu da budu:
1) neispunjavanje propisanih mera koje su prouzrokovale opasnost za bezbednost i zagađenje morske sredine;
2) ozbiljni propusti u sprovođenju mera bezbednosti i za sprečavanje zagađenja morske sredine koje su prouzrokovale opasnost;
3) neplaćanje novčanih kazni;
4) analize pomorskih nesreća u kojima su učestvovali brodovi koje je klasifikovala priznata organizacija;
5) ponavljanje nedostataka, razmere u kojima je flota u klasi priznate organizacije ugrožena;
6) nepreduzimanje preventivnih i korektivnih mera i drugi slični razlozi.
Postupci vezani za oduzimanje priznanja priznatim organizacijama koje vrše tehnički nadzor nad pomorskim brodovima smatraju se poverljivim i poslovnom tajnom.
Prilikom obavljanja poslova koji se odnose na priznate organizacije ministarstvo ne može da objavljuje podatke kojima raspolaže ili do kojih dođe razmenom podataka sa drugim organima i organizacijama, kao ni podatke koji su obuhvaćeni poslovnom tajnom.
Priznate organizacije ili druga lica koja dostave podatke dužni su da navedu koji se dokumenti smatraju poverljivim.
Pregledi, ocene i verifikacije (u daljem tekstu: pregled) postojećih brodova mogu biti osnovni, redovni i vanredni.
Osnovni pregled je obavezan pregled kojem podleže postojeći brod pre početka korišćenja broda prilikom:
1) upisa u upisnik brodova;
2) prepravke, izmene namene, područja plovidbe ili drugih svojstava broda na koje se odnose odredbe Tehničkih pravila.
Redovni pregled je obavezan pregled kojim se utvrđuje da li stanje broda odgovara odredbama Tehničkih pravila, a kojem podleže postojeći brod u vremenskim razmacima propisanim Tehničkim pravilima.
Vanredni pregled je obavezan pregled kojem podleže postojeći brod:
1) posle pretrpljene havarije ili utvrđenog nedostatka broda, koji mogu uticati na sposobnost broda za plovidbu;
2) kada se vrše veće popravke ili obnova broda van zahteva koji proizilaze iz osnovnog i redovnog pregleda broda;
3) kada je brod bio u raspremi duže od jedne godine;
4) prilikom privremene promene namene ili proširenja područja plovidbe broda;
5) kada je vršenje tog pregleda kao dodatak redovnom pregledu u skladu sa zahtevima Tehničkih pravila.
Pregled broda radi utvrđivanja njegove sposobnosti za vršenje probne vožnje obavlja se pre polaska broda na probnu vožnju.
Obim ovog pregleda treba da bude takav da se sa sigurnošću može utvrditi da brod zadovoljava posebne uslove propisane Tehničkim pravilima za vršenje probne vožnje.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na brod koji se za stranog naručioca gradi, obnavlja ili prepravlja u domaćem brodogradilištu.
Obim i način vršenja pregleda, pregleda radi utvrđivanja sposobnosti za obavljanje probne vožnje, rokovi vršenja pregleda, kao i vrsta, učestalost, obim, način obavljanja i mogućnost odlaganja redovnih pregleda određuju se Tehničkim pravilima.
Stanje broda i njegove opreme, vlasnik broda treba da održava tako da brod u svakom smislu ostane sposoban za plovidbu bez opasnosti za brod, lica na brodu, teret i morsku sredinu.
Posle završetka nadzora nad gradnjom ili prepravkom broda, ili bilo kojeg pregleda broda, ne mogu se bez prethodne saglasnosti priznate organizacije obavljati bilo kakve promene ili prepravke konstrukcije broda, mašinskog uređaja, opreme ili drugih delova na koje se odnose zahtevi Tehničkih pravila.
Ministarstvo, na osnovu predloga priznate organizacije, domaći brod novog tipa, domaći brod koji redovno ne obavlja međunarodna putovanja, ili domaći brod koji plovi u zaštićenim područjima, a na koji se primenjuju odredbe međunarodnih ugovora, oslobađa od ispunjavanja tih odredbi ukoliko ispunjavaju propisane uslove.
Ministarstvo, na osnovu predloga priznate organizacije, domaći brod na koji se ne primenjuju odredbe međunarodnih ugovora oslobađa od ispunjavanja odredbi Tehničkih pravila u slučajevima i uz uslove predviđene tim pravilima, ako utvrdi da je brod sposoban za plovidbu.
Putnički brod može da prevozi samo određeni broj putnika čiji se broj i smeštaj na brodu određuje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda, raspoložive površine za smeštaj putnika, uređaja i opreme namenjene putnicima i higijenskih uslova.
Brod koji nije putnički ne može da prevozi putnike.
Dozvoljeni broj putnika i njihov smeštaj na brodu, utvrđuju se Tehničkim pravilima.
Vlada propisuje klase putničkih brodova, bezbednosne zahteve za nove i postojeće putničke brodove i za brze putničke brodove, zahteve za stabilitet ro-ro putničkih brodova i njihovo isključivanje iz plovidbe, bezbednosne zahteve za lica sa smanjenom pokretljivošću, dodatne bezbednosne zahteve, ekvivalentne zamene i izuzeća, vrste i rokove za vršenje pregleda putničkih brodova, sadržinu i obrazac svedočanstva o bezbednosti putničkog broda, bezbednosne uslove za nove i postojeće putničke brodove, kao i smernice i bezbednosne zahteve za putničke brodove, brze putničke brodove i za lica sa smanjenom pokretljivošću.
Vlada propisuje posebne zahteve za stabilitet ro-ro putničkih brodova, sadržinu svedočanstva o usklađenosti sa posebnim zahtevima stabiliteta, uslove za obavljanje sezonske delatnosti linijskog prevoza ro-ro putničkim brodovima i delatnosti u kraćem vremenskom periodu, metode ispitivanja modela, kao i smernice za primenu posebnih zahteva stabiliteta.
Ministar propisuje zahteve koje kompanija koja upravlja ro-ro trajektom ili brzim putničkim brodom mora da obezbedi na tim brodovima i uslove koje u pogledu kvalifikacija i nezavisnosti moraju da ispunjavaju inspektori priznate organizacije koji su ovlašćeni da vrše preglede domaćih ro-ro trajekata i brzih putničkih brodova.
Teret na brodu mora da bude tako raspoređen da obezbeđuje plovna svojstva broda i ne prouzrokuje prekomerna naprezanja konstrukcijskih delova broda u različitim uslovima korišćenja.
Teret na brodu mora da bude ukrcan u granicama dozvoljenog opterećenja broda i saglasno Tehničkim pravilima i da bude složen, raspoređen i obezbeđen tako da, u svim uslovima koji se mogu pojaviti u plovidbi, ne može doći do pomeranja tereta koji bi mogao ugroziti bezbednost broda, ljudskih života i životne sredine.
Najveće dozvoljeno opterećenje broda i raspored tereta određuje se Tehničkim pravilima.
Vlada propisuje uslove i način za bezbedno ukrcavanje i iskrcavanje brodova za prevoz rasutog tereta, dužnosti i odgovornost zapovednika broda za prevoz rasutog tereta, kao i postupak u slučaju štete nastale tokom ukrcavanja ili iskrcavanja brodova za prevoz rasutog tereta.
Baždarenje broda vrši se radi utvrđivanja tonaže broda.
Baždarenje broda vrši priznata organizacija prema Tehničkim pravilima.
Baždarenju podleže brod koji se upisuje u domaći upisnik brodova.
Baždarenje broda obavlja se pre njegovog upisa u upisnik brodova.
Zahtev za baždarenje domaćeg broda dužan je da podnese vlasnik broda.
Zahtev za baždarenje domaćeg broda koji se gradi u domaćem ili stranom brodogradilištu mora da se podnese čim na brodu budu ugrađene oplata, palube i pregrade.
Ponovno baždarenje broda obavlja se:
1) ako se posle baždarenja broda izvrše prepravke usled kojih su nastale promene u rasporedu, konstrukciji, kapacitetu, upotrebi prostora, broju putnika koji je dopušten da se prevozi brodom, dodeljenom nadvođu ili dopuštenom gazu broda, zbog kojih se brodu menja njegova tonaža;
2) ako se posumnja u pravilnost već obavljenog baždarenja;
3) ako se brod unutrašnje plovidbe upisuje u upisnik pomorskih brodova.
U slučaju ponovnog baždarenja, prema odredbama stava 1. tačka 1) ovog člana, u zavisnosti od obavljenih prepravki broda, ponovno baždarenje mora se obaviti u celini ili delimično.
Ponovno baždarenje broda iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne mogu vršiti lica koja su izvršila prethodno baždarenje u čiju se pravilnost posumnjalo.
Brodske isprave i knjige koje brodovi moraju da imaju služe kao dokaz o identitetu, sposobnosti za plovidbu i ostalim svojstvima broda.
U brodske knjige iz stava 1. ovog člana unose se podaci o važnijim događajima na brodu i obavljenim radnjama na brodu.
Brodske isprave i knjige moraju da budu sastavljene na srpskom jeziku i engleskom jeziku.
Brodske isprave i knjige moraju da se nalaze na brodu, uredno vode i pokažu u svrhu provere na zahtev nadležnih organa, kao i diplomatskih ili konzularnih predstavništava Republike Srbije.
Brodu upisanom u upisnik pomorskih trgovačkih brodova i upisnik pomorskih ribarskih brodova izdaje se upisni list.
Upisnim listom broda dokazuje se državna pripadnost Republike Srbije, uz naznačenje da brod ima pravo i dužnost da vije zastavu trgovačke mornarice Republike Srbije, njegova namena i područje plovidbe.
Upisni list sadrži sve upise iz uloška glavne knjige upisnika brodova u koji je brod upisan.
U slučaju nesaglasnosti sadržine upisnog lista sa sadržinom upisnika brodova u pogledu upisanih prava na brodu, važi ono što je upisano u upisniku brodova.
Upisni list izdaje lučka kapetanija koja je izvršila upis broda u upisnik.
U slučaju privremenog upisa pomorskog broda u Međunarodni upisnik pomorskih brodova, ministarstvo će pomorskom brodu izdati svedočanstvo o privremenom upisu pomorskog broda po osnovu bareboat čartera, koje ima istu sadržinu kao upisni list.
Lučka kapetanija koja je izdala upisni list dužna je da po službenoj dužnosti unese propisane podatke u upisni list broda.
Ako se brodu promeni ime, luka upisa, tonaža, vrsta pogona ili pozivni znak, namena ili područje plovidbe, mora mu se zameniti i upisni list.
Privremeni upisni list izdaje se brodu nabavljenom u inostranstvu koji još nema upisni list, kao i brodu koji je u inostranstvu, a izgubljen mu je upisni list.
Brod koji još nije upisan u upisnik brodova koji se vodi u Republici Srbiji stiče privremenim upisnim listom državnu pripadnost Republike Srbije i pravo i dužnost da vije zastavu trgovačke mornarice Republike Srbije.
Privremeni upisni list važi najduže godinu dana od dana izdavanja.
Privremeni upisni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije u državi u kojoj se brod nalazi.
Zapovednik broda preko 50 BT i broda koji ima pogonski mašinski uređaj snage na osovini od najmanje 110 kW, s obzirom na njegovu tonažu, dužan je da vodi brodski dnevnik.
Brodski dnevnik vodi se za vreme plovidbe i boravka broda u luci, i to svakog dana od 00 do 24 časa.
Brodski dnevnik ne vodi se dok je brod u raspremi.
Zapovednik podnosi brodski dnevnik na uvid i overu diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu, ako ono postoji u luci dolaska broda, a ako ga nema-diplomatskom ili konzularnom predstavništvu države ovlašćene da zastupa interese državljana Republike Srbije u toj državi, u roku od 24 časa po dobijenom slobodnom saobraćaju.
Organ iz stava 4. ovog člana pri vršenju uvida u brodski dnevnik dužan je da upiše svoje eventualne primedbe u pogledu njegovog urednog vođenja.
Odredbe ovog člana primenjuju se i na dnevnik mašine i zdravstveni dnevnik.
Pored upisnog ili privremenog upisnog lista koji služe kao dokaz o identitetu broda, brodovi upisani u domaći upisnik pomorskih brodova, moraju imati i druge propisane isprave i knjige.
Pored isprava i knjiga iz stava 1. ovog člana brodovi upisani u domaći upisnik moraju da imaju isprave i knjige kojima se dokazuje sposobnost broda za plovidbu i ostala svojstva broda.
Brodske isprave i knjige iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se izdavati i voditi i u elektronskom obliku pod uslovom i na način koji je uređen ugovorom između ministarstva i priznate organizacije.
Podaci upisani u brodske isprave i knjige ne mogu da se učine nečitkim niti je dozvoljeno da se u njih naknadno unose nove reči, rečenice ili brojevi, kojima bi se menjao sadržaj upisanih podataka.
Pogrešni upisi moraju se precrtati tako da ostanu čitki, a ispravke moraju imati datum, pečat organa, odnosno organizacije i potpis ovlašćenog lica koje ih je unelo. Nepopunjene rubrike i kolone moraju biti precrtane.
Ministar propisuje sadržinu i obrasce brodskih isprava i knjiga, organe i članove posade ovlašćene za vođenje, odnosno unošenje i overavanje podataka koji se unose u brodske isprave i knjige, organe u zemlji i inostranstvu kojima se predaju brodske isprave i knjige radi overe, zamene, zadržavanja ili unošenja podataka, kao i način vođenja evidencije o izdatim brodskim ispravama i knjigama.
Čamac i jahta su sposobni za plovidbu u određenim područjima plovidbe i za određenu namenu ako su u skladu sa odredbama ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona i Tehničkim pravilima za čamce i jahte u vezi sa:
1) bezbednošću ljudskih života, čamca, jahte i imovine;
2) sprečavanjem zagađenja morske sredine uljem, štetnim tečnim stvarima u rasutom stanju, fekalijama i otpadom;
3) zaštitom morske sredine od štetnog delovanja sredstava protiv obrastanja trupa;
4) bezbednošću i zdravljem na radu, smeštajem posade i putnika na jahti i čamcu;
5) sprečavanjem zagađenja vazduha;
6) uslovima za prevoz putnika;
7) sigurnošću uređaja za rukovanje teretom.
Pored uslova iz stava 1. ovoga člana, čamac i jahta su sposobni za plovidbu i:
1) ako čamcem i jahtom upravlja lice sa odgovarajućim uverenjem, odnosno ovlašćenjem o osposobljenosti, kao i ako ima najmanji propisan broj članova posade sa odgovarajućim uverenjima, odnosno ovlašćenjima o osposobljenosti koji čamac i jahta mora da ima za bezbednu plovidbu;
2) ako je smeštaj i broj ukrcanih lica u skladu sa odredbama i uslovima navedenim u ispravama, knjigama i odobrenoj tehničkoj dokumentaciji čamca i jahte;
3) ako je teret na čamcu ukrcan, složen, raspoređen i osiguran u skladu s odredbama i uslovima navedenim u ispravama i odobrenoj tehničkoj dokumentaciji čamca.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, propisuje minimalne uslove koje mora da ispunjava čamac i jahta, njihova oprema i uređaji, radi pružanja odgovarajuće medicinske nege članova posade, kao i medicinsku opremu i obaveznu sadržinu brodske apoteke za čamce i jahte.
Sposobnost za plovidbu, u skladu sa odredbama člana 41. stav 1. ovog zakona, utvrđuje priznata organizacija, ministarstvo i imenovano telo za pomorsku opremu obavljanjem tehničkog nadzora i potvrđuje izdavanjem odgovarajućih isprava i knjiga u skladu sa odredbama Tehničkih pravila za čamce i jahte i drugih propisa donetih na osnovu ovog zakona.
Ministar donosi Tehnička pravila za čamce i jahte.
Tehnički nadzor čamaca i jahti
Pravno ili fizičko lice koje namerava da započne gradnju čamca dužno je da pre početka gradnje čamca podnese prijavu gradnje ministarstvu, a za opremu imenovanom telu.
Pravno ili fizičko lice koje namerava da započne gradnju jahte dužno je da pre početka gradnje jahte podnese prijavu gradnje priznatoj organizaciji, a za opremu imenovanom telu.
Tehnički nadzor za čamce za privredne svrhe i jahte dužine veće od 24 m obuhvata:
1) pregled tehničke dokumentacije na osnovu koje se čamac/jahta gradi ili prepravlja i potvrđivanje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa Tehničkim pravilima;
2) izdavanje tipskog ili pojedinačnog odobrenja za mašine, uređaje i opremu namenjenu za ugradnju u čamac/jahtu;
3) kontrolu izrade materijala, mašina, uređaja i opreme u radionicama proizvođača namenjenih za ugradnju u čamac/jahtu;
4) izdavanje odobrenja proizvođaču i uslužnim privrednim društvima;
5) kontrolu nad gradnjom trupa i ugradnjom mašina, uređaja i opreme kod graditelja;
6) preglede postojećih čamaca i jahti.
Tehnički nadzor za čamce za sport i razonodu, jahte dužine do 24 m obuhvata:
1) ocenjivanje usaglašenosti čamca i jahte za vreme gradnje kod graditelja;
2) preglede postojećih čamaca i jahti.
Tehnički nadzor nad gradnjom za čamce obavlja ministarstvo.
Tehnički nadzor nad gradnjom za jahte obavlja priznata organizacija.
Ocenjivanje usaglašenosti za vreme gradnje za plovila iz stava 3. ovog člana, kao i za vreme gradnje jahte koja se gradi za sopstvene potrebe obavlja imenovano telo.
Preglede postojećih jahti i čamaca obavlja priznata organizacija.
Ugovorom između ministarstva i priznate organizacije, u skladu sa međunarodno usvojenim normama, na osnovu koga priznata organizacija vrši tehnički nadzor, utvrđuje se obim, uslovi i obaveze za obavljanje tehničkog nadzora i izdavanje isprava i knjiga za jahte.
Pregledi čamaca i jahti mogu biti: osnovni, redovni i vanredni.
Osnovni pregled je obavezan pregled kojem podležu čamac i jahta pre početka njihovog korišćenja, prilikom:
1) upisa u odgovarajući upisnik;
2) promene namene, područja plovidbe ili drugih svojstava čamaca i jahti na koje se odnose odredbe Tehničkih pravila za čamce i jahte.
Osnovnim pregledom neće se proveravati konstrukcija, uređaji i oprema plovila iz stava 1. ovog člana obuhvaćena ispravom o tehničkom nadzoru za vreme gradnje izdatom od priznate organizacije, ministarstva ili imenovanog tela.
Redovni pregled je obavezan pregled kojem podleže postojeći čamac i jahta u vremenskim razmacima propisanim Tehničkim pravilima za čamce i jahte.
Vanredni pregled jeste obavezan pregled kojem podleže postojeći čamac i jahta:
1) nakon što pretrpi nezgodu ili se utvrde nedostaci koji mogu uticati na sposobnost čamca i jahte za plovidbu;
2) prilikom popravki ili obnove delova čamca i jahte;
3) prilikom odlaganja redovnih pregleda u skladu sa odredbama Tehničkih pravila za čamce i jahte;
4) kada je čamac i jahta u raspremi duže od jedne godine;
5) prilikom privremene promene namene ili područja plovidbe.
Lice koje upravlja čamcem i jahtom koje je pretrpelo pomorsku nezgodu dužno je da prijavi pomorsku nezgodu nadležnom organu obalne države.
Baždarenje čamca i jahte obavlja se radi utvrđivanja tonaže.
Baždarenje čamca i jahte obavlja se u skladu sa Tehničkim pravilima za čamce i jahte.
Baždarenje čamca i jahte obavlja ministarstvo, odnosno priznata organizacija.
Čamci i jahte baždare se pre upisa u odgovarajući upisnik.
Ponovno baždarenje čamca i jahte obavlja se:
1) ako su posle baždarenja čamca i jahte nastale promene u rasporedu, konstrukciji, kapacitetu, upotrebi prostora, broju putnika koji je dopušten da se prevozi čamcem i jahtom, dodeljenom nadvođu ili dopuštenom gazu čamca i jahte, zbog kojih se na čamcu i jahti menja njegova tonaža;
2) ako se posumnja u pravilnost već obavljenog baždarenja.
U slučaju ponovnog baždarenja, prema odredbi stava 1. tačke 1) ovog člana, u zavisnosti od obavljenih promena na čamcu i jahti, ponovno baždarenje mora se obaviti u celini ili delimično.
Ponovno baždarenje plovila iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne mogu vršiti lica koja su izvršila prethodno baždarenje u čiju se pravilnost posumnjalo.
6. Isprave i knjige čamaca i jahti
Isprave i knjige koje čamci i jahte moraju da imaju, služe kao dokaz o identitetu, sposobnosti za plovidbu i ostalim svojstvima čamca i jahte.
Jahti upisanoj u upisnik jahti izdaje se upisni list.
Na oblik, sadržinu i način izdavanja upisnog lista i privremenog upisnog lista jahte primenjuju se odredbe čl. 37 - 39. ovog zakona.
Isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju da se nalaze na čamcu i jahti i da su dostupne u svrhu provere.
Isprave i knjige čamca i jahte propisane ovim zakonom moraju da budu sastavljene na srpskom jeziku i engleskom jeziku.
Ministar propisuje sadržinu, obrasce, način izdavanja i vođenja isprava i knjiga čamca i jahte.
POSADA BRODA
Posadu broda sačinjavaju zapovednik i druga lica ukrcana za izvršenje poslova na brodu i upisana u popis posade.
Kao član posade broda može da bude ukrcano samo lice starije od 16 godina.
Na prava i obaveze iz radnog odnosa koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oblast rada.
Radni odnos člana posade broda (u daljem tekstu: pomorac) zasniva se ugovorom o radu koji pored sadržine propisane zakonom kojim se uređuje oblast rada mora da sadrži i:
1) svojstvo u kojem je pomorac zaposlen;
2) trajanje ugovora i njegove uslove, uključujući:
(1) ako je ugovor zaključen na neodređeno vreme, uslove pod kojima svaka od strana ima pravo da raskine ugovor, kao i zahtevani otkazni rok koji ne može biti kraći za poslodavca od onog za pomorca,
(2) ako je ugovor zaključen na određeno vreme, datum utvrđen za njegov prestanak,
(3) ako je ugovor zaključen za jedno putovanje, luku odredišta i vreme koje će proteći nakon dolaska broda pre nego što se pomorac iskrca;
3) pogodnosti u pogledu zdravstvene i socijalne zaštite koje poslodavac predviđa za pomorca;
4) pravo pomorca na povratno putovanje.
Poslodavac i pomorac moraju da imaju potpisani ugovor o radu pomorca, na srpskom i na engleskom jeziku.
Kolektivni ugovor na engleskom jeziku na osnovu koga je u celini ili delimično zaključen ugovor o radu pomorca, mora da se nalazi na brodu.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, na brodu na engleskom jeziku mora da bude dostupno sledeće:
1) kopija obrasca ugovora o radu;
2) delovi kolektivnog ugovora koji se odnose na radne i životne uslove pomorca na domaćem brodu, koji su podložni inspekciji države luka.
Poslodavac je dužan da izda pomorcu ispravu koja sadrži zabelešku o njegovom zaposlenju na brodu koja ne može da sadrži podatke o kvalitetu rada pomorca ili njegovoj plati.
Domaći poslodavac dužan je da ugovor o radu pomorca registruje kod Lučke kapetanije Beograd.
Pored registracije iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da, u svojstvu podnosioca jedinstvene prijave, izvrši registraciju pomoraca domaćih državljana kao osiguranika prema zakonima kojima se uređuje obavezno socijalno osiguranje, podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.
Ministar propisuje postupak registracije iz stava 1. ovog člana i sadržinu registra ugovora o radu pomoraca.
Pored razloga propisanih zakonom kojim se uređuje oblast rada, do prestanka radnog odnosa pomorca može doći iz sledećih razloga:
1) u slučaju brodoloma;
2) zbog bolesti, povrede ili drugog zdravstvenog stanja koje onemogućava izvršavanje poslova na brodu radi kojih je pomorac angažovan;
3) u slučaju da brodar nije više u mogućnosti da ispunjava svoje zakonske, odnosno ugovorne obaveze kao poslodavac člana posade usled nesolventnosti, zbog prodaje broda, raspreme broda, ili promene države upisa broda;
4) ukoliko je nakon pregleda od strane priznate organizacije ili inspekcijskog nadzora u državi luci utvrđena nesposobnost broda za plovidbu, ili neusaglašenost sa zahtevima propisa I/4 STCW Konvencije;
5) ako je brod upućen u zonu u kojoj postoji opasnost od preduzimanja ratnih dejstava u koju pomorac nije saglasan da bude upućen;
6) u slučaju dobrovoljnog raskida radnog odnosa od strane pomorca pre isteka roka na koji je radni odnos zasnovan.
U slučajevima iz stava 1. tač. 2) do 5) ovog člana, pomorac pored prava na do tada ostvarene zarade, ima pravo na naknadu zarade u visini osnovne zarade utvrđene ugovorom o radu za period od najduže dva meseca, kao i na repatrijaciju o trošku poslodavca.
U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, pored troškova iz stava 2. ovog člana, poslodavac snosi i troškove zdravstvenog pregleda radi utvrđivanja sposobnosti pomorca za rad.
U slučajevima iz stava 1. tač. 3) do 5) ovog člana, umesto troškova iz stava 2. ovog člana, poslodavac može da ponudi zaposlenje pomorcu na drugom brodu u njegovom vlasništvu do isteka ugovora o radu.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, pomorac ima pravo na neprekidnu isplatu zarade iz ugovora o radu, uključujući i vreme koje je potrebno za prelazak na drugi brod.
Redovno radno vreme pomorca traje osam časova po radnom danu na moru i u luci, s jednim danom odmora u toku radne nedelje i danom odmora za državne praznike.
Maksimalno radno vreme pomorca ne može da traje duže od:
1) 14 sati u bilo kom periodu od 24 sata;
2) 72 sata u bilo kom periodu od sedam dana.
Minimalno vreme odmora pomorca, u skladu sa članom 55. stav 2. ne može da traje kraće od:
1) 10 sati u bilo kom periodu od 24 sata;
2) 72 sata u bilo kom periodu od sedam dana.
Vreme odmora može se podeliti u najviše dva perioda, od kojih će jedan biti najkraće šest sati neprekidno, a vremenski razmak između uzastopnih perioda odmora ne može da pređe 14 sati.
Vežbe okupljanja (smotre), protivpožarne vežbe i vežbe sa čamcima za spašavanje obavljaju se tako da u najmanjoj mogućoj meri ometaju vreme odmora pomorca i da ne dovode do umora.
Ako se pomorac vanredno poziva na dužnost, poslodavac je dužan da pomorcu nadoknadi primereno vreme odmora ako takvi pozivi ometaju redovno vreme odmora.
Ploča sa rasporedom radnog vremena mora da bude postavljena na vidnom mestu na brodu i dostupna svim članovima posade.
Zapis o satima odmora pomoraca mora da se nalazi na brodu i da bude učinjen dostupnim inspekciji i pomorcu.
Kopija zapisa o satima odmora pomorca iz stava 6. ovog člana dostavlja se pomorcu u vremenskim periodima koji ne mogu da budu duži od 30 dana, odnosno prilikom iskrcavanja sa broda, u zavisnosti od toga šta ranije nastupi.
Propisi, kao i drugi akti (kolektivni ugovor, sporazumi i sl.) kojima se uređuje radno vreme članova posade, kao i raspored radnog vremena, moraju da se nalaze na brodu i da budu dostupni svim članovima posade.
Ministar propisuje sadržinu i obrazac ploče sa rasporedom radnog vremena čiji su sastavni deo odabrani delovi Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 180. i STCW Konvencije, kao i obrazac zapisa o satima odmora pomoraca.
Nije dozvoljeno zapošljavanje na brodu lica mlađih od 18 godina ako obavljanje poslova na brodu od strane tih lica može da ugrozi njihovo zdravlje ili bezbednost u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima.
Pomorac mlađi od osamnaest godina (u daljem tekstu: mlađi pomorac) ne može da radi noću.
Pod noćnim radom podrazumeva se vremenski period najkraće devet sati neprekidno, a koji uključuje vremenski period od 00,00 do 5,00 časova ujutro.
Radno vreme mlađeg pomorca ne može da bude duže od osam sati dnevno ili 40 sati nedeljno dok prekovremeni rad treba da bude odrađen samo ako je to neizbežno radi bezbednosti plovidbe.
Mlađem pomorcu mora biti obezbeđeno za sve obroke dovoljno vremena, a za dnevni glavni obrok najmanje sat vremena.
Mlađem pomorcu mora biti obezbeđen 15-minutni odmor posle svaka dva sata neprekidnog rada, kada je to moguće.
Izuzetno, odredbe člana 58. ovog zakona neće se primeniti ako:
1) nije moguće odrediti obavljanje dužnosti u smenama ili rad prema promenjivom rasporedu za mlađe pomorce koji obavljaju poslove na palubi, mašini ili u opštoj službi;
2) bi se efikasnije vršila obuka pomoraca u skladu sa utvrđenim planom i programom rada i ako je to potrebno zbog posebne vrste dužnosti ili programa osposobljavanja koji zahteva vršenje dužnosti noću, a nadležni organi utvrde da noćni rad ne šteti njegovom zdravlju;
3) je to neophodno zbog bezbednosti plovidbe.
Okolnosti iz stava 1. ovog člana moraju da se evidentiraju, uz navođenje razloga i da se potpišu od strane zapovednika domaćeg broda.
Zapovednik domaćeg broda ima pravo da zahteva od pomorca rad u svakom radnom vremenu koje je nužno za neposrednu bezbednost broda, lica na brodu ili tereta, ili u cilju pružanja pomoći drugim brodovima ili licima u opasnosti na moru.
Zapovednik domaćeg broda može da ukine raspored utvrđen brodskim radnim rasporedom i da zahteva od pomorca da radi potrebno radno vreme u slučaju iz stava 1. ovog člana dok se ne uspostavi redovno stanje.
Nakon uspostavljanja redovnog stanja zapovednik će, čim je to moguće, da obezbedi da svaki pomorac koji je radio u vremenu predviđenom za odmor dobije odgovarajući period odmora.
Pomorac zaposlen na domaćem brodu ima pravo na plaćeni godišnji odmor u trajanju od najmanje 2,5 kalendarska dana za jedan mesec neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme provedeno na obuci za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca.
Prilikom utvrđivanja dužine godišnjeg odmora u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada, kao deo godišnjeg odmora ne može da se obračunava vreme provedeno u povremenim kraćim izlascima na kopno dozvoljenim pomorcu dok traje ugovor o radu.
Pomorac ima pravo da koristi godišnji odmor u mestu koje je predviđeno kao mesto za njegovu repatrijaciju, ili ako je to predviđeno u mestu njegovog prebivališta, odnosno boravišta, osim ako nije drugačije predviđeno ugovorom o radu.
Ako se od pomorca zahteva da koristi godišnji odmor u drugom mestu od mesta iz stava 1. ovog člana, on ima pravo na besplatan prevoz do mesta gde je ukrcan ili angažovan, u zavisnosti od toga šta je bliže njegovom prebivalištu, odnosno boravištu. Troškove dnevnica i naknade za lični prevoz snosi poslodavac.
Vreme putovanja ne može da bude uračunato u vreme godišnjeg odmora pomorca.
Pomorac ima pravo na odgovarajuću zaradu za svoj rad, koja se obavezno isplaćuje mesečno.
Pomorac ima pravo na uvećanu zaradu za odrađeni prekovremeni rad.
Prilikom utvrđivanja prekovremenog rada:
1) broj sati redovnog radnog vremena nedeljno za osnovnu zaradu ne može da prelazi 48 sati nedeljno, sa mogućnošću da se kolektivnim ugovorom predvidi drugačiji, ali ne manje povoljniji broj sati;
2) procenat uvećanja zarade za prekovremeni rad ne može da bude manji od 1,26 puta od osnovne zarade, sa mogućnošću da se kolektivnim ugovorom predvidi drugačiji, ali ne manje povoljan procenat.
Ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom može se predvideti veći procenat uvećanja za prekovremeni rad.
Evidenciju odrađenog prekovremenog rada dužan je da vodi zapovednik ili od njega ovlašćeno lice, a istu treba da potvrdi pomorac, u rokovima ne dužim od jednog meseca.
Na sva druga pitanja u odnosu na zaradu, naknadu zarade i druga primanja koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje oblast rada.
Poslodavac je dužan da pomorcu učini dostupnim podatke o mesečnom obračunu dospelih isplata i plaćenih iznosa, uključujući zarade i uvećanje zarade.
Državljaninu Republike Srbije koji je ukrcan kao član posade broda strane državne pripadnosti, poslodavac može isplaćivati zaradu ili druga primanja koja potražuje iz radnog odnosa na osnovu ugovora o radu ili kolektivnog ugovora, u stranim sredstvima plaćanja.
Ako se zarada ugovara u stranoj valuti treba da bude izražena u dinarskoj protivvrednosti sa klauzulom usklađenosti deviznog kursa.
Poslodavac je dužan da preduzme mere koje će omogućiti pomorcu prenos cele ili dela zarade porodici ili licima koja je dužan da izdržava.
Mere iz stava 4. ovog člana uključuju:
1) način koji omogućava pomorcu da doznači deo iznosa njegove zarade u redovnim rokovima porodici, prenosom putem banke ili na drugi odgovarajući način;
2) doznaka mora da bude poslata pravovremeno i direktno licu ili licima koja je odredio pomorac.
Minimalna zarada pomoraca utvrđuje se na osnovu međunarodnih radnih standarda u oblasti pomorstva, koja ne može da bude manja od minimalne zarade propisane zakonom kojim se uređuje oblast rada.
Radni i životni uslovi na brodu
Član posade broda ima pravo na odgovarajuće radne i životne uslove na brodu, pravo na zdravstvenu zaštitu, medicinsku negu, uslove za bezbednost i zdravlje na radu pomoraca i druge oblike socijalne zaštite.
Uslovi koje brodovi moraju da ispunjavaju u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu pomoraca, a koji se odnose na prostorije za smeštaj, odmor i posluživanje hrane, sanitarne prostorije, zahteve u odnosu na hranu i posluživanje hrane na brodovima, sprečavanje nezgoda, zaštitu od buke i vibracija utvrđuju se Tehničkim pravilima.
Brodar je dužan da obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja članova posade, donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta na brodu i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, odnosno da izvrši osposobljavanje člana posade za bezbedan i zdrav rad u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje bezbednost i zdravlje na radu, tehničkih pravila iz stava 2. ovog člana, kao i pravila, standarda i smernica o upravljanju bezbednošću i zdravljem na radu pomoraca usvojenim od strane Međunarodne organizacije rada.
Ministar uputstvom određuje način izvršavanja pojedinih pravila, standarda i smernica iz poglavlja 2, 3. i 4. Konvencije o radu pomoraca, usvojene 2006. godine (u daljem tekstu: MLC Konvencija).
Posredovanje pri zapošljavanju pomoraca
Posredovanje pri zapošljavanju pomoraca na domaćim brodovima i brodovima strane državne pripadnosti vrši organizacija nadležna za poslove zapošljavanja Republike Srbije, kao i pravna lica za zapošljavanje kojima je izdato odobrenje za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca (u daljem tekstu: posrednik).
Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje ministarstvo uz prethodno mišljenje komisije za razmatranje zahteva pravnih lica za izdavanje odobrenja za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na period od pet godina i konačno je u upravnom postupku.
Komisiju iz stava 2. ovog člana obrazuje ministar, a sastoji se od dva predstavnika ministarstva, jednog predstavnika ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i po jednog predstavnika udruženja pomorskih brodara i sindikata pomoraca, ako su ta udruženja osnovana.
Članovi komisije ne mogu da imaju poslovni interes u vezi sa obavljanjem poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca.
Radom komisije rukovodi predstavnik ministarstva.
Pored poslova iz stava 2. ovog člana, komisija razmatra prigovore pomoraca i druge prigovore u vezi sa obavljanjem poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca, i daje stručna mišljenja u vezi sa posredovanjem pri zapošljavanju pomoraca na zahtev ministarstva ili ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, sindikata pomoraca ili brodara, odnosno poslodavaca u pomorstvu.
Prilikom obavljanja poslova iz stava 7. ovog člana, u radu komisije po potrebi učestvuje i predstavnik posrednika.
Ministarstvo će izdati odobrenje iz člana 67. ovog zakona pravnom licu koje, pored uslova propisanih zakonom kojim se uređuje zapošljavanje, ispunjava sledeće uslove:
1) ima sedište u Republici Srbiji i da je registrovano za obavljanje delatnosti posredovanja pri zapošljavanju pomoraca prema nacionalnoj klasifikaciji delatnosti;
2) da najmanje jedan član organa upravljanja pravnog lica ima najmanje pet godina radnog iskustva iz oblasti pomorstva;
3) da ima najmanje jedno zaposleno lice koje ima najmanje dve godine radnog iskustva u oblasti pomorstva, od čega najmanje 12 meseci plovidbenog staža, nije pravosnažno osuđeno za krivična dela ili protiv koga se ne vodi krivični postupak, kao i da mu nije izrečena mera zabrane vršenja ove delatnosti;
4) da uredno izvršava obaveze plaćanja poreza, doprinosa i drugih javnih prihoda;
5) da ima važeću polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti za novčane gubitke koje pretrpi pomorac kao posledicu propusta u radu posrednika u iznosu od najmanje 5.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po štetnom događaju;
6) da ima u svojini ili zakupu prostor koji se sastoji od izdvojene prostorije za rad sa strankama, te pomoćne prostorije ili predsoblja koje služi kao čekaonica i zadovoljava tehničke, sanitarne i druge uslove za obavljanje delatnosti posredovanja pri zapošljavanju utvrđene posebnim propisima;
7) da ima odgovarajuću tehničku opremu koja obezbeđuje vođenje svih potrebnih poslova u vezi sa posredovanjem pri zapošljavanju pomoraca, kao i za obavljanje poslova iz člana 67i ovog zakona, uključujući opremu koja garantuje sigurnost arhiviranih dokumenata.
Ako je u okviru pravnog lica organizovana posebna služba za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca, uslovi iz stava 1. tačka 3) ovog člana odnose se na lice koje rukovodi radom takve službe.
Radno iskustvo iz oblasti pomorstva iz stava 1. tačka 2) ovog člana obuhvata i radno iskustvo stečeno u obavljanju poslova posredovanja u zapošljavanju pomoraca.
Posrednik mora da uvede i održava sistem upravljanja kvalitetom u skladu sa međunarodnim ISO standardima kojim su obuhvaćeni poslovi posredovanja pri zapošljavanju pomoraca i koji mora da bude ocenjen od strane priznate organizacije, odnosno drugi sistem upravljanja kvalitetom u skladu sa zahtevima MLC Konvencije koji mora da bude ocenjen od strane priznate organizacije.
Posrednik je dužan da uvede sistem upravljanja kvalitetom iz stava 1. ovog člana najkasnije godinu dana od dana izdavanja odobrenja, kao i da o uvođenju i ocenjivanju sistema obavesti ministarstvo.
Posrednik je dužan da obavesti ministarstvo o rezultatima nezavisnog ocenjivanja, neposredno nakon sprovedenog ocenjivanja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana završenog ocenjivanja.
Ako posrednik ne ispuni obaveze iz st. 1, 2. ili 3. ovog člana, ministarstvo će oduzeti izdato odobrenje.
Posrednik je dužan da pismeno obavesti ministarstvo o svakoj promeni u pogledu ispunjenosti uslova za izdavanje odobrenja za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca, u roku od osam dana od dana nastanka promene.
Posrednik je dužan da pismeno utvrdi svoje uslove poslovanja s kojima je dužan da upozna poslodavca i lice koje traži zaposlenje, a koje zatraži njegove usluge.
Posrednik je dužan da na ulazu u prostor u kojem obavlja delatnost istakne natpis da se u tom prostoru obavlja delatnost posredovanja pri zapošljavanju pomoraca, kao i radno vreme.
Posrednik je dužan da u poslovnim ispravama, na svakom dopisu i oglasu navede broj odobrenja iz člana 67. stav 2. ovog zakona.
Posrednik može da naplati svoju uslugu posredovanja pri zapošljavanju pomorca samo od poslodavca.
Posrednik je dužan da čuva ugovore kojima su uređeni odnosi između poslodavaca i posrednika, kao i da ih učini dostupnim na zahtev inspektora bezbednosti plovidbe.
Posrednik ne može svoju uslugu za izvršeno posredovanje pri zapošljavanju da naplati posredno ili neposredno od pomorca.
Troškovi koji se odnose na izdavanje pasoša, pomorske knjižice, ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, troškovi zdravstvenih pregleda koji spadaju u obavezne preglede pomoraca, ne smatraju se uslugom posredovanja pri zapošljavanju.
Troškove koji se odnose na izdavanje dokumenata koji nisu propisani domaćim zakonima i propisima, snosi posrednik i ne može da ih posredno ili neposredno naplati od pomorca.
Posrednik je dužan da obezbedi da pomorac pre upućivanja na pomorski brod ima potpisan ugovor o radu koji mora da bude u skladu sa odredbama ovog zakona, kolektivnog ugovora, kao i sa odredbama Konvencije o radu pomoraca, usvojene 2006. godine.
Pre potpisivanja ugovora iz stava 1. ovog člana, posrednik je dužan da proveri da li pomorac ispunjava uslove za ukrcavanje na određeni brod, u određenu službu i u određenom svojstvu.
Posrednik je dužan da omogući pomorcu da pažljivo proveri uslove zapošljavanja pre i posle potpisivanja ugovora o radu, kao i da pomorcu uruči njegov primerak ugovora o radu pre ukrcavanja na brod.
Ugovor o radu sa pomorcem potpisuje poslodavac ili posrednik u ime i za račun poslodavca.
Posrednik je dužan da pre potpisivanja ugovora o radu obavesti pomorca o njegovim pravima i obavezama koje proizilaze iz ugovora o radu.
Pre potpisivanja ugovora iz stava 1. ovog člana, posrednik je dužan da proveri da li brodar ima zaključeno osiguranje od odgovornosti za slučaj smrti ili telesne povrede pomorca na iznos koji je utvrđen merodavnim pravom i kolektivnim ugovorom, da li ima uspostavljen sistem obezbeđenja repatrijacije pomorca, kao i da o tome obavesti pomorca.
Posrednik ne može da preduzme radnje sa ciljem da spreči ili uskrati pomorcima dobijanje posla.
Posrednik ne može da posreduje pri zapošljavanju na brodove koji ne ispunjavaju zahteve i standarde u pogledu bezbednosti i sigurnosti plovidbe, zaštite mora od zagađenja, kao i u odnosu na životne i radne uslove pomoraca.
Posrednik je dužan da vodi evidenciju o pomorcima koji traže zaposlenje i poslodavcima koji prijavljuju potrebu za pomorcima, prema uputstvima ministarstva.
Posrednik je dužan da čuva dokumentaciju o posredovanju pri zapošljavanju pomoraca, kao i sve druge evidencije koje vodi, najmanje pet godina.
Podaci o pomorcu koje prikupi posrednik mogu da se dostavljaju drugim licima isključivo u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita ličnih podataka.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zapošljavanja, propisuje postupak i način izdavanja odobrenja za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca, kao i vođenje evidencije o izdatim odobrenjima.
Na obavljanje poslova pravnih lica za posredovanje pri zapošljavanju pomoraca koji nisu uređeni odredbama čl. 67-67i ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje.
Na postupak izdavanja i oduzimanja odobrenja za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca i postupak izdavanja javnih isprava i vođenja evidencija propisanih ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Svedočanstvo o radu pomoraca i deklaracija o ispunjenosti uslova rada pomoraca
Domaći brodovi koji plove u međunarodnom putovanju i imaju 500 BT ili više moraju da imaju svedočanstvo o radu pomoraca i deklaraciju o ispunjenosti uslova rada pomoraca.
Isprave iz stava 1. ovog člana mogu da imaju i drugi brodovi ako to zahteva vlasnik broda.
Svedočanstvom o radu pomoraca se potvrđuje da su radni i životni uslovi pomoraca na tom brodu u skladu sa važećim standardima i smernicama Konvencije o radu pomoraca, uključujući i prihvaćene mere radi osiguranja stalne usklađenosti izvršenih nadzora.
Isprava iz stava 3. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od pet godina od dana izdavanja.
Deklaracija o ispunjenosti uslova rada pomoraca je isprava kojom se potvrđuje da je određeni brod održavan u skladu sa važećim standardom Konvencije o radu pomoraca.
Deklaracija o ispunjenosti uslova rada pomoraca ima dva dela.
Pre izdavanja Svedočanstva o radu pomoraca vlasnik broda podnosi zahtev ministarstvu za izdavanje Dela I Deklaracije o ispunjenosti uslova rada pomoraca.
Deo I Deklaracije o ispunjenosti uslova rada pomoraca sadrži: pozivanje na odredbe ovog zakona kojima se uređuju radni i životni uslovi pomoraca u svakom od elemenata koji su predmet inspekcijskog nadzora u skladu sa odredbama ovog zakona i MLC Konvencije; posebne zahteve za određenu vrstu broda; ekvivalentne odredbe usvojene u skladu sa odredbama MLC Konvencije; odobrena oslobođenja u skladu sa Poglavljem 3. MLC Konvencije.
Deo I Deklaracije o ispunjenosti uslova rada pomoraca ministarstvo dostavlja vlasniku broda radi popunjavanja Dela II Deklaracije o ispunjenosti uslova rada pomoraca, u kojoj vlasnik broda navodi usvojene mere kojima će se obezbediti usklađenost uslova rada pomoraca na brodu sa odredbama ovog zakona i MLC Konvencije između redovnih pregleda broda.
Vlasnik broda podnosi Deo I i Deo II Deklaracije o ispunjenosti uslova rada pomoraca priznatoj organizaciji radi vršenja pregleda pre izdavanja Svedočanstva o radu pomoraca.
Privremeno svedočanstvo o radu pomoraca izdaje se:
1) novoizgrađenom brodu prilikom isporuke;
2) u slučaju promene zastave koju brod vije;
3) ako je vlasnik preuzeo odgovornost za rad broda koji je nov za tog vlasnika;
4) nakon izvršenog inspekcijskog pregleda kojim je utvrđeno da brod ispunjava uslove propisane ovim zakonom i MLC Konvencijom;
5) ako je zapovednik broda upoznat sa odredbama ovog zakona i MLC Konvencije.
Privremeno svedočanstvo o radu pomoraca izdaje se sa rokom važenja od šest meseci od dana izdavanja.
Svedočanstvo o radu pomoraca, kao i privremeno svedočanstvo o radu pomoraca izdaje priznata organizacija.
Ministarstvo vodi i godišnje objavljuje evidenciju obavljenih pregleda u cilju utvrđivanja ispunjenosti radnih i životnih uslova pomoraca u skladu sa odredbama ovog zakona i MLC Konvencije.
Državljanin Republike Srbije ukrcan kao član posade broda strane državne pripadnosti, obavezno je osiguran u skladu sa zakonima kojima se uređuje obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje i finansiranje obaveznog socijalnog i zdravstvenog osiguranja, ukoliko međunarodnim sporazumom o socijalnom i zdravstvenom osiguranju nije drugačije uređeno.
Vlasnik broda domaće državne pripadnosti je dužan da obezbedi zdravstvenu zaštitu na brodu, uključujući osnovnu stomatološku zdravstvenu zaštitu, kao i druge propisane mere za zaštitu zdravlja pomoraca koji rade na njegovom brodu u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje zdravstvena zaštita.
Vlasnik broda domaće državne pripadnosti je dužan da obezbedi pružanje hitne medicinske pomoći pomorcima tokom rada na njegovom brodu, uključujući hitan pristup do potrebnih lekova, medicinske opreme i sredstava za dijagnozu i lečenje.
Zdravstvena zaštita iz st. 2. i 3. ovog člana je besplatna za pomorce tokom rada na brodu.
Vlasnik broda domaće državne pripadnosti je dužan da o svom trošku omogući odlazak pomorca kod lekara ili zubara, bez odlaganja, u lukama pristajanja, gde je to moguće.
Vlasnik broda domaće državne pripadnosti snosi:
1) troškove pomorca koji radi na njegovom brodu u slučaju bolesti ili povrede na radu koji su se dogodili od datuma početka njegove službe do datuma kada se smatra da je uredno repatriran ili su prouzrokovani njegovim radom između tih datuma;
2) troškove zdravstvene zaštite, uključujući lečenje i nabavku potrebnih lekova, medicinsko-tehničkih pomagala, hrane i smeštaja izvan kuće, do prestanka bolesti ili povrede pomorca koji radi na njegovom brodu ili do utvrđivanja da je bolest ili nesposobnost trajnog karaktera;
3) pogrebne troškove u slučaju smrti koja se dogodila na brodu ili kopnu za vreme zaposlenja.
Kada je zbog bolesti ili povrede prouzrokovana nesposobnost za rad, vlasnik broda domaće državne pripadnosti je dužan da:
1) isplaćuje punu zaradu sve dok je oboleli ili povređeni pomorac na brodu, odnosno do njegove repatrijacije u skladu sa odredbama ovog zakona;
2) isplaćuje zaradu u celini ili delimično od trenutka kada je pomorac repatriran ili iskrcan do njegovog oporavka, ali najduže 16 nedelja od dana povrede ili od dana početka bolesti.
Vlasnik broda domaće državne pripadnosti neće biti odgovoran za:
1) povredu koja nije nastala tokom rada na brodu;
2) povredu ili bolest koja je nastala kao posledica namernog izazivanja bolesti, povrede ili smrti pomorca;
3) bolest ili nesposobnost koja je namerno prikrivena u trenutku stupanju u službu.
Poslodavac je dužan da zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca.
Prilikom zaključenja i izvršenja ugovora o osiguranju ne može da se vrši pritisak na pomorca da prihvati isplatu manju od ugovorenog iznosa.
Osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava sledeće uslove:
1) osigurani iznos utvrđen polisom osiguranja ili drugim finansijskim jemstvom mora da bude isplaćen u potpunosti i bez odlaganja;
2) na polisi osiguranja ili drugoj odgovarajućoj ispravi mora da bude naznačen period njenog važenja;
3) ako je osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo raskinuto pomorac o tome mora da bude prethodno obavešten, kao i da bude obavešten ako osiguranje neće biti produženo (obnovljeno);
4) osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo mora da obezbedi plaćanje svih potraživanja tokom trajanja osiguranja ili drugog finansijskog jemstva;
5) kada je zbog dugotrajnog invaliditeta pomorca otežana procena celokupne naknade na koju pomorac ima pravo, pomorcu se vrši privremena isplata kako bi se izbegle nepotrebne teškoće;
6) da zahtev za ugovorenu naknadu podnese lično pomorac, zakonski naslednik, predstavnik pomorca ili imenovani korisnik;
7) da se isplatama pomorca ne dovode u pitanje druga zakonska prava pri čemu poslodavac može isplate prebiti sa svim naknadama štete koje proizilaze iz bilo kog drugog zahteva koje pomorac ima prema poslodavcu ako proizilaze iz iste situacije.
Poslodavac je dužan da obezbedi da polisa osiguranja ili isprava o drugom finansijskom jemstvu u svakom trenutku bude dostupna na brodu.
Ako je pokriće potraživanja iz stava 1. ovog člana obezbeđeno od strane više osiguravača, svaka pojedinačna polisa se mora nalaziti na brodu.
Polisa osiguranja ili isprava o drugom finansijskom jemstvu mora da sadrži sledeće:
1) ime broda;
2) luka upisa;
3) pozivni znak broda;
4) IMO broj broda;
5) poslovno ime i sedište osiguravača ili pružaoca drugog finansijskog jemstva;
6) ime brodara;
7) rok važenja;
8) podatke o licu za kontakt nadležnog za postupanje po ugovornim zahtevima pomorca (ime i prezime lica za kontakt, naziv i adresa osiguravača ili pružaoca drugog finansijskog jemstva, broj telefona, faksa, e-mail, internet stranica osiguravača ili pružaoca drugog finansijskog jemstva);
9) potvrdu izdavaoca polise ili drugog finansijskog jemstva da jemstvo ispunjava propisane standardne zahteve.
Polisa osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo važi do roka na koji je izdato, osim ako izdavalac polise osiguranja ili drugog finansijskog jemstva najmanje 30 dana pre prestanka njenog važenja ne obavesti ministarstvo o kraćem roku važenja.
Podnošenje prigovora pomorca u vezi životnih i radnih uslova na brodu
Član posade broda koji smatra da su povređena njegova prava u vezi sa životnim i radnim uslovima na brodu, ima pravo da podnose usmene i pismene prigovore nadređenom oficiru, zapovedniku broda, vlasniku broda i ministarstvu.
Ako se prigovor iz stava 1. ovog člana podnosi na brodu, isti se unosi u brodski dnevnik.
Prilikom podnošenja prigovora mora biti prisutan najmanje još jedan član posade broda u svojstvu svedoka.
Vlasnik broda, brodar odnosno zapovednik dužni su da obezbede da se svakom članu posade broda pri ukrcavanju na brod uruči uputstvo za postupak koji se primenjuje na tom brodu po prigovoru, koji sadrži informacije o nadležnom državnom organu za postupanje po prigovoru i imena članova posade broda koji će mu pružiti nepristrastan savet o njegovom prigovoru ili mu pomoći na drugi način u vezi drugih postupaka koji mu stoje na raspolaganju na brodu nakon postupka po prigovoru.
Član posade prigovor podnosi svom neposredno nadređenom rukovodiocu, odnosno oficiru.
Lice iz stava 5. ovog člana ima rok od 15 dana od dana podnošenja prigovora da isti reši.
Ako član posade nije zadovoljan odlukom lica iz stava 5. ovog člana koja je doneta po njegovom prigovoru, član posade prigovor može podneti zapovedniku broda koji je dužan da o ovom prigovoru neposredno odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora zapovedniku.
Ako se postupak po prigovoru ne može sprovesti na brodu, prigovor se podnosi vlasniku broda, odnosno brodaru na kopnu, koji je dužan da predmet reši u roku 30 dana.
Lice iz stava 5. ovog člana, zapovednik, odnosno vlasnik broda ili brodar dužni su da predaju članu posade kopiju odluke donete po njegovom prigovoru.
Vlasnik broda, odnosno brodar dužni su da vode evidenciju prigovora i odluka donetim po njima.
U stranoj luci član posade broda koji je državljanin Republike Srbije može da se, radi zaštite svojih prava iz radnog odnosa, obrati diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije, a ako ga nema - diplomatskom ili konzularnom predstavništvu države ovlašćene da zastupa interese državljana Republike Srbije i u toj državi, a ako ni njega nema - pomorskoj upravi države luke.
Za vršenje poslova kojima se obezbeđuje bezbedna plovidba, brod mora da ima odgovarajući broj članova posade sa propisanim zvanjima i ovlašćenjima o osposobljenosti.
Ministar propisuje najmanji broj članova posade za bezbednu plovidbu koje moraju da imaju brodovi i druga plovila trgovačke mornarice, zvanja i ovlašćenja o osposobljenosti koje moraju da imaju ti članovi posade, način određivanja dodatnog broja članova posade za pojedine brodove kada se utvrde nedostaci u odnosu na radne uslove na brodu, način izdavanja, kao i organ nadležan za izdavanje i obrazac uverenja o najmanjem broju članova posade.
Ovlašćenja o osposobljenosti pomoraca
Član posade broda trgovačke mornarice Republike Srbije koji vrši poslove kojima se obezbeđuje plovidba, može da bude lice koje ima najmanje 16 godina života, koje je steklo odgovarajuće zvanje i koje za vršenje poslova tog zvanja na brodu ima odgovarajuće ovlašćenje u skladu sa Međunarodnom konvencijom o standardima za obuku i izdavanju uverenja i vršenju brodske straže pomoraca sa svim izmenama i dopunama (u daljem tekstu: STCW Konvencija), kao i pripravnik za sticanje zvanja.
Zvanje članova posade brodova trgovačke mornarice Republike Srbije stiče se položenim stručnim ispitom za određeno zvanje.
Pored ovlašćenja za vršenje poslova odgovarajućeg zvanja iz stava 2. ovog člana, članovi posade mogu da stiču posebna ovlašćenja o osposobljenosti.
Posebna ovlašćenja iz stava 3. ovog člana stiču se položenim odgovarajućim ispitom.
Ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti člana posade broda koje je izdato suprotno propisanim uslovima ništavo je.
Ministarstvo vodi registar izdatih ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca.
Vlada propisuje zvanja, uslove i način sticanja zvanja i ovlašćenja članova posade pomorskih brodova sa rokovima važenja ovlašćenja i overa, vrste brodskih delatnosti koje obavljaju pomorci, nivoe odgovornosti pomoraca, program i način polaganja ispita za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, uslove za sticanje ovlašćenja o alternativnoj osposobljenosti, postupak izdavanja ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, način obračunavanja pomorskog staža, program obuke i uslove za sprovođenje ubrzane obuke, način vođenja i obrasce dnevnika o završenoj obuci i stečenoj praksi, obaveze instruktora, odnosno procenjivača, kao i obaveze ispitivača i kandidata u okviru praktične obuke, način i uslove za izbor ispitivača u ispitnu komisiju, način osnivanja i poslove Radne grupe za STCW plan i program (silabus), uslove i način priznavanja, obnove i zamene ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, način provere znanja o pomorskom zakonodavstvu Republike Srbije u slučaju priznavanja ovlašćenja o osposobljenosti na upravljačkom nivou, sadržinu i obrazac ovlašćenja, kao i obrazac, sadržinu, način izdavanja i vođenja registra izdatih ovlašćenja, kao i registar izdatih odobrenja centrima za obuku pomoraca.
Ministar propisuje zvanja, uslove i način sticanja zvanja i ovlašćenja članova posade ribarskih brodova trgovačke mornarice, sadržinu i obrazac ovlašćenja, obuku, program i način polaganja stručnog ispita za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti članova posade ribarskih brodova, kao i obrazac, sadržinu, način vođenja registara izdatih ovlašćenja.
Ministar uputstvom određuje način izvršavanja pojedinih odredaba STCW Konvencije.
Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca koja su izdata od strane države članice Evropske unije, ili država ugovornica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i Švajcarske Konfederacije, priznaju se u Republici Srbiji.
Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova koja su izdata od strane države strane ugovornice STCW Konvencije koja nije država članica Evropske unije a koja je priznata od strane Evropske komisije (u daljem tekstu: treća država), priznaju se na osnovu bilateralne obaveze o priznavanju obuke i ovlašćenja koje ministarstvo zaključuje sa tom trećom državom koja između ostalog sadrži odredbu o obaveznom prijavljivanju svake promene u sistemu obrazovanja, obuke i izdavanja ovlašćenja u skladu sa odredbama STCW Konvencije.
Ako ministarstvo utvrdi da treća država priznata od strane Evropske komisije više ne ispunjava uslove propisane STCW Konvencijom, o tome će obavestiti Evropsku komisiju navodeći razloge zbog kojih više neće priznavati ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti te treće države.
U cilju priznavanja ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova koja su izdata od strane države koja nije članica Evropske unije i koja nije priznata od strane Evropske komisije, ministarstvo će podneti zahtev Evropskoj komisiji za priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti izdatih od strane te države, u kome će navesti razloge zbog kojih traži priznavanje.
Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova izdata od strane države koja nije strana ugovornica STCW Konvencije ili države za koju je utvrđeno od strane Komiteta za pomorsku bezbednost IMO-a da ne ispunjava obaveze propisane STCW Konvencijom ne priznaju se u Republici Srbiji.
Informacija o sprovođenju STCW Konvencije koja se podnosi IMO u skladu sa propisom I/7 STCW Konvencije obavezno sadrži informaciju o zaključenim bilateralnim obavezama o priznavanju obuke i ovlašćenja sa drugim državama.
Ministarstvo sprovodi odluku o povlačenju priznanja treće države koju donese Evropska komisija.
Priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti izdatih od strane država iz stava 1. ovog člana vrši ministarstvo izdavanjem ovlašćenja o ekvivalentnoj osposobljenosti kojom se potvrđuje navedeno priznavanje.
Priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti ograničeno je na poslove, funkcije i nivoe nadležnosti kako je u ovlašćenju naznačeno.
Pomorac koji zatraži priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti na upravljačkom nivou mora da stekne odgovarajući nivo znanja o pomorskom zakonodavstvu Republike Srbije koje je potrebno za adekvatno obavljanje njegovih dužnosti.
Ovlašćenje o ekvivalentnoj osposobljenosti izdaje se sa istim rokom važenja na koje je izdato ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti koje se priznaje.
Ministarstvo će obavestiti državu koja je izdala ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti o oduzimanju ovlašćenja o ekvivalentnoj osposobljenosti zbog izvršenja krivičnog dela ili prekršaja imaoca isprave.
Lučka kapetanija Beograd donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti ili rešenje o oduzimanju overe ovlašćenja o osposobljenosti ako:
1) je imalac stekao ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, ili overu na osnovu falsifikovanih isprava ili lažnih isprava sa neistinitim sadržajem;
2) ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, ili overa ne odgovara službenoj evidenciji iz upisnika izdatih ovlašćenja;
3) je imalac ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti ili overe trajno zdravstveno nesposoban;
4) je protiv imaoca ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti ili overe u krivičnom ili prekršajnom postupku izrečena zaštitna mera o oduzimanju ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti ili overe.
Teorijsku i praktičnu obuku i ispite za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova u skladu sa zahtevima STCW Konvencije u pogledu trajanja i sadržine teorijske i praktične obuke (u daljem tekstu: obuka) vrše centri za obuku pomoraca (u daljem tekstu: akreditovane institucije), na osnovu odobrenja koje izdaje ministarstvo.
Akreditovane institucije utvrđuju da li kandidat za pristupanje obuci i ispitu ispunjava propisane uslove za sticanje određenog ovlašćenja, odnosno posebnog ovlašćenja o osposobljenosti u skladu sa zahtevima STCW Konvencije i podzakonskog akta iz člana 73. stav 7. ovog zakona.
Na osnovu potvrde o uspešno završenoj obuci i uverenja o položenom ispitu za sticanje određenog ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova izdatih od strane akreditovane institucije, Lučka kapetanija Beograd izdaje ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova.
Ako Lučka kapetanija Beograd utvrdi da pomorac ne ispunjava propisane uslove za sticanje određenog ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca i pored isprava iz stava 3. ovog člana koje su izdale akreditovane institucije, Lučka kapetanija Beograd neće izdati određeno ovlašćenje i o tome će obavestiti akreditovanu instituciju kod koje je pomorac završio obuku.
Ako Lučka kapetanija Beograd u slučaju iz stava 4. ovog člana ne izda određeno ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomorca, troškovi obuke i polaganja ispita padaju na teret akreditovane institucije.
Odobrenje iz člana 75. stav 1. ovog zakona može se dati samo pravnom licu koje je registrovano u Republici Srbiji za obavljanje delatnosti obuke kadrova u pomorskoj plovidbi, koje priloži dokaz od priznate organizacije da ispunjava standarde propisane STCW Konvencijom, ispunjava tehničko-tehnološke uslove za držanje obuka za sticanje svih ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti propisanih STCW Konvencijom, dostavi plan i program delatnosti za period za koje se izdaje odobrenje, kao i da ima kvalifikovane instruktore u skladu sa zahtevima STCW Konvencije.
Odobrenje iz člana 75. stav 1. ovog zakona izdaje se na period od deset godina i konačno je u upravnom postupku.
Izuzetno, odobrenje iz člana 75. stav 1. ovog zakona može se dati pravnom licu koje priloži dokaz od priznate organizacije da ispunjava tehničko-tehnološke uslove za držanje obuka za sticanje svih ovlašćenja o posebnoj osposobljenosti propisanih STCW Konvencijom u Republici Srbiji, pod uslovom da podnese ispravu izdatu od strane priznate organizacije o ispunjenosti tehničko-tehnoloških uslova za držanje obuka za sticanje svih ovlašćenja o osposobljenosti propisanih STCW Konvencijom u drugoj državi ugovornici STCW Konvencije, obezbedi garanciju za dobro izvršenje posla u korist Republike Srbije, kao i da u roku od tri godine od dana izdavanja odobrenja priloži dokaz od priznate organizacije o ispunjenosti tehničko-tehnoloških uslova za držanje obuka za sticanje svih ovlašćenja o osposobljenosti propisanih STCW Konvencijom u Republici Srbiji.
Pre izdavanja odobrenja ministarstvo će utvrditi da pravno lice iz člana 76. ovog zakona uredno izvršava sve finansijske obaveze prema Republici Srbiji, da protiv njega nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije, kao i da se protiv odgovornih lica ne vodi krivični postupak za dela iz oblasti privrednog kriminala.
Odobrenje za obavljanje poslova akreditovanih institucija prestaje:
1) istekom vremena na koje je dato;
2) likvidacijom pravnog lica koje je dobilo odobrenje, ako pravni sledbenici ne zatraže da odobrenje ostane na snazi u roku od 30 dana od likvidacije pravnog lica - korisnika odobrenja;
3) oduzimanjem odobrenja od strane ministarstva.
Rešenje o prestanku odobrenja donosi ministarstvo.
Ministarstvo će doneti rešenje o oduzimanju odobrenja ako utvrdi da određena akreditovana institucija:
1) ne ispunjava standarde propisane STCW Konvencijom i domaćim propisima;
2) ne zadovoljava uslove na osnovu kojih mu je izdato odobrenje;
3) ako nije započela sa vršenjem određenih obuka u roku određenom u odobrenju.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, ministarstvo će pre oduzimanja odobrenja upozoriti akreditovanu instituciju i pozvati je da se pismeno izjasni o razlozima nepoštovanja odredbi odobrenja, nakon čega određuje rok za otklanjanje nedostatka, a ako ne postupi u roku koji je odredilo ministarstvo, ministarstvo će oduzeti odobrenje.
Ministarstvo će rešenje o oduzimanju odobrenja akreditovanoj instituciji doneti bez prethodnog pozivanja da postupi u skladu sa odredbama člana 79. stav 2. ovog zakona ako je ista prestala da obavlja obuke za koje je dobila odobrenje.
Na postupak izdavanja, prestanka i oduzimanja odobrenja iz čl. 76, 78. i 79. ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.
Akreditovane institucije moraju da ispunjavaju sistem standarda kvaliteta u skladu sa zahtevima STCW Konvencije i da primenjuju međunarodne i domaće propise kojima je uređena materija pomorske plovidbe.
Priznata organizacija vrši proveru rada akreditovanih institucija i ispunjenost sistema standarda kvaliteta o trošku akreditovanih institucija.
Provera iz stava 2. ovog člana vrši se svake dve godine, a može i ranije ako ministarstvo oceni da je to neophodno.
Bliži uslovi koje moraju da ispunjavaju akreditovane institucije, instruktori, odnosno procenjivači akreditovane institucije, kao i ispitivači propisuju se podzakonskim aktom iz člana 73. stav 7. ovog zakona.
Teorijsko obrazovanje pomoraca mogu da vrše i školske ustanove ovlašćene propisima kojima se uređuje obrazovanje na čije nastavne planove i programe ministarstvo daje saglasnost.
Ako ministarstvo utvrdi da se školske ustanove koje su ovlašćene propisom kojim se uređuje obrazovanje ne pridržavaju nastavnih planova i programa na koje je dalo saglasnost, ministarstvo će oduzeti saglasnost o čemu će obavestiti ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja.
Zdravstvena sposobnost i lekarski pregledi pomoraca
Ovlašćenje za vršenje poslova na brodu može se dati samo licu koje je fizički i psihički sposobno da obavlja poslove na brodu, koje nije zavisno od psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i alkohola, odnosno koje ne boluje od bolesti ili nema druga trajna ili privremena zdravstvena ograničenja za obavljanje poslova i dužnosti kao člana posade, što se utvrđuje zdravstvenim pregledom i kontroliše periodičnim pregledom.
Zdravstvena sposobnost pomoraca utvrđuje se zdravstvenim pregledom koji vrši zdravstvena ustanova koja ispunjava propisane uslove i dobije ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove zdravlja da može obavljati zdravstvene preglede pomoraca.
Zdravstvena ustanova jedan primerak ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, dostavlja ministarstvu.
Zdravstvene preglede u zdravstvenoj ustanovi iz stava 2. ovog člana obavlja specijalista medicine rada koji je završio kurs iz pomorske medicine, koji ima potpunu profesionalnu nezavisnost u donošenju zdravstvene procene prilikom obavljanja zdravstvenog pregleda.
Domaći poslodavac dužan je da o svom trošku omogući članu posade da pre stupanja na dužnost na brodu obavi zdravstveni pregled, kao i da mu na osnovu rezultata tog pregleda, o svom trošku, omogući periodične zdravstvene preglede.
Zdravstveni pregled iz stava 4. ovog člana, ne odnosi se na zdravstveni pregled koji se obavlja radi sticanja ili obnavljanja ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca.
Kurs iz pomorske medicine iz stava 4. ovog člana organizuje i sprovodi institut za medicinu rada osnovan za teritoriju Republike.
Na osnovu završenog kursa iz pomorske medicine specijalista medicine rada stiče ovlašćenje za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca koje izdaje institut iz stava 7. ovog člana.
Kopija ovlašćenja iz stava 8. ovog člana dostavlja se ministarstvu koje o izdatim ovlašćenjima specijalistima medicine rada vodi evidenciju u elektronskom obliku koja je dostupna na internet stranici ministarstva.
Zdravstvena ustanova iz stava 2. ovog člana, u okviru dela svog unutrašnjeg uređenja za sprovođenje zdravstvenih pregleda pomoraca mora da uvede i održava sistem upravljanja kvalitetom u skladu sa međunarodnim ISO standardima upravljanja kvalitetom kojima su obuhvaćeni poslovi vršenja zdravstvenih pregleda pomoraca u skladu sa specifičnim zahtevima koji su propisani STCW Konvencijom i MLC Konvencijom, i koji mora da bude ocenjen od strane priznate organizacije.
O zdravstvenoj sposobnosti pomorca zdravstvena ustanova iz člana 83. stav 2. ovog zakona izdaje uverenje o zdravstvenoj sposobnosti pomoraca (u daljem tekstu: uverenje).
U uverenju iz stava 1. ovog člana posebno se navodi:
1) da su sluh i vid pomorca, kao i raspoznavanje boja za pomorce koji će biti zaposleni na poslovima u kojima neraspoznavanje boja može štetno da utiče na radnu sposobnost, zadovoljavajući;
2) da pomorac ne boluje od bolesti koja bi mogla da se pogorša tokom trajanja pomorskog staža ili bi mogla da ga onesposobi za obavljanje poslova na brodu ili da ugrozi zdravlje drugih lica na brodu.
Uverenje iz stava 1. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od dve godine, osim za pomorce mlađe od 18 godina kojima se uverenje iz stava 1. ovog člana izdaje sa rokom važenja od jedne godine.
Ako rok važenja uverenja iz stava 1. ovog člana istekne tokom trajanja putovanja, uverenje ostaje na snazi do sledeće luke pristajanja u kojoj se nalazi zdravstvena ustanova ovlašćena za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca od strane države luke, ali najduže tri meseca.
Zdravstveni pregled lica koja na brodu rade na poslovima na kojima dolaze u dodir s namirnicama, odnosno pitkom vodom ili na poslovima pružanja higijenske ili zdravstvene nege koja u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti, podležu zdravstvenom nadzoru, obavljaju se u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti.
Zdravstvenom nadzoru iz stava 1. ovog člana u određenim uslovima, odnosno po epidemiološkim indikacijama propisanim odredbama zakona kojim se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti, podležu i svi drugi članovi posade.
Imunizacija i hemioprofilaksa protiv zaraznih bolesti za sve članove posade obavlja se u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti.
Zdravstveni nadzor i zdravstvene preglede članova posade iz st. 1. i 2. ovog člana koji podležu zdravstvenom nadzoru, kao i imunizaciju i hemioprofilaksu tih lica od zaraznih bolesti obavljaju zdravstvene ustanove koje u svom sastavu imaju higijensko-epidemiološku delatnost.
Lice kome nije izdato uverenje o zdravstvenoj sposobnosti ili ako mu je na osnovu izvršenog pregleda utvrđena ograničena sposobnost za rad, naročito u pogledu vremena, domena ili područja rada, ima pravo na dodatni pregled u drugoj ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi iz člana 83. stav 2. ovog zakona.
Ako postoje dva ili više lekarskih nalaza sa oprečnim mišljenjem o zdravstvenoj sposobnosti pomorca, smatraće se da je pomorac zdravstveno nesposoban sve do konačnog nalaza i mišljenja drugostepene lekarske komisije.
U slučaju iz stava 2. ovog člana Lučka kapetanija Beograd oduzima ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, do konačne odluke drugostepene lekarske komisije.
Odredbe st. 2. i 3. ovog člana shodno se primenjuju i na lice kome nije izdato ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, a koje je Lučkoj kapetaniji Beograd podnelo zahtev za izdavanje istog.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje sastav, način rada i postupak pred drugostepenom lekarskom komisijom.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, propisuje uslove koje zdravstvena ustanova za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca mora da ispunjava u pogledu kadrova, prostora i opreme, vrstu, sadržinu, rokove i način obavljanja zdravstvenih pregleda pomoraca, uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti pomoraca, vrste zdravstvenih ograničenja za obavljanje određenih poslova, program i bliže uslove za sprovođenje kursa iz pomorske medicine, uslove, način i rokove za vršenje ocenjivanja zdravstvene sposobnosti, kao i obrazac uverenja o zdravstvenoj sposobnosti pomoraca, odnosno kartona izvršenog zdravstvenog pregleda pomoraca.
Identifikaciona karta pomorca, pomorska knjižica i dozvola za ukrcavanje
Kao član posade na domaći brod može da se ukrca samo lice koje ima isprave kojima se dokazuje identitet, stručna sprema, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Isprave iz stava 1. ovog člana su za pomorce državljane Republike Srbije identifikaciona karta pomorca i pomorska knjižica.
Identifikaciona karta pomorca je isprava kojom pomorci državljani Republike Srbije dokazuju svoj identitet.
Identifikaciona karta pomorca zajedno sa putnom ispravom (pasoš) državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u Republiku Srbiju, kao i da tokom boravka u luci broda na kome je zaposlen privremeno izađe na kopno (privremeni izlazak sa broda).
Stranom državljaninu koji poseduje važeću identifikacionu kartu pomorca zajedno sa putnom ispravom (pasoš), biće omogućen tranzitni prelazak preko teritorije Republike Srbije kada se takav prelazak zahteva radi dolaska na brod na kome je zaposlen koji se nalazi na teritoriji druge države, radi repatrijacije ili drugog razloga koji je odobren od strane ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i ministarstva, pod uslovom da takav prolazak ne predstavlja opasnost po javno zdravlje, javni red i mir ili državnu bezbednost.
Identifikacionu kartu pomorca iz stava 1. ovog člana izdaje Lučka kapetanija Beograd, koja vodi i elektronsku evidenciju izdatih i oduzetih identifikacionih karti pomoraca, u skladu sa zahtevima Konvencije o identifikacionoj karti pomoraca br. 185 Međunarodne organizacije rada.
Identifikaciona karta pomorca izdaje se sa rokom važenja od 10 godina, pod uslovom da se obnovi posle prvih pet godina.
Identifikaciona karta pomorca izdaje se na propisanom obrascu.
Obrazac identifikacione karte pomorca sadrži prostor za upis sledećih podataka:
1) naziv organa nadležnog za izdavanje identifikacione karte pomoraca, uključujući ISO oznaku Republike Srbije;
2) broj telefona, elektronsku poštu (e-mail) i internet adresu službene internet stranice organa nadležnog za izdavanje identifikacione karte pomoraca;
3) datum izdavanja identifikacione karte pomorca sa rokom važenja;
4) digitalnu fotografiju pomorca, kao i sledeće lične podatke o pomorcu:
(1) ime i prezime pomorca;
(2) pol;
(3) dan, mesec i godina rođenja;
(4) mesto, opština i država rođenja;
(5) državljanstvo;
(6) podatke o ličnom opisu pomorca koje mogu da pomognu u identifikaciji lica;
(7) elektronski potpis;
(8) jedinstveni matični broj građana;
(9) biometrijski podatak zasnovan na otisku prsta, koji se štampa u obliku bar koda koji odgovara propisanom standardu usvojenom od strane Međunarodne organizacije rada;
5) prostor za potrebe automatskog očitavanja podataka u skladu sa odgovarajućim ICAO specifikacijama;
6) vrsta dokumenta;
7) jedinstveni broj identifikacione karte pomorca;
8) službeni pečat organa nadležnog za izdavanje identifikacione karte pomoraca.
Obrazac identifikacione karte pomorca obavezno sadrži naznačenje da se radi o ispravi koja se izdaje u skladu sa Konvencijom o identifikacionoj karti pomoraca br. 185 Međunarodne organizacije rada, kao i da se radi o ispravi koja se razlikuje od pasoša.
Pomorac kome je izdata identifikaciona karta pomorca ima pravo da kod Lučke kapetanije Beograd izvrši uvid u podatke za automatsko očitavanje podataka koje sadrži njegova identifikaciona karta pomorca.
Obrazac lične karte štampa se na srpskom jeziku, latiničkim pismom i na engleskom jeziku.
Obrazac identifikacione karte pomorca izrađuje se u skladu sa standardima propisanim u Konvenciji o identifikacionoj karti pomoraca br. 185, kao i smernicama usvojenim od strane Međunarodne organizacije rada.
Lučka kapetanija Beograd rešenjem će odbiti zahtev za izdavanje identifikacione karte pomorca u sledećim slučajevima:
1) ako je protiv lica koje traži izdavanje identifikacione karte pomorca doneto rešenje o sprovođenju istrage ili je podignuta optužnica - na zahtev nadležnog suda, odnosno javnog tužilaštva;
2) ako je lice koje traži izdavanje identifikacione karte pomorca osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca, odnosno dok kaznu ne izdrži;
3) ako je licu koje traži izdavanje identifikacione karte pomorca u skladu sa priznatim međunarodnim aktima zabranjeno putovanje;
4) u slučajevima da je, u skladu sa važećim propisima, licu koje traži izdavanje identifikacione karte pomorca zabranjeno kretanje radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti, odnosno epidemije.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena žalba.
Identifikaciona karta pomorca prestaje da važi:
1) istekom roka na koji je izdata;
2) smrću njenog imaoca;
3) ako njen imalac više nema svojstvo pomorca u skladu sa odredbama ovog zakona.
U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima identifikacionu kartu pomorca dužno je da podnese zahtev za izdavanje nove identifikacione karte pomorca najkasnije u roku od 15 dana po isteku roka na koji mu je prethodna identifikaciona karta pomorca izdata.
Lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima identifikacionu kartu pomorca dužno je da je u svakom trenutku nosi, osim kada se iz razloga bezbednosti ona nalazi kod zapovednika broda, uz pismenu saglasnost pomorca.
Lice koje ostane bez identifikacione karte pomorca dužno je bez odlaganja da prijavi Lučkoj kapetaniji Beograd nestanak identifikacione karte pomorca.
Ako je identifikaciona karta pomorca nestala u inostranstvu, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da njen nestanak prijavi diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje će o tome obavestiti Lučku kapetaniju Beograd.
Nestalu identifikacionu kartu pomorca Lučka kapetanija Beograd rešenjem proglašava nevažećom.
Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana žalba nije dopuštena.
Identifikaciona karta pomorca proglašena nevažećom oglašava se u "Službenom glasniku Republike Srbije" o trošku lica čija se identifikaciona karta pomorca oglašava nevažećom.
Lučka kapetanija Beograd izdaće novu identifikacionu kartu pomorca nakon donošenja rešenja o proglašenju identifikacione karte pomorca nevažećom i dostavljanja rešenja "Službenom glasniku Republike Srbije".
Lučka kapetanija Beograd oduzeće identifikacionu kartu pomorca u sledećim slučajevima:
1) ako je isprava izdata na osnovu netačnih podataka;
2) ako njen imalac drugom licu omogući da ispravu koristi kao svoju;
3) ako je njenom imaocu prestalo državljanstvo Republike Srbije;
4) ako se naknadno utvrdi da su postojale smetnje iz člana 84g stav 1. ovog zakona pre izdavanja identifikacione karte pomorca, a nadležni organ je za njih saznao kasnije ili su ti razlozi nastali posle izdavanja identifikacione karte pomorca.
O oduzimanju identifikacione karte pomorca zbog razloga iz stava 1. iz ovog člana, odlučuje Lučka kapetanija Beograd.
Organ nadležan za kontrolu prelaženja državne granice će privremeno oduzetu identifikacionu kartu pomorca zbog razloga iz stava 1. ovog člana dostaviti ministarstvu.
Diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije će identifikacionu kartu pomorca koju oduzme zbog razloga iz stava 1. tačka 3) ovog člana dostaviti ministarstvu, a na zahtev može je nakon poništenja vratiti njenom imaocu.
Obrazac identifikacione karte pomorca tehnički izrađuje i štampa Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.
Za izdavanje identifikacione karte pomorca plaća se taksa, koja obuhvata cenu obrasca identifikacione karte pomorca i troškove tehničke izrade.
Troškove izrade obrasca identifikacione karte pomorca snosi lice koje je podnelo zahtev za izdavanje identifikacione karte pomorca.
Ministar propisuje način i postupak izdavanja identifikacione karte pomorca, način uzimanja biometrijskog podatka, obrazac, zaštitne elemente na obrascu i materijale koji se koriste za izradu obrasca identifikacione karte pomorca.
Pomorska knjižica je isprava kojom se dokazuje osposobljenost člana posade, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, trajanje zaposlenja na brodu, kao i zdravstveno stanje.
Pomorska knjižica izdaje se samo licima koja imaju državljanstvo i prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora da ima strani državljanin ukrcan kao član posade na domaćem brodu.
Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se stručna sprema, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Pomorsku knjižicu i dozvolu za ukrcavanje iz stava 1. ovog člana izdaje Lučka kapetanija Beograd.
Pomorska knjižica i dozvola za ukrcavanje izdaje se sa rokom važenja od 10 godina.
Ministarstvo vodi evidenciju izdatih pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje.
Ministar propisuje uslove za izdavanje pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje, način izdavanja, odnosno vođenja pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje, način i nadležnost za unošenje i overu podataka o pomorskom stažu u pomorsku knjižicu, odnosno dozvolu za ukrcavanje, način dostavljanja podataka o pomorskom stažu, uslove, način i nadležnost za zamenu pomorske knjižice, odnosno dozvole za ukrcavanje, sadržinu i obrazac pomorske knjižice i dozvole za ukrcavanje, kao i način vođenja evidencije izdatih pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje.
Član posade mora da vrši poslove na brodu u skladu sa pravilima navigacije, na način koji omogućava bezbednost plovidbe, ne oštećuje brod ili teret na njemu, i ne ugrožava bezbednost putnika na brodu ili ostalih članova posade i životnu sredinu od zagađenja opasnim i štetnim stvarima (uljem, otpacima tekućih goriva i njihovim mešavinama, otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, kao i radioaktivnim ili sličnim otpacima) od strane broda.
Sastav i vršenje brodske straže
Sastav brodske straže mora biti u svako vreme dovoljan i mora da odgovara posebnim okolnostima i uslovima u kojima se vrši straža (vreme, vidljivost, gustina saobraćaja i sl.).
Član posade za vreme vršenja straže ne može da napusti mesto i prostoriju u kojoj se vrši straža bez odobrenja dežurnog oficira.
Oficir straže za vreme trajanja straže ne može napuštati svoje mesto na straži.
Za vreme boravka broda na sidrištu, stalna straža u smenama mora da se vrši na mostu i u mašinskom prostoru.
Kad je brod u luci na njemu se mora nalaziti najmanje jedna trećina članova posade svake službe.
Na brodu iz stava 4. ovog člana, među članovima posade moraju se nalaziti po jedan oficir palube i mašine, a noću i brodska straža.
Vlada propisuje način i postupke u vezi sa obavljanjem poslova i održavanjem brodske straže članova posade na pomorskim brodovima koji imaju državnu pripadnost Republike Srbije, kao i drugih poslova na brodu u cilju bezbedne plovidbe i zaštite mora od zagađenja, obaveze kompanije, zapovednika, oficira i drugih članova posade sa posebnim ovlašćenjima na brodu koja se odnose na vršenje brodske straže, kao način ostvarivanja efikasne komunikacije na pomorskim brodovima koji imaju državnu pripadnost Republike Srbije.
Član posade koji obavlja poslove vršenja straže koji ima zdravstvene probleme za koje lekar koji je ovlašćen da vrši zdravstvene preglede pomoraca potvrdi da su prouzrokovani obavljanjem noćnog rada premešta se, ako je to moguće, na dnevni rad za obavljanje poslova za koje ima ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti.
U predelima vrlo gustog saobraćaja, u uslovima ograničene vidljivosti i u svim ostalim opasnim plovidbenim situacijama kad se upotrebljava uređaj za automatsku navigaciju treba da postoji mogućnost preuzimanja navigacije brodom od strane dežurnog oficira i navigatora.
Prebacivanje sa automatske na ručnu navigaciju i obrnuto treba da izvrši dežurni oficir straže na mostu.
Zapovednik i drugi član posade broda ne može biti pod uticajem alkohola i/ili drugih materija koje menjaju stanje svesti, bolestan ili premoren.
Odredbe ovog člana primenjuju se i na članove posade svih drugih plovila.
Ako član posade broda za vreme trajanja, odnosno prestanka službe na brodu bude iskrcan sa broda van njegove luke ukrcavanja, odnosno ako brodar iskrca člana posade broda van mesta u kome je sedište brodara, brodar je dužan da mu obezbedi povratak u luku njegovog ukrcavanja, a ako je to predviđeno ugovorom o radu da mu se obezbedi povratak u mesto prebivališta, odnosno boravišta (u daljem tekstu: povratno putovanje).
Član posade broda ima pravo na povratno putovanje ako je do prestanka službe na brodu došlo iz jednog od sledećih razloga:
1) ako je ugovor o radu člana posade istekao dok je on bio na brodu;
2) ako je ugovor o radu raskinut iz jednog od sledećih razloga:
(1) zbog bolesti, povrede ili drugog zdravstvenog stanja koji zahtevaju repatrijaciju člana posade nakon što se utvrdi da je član posade zdravstveno sposoban za put,
(2) u slučaju brodoloma,
(3) u slučaju da brodar nije više u mogućnosti da ispunjava svoje zakonske, odnosno ugovorne obaveze kao poslodavac člana posade usled nesolventnosti, zbog prodaje broda, ili promene države upisa broda,
(4) ako je nakon pregleda od strane priznate organizacije ili inspekcijskog nadzora u državi luci utvrđena nesposobnost broda za plovidbu, ili neusaglašenost sa zahtevima propisa I/4 STCW Konvencije,
(5) ako je brod upućen u zonu u kojoj postoji opasnost od preduzimanja ratnih dejstava u koju pomorac nije saglasan da bude upućen,
(6) u slučaju raskida radnog odnosa u skladu sa odredbama ugovora o radu, odnosno kolektivnog ugovora.
Vreme trajanja službe na brodu posle koje pomorac stiče pravo na repatrijaciju utvrđuje se ugovorom o radu ali ne može da bude kraće od 12 meseci.
Ako brodar ne obezbedi povratno putovanje člana posade broda iz stava 1. ovog člana, to putovanje iz inostranstva obezbediće, na teret brodara, diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, Republika Srbija ima pravo regresa troškova repatrijacije člana posade od brodara koji se, između ostalog, mogu naplatiti podnošenjem zahteva za privremeno zaustavljanje broda tog brodara.
Troškove povratnog putovanja iz stava 1. ovog člana brodar ne može naplatiti od člana posade broda u obliku avansa na početku zaposlenja ili iz zarade koju je dužan isplatiti članu posade broda, osim u slučaju težih povreda obaveza iz ugovora o radu od strane člana posade broda.
Brodar je dužan da zaključi osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića troškova povratnog putovanja članova posade broda.
Ako se u periodu od najmanje četiri meseca tokom prvog putovanja u inostranstvu utvrdi da mlađi pomorci nisu spremni za život na moru, poslodavac je dužan da o svom trošku omogući njihovu repatrijaciju iz prve pogodne luke pristajanja u kojoj postoji diplomatsko-konzularna služba Republike Srbije ili države čije državljanstvo ima mlađi pomorac.
Polisa osiguranja ili isprava o drugom finansijskom jemstvu iz člana 89. stav 7. ovog zakona mora da sadrži sledeće podatke:
1) ime broda;
2) luku upisa broda;
3) pozivni znak broda;
4) IMO broj broda;
5) poslovno ime i sedište osiguravača ili pružaoca finansijskog jemstva;
6) podatke o licima za kontakt koja su nadležna za postupanje sa zahtevima pomorca za pomoć (ime i prezime lica za kontakt, naziv i adresa osiguravača ili pružaoca drugog finansijskog jemstva, broj telefona, faksa, e-mail, internet stranica osiguravača ili pružaoca drugog finansijskog jemstva);
7) ime brodara, odnosno brodarske kompanije;
8) rok važenja;
9) potvrdu izdavaoca polise ili drugog finansijskog jemstva da jemstvo ispunjava propisane zahteve.
Sredstva koja se obezbeđuju iz osiguranja ili finansijskog jemstva moraju da budu dovoljna za pokrivanje troškova za neisplaćene zarade i ostale preuzete obaveze koje poslodavac mora da isplati pomorcu u skladu sa ugovorom o radu pomorca i ovim zakonom, za najmanje četiri meseca neisplaćenih zarada i četiri meseca svih neostvarenih prava, neophodnih troškova pomorca koji uključuju i troškove repatrijacije, kao i osnovnih potreba pomorca koji uključuju hranu, odeću ako je potrebno, smeštaj, zalihe pitke vode, goriva potrebnog za preživljavanje na brodu, potrebnu zdravstvenu zaštitu i druge neophodne troškove do povratka pomorca kući.
Sredstva koja se obezbeđuju iz osiguranja ili finansijskog jemstva moraju da budu dovoljna i za pokrivanje troškova u slučaju napuštanja pomorca od strane brodara, odnosno pomorske kompanije.
Pomorac se smatra napuštenim u slučaju kada brodar, odnosno brodska kompanija krši odredbe ugovora o radu pomorca, ako ne pokrije troškove repatrijacije, ne pruži pomorcima neophodnu pomoć koja uključuje odgovarajuću hranu, smeštaj, zalihe pitke vode, goriva za preživljavanje na brodu i potrebnu zdravstvenu zaštitu ili na drugi način jednostrano prekine da ispunjava svoje obaveze prema pomorcu, uključujući i neisplaćivanje ugovorene zarade najmanje dva meseca.
Isplata potraživanja pomoraca odobrava se odmah na zahtev pomorca ili njegovog imenovanog predstavnika sa potrebnim obaveštenjima o pravu na pomoć.
Ako je pokriće potraživanja iz polise osiguranja ili drugog finansijskog jemstva obezbeđeno od strane više osiguravača ili pružaoca finansijskog jemstva, svaka pojedinačna isprava mora se nalaziti na brodu.
Troškove povratnog putovanja člana posade broda snosi brodar.
Brodar ima pravo regresa za naplatu svih troškova povratnog putovanja od člana posade broda koji se bez dozvole iskrcao sa broda i time svojom krivicom doveo do prestanka radnog odnosa, ili koji se iskrcao sa broda zbog povrede ili oboljenja koje je sebi prouzrokovao namerno ili usled grube nepažnje.
Troškovi povratnog putovanja člana posade broda obuhvataju troškove za stan, hranu, prevoz po pravilu avionom, prevoz ličnih stvari, zaradu, dodatke na zaradu od momenta kada je član posade broda iskrcan sa broda do njegovog povratka u mesto njegovog prebivališta, kao i neophodne troškove lečenja dok član posade broda ne bude zdravstveno sposoban za povratno putovanje.
Brodar je dužan da obezbedi da članovi posade na domaćim brodovima imaju dostupne odgovarajuće odredbe važećih propisa koji se odnose na prava člana posade vezano za povratno putovanje i to na radnom jeziku broda i na engleskom jeziku.
Povratno putovanje smatra se obezbeđenim i ako je članu posade broda obezbeđen odgovarajući posao na brodu koji plovi u luku njegovog ukrcavanja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, članu posade broda pripada naknada za posao koji je obavljao na brodu.
Odredbe čl. 89 - 91. ovog zakona odnose se i na strance koji su članovi posade domaćeg broda.
Član posade broda dužan je da odmah obavesti svog neposrednog rukovodioca ili zapovednika broda:
1) o svakom vanrednom događaju koji bi mogao da ugrozi bezbednost broda, putnika, drugih lica ili tereta na brodu, kao i da zagadi životnu sredinu opasnim i štetnim stvarima od strane broda;
2) kad u plovidbi na moru ustanovi da pojedini svetionici i svetla ne rade, odnosno oznake ili bove nisu na svom mestu.
U slučaju opasnosti, brodoloma ili druge havarije, članovi posade broda dužni su da se zalažu za spasavanje broda, putnika, drugih lica i tereta na brodu, kao i za zaštitu životne sredine, dok zapovednik broda ne naredi da se brod napusti.
Prava pomoraca u slučaju brodoloma ili druge havarije
Brodar je dužan da članu posade naknadi štetu prouzrokovanu na stvarima namenjenim za njegovu ličnu upotrebu na brodu, koje su uništene ili oštećene prilikom pomorske nesreće ili pomorske nezgode.
Član posade broda koji je u radnom odnosu, u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode ima pravo na naknadu zarade najmanje za dva meseca od dana pomorske nesreće ili pomorske nezgode, prema proseku zarade za poslednja tri meseca, ako mu po ugovoru o radu zarada ne pripada za duže vreme.
U slučaju iz stava 2. ovog člana članu posade, stranom državljaninu ili licu bez državljanstva, pripada naknada u iznosu određenom ugovorom o radu - za svaki dan nezaposlenosti koja je nastupila kao posledica brodoloma, ali najduže za dva meseca od dana brodoloma.
Član posade nema pravo na naknadu iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ako brodar dokaže da je on prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom.
Na povratno putovanje člana posade broda, koji je pretrpeo brodolom odnose se odredbe čl. 89-91. ovog zakona.
Vlada propisuje mere koje se preduzimaju u cilju obezbeđenja pravičnog postupanja sa pomorcima u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, kao i obaveze brodara i pomoraca u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, u skladu sa IMO smernicama za pravično postupanje sa pomorcima u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode.
Za štetu nastalu usled telesne povrede ili smrti člana posade broda odgovara brodar ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice ili krivice lica za koje brodar odgovara.
Za štetu iz stava 1. ovog člana nastalu od opasnog tereta ili opasne delatnosti brodar odgovara prema opštim propisima o odgovornosti za štetu od opasnog tereta ili opasne delatnosti.
Za štetu iz stava 1. ovog člana koju član posade broda pretrpi na radu ili u vezi sa radom na brodu usled nepostojanja uslova za bezbedan rad, brodar odgovara ako ne dokaže da je član posade broda uzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Za štete iz ovog člana solidarno odgovaraju brodar, menadžer, kompanija i poslodavac.
Zapovednik broda dužan je da u plovidbi postupa u skladu sa međunarodnim i domaćim propisima o bezbednosti plovidbe.
Posadom i svim drugim licima na brodu zapoveda zapovednik broda.
Zapovednika broda imenuje i razrešava od dužnosti brodar.
Zapovednik broda odgovoran je za bezbednost broda i red na brodu u skladu sa međunarodnim propisima, ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
U slučaju smrti, sprečenosti ili odsutnosti, zapovednika broda zamenjuje, sa svim njegovim ovlašćenjima, najstariji oficir palube.
Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na lica koja upravljaju čamcem, jahtom i drugim plovilima.
Zapovednik broda dužan je da se brine o snabdevanju broda, o brodskoj administraciji, o njegovom održavanju, o održavanju u ispravnom stanju trupa broda, mašina, uređaja i opreme, o sigurnosti brodskih uređaja, za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, opasnog i ostalog tereta, o pravilnom ukrcavanju, slaganju, prevozu i iskrcavanju tereta, o pravilnom ukrcavanju, smeštaju i iskrcavanju putnika, i o izvršavanju svih zadataka vezanih za proces rada.
Zapovednik broda dužan je da u propisanim rokovima vrši vežbe sa čamcima i ostalim sredstvima za spasavanje, kao i uređajima za otkrivanje, sprečavanje i gašenje požara.
Zapovednik broda dužan je da za vreme plovidbe bude na brodu.
Zapovednik broda dužan je da pre polaska na put proveri ispravnost broda koji mu omogućava da izvrši određeno putovanje i da obezbedi da se sve propisane isprave i knjige, kao i članovi posade nalaze na brodu, a pri prevozu putnika - naročito da utvrdi da li su preduzete sve mere za bezbednost putnika.
Zapovednik broda je dužan da istakne tablicu o uslovima rada na brodu na radnom jeziku broda i engleskom jeziku na lako pristupačnom mestu na brodu, koja sadrži:
1) raspored službe tokom plovidbe i u luci;
2) minimalno vreme odmora pomorca.
Zapovednik je dužan da vodi evidenciju radnog vremena i vremena odmora članova posade broda na radnom jeziku broda i engleskom jeziku i da istu drži na brodu.
Zapovednik broda, odnosno oficir palube u smeni koji upravlja vođenjem broda dužan je da preduzima sve mere potrebne za bezbednost broda i plovidbe.
Zapovednik broda dužan je da lično rukovodi brodom kad god to zahteva bezbednost broda, a naročito kad brod ulazi u luku ili kad izlazi iz nje, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle.
Prisutnost pilota na brodu ne oslobađa zapovednika broda od odgovornosti za upravljanje brodom.
Zapovednik je dužan, na način utvrđen od strane vlasnika, odnosno kompanije da:
1) sprovodi politiku bezbednosti kompanije i zaštite životne sredine;
2) angažuje članove posade broda u sprovođenju politike iz stava 1. tačka 1) ovog člana;
3) izdaje odgovarajuće naredbe i uputstva na jasan i jednostavan način;
4) kontroliše sprovođenje Sistema upravljanja bezbednošću i dostavlja izveštaje licima na kopnu o utvrđenim neusaglašenostima.
Zapovednik broda ili kompanija dužna je što je pre moguće da obavesti ministarstvo i priznatu organizaciju koja će pokrenuti postupak utvrđivanja da li je potreban odgovarajući pregled broda, ako se na brodu otkrije nedostatak ili se dogodi nezgoda koja utiče na:
1) bezbednost, sigurnosnu zaštitu broda i ispravnost sredstava za spasavanja ili druge opreme;
2) celovitost broda ili ispravnost, odnosno kompletnost opreme za zaštitu od zagađenja uljem, opasnim i štetnim stvarima.
Ako se brod nalazi u luci države ugovornice odgovarajuće međunarodne konvencije, zapovednik ili kompanija će odmah obavestiti pomorsku upravu države luke o događaju iz stava 1. ovog člana.
Zapovednik ili kompanija mora najbržom telekomunikacionom vezom obavestiti ministarstvo i pomorsku upravu najbliže obalne države o događajima u vezi sa ispuštanjem ili mogućim ispuštanjem ulja, štetnih tekućih ili štetnih upakovanih materija.
Ako nastupe događaji koji brod ili lica na njemu dovedu u opasnost, zapovednik broda je dužan da preduzme sve mere za spasavanje lica i otklanjanje opasnosti za brod i stvari na brodu, kao i za zaštitu životne sredine.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zapovednik broda, dužan je da žrtvuje ili ošteti teret, druge stvari ili brodske uređaje ili opremu koji nisu neophodni za plovidbu, ili delove broda čije je žrtvovanje ili oštećenje manje štetno za brodara i lica zainteresovana za teret na brodu.
Ako su u slučaju opasnosti za brod, sve mere preduzete za spasavanje broda ostale bez uspeha, i ako je propast broda neizbežna, zapovednik broda dužan je da prvenstveno preduzme mere potrebne za spasavanje putnika i drugih lica na brodu, kao i da naredi da se brod napusti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zapovednik broda je dužan da preduzme i sve mere potrebne za spasavanje brodskog dnevnika, ako okolnosti slučaja dopuštaju - i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava, pomorskih karata odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne.
Zapovednik broda sme da napusti brod tek pošto je, u granicama stvarne mogućnosti, preduzeo sve mere iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ako na brodu nastupi događaj koji ugrožava bezbednost broda, ili plovidbe, ili ako nastupi vanredni događaj brodu, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu, ili ako se primeti zagađenje mora opasnim i štetnim stvarima, zapovednik broda dužan je da opis tog događaja, odnosno belešku o primećenom zagađenju mora odmah unese u brodski dnevnik, a najkasnije u roku od 24 časa.
Zapovednik broda dužan je da o događaju iz stava 1. ovog člana, odmah po dolasku, a najkasnije za 24 časa, podnese izveštaj, zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika, pomorskoj upravi najbliže obalne države, kao i diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije u toj državi.
Ako je događaj iz stava 1. ovog člana nastupio za vreme plovidbe, zapovednik broda je dužan da izveštaj o događaju, zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika, podnese, u roku iz stava 2. ovog člana, pomorskoj upravi države luke u koju će brod prvo uploviti, kao i diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije u toj državi.
Zapovednik broda iz stava 1. ovog člana mora upisati činjenicu rođenja ili smrti lica nastalu na brodu u odgovarajuću brodsku knjigu, kao i da primi izjavu poslednje volje i to primanje unese u tu brodsku knjigu, navodeći vreme kad je poslednju izjavu volje primio.
Zapovednik broda dužan je da o činjenici rođenja i smrti i o primanju izjave poslednje volje sačini odgovarajuću brodsku ispravu i dostavi je najbližem diplomatskom, odnosno konzularnom predstavništvu Republike Srbije.
Sadržina, način upisa i vođenja brodske knjige iz stava 4. ovog člana, kao i sadržina i izgled brodske isprave iz stava 5. ovog člana propisuje se podzakonskim aktom iz člana 40. stav 3. ovog zakona.
Zapovednik broda dužan je da putem telekomunikacionih veza pošalje obaveštenje pomorskoj upravi najbliže obalne države o bilo kojoj neposrednoj opasnosti za bezbednost plovidbe na koju naiđe, a naročito ako primeti promene na plovnom putu iz člana 93. stav 1. tačka 2) ovog zakona, naiđe na zagađenje opasnim i štetnim stvarima, opasan led, opasnu oluju ili na bilo koju drugu neposrednu opasnost za plovidbu ili na tropsku oluju ili na temperaturu vazduha ispod tačke smrzavanja praćenu vetrovima olujne snage koji prouzrokuju veliko nagomilavanje leda na nadgrađima, ili na vetar snage 10 ili više bofora po Beaufortovoj skali, a za koji nije bilo primljeno upozorenje o oluji.
Zapovednik broda dužan je da najbržim putem obavesti pomorsku upravu najbliže obalne države o zagađenju mora koje je nastalo sa broda kojim zapoveda.
Zapovednik broda dužan je da belešku o datom obaveštenju iz stava 1. ovog člana unese u brodski dnevnik.
Ako se brod u slučaju nastupanja ratnog stanja između drugih država, nađe u luci jedne od zaraćenih država, ili je na putu za luku zaraćene države ili mora proći kroz teritorijalno more ili unutrašnje morske vode zaraćene države, zapovednik broda je dužan da zatraži uputstvo od brodara, a ako to nije moguće - od ministarstva nadležnog za spoljne poslove u Republici Srbiji.
Zapovednik broda, kao zastupnik brodara, ovlašćen je da u njegovo ime i za njegov račun u mestu van sedišta brodara zaključuje ugovore o spasavanju i pravne poslove potrebne za izvršenje putovanja, i da u mestu van sedišta brodara u kome nema ovlašćenog predstavnika brodara zaključuje ugovore o pomorskim plovidbenim poslovima, osim brodarskog ugovora na vreme za ceo brod.
Zapovednik broda ovlašćen je da kao zastupnik brodara pokreće pred stranim sudskim i upravnim organima postupak radi zaštite brodarevih prava i interesa u poslovima iz stava 1. ovog člana i da u tom postupku preduzima procesne radnje.
Ako brodar ograniči ovlašćenje zapovednika, to ograničenje nema pravno dejstvo prema trećim licima koja za njega nisu znala, niti su prema okolnostima mogla znati.
Zapovednik broda ovlašćen je i dužan da svim licima na brodu izdaje naređenja kojima se obezbeđuje brod, plovidba i održavanje reda na brodu, kao i da nadzire izvršenje izdatih naređenja.
Radi održavanja reda i bezbednosti na brodu zapovednik broda mora da drži na brodu vatreno oružje, dok članovi posade broda ne mogu na brodu da imaju oružje.
Zapovednik broda ima pravo da za vreme plovidbe ograniči slobodu kretanja na brodu svakom licu koje teže ugrozi bezbednost broda, članova posade, putnika i drugih lica, stvari na brodu i životne sredine zagađenjem opasnim ili štetnim stvarima. Sloboda kretanja može da se ograniči samo ako je to neophodno radi bezbednosti putnika i drugih lica i stvari na brodu ili radi zaštite broda, ili zaštite životne sredine, i može za stranca da traje najduže do dolaska broda u prvu luku u koju brod uplovi, a za državljanina Republike Srbije do uplovljenja u prvu luku i dobijanja uputstva od strane najbližeg diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije.
Mere iz stava 1. ovog člana unose se u brodski dnevnik sa obrazloženjem.
Zapovednik broda ima pravo da člana posade broda koji narušava bezbednost plovidbe udalji sa radnog mesta, a po potrebi, da ga iskrca sa broda i vrati u luku ukrcavanja u kojoj je sedište brodara.
Zapovednik broda ima pravo, u slučaju nužde i dok ona traje, da članovima posade broda smanji obrok hrane i vode radi racionalnog korišćenja postojećih zaliha hrane i vode na brodu.
Mere iz stava 1. ovog člana unose se u brodski dnevnik sa obrazloženjem.
Ako za vreme putovanja član posade broda, putnik ili drugo lice na brodu izvrši krivično delo, zapovednik broda je dužan da preduzme, prema okolnostima, mere potrebne da se spreči ili ublaži nastupanje štetnih posledica tog dela i da se izvršilac pozove na odgovornost.
Ako postoji opasnost da izvršilac delo ponovi ili da pobegne, zapovednik broda narediće da se izvršiocu krivičnog dela ograniči sloboda kretanja na brodu, ili da se liši slobode i da se: izvrši ispitivanje izvršioca, svedoka, očevidaca i oštećenika radi utvrđivanja okolnosti pod kojima je delo izvršeno i posledica koje su nastupile; o svakom saslušanju sastavi zapisnik; kao dokazi uzmu na čuvanje predmeti na kojima ili pomoću kojih je krivično delo izvršeno, odnosno na kojima su tragovi izvršenog dela vidljivi; preduzmu i druge mere radi utvrđivanja okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno.
Zapovednik broda je dužan da o izvršenom krivičnom delu podnese izveštaj diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije u državi u čiju luku je brod prvo uplovio. Zapovednik broda je dužan da sa izvršiocem krivičnog dela postupi prema uputstvima diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije.
Mere iz stava 2. ovog člana unose se u brodski dnevnik sa obrazloženjem.
Ako član posade broda koji je državljanin Republike Srbije samovoljno napusti brod u luci, zapovednik broda je dužan da ovo napuštanje broda prijavi diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije u državi luke, a ako ga nema - diplomatskom ili konzularnom predstavništvu države ovlašćene da zastupa interese državljana Republike Srbije i u toj državi, a ako ni njega nema - pomorskoj upravi države luke.
Ako član posade broda koji je strani državljanin samovoljno napusti brod u luci, zapovednik broda je dužan da ovo napuštanje broda prijavi pomorskoj upravi države luke.
Zapovednik broda dužan je da sastavi zapisnik i utvrdi koje su stvari i isprave člana posade koji je samovoljno napustio brod ostale na brodu.
Zapisnik se sastavlja u prisustvu dvojice svedoka, a potpisuju ga zapovednik broda i svedoci.
Belešku o samovoljnom napuštanju broda i o stvarima člana posade koje su ostale na brodu i njihovoj predaji nadležnom domaćem organu, zapovednik broda dužan je da unese u brodski dnevnik.
Organ koji u luci, primi lične stvari i isprave člana posade koji je samovoljno napustio brod, predaće ih njegovoj užoj porodici ili roditeljima, a ako njih nema - licu koje odredi nadležni organ starateljstva.
Smatra se da je član posade samovoljno napustio brod ako se nije vratio na brod do odlaska broda iz luke.
Ako je član posade bio sprečen da se vrati na brod do odlaska broda iz luke, smatra se da je samovoljno napustio brod ako se u roku od tri dana, od dana kad je smetnja bila otklonjena, nije prijavio organu iz člana 113. stav 1. ovog zakona.
Zapovednik broda koji na bilo koji način sazna da se lice, uključujući i neprijatelje u slučaju oružanog sukoba, nalaze u životnoj opasnosti na moru, dužan je da im odmah krene u pomoć najvećom mogućom brzinom, obaveštavajući ih o tome ako je to moguće, i da preduzme njihovo spasavanje.
Zapovednik broda u opasnosti ima pravo, posle savetovanja sa zapovednicima brodova koji su odgovorili na njegov poziv za pomoć, ako je savetovanje moguće sprovesti, da izabere jedan od tih brodova ili više njih za koje smatra da su najprikladniji da mu pruže pomoć.
Zapovednik ili zapovednici brodova izabrani da pruže pomoć brodu u opasnosti dužni su da prihvate izbor i da odmah, najvećom mogućom brzinom, krenu u pomoć licima koja su u životnoj opasnosti.
Zapovednik broda je dužan da spasava lica koja su u životnoj opasnosti iako se ona tome protive, ili ako se spasavanju lica protivi zapovednik broda na kome se ta lica nalaze.
Izuzetno od odredaba člana 115. ovog zakona, zapovednik broda nije dužan da krene u pomoć i da preduzme spasavanje lica u životnoj opasnosti:
1) ako bi preduzimanje tog spasavanja predstavljalo ozbiljnu opasnost za brod kojim on zapoveda i za lica na tom brodu, ili ako on opravdano smatra da, prema posebnim okolnostima slučaja, preduzimanje spasavanja lica u opasnosti ne bi bilo uspešno;
2) ako sazna da je drugi brod izabran da ide u pomoć i da je izabrani brod taj izbor prihvatio;
3) ako od zapovednika broda u opasnosti, ili neposredno od lica koja su bila u životnoj opasnosti, ili od zapovednika drugog broda koji je stigao do tih lica bude obavešten da pomoć više nije potrebna.
U slučaju sudara brodova zapovednik broda je dužan da pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje drugog broda s kojim se sudario brod kojim on zapoveda ako je to moguće bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za lica na njemu.
Na unutrašnjim morskim vodama obalne države u kojima se domaći brod nalazi zapovednik broda je dužan, da kad se brod kojim on zapoveda nađe u blizini broda koji daje poziv za pomoć, i kad nije bilo sudara, da odmah preduzme spasavanje tog broda, ako je u mogućnosti da to učini bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za lica na njemu.
Zapovednik domaćeg broda koji sazna da je drugi domaći brod u opasnosti na moru dužan je da, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje broda i stvari sa tog broda koje su svojina domaćih brodara, i drugih pravnih lica ili svojina državljana Republike Srbije, ako se spasavanju broda i stvari na njemu izričito ne protivi zapovednik broda, odnosno vlasnik broda ili brodar broda u opasnosti.
Zapovednik broda nije dužan da preduzme spasavanje broda prema odredbi stava 1. ovog člana ako to ne može da učini bez ozbiljne opasnosti za lica na brodu ili za brod kojim zapoveda, ili ako opravdano smatra da spasavanje broda ne bi bilo celishodno niti razumno s obzirom na mogućnosti spasavanja, vrednost broda u opasnosti i stvari na tom brodu, kao i na rizike i troškove kojima bi preduzetim spasavanjem izložio brod kojim zapoveda.
Zapovednik broda dužan je da u brodski dnevnik unese razloge zbog kojih nije krenuo u pomoć licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje (član 116), kao i razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda i stvari na njemu (čl. 117. i 118).
Vlasnik broda ili brodar ne odgovara za štetu koja nastane zbog toga što je zapovednik broda povredio dužnosti određene u čl. 115, 117. i 118. ovog zakona.
3. Posada jahte, odnosno čamca
Lice koje upravlja jahtom, odnosno čamcem mora biti telesno i duševno sposobno, stručno osposobljeno i smatra se zapovednikom tog plovila.
Stručna osposobljenost iz stava 1. ovog člana stiče se polaganjem stručnog ispita.
Stručni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar na period od četiri godine.
Troškove polaganja stručnog ispita snosi lice koje polaže stručni ispit, koje uplaćuje na račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.
Za izdavanje dozvole za upravljanje plaća se republička administrativna taksa.
Ministarstvo vodi evidenciju izdatih dozvola za upravljanje jahtom, odnosno čamcem.
Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vrše obuku lica za voditelja jahte, uslove koje moraju da ispunjavaju lica za upravljanje jahtom, odnosno čamcem, obuku, program, troškove i način polaganja stručnog ispita, kao i obrazac, sadržinu, način izdavanja i trajanje dozvole za upravljanje jahtom, odnosno čamcem i način vođenja evidencije izdatih dozvola.
TRAGANJE I SPASAVANJE
Traganje i spasavanje na moru je obaveza pružanja svih vidova pomoći i spasavanje ugroženih lica, brodova i stvari.
Traganje i spasavanje ugroženih lica je obavezno.
Traganje obuhvata radnje na ustanovljenju mesta, prirode i obima nezgode na moru, kao i hidrometeoroloških uslova radi pružanja pomoći, prvenstveno radi zaštite i spasavanja ugroženih lica.
Spasavanje obuhvata radnje u cilju pružanja pomoći, odnosno otklanjanja opasnosti u slučaju nezgode na moru.
U okviru traganja i spasavanja obavlja se osmatranje i javljanje o zapaženim pojavama i događajima.
Traganje i spasavanje domaćih brodova i ugroženih stvari domaćih pravnih i fizičkih lica je obavezno, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost lica, bezbednost broda, jahte, čamca ili drugog plovila ili drugih sredstava koja obavljaju traganje, odnosno spasavanje.
Traganje i spasavanje ugroženih stvari u stranom vlasništvu je obavezno ako se tim sprečava ili otklanja šteta koja može nastati ili se time otklanjaju opasnosti za bezbednost plovidbe.
SISTEM ZA INFORMISANJE I NADZOR BRODSKOG SAOBRAĆAJA (VTS), SISTEM OBAVEZNIH PLOVIDBENIH RUTA, SISTEM IDENTIFIKACIJE I PRAĆENJA BRODOVA NA VELIKOJ UDALJENOSTI (LRIT), SISTEM ZAPISIVANJA PODATAKA O PLOVIDBI (VDR) I SAFESEANET
1. Sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraćaja (VTS)
Sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraćaja (VTS) je sistem koji ima za cilj unapređenje bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraćaja i zaštite životne sredine, koji može da utiče na saobraćaj i na preduzimanje mera u cilju rešavanja saobraćajnih situacija koje se javljaju u VTS područjima koje proglašavaju obalne države.
Informisanje i nadzor brodskog saobraćaja ostvaruje se kroz saradnju domaćeg broda koji ulazi u područje na kome se primenjuje sistem obaveznog izveštavanja sa brodova i pomorske uprave obalne države u skladu sa IMO Rezolucijom A.857(20) o smernicama za sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraćaja (VTS), IMO Rezolucijom A. 851(20) o osnovnim principima sistema izveštavanja sa brodova i zahtevima za izveštavanje sa brodova, sa naknadnim izmenama i dopunama, kao i Rezolucijom IMO Komiteta za pomorsku bezbednost MSC. 43.(64) o smernicama i kriterijumima za sistem izveštavanja sa brodova, sa naknadnim izmenama i dopunama.
Komunikacija domaćeg broda sa VTS operaterom obalne države i drugim brodovima vrši se preko dodeljenih frekvencija u skladu sa procedurama uspostavljenim od strane ITU i Glave IV SOLAS Konvencije, naročito u slučajevima kada se komunikacija odnosi na manevar domaćeg broda.
Pre ulaska u VTS područje domaći brod podnosi izveštaje koje zahteva pomorska uprava obalne države.
Tokom prolaska kroz VTS područje domaći brod je dužan da se pridržava propisa obalne države, vrši radio stražu na dodeljenoj frekvenciji, kao i da prijavi svako odstupanje od usaglašenog plovidbenog plana ako je takav plan uspostavljen u saradnji sa VTS operaterom.
Domaći brod koji se nalazi u području iz člana 125. stav 1. ovog zakona dužan je da:
1) postupa prema pravilima plovidbe propisanim međunarodnim ugovorima i propisima države u čijem VTS području plovi ili se nalazi;
2) dostavlja podatke pomorskoj upravi obalne države u čijem VTS području plovi ili se nalazi;
3) postupa po nalogu pomorske uprave države u čijem VTS području plovi ili se nalazi.
Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda koji plovi ka određenoj luci dužan je da pomorskoj upravi države luke prijavi opšte podatke o brodu, i to:
1) identifikaciju broda (ime, pozivni znak, IMO identifikacioni broj ili MMSI broj);
2) luku odredišta (UN locode);
3) procenjeno vreme dolaska u luku odredišta ili pilotsku stanicu, u zavisnosti od zahteva pomorske uprave države luke, i vreme odlaska iz luke;
4) ukupan broj lica na brodu.
Pored opštih podataka o brodu iz stava 1. ovog člana brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda koji plovi ka određenoj luci dužan je da pomorskoj upravi države luke prijavi sledeće podatke o teretu:
1) tehničke nazive opasnih ili zagađujućih tereta, UN brojeve tih tereta ako postoje, IMO klase rizika u skladu sa IMDG pravilnikom, Međunarodnim pravilnikom o izgradnji i opremanju brodova za prevoz opasnih hemikalija u razlivenom stanju (IBC Code), sa izmenama i dopunama i Međunarodnim pravilnikom o izgradnji i opremanju brodova za prevoz utečnjenih gasova u razlivenom stanju (IGC Code), sa izmenama i dopunama i, prema potrebi, klasu broda potrebnu za INF terete, količine takvih tereta i ako se prevoze u jedinicama za prevoz tereta koji nisu tankovi i njihov identifikacioni broj;
2) potvrdu da se na brodu nalazi popis ili manifest ili odgovarajući plan utovara u kojem su detaljnije opisani opasni ili zagađujući tereti, kao i njihov smeštaj na brodu;
3) adresu na kojoj se mogu dobiti detaljni podaci o teretu.
Pored podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda dužan je da pomorskoj upravi države luke podnese i druga dokumenta iz člana 10. ovog zakona.
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana prenose se elektronskim putem uvek kada je to moguće. Kada brod uplovljava u državu luku članice Evropske unije razmena elektronskih poruka vrši se na način propisan od strane Evropske komisije.
Kada domaći brod uplovljava u luku države članice Evropske unije, podaci, odnosno isprave koje se elektronskim putem obavezno podnose u skladu sa propisima Evropske unije, biće prikupljene i učinjene dostupnim nadležnim organima država članica Evropske unije u okviru Nacionalnog sistema SafeSeaNet.
Brodar, zapovednik domaćeg broda, kao i vlasnik opasne ili zagađujuće robe koja se prevozi na domaćem brodu dužni su da sarađuju sa nadležnim organima obalne države radi preduzimanja mera u cilju smanjivanja posledica pomorske nesreće ili pomorske nezgode.
Mere iz stava 6. ovog člana podrazumevaju najmanje dostavljanje podataka iz stava 2. ovog člana.
Zapovednik domaćeg broda na koji se primenjuju odredbe ISM Pravilnika dužan je da u skladu sa odredbama ISM Pravilnika obavesti kompaniju o pomorskoj nesreći ili pomorskoj nezgodi koja je dužna da o tome obavesti nadležni organ najbliže obalne države.
Kada domaći brod koji podleže primeni zahteva posebnih mera za jačanje pomorske sigurnosti propisanih SOLAS Konvencijom i ISPS Pravilnikom, najavi svoj ulazak u luku države članice Evropske unije, na zahtev nadležnog organa za pomorsku sigurnost te države članice Evropske unije dostaviće podatke o posebnim merama za jačanje pomorske sigurnosti koji su propisani pravilom 9. stav 2.1. SOLAS Konvencije (brodovi koji nameravaju da uđu u luku druge države ugovorne strane).
Podaci iz stava 9. ovog člana dostavljaju se:
1) najkasnije 24 sata pre uplovljavanja broda u luku;
2) najkasnije kada brod napusti prethodnu luku, ako je vreme putovanja kraće od 24 sata;
3) ako luka pristajanja nije poznata ili je promenjena tokom putovanja, čim ti podaci budu poznati.
Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda dužan je da podatke iz člana 127. ovog zakona prijavi:
1) najkasnije 24 časa pre uplovljavanja broda u luku;
2) najkasnije kada brod napušta prethodnu luku, ako je vreme putovanja kraće od 24 časa;
3) ako luka pristajanja nije poznata ili je promenjena tokom putovanja, čim ti podaci budu poznati.
Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda, koji prevozi opasne ili zagađujuće terete kada napušta luku koja se nalazi na teritoriji države članice Evropske unije, dužan je da podatke iz člana 127. ovog zakona prijavi pomorskoj upravi te države.
Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda, koji prevozi opasne ili zagađujuće terete, prilikom dolaska iz luke koja se ne nalazi na teritoriji države članice Evropske unije na putu za luku koja se nalazi na teritoriji države članice Evropske unije, dužan je da podatke iz člana 127. ovog zakona prijavi pomorskoj upravi te države, najkasnije nakon isplovljavanja iz luke ukrcaja ili čim je poznata luka odredišta, ako ovaj podatak nije bio poznat u trenutku isplovljavanja.
Domaći brod koji ulazi u područje sistema obaveznog izveštavanja sa brodova, u skladu sa Propisom 11, Poglavlje V SOLAS Konvencije, a kojim upravlja država u čije teritorijalno more, odnosno unutrašnje morske vode brod uplovljava i koji je u skladu sa smernicama i kriterijumima usvojenim od strane IMO-a, dužan je da pomorskoj upravi te države javlja tražene podatke, ne dovodeći u pitanje dodatne podatke koje zahteva država u čiju luku uplovljava u skladu sa Rezolucijom IMO A.851(20), sa naknadnim izmenama i dopunama.
2. Sistem obaveznih plovidbenih ruta
Domaći brod koji ulazi u područje primene sistema obaveznih plovidbenih ruta usvojenog od strane obalne države, u skladu sa Propisom 10, Poglavlje V SOLAS Konvencije, dužan je da, u zavisnosti od kategorije broda ili tereta koji brod prevozi, koristi taj sistem u skladu sa preporukama i kriterijumima usvojenim od strane IMO.
3. Sistem identifikacije i praćenja brodova na velikoj udaljenosti (LRIT)
Domaći brod mora biti opremljen sistemom za automatski prenos informacija (u daljem tekstu: LRIT informacije) za:
1) identifikaciju broda;
2) poziciju broda (geografsku širinu i dužinu);
3) datum i vreme slanja podatka o poziciji broda.
Podaci iz stava 1. ovog člana prenose se LRIT centru za podatke sa kojim je Republika Srbija zaključila ugovor o pružanju usluga LRIT centra za podatke.
Ministar ovlašćuje privredna društva za vršenje kontrole usklađenosti brodske opreme sa zahtevima LRIT-a (Authorized Testing ASP).
Do zaključivanja ugovora iz stava 2. ovog člana, ministar će ovlastiti operatera koji ispunjava zahteve propisane SOLAS Konvencijom i odgovarajućim IMO rezolucijama, za vršenje poslova nacionalnog LRIT centra za podatke (Recognized ASP).
Ministarstvo mora da raspolaže odgovarajućom opremom koja omogućava primanje informacija o identifikaciji i praćenju domaćih brodova na velikoj udaljenosti bez obzira gde se brod nalazi.
Ministar uputstvom određuje način izvršavanja pojedinih odredaba propisa V/19-1 SOLAS Konvencije, u skladu sa smernicama usvojenim od strane IMO.
Domaći brod, mora biti opremljen Sistemom za automatsku identifikaciju (AIS), u skladu sa standardima propisanim od strane IMO-a.
Domaći brod iz stava 1. ovog člana mora imati stalno uključen AIS sistem, osim kada međunarodni sporazumi, propisi i standardi propisuju zaštitu podataka o plovidbi.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na ribarski brod.
4. Sistem zapisivanja podataka o plovidbi (VDR)
Domaći brod mora imati Sistem zapisivanja podataka o plovidbi (VDR) koji ispunjava karakteristike propisane IMO Rezolucijom A.861(20), sa naknadnim izmenama i dopunama, i standarde ispitivanja propisane od strane Međunarodne komisije za elektroniku (IEC).
Podaci koji su prikupljeni pomoću sistema zapisivanja podataka o plovidbi (VDR) moraju da budu dostupni pomorskoj upravi države u čijem se teritorijalnom moru, odnosno unutrašnjim morskim vodama dogodila pomorska nezgoda u kojoj je učestvovao domaći brod i koja sprovodi bezbednosnu istragu predmetne pomorske nezgode.
5. Sistem Evropske unije za razmenu informacija o pomorskoj plovidbi SafeSeaNet
Sistem Evropske unije za razmenu informacija o pomorskoj plovidbi (u daljem tekstu: centralni SafeSeaNet) je elektronski sistem koji omogućava primanje, čuvanje, upotrebu i razmenu informacija u cilju bezbednosti plovidbe, sigurnosne zaštite u lukama i na moru, sprečavanja zagađenja morske sredine, kao i efikasnosti pomorskog transporta i pomorskog prevoza i sastoji se od nacionalnog sistema SafeSeaNet i centralne baze podataka SafeSeaNet, koji su međusobno povezani.
Ministarstvo upravlja nacionalnim sistemom SafeSeaNet koji omogućava da se prikupljene informacije operativno koriste i obezbeđuje da se njihov prijem vrši putem elektronskih poruka na način propisan od strane Evropske komisije.
Nacionalni sistem SafeSeaNet se uspostavlja i koristi u skladu sa tehničkim zahtevima propisanim od strane Evropske komisije, čuva se u elektronskom obliku i omogućava prijem podataka o domaćim brodovima neprekidno 24 sata dnevno.
Elektronske poruke iz stava 2. ovog člana, primaju se preko sistema SafeSeaNet, uspostavljanjem i održavanjem informacione i druge tehničke infrastrukture u skladu sa SafeSeaNet tehničkom dokumentacijom i dokumentom o kontroli interfejsa i funkcionalnosti (IFCD) koji razvija i održava Evropska komisija.
ZAŠTITA MORA OD ZAGAĐENJA SA BRODOVA
1. Zaštita mora od zagađenja štetnim tečnim stvarima u rasutom stanju, fekalijama i otpadom sa brodova
Zabranjeno je bacanje i ispuštanje sa brodova u more:
1) štetnih tečnih stvari u rasutom stanju (NLS), u skladu sa Prilogom II MARPOL Konvencije;
2) fekalija, u skladu sa Prilogom IV MARPOL Konvencije;
3) otpada, u skladu sa Prilogom V MARPOL Konvencije.
Izuzetno, odredbe stava 1. ovog člana neće se primenjivati u slučaju:
1) ako je izbacivanje stvari i materija iz stava 1. ovog člana izvršeno u cilju bezbednosti broda ili spasavanja ljudskih života;
2) ako je ispadanje, odnosno ispuštanje stvari i materija iz stava 1. ovog člana nastalo od oštećenja broda ili njegove opreme pod uslovom da su pre i nakon što se dogodilo oštećenje preduzete sve razumne mere za sprečavanje ili smanjenje ispadanja, odnosno ispuštanja tih stvari i materija, osim ako je vlasnik ili zapovednik namerno ili bezobzirno prouzrokovao štetu i znao da će verovatno doći do oštećenja.
Zabranjeno je izbacivanje otpada iz člana 135. stav 1. tačka 3) ovog zakona, ako je udaljenost od najbližeg kopna manja od:
1) 25 Nm za materijale od drveta, materijale od obloga i ambalaže, koji će plutati;
2) 12 Nm od obale za ostatke hrane i otpada kao što su papirni proizvodi, krpe, staklo, metal, boce, zemljano posuđe i sličnog otpada.
Izbacivanje u more otpada iz stava 1. ovog člana može se dozvoliti, kada isti prođe kroz mašine za drobljenje i usitnjavanje, na udaljenosti manjoj od naznačene, ali ne manjoj od 3 Nm od najbližeg kopna.
Zapovednik domaćeg broda dužan je da istakne uputstvo za članove posade i putnike o propisima iz čl. 135. i 136. ovog zakona, ispisano na radnom jeziku broda i na engleskom jeziku.
Domaći brod od 400 BT i više dužan je da ima Plan upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Plan), u formi preporučenoj od strane IMO-a, kojeg su posada i putnici dužni da se pridržavaju.
Plan mora da pruža pisane instrukcije za prikupljanje, slaganje, kao i postupke za odlaganje smeća, uključujući i korišćenje opreme na brodu.
Kompanija je dužna da imenuje lice na brodu zaduženo za izvršavanje Plana.
Domaći brod od 400 BT i više mora da ima knjigu podataka o otpadu (u daljem tekstu: knjiga) u formi preporučenoj od strane IMO-a.
U knjigu mora biti zapisano svako odlaganje ili uništavanje otpada sa broda, vreme i pozicija odlaganja ili uništavanja otpada, opis i količina otpada.
Zapovednik broda, osim ribarskog broda i plovila za sport i rekreaciju, dužan je da najavi vrstu i količinu otpada koju namerava da preda nakon uplovljenja u luku nadležnom organu države luke:
1) najkasnije 24 časa pre uplovljenja broda u luku pristajanja, ako je luka pristajanja poznata;
2) ako luka pristajanja nije poznata ili je promenjena tokom putovanja, čim ta luka bude poznata, pod uslovom da je ta informacija dostupna 24 sata pre uplovljenja u tu luku;
3) najkasnije kada brod napušta prethodnu luku, ako je vreme putovanja kraće od 24 časa;
Ministar propisuje podatke o brodu i otpadu koje je domaći brod dužan da preda nadležnom organu države luke.
Zapovednik broda dužan je pre napuštanja luke da preda otpad prijemnoj stanici za prihvat brodskog otpada.
Brod može nastaviti plovidbu do naredne luke bez isporuke otpada u toj luci ako ima dovoljne kapacitete na brodu za propisno uskladištenje otpada koji će nastati na brodu tokom plovidbe do naredne luke.
Ako luka pristajanja nema prijemnu stanicu za prihvat brodskog otpada, ili ako je luka pristajanja nepoznata, usled čega postoji opasnost da sa broda dođe do zagađenja morske sredine ispuštanjem brodskog otpada u more, zapovednik broda dužan je da pre napuštanja luke isplovljenja preda otpad prijemnoj stanici za prihvat brodskog otpada u toj luci.
Zapovednik domaćeg broda koji je uplovio u luku države članice Evropske unije dužan je da preda ostatke tereta prijemnoj stanici u skladu sa odredbama MARPOL Konvencije.
Zabranjeno je izbacivanje ili ispuštanje u more štetnih tečnih stvari u rasutom stanju (NLS) sa brodova koji prevoze ovu vrstu stvari.
Štetne tečne stvari u rasutom stanju (NLS) kategorišu se na način propisan u Prilogu II MARPOL Konvencije.
Domaći brod koji prevozi štetne tečne stvari u rasutom stanju (NLS) mora da ima knjigu o teretima, koja može da bude deo brodskog dnevnika ili vođena posebno.
Domaći brod koji prevozi štetne tečne stvari u rasutom stanju (NLS) mora da ima i međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja prilikom prevoza štetnih tečnih stvari u rasutom stanju u skladu sa Tehničkim pravilima.
Zabranjeno je izbacivanje fekalija sa broda u more osim ako se radi o izmrvljenim i dezinfikovanim fekalijama za čije se izbacivanje koristi propisani sistem na udaljenosti većoj od 3 Nm od najbliže obale, odnosno na udaljenosti manjoj od 12 Nm ako se radi o neizmrvljenim i nedezinfikovanim fekalijama, pod uslovom da se fekalije koje su sakupljene u sabirnom tanku ne ispuštaju odjednom, već u vremenskim razmacima određenim od strane IMO dok brod plovi brzinom od najmanje 4 čvora.
Ako brod nema uređaje za tretiranje fekalnih voda, a plovi unutar 12 Nm, u tom slučaju se fekalne otpadne vode moraju zadržati na brodu i predati prijemnim stanicama za prihvat čvrstog i tečnog otpada sa brodova u lukama.
Ministar uputstvom određuje način izvršavanja pojedinih odredaba priloga II, IV i V MARPOL Konvencije, u skladu sa smernicama usvojenim od strane IMO.
Način i mere zaštite mora od zagađenja štetnim tečnim stvarima u rasutom stanju, fekalijama i otpadom sa brodova, kao i sadržina i način vođenja odgovarajućih isprava koje brod mora da poseduje u skladu sa prilozima II, IV i V MARPOL Konvencije propisuju se Tehničkim pravilima.
Zapovednik broda dužan je da isporuči ostatak tereta ili njegovog pakovanja prijemnoj stanici za prihvat otpada sa brodova, u skladu sa odredbama MARPOL Konvencije.
2. Zaštita mora od zagađenja opasnim i štetnim stvarima koje se prevoze morem u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim tankovima ili drumskim i železničkim tank vagonima
Zabranjeno je izbacivanje u more štetnih stvari sa brodova koje se prevoze morem u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim tankovima ili drumskim i železničkim tank vagonima, u skladu sa Prilogom III MARPOL Konvencije.
Izuzetno, odredbe stava 1. ovog člana neće se primenjivati ako je izbacivanje u more štetnih stvari iz stava 1. ovog člana izvršeno u cilju bezbednosti broda ili spasavanja ljudskih života.
Prazne posude, kontejnere za teret, prenosive tankove ili drumske i železničke tank vagone, koji su korišćeni za prevoz opasnih i štetnih stvari, smatraju se kao štetne stvari, osim ako su preduzete odgovarajuće zaštitne mere koje su obezbedile da oni ne sadrže nikakav ostatak od opasnih i štetnih stvari koji bi mogao da zagadi morsku sredinu.
Paketi, kontejneri za teret, prenosivi tankovi ili drumski i železnički tank vagoni koji se koriste za prevoz opasnih i štetnih stvari moraju biti takvi da svedu na najmanju moguću meru opasnost po morsku sredinu.
Paketi, bilo da su ukrcani posebno ili u jedinicama ili u kontejnerima kao teret, kao i kontejneri za teret, prenosivi tankovi ili drumski i železnički tank vagoni koji sadrže opasne i štetne stvari, moraju biti označeni tehničkim imenom i vidljivom nalepnicom, s oznakom da je sadržaj opasan i štetan.
Opasne i štetne stvari moraju biti složene i učvršćene na propisan način, tako da svedu na najmanju moguću meru opasnost od zagađenja morske sredine, a da to ne utiče na bezbednost broda i lica na njemu.
Način i mere zaštite mora od zagađenja opasnim i štetnim stvarima koje se prevoze morem u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim tankovima ili drumskim i železničkim tank vagonima, kao i sadržina i način vođenja odgovarajućih isprava koje brod mora da poseduje u skladu sa Prilogom III MARPOL Konvencije propisuju se Tehničkim pravilima.
Ministar uputstvom određuje način izvršavanja pojedinih odredaba priloga III MARPOL Konvencije, u skladu sa smernicama usvojenim od strane IMO.
3. Zaštita mora od zagađenja usled izlivanja ulja sa brodova
Zabranjeno je ispuštanje ulja ili mešavina ulja sa brodova, u skladu sa Prilogom I MARPOL Konvencije.
Izuzetno, odredbe stava 1. ovog člana neće se primenjivati u slučaju:
1) ako je izbacivanje ulja izvršeno u cilju bezbednosti broda ili spasavanja ljudskih života;
2) ako je izlivanje ulja nastalo kao posledica oštećenja broda ili njegove opreme pod uslovom da su pre i nakon što se dogodilo oštećenje preduzete sve razumne mere za sprečavanje ili smanjenje ispadanja, odnosno ispuštanje ulja, osim ako je vlasnik ili zapovednik namerno ili bezobzirno prouzrokovao štetu i znao da će verovatno doći do oštećenja.
Domaći brod nosivosti 400 BT i više mora biti opremljen sa jednim ili više tankova dovoljnog kapaciteta, u zavisnosti od tipa mašine i dužine putovanja da prime teške ostatke ulja (sludge), koji se stvaraju za vreme separacije goriva i ulja za podmazivanje u centrifugalnim separatorima, i iscurelo ulje iz mašinskih prostora.
Domaći tanker za ulje od 150 BT i više, kao i drugi teretni brod od 400 BT i više mora da poseduje brodski plan za slučaj opasnosti od zagađenja uljem (SOPEP) sačinjen u skladu sa Rezolucijom MEPC 54.(32), sa izmenama i dopunama.
Domaći brod mora biti opremljen propisanom opremom za zaštitu od zagađenja morske sredine uljem, što dokazuje međunarodnim svedočanstvom o sprečavanju zagađenja uljem.
Kada domaći brod pretrpi pomorsku nezgodu koja izazove ili preti da izazove zagađenje mora, zapovednik broda će preduzeti mere za sprečavanje, uklanjanje ili ublažavanje zagađenja mora.
Način i mere zaštite mora od zagađenja uljem sa brodova, kao i sadržina i način vođenja odgovarajućih isprava koje brod mora da poseduje u skladu sa Prilogom I MARPOL Konvencije propisuju se Tehničkim pravilima.
Ministar uputstvom određuje način izvršavanja pojedinih odredaba priloga I MARPOL Konvencije, u skladu sa smernicama usvojenim od strane IMO.
4. Zaštita vazduha od zagađenja sa brodova
Zabranjeno je spaljivanje štetnih stvari na brodu izvan spaljivača (inceneratora).
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana dozvoljeno je spaljivanje fekalnog taloga i teškog taloga nastalih tokom normalnih operacija broda u glavnom ili pomoćnom pogonskom postrojenju ili kotlovima, ali u tim slučajevima, spaljivanje se ne može obavljati unutar luka, pristaništa ili rečnih ušća.
Zabranjeno je spaljivanje ostataka od tereta koji su navedeni u Prilogu I, II i III MARPOL Konvencije, PCB-a (polihlorisanog bifenila), smeća koji sadrži značajne tragove i ostatke teških metala i rafinisanih naftnih proizvoda koji sadrže halogena jedinjenja.
Zabranjeno je spaljivanje PVC-a (polivinil hlorida), osim u brodskim spaljivačima (inceneratorima) koji su odobreni saglasno rezolucijama MEPC 59.(33) ili 76.(40), sa njihovim izmenama i dopunama.
Gorivo koje brodovi koriste mora biti oslobođeno od neorganskih kiselina ili hemijskih otpadaka koji bi mogli da ugroze bezbednost broda i koji bi mogli da budu štetni po posadu broda, ili koji bi mogli da prouzrokuju dodatno zagađenje vazduha.
Zabranjeno je prekomerno ispuštanje gasova sa broda u atmosferu ili more, kako je propisano od strane IMO-a.
Zabranjeno je namerno ispuštanje materija sa brodova koje oštećuju ozonski omotač.
Materije koje oštećuju ozonski omotač, kao i oprema koja sadrži takve materije, moraju se predati prijemnoj stanici u luci.
Na brodovima koji koriste više vrsta pogonskog goriva, mora se obezbediti dovoljan prostorni kapacitet za smeštaj goriva sa niskim sadržajem sumpora, kao i obezbediti dovoljno vremena za ispiranje sistema cevovoda goriva posle prebacivanja na gorivo sa niskim sadržajem sumpora.
Domaći brodovi od 400 BT i više, koji su izgrađeni posle 19. maja 2005. godine, a koji obavljaju međunarodna putovanja dužni su da imaju međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja vazduha (u daljem tekstu: IAPP svedočanstvo).
Domaći brodovi koji su izgrađeni pre 19. maja 2005. godine dužni su da imaju IAPP svedočanstvo posle prvog narednog dokovanja broda.
Dizel motori snage od 130 kW i više, koji su ugrađeni na brodovima čija je kobilica položena posle 1. januara 2000. godine, kao i dizel motori snage od 130 kW i više, koji su ugrađeni na brodovima ukoliko je motor pretrpeo veću rekonstrukciju posle 1. januara 2000. godine, moraju da imaju međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja vazduha sa motora emisijama (NOx - EIAPP svedočanstvo).
Spaljivači (inceneratori) koji su ugrađeni na brodovima čija je kobilica položena 1. januara 2000. godine ili posle, kao i spaljivači (inceneratori) koji su ugrađeni na brodu posle 1. januara 2000. godine moraju da imaju IMO svedočanstvo o tipskom odobrenju za svaki spaljivač.
Dizel motori snage od 130 kW i više, koji su ugrađeni na brodovima čija je kobilica položena posle 1. januara 2000. godine moraju da ispunjavaju uslove propisane NOx Tehničkim pravilnikom.
Način i mere zaštite vazduha od zagađenja sa brodova, kao i sadržina i način vođenja odgovarajućih isprava koje brod mora da poseduje u skladu sa Prilogom VI MARPOL Konvencije propisuju se Tehničkim pravilima.
Ministar uputstvom određuje način izvršavanja pojedinih odredaba priloga VI MARPOL Konvencije, u skladu sa smernicama usvojenim od strane IMO.
5. Zaštita mora od zagađenja balastnim vodama
Domaći brodovi moraju ispunjavati zahteve propisane Međunarodnom konvencijom o nadzoru i upravljanju balastnim vodama i talozima, koja je usvojena 2004. godine, uključujući primenjive standarde i zahteve iz Priloga na Međunarodnu konvenciju o nadzoru i upravljanju balastnim vodama i talozima.
Domaći brod koji vrši promenu balastnih voda će uvek, kada je to moguće, vršiti promenu balastnih voda na udaljenosti većoj od 200 Nm od najbližeg kopna i u vodama čija je dubina najmanje 200 m, uzimajući u obzir preporuke usvojene od strane IMO-a.
Ukoliko brod nije u stanju da vrši promenu balastnih voda u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana, tada će promenu balastnih voda vršiti što je dalje moguće od kopna, a u svakom slučaju na udaljenosti većoj od 50 Nm od najbližeg kopna i u vodama čija je dubina veća od 200 m.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ukoliko zapovednik broda utvrdi da bi takva promena ugrozila bezbednost ili stabilitet broda, posadu ili putnike usled nepovoljnih vremenskih prilika, konstrukcije broda ili ostalih vanrednih uslova.
Ako postoji sumnja da brodske balastne vode mogu ugroziti ljudsko zdravlje, životnu sredinu ili imovinu, domaći brod ne može da ih iskrca u more ili u uređaje za prihvat i tretiranje balastnih voda sa brodova u luci u koju uplovljava, dok ne dobije rezultate ispitivanja uzoraka balastnih voda od ovlašćene institucije države luke u koju uplovljava.
Domaći brodovi moraju imati međunarodno svedočanstvo o upravljanju balastnim vodama, plan upravljanja balastnim vodama i knjigu evidencije balastnih voda.
Domaći brod preko 400 BT i tanker preko 150 BT mora da vodi knjigu evidencije balastnih voda u koju se unose podaci propisani Međunarodnom konvencijom o nadzoru i upravljanju balastnim vodama i talozima.
Domaći brod koji koristi balast mora primenjivati plan upravljanja balastnim vodama odobren od strane priznate organizacije.
Oficiri i posada domaćeg broda moraju biti upoznati sa planom upravljanja balastnim vodama.
Ministar propisuje obaveze zapovednika broda u odnosu na ukrcaj vodenog balasta, zahteve u odnosu na pojedinačne postupke upravljanja vodenim balastom, obavezu prijavljivanja količine i porekla vodenog balasta na brodu, zahteve za ispuštanje vodenog balasta, kao i ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe u odnosu na nadzor nad iskrcajem i uzimanjem uzorka vodenog balasta.
6. Zaštita od štetnih dejstava sistema protiv obrastanja brodova
Zabranjeno je korišćenje štetnih sistema protiv obrastanja spoljašnjih površina podvodnog dela trupa broda.
Štetni sistemi protiv obrastanja spoljašnjih površina podvodnog dela trupa broda koji su zabranjeni ili se moraju kontrolisati navedeni su u Prilogu I uz Međunarodnu konvenciju o kontroli štetnih sistema koji se koriste protiv obrastanja na brodovima.
Brod od 400 BT i više mora imati međunarodno svedočanstvo o sistemu protiv obrastanja.
Svedočanstvo iz stava 1. ovog člana izdaje se na osnovu izvršenog tehničkog pregleda.
Brod dužine od 24 m ili više, ali čija je nosivost manja od 400 BT, mora imati deklaraciju o sistemu protiv obrastanja koji je korišćen na tom brodu.
Zahtevi u vezi vrsta i načina pregleda i kontrole brodova, izdavanja, overe i prestanka važenja međunarodnog svedočanstva o sistemu protiv obrastanja utvrđuju se Tehničkim pravilima.
Odredbe čl. 135-162. ovog zakona odnose se na ispuštanje štetnih stvari i materija sa domaćih brodova u sledećim zonama:
1) unutrašnjim morskim vodama država članicama odgovarajućih IMO Konvencija o sprečavanju zagađenja morske sredine;
2) teritorijalnim morima država iz stava 1. tačka 1) ovog člana;
3) moreuzima koji se upotrebljavaju za međunarodnu plovidbu na kojima važi režim tranzitnog prelaza, u skladu sa delom III, odeljak 2 Konvencije o pravu mora;
4) isključivim ekonomskim zonama država iz stava 1. tačka 1) ovog člana, koje su ustanovljene u skladu sa međunarodnim konvencijama;
5) otvorenom moru.
7. Reciklaža pomorskih brodova
Na novom brodu za koji je ugovor o gradnji potpisan 31. decembra 2018. godine i kasnije, ili koji nema ugovor o gradnji, a kobilica je postavljena i u sličnoj je fazi gradnje posle 31. decembra 2018. godine ili koji se isporučuje posle 31. decembra 2021. godine ne mogu da se ugrađuju opasni materijali koji su zabranjeni ili čija je upotreba ograničena u skladu sa Tehničkim pravilima.
Brod iz stava 1. ovog člana mora da ima popis opasnih materijala u kojem se navode opasni materijali koji su sastavni deo strukture broda ili njegove opreme, kao i mesto gde se nalaze na brodu i približne količine tih materijala.
Popis opasnih materijala je specifičan za svaki brod i mora da obezbedi dokaze da je sačinjen u skladu sa odgovarajućim smernicama IMO-a, kao i da se poštuju zabrane ili ograničenja upotrebe opasnih materijala na brodu koje proverava priznata organizacija.
Postojeći pomorski brod čiji je vek trajanja istekao reciklira se radi bezbednosti, zaštite zdravlja ljudi i sprečavanja zagađenja morske sredine u postrojenjima za recikliranje brodova, koji ispunjavaju propisane zahteve, koje ovlasti nadležni organ za zaštitu životne sredine i koji su uvršteni u Evropski popis postrojenja za reciklažu brodova.
Reciklaži pomorskih brodova ne podležu ratni brodovi, javni brodovi i brodovi bruto tonaže manje od 500 BT.
Vlasnik broda koji je namenjen za reciklažu mora da obezbedi da se taj brod reciklira samo u ovlašćenim postrojenjima za recikliranje brodova koja ispunjavaju propisane zahteve, koja su uključena u Evropsku listu postrojenja za recikliranje broda, da ima svedočanstvo o spremnosti broda za recikliranje izdato od priznate organizacije pre recikliranja broda i posle prijema plana recikliranja broda.
Vlasnik broda je dužan da prilikom pripreme broda za reciklažu operateru postrojenja za recikliranje broda dostavi podatke za brod koji su neophodni za izradu plana recikliranja broda i da dostavi pismeno obaveštenje ministarstvu i priznatoj organizaciji o nameri recikliranja broda koje sadrži popis opasnih materijala i sve druge neophodne podatke o brodu koji je namenjen za reciklažu.
Vlasnik broda je dužan da obezbedi da tankeri namenjeni za reciklažu broda stignu u postrojenje za reciklažu brodova sa pripremljenim teretnim tankovima i pumpnim stanicama u stanju koje omogućava bezbedno izvođenje lakozapaljivih radova na brodu.
Način pripreme broda za reciklažu broda utvrđuje se Tehničkim pravilima.
Prilikom vršenja osnovnog pregleda novog broda između ostalog proverava se da li brod ispunjava zahteve koji se odnose na popis opasnih materijala u skladu sa Tehničkim pravilima.
Prilikom vršenja redovnog pregleda postojećeg broda između ostalog proverava se da li brod ispunjava zahteve koji se odnose na popis opasnih materijala u skladu sa Tehničkim pravilima.
Prilikom vršenja vanrednog pregleda postojećeg broda između ostalog proverava se da li brod posle pretrpljene havarije ili utvrđenog nedostatka posle popravke ili obnove konstrukcije, opreme, uređaja i materijala na način da obezbedi da brod ispunjava zahteve koji se odnose na popis opasnih materijala u skladu sa Tehničkim pravilima.
Kada se brod povlači iz upotrebe i pre početka recikliranja broda priznata organizacija vrši završni pregled broda kojim proverava da li je popis opasnih materijala sačinjen u skladu sa ovim zakonom i Tehničkim pravilima, da li plan za recikliranje broda sadrži informacije iz člana 163a ovog zakona i da li je postrojenje za reciklažu broda uvršteno u Evropski popis postrojenja za reciklažu brodova.
Vrste pregleda brodova u svrhu recikliranja, kao i rokovi za njihovo vršenje propisuju se Tehničkim pravilima.
Brod iz člana 163b stav 1. ovog zakona mora da ima svedočanstvo o popisu opasnih materijala koje se dopunjuje popisom opasnih materijala, koje izdaje priznata organizacija posle izvršenog osnovnog i vanrednog pregleda broda na period od najviše pet godina.
U slučaju da se početni i završni pregled broda od strane priznate organizacije vrše u isto vreme, brod ne mora da ima svedočanstvo iz stava 1. ovog člana, a priznata organizacija izdaje samo svedočanstvo o spremnosti broda za recikliranje.
Ako je priznata organizacija izdala svedočanstvo na period kraći od pet godina, ona može da produži važnost istog za dodatni period koji ne prelazi pet godina.
Svedočanstvo prestaje da važi pre isteka roka na koji je izdato ako:
1) stanje broda ne odgovara podacima u svedočanstvu;
2) popis opasnih materijala nije uredno ažuriran u delu koji se odnosi na promene u konstrukciji i opremi broda;
3) ponovni pregled nije završen u propisanim rokovima.
Pomorski brod koji se reciklira mora da ima svedočanstvo o spremnosti broda za recikliranje koje se dopunjava sa popisom opasnih materijala i planom recikliranja broda, koje izdaje priznata organizacija posle izvršenog završnog pregleda broda u skladu sa ovim zakonom i Tehničkim pravilima.
Svedočanstvo iz stava 1. ovog člana izdaje se na period od najviše tri meseca i može se izuzetno produžiti za tačno određeno putovanje u postrojenje za recikliranje brodova. Svedočanstvo će prestati da važi pre roka na koji je izdato ako stanje broda bitno ne odgovara podacima iz svedočanstva o popisu.
Izdavanje, overa, rok važenja svedočanstva u svrhu reciklaže broda propisuje se Tehničkim pravilima.
Priznata organizacija će na zahtev nadležnog organa države u kojoj je smešteno postrojenje za recikliranje brodova dostaviti potrebne podatke koje je dobila od vlasnika broda, kao i podatke o:
1) datumu upisa broda u domaći upisnik;
2) identifikacionom broju broda (IMO broj);
3) broju oplate na novoizgrađenom brodu;
4) imenu i vrsti broda;
5) luci upisa broda;
6) imenu i adresu vlasnika broda;
7) IMO jedinstvenom broju kompanije i vlasnika pomorskog broda;
8) imenu i adresi brodara;
9) imenu priznate organizacije koja je klasifikovala brod;
10) tehničkim podacima o brodu (ukupna dužina, širina, visina, LDT, bruto i neto tonaža, kao i vrsta i broj obrtaja motora).
Brod koji dolazi u luke država članica Evropske unije dužan je da na zahtev nadležnih organa te države dostavi kopije svedočanstva o popisu opasnih materijala ili svedočanstva o spremnosti broda za recikliranje.
Pre početka recikliranja broda operater postrojenja za recikliranje broda je dužan da sačini plan recikliranja broda koji obuhvata sva pitanja koja su specifična za brod koja nisu obuhvaćena planom postrojenja za recikliranje broda ili koji zahtevaju posebne postupke.
Operater iz stava 1. ovog člana je dužan da dostavi plan za recikliranje broda, posle njegovog odobrenja, vlasniku broda, ministarstvu i priznatoj organizaciji, da obavesti ministarstvo i priznatu organizaciju da je spreman za početak recikliranja broda, dostavi potvrdu o izvršenoj reciklaži priznatoj organizaciji koja je izdala svedočanstvo o spremnosti broda za recikliranje, koja uključuje i podatke o incidentima i nesrećama sa štetnim delovanjem na zdravlje ljudi i životnu sredinu ako je štetnog delovanja bilo.
Priprema plana recikliranja broda propisuje se Tehničkim pravilima.
Ministarstvo dostavlja na svake tri godine elektronskim putem, a najkasnije devet meseci posle isteka trogodišnjeg perioda izveštavanja, Evropskoj komisiji izveštaj koji sadrži:
1) spisak brodova koji viju zastavu Republike Srbije za koje je izdato svedočanstvo o spremnosti broda za recikliranje, kao i ime kompanije za recikliranje broda i lokacija postrojenja za recikliranje broda kako je navedeno u svedočanstvu o spremnosti broda za recikliranje;
2) spisak brodova koji viju zastavu Republike Srbije za koje je primljen izveštaj o završetku recikliranja;
3) informacije u vezi sa nezakonitim recikliranjem brodova, kaznama i pratećim aktivnostima koje su preduzeli nadležni organi Republike Srbije.
Prvi elektronski izveštaj obuhvata period od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja prvog redovnog trogodišnjeg izveštajnog perioda.
Ministarstvo će sarađivati sa nadležnim organima država članica Evropske unije, kao i nadležnim organima trećih zemalja koji su odgovorni za postrojenja za recikliranje brodova, kako bi se sprečilo kršenje odredaba o recikliranju broda.
Ministarstvo određuje lica odgovorna za saradnju iz stava 3. ovog člana.
Ministarstvo će odrediti jedno ili više lica za kontakt odgovornih za informisanje ili savetovanje fizičkih ili pravnih lica koja se bave pitanjima recikliranja brodova.
Odredbe čl. 163a-163ž ovog zakona primenjuju se i na recikliranje brodova unutrašnje plovidbe.
SIGURNOSNA ZAŠTITA I SUZBIJANJE NEZAKONITIH RADNJI UPERENIH PROTIV SIGURNOSTI POMORSKE PLOVIDBE
Domaći putnički brodovi, uključujući brze putničke brodove, kao i teretni brodovi, uključujući tankere za prevoz nafte, gasa i hemikalija, teretne brodove za prevoz rasutog tereta, kao i brze teretne brodove, od 500 BT i više, objekti za istraživanje i iskorišćavanje morskog dna, kao i brodogradilišta u kojima se grade pomorski brodovi (u daljem tekstu: brodogradilišta), moraju imati:
1) odobrenu procenu sigurnosti broda, odnosno brodogradilišta;
2) međunarodno svedočanstvo o sigurnosti broda, odnosno brodogradilišta ili privremeno međunarodno svedočanstvo o sigurnosti broda, odnosno brodogradilišta;
3) oficira odgovornog za sigurnost broda, odnosno brodogradilišta;
4) zapisnik o stalnom pregledu (CSR);
5) brodski sigurnosni sistem za uzbunjivanje.
Ministarstvo utvrđuje, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove, odgovarajući stepen sigurnosti koji moraju da primenjuju brodogradilišta, odnosno domaći brodovi kada uplovljavaju u luke država članica SOLAS Konvencije.
Vlasnik, odnosno kompanija, za domaći brod kojim upravlja, dužna je da:
1) utvrdi sigurnosni sistem i obezbedi lica i sredstva potrebna za njegovu efikasnu primenu, u skladu sa odredbama Glave XI-2 SOLAS Konvencije i ISPS Pravilnika;
2) imenuje u pisanom obliku lice odgovorno za sigurnost u kompaniji i oficira odgovornog za sigurnost na brodu;
3) obezbedi obuku i uvežbavanje članova posade i lica odgovornih za sigurnost;
4) obezbedi saradnju između broda i luke obalne države i između broda kojim upravlja i drugih brodova, u skladu sa odredbama Glave XI-2 SOLAS Konvencije i ISPS Pravilnika;
5) dostavi zapovedniku broda podatke o licima zaduženim za ukrcavanje oficira i članova posade, odnosno drugih lica kojima je dozvoljen pristup na brod kojim upravlja, kao i podatke o licima zaduženim za poslovanje broda;
6) obezbedi vođenje zapisnika u skladu sa ISPS Pravilnikom.
Vlasnik, odnosno kompanija, za domaći brod kojim upravlja, dužna je da ministarstvu dostavi podatke o:
1) odgovornom licu u pravnom licu koje je vlasnik broda;
2) licu zaduženom za sigurnosnu zaštitu u kompaniji;
3) priznatoj organizaciji za sigurnost koja brodu izdaje svedočanstvo o sigurnosti broda;
4) pregledima brodova od strane obalnih država;
5) o događajima od važnosti za bezbednost broda, lica i morske sredine.
Vlasnik, odnosno kompanija, domaćeg broda dužna je da dostavi ministarstvu podatke iz stava 1. ovog člana bez odlaganja, a najkasnije 15 dana od dana nastanka ili promene činjenice, odnosno od događaja na koji se podaci odnose.
Vlasnik odnosno kompanija, za brod kojim upravlja donosi plan sigurnosti broda, na osnovu procene sigurnosti broda iz člana 164. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Zapovednik, oficiri i članovi posade dužni su da postupaju po planu sigurnosti broda i stepenima sigurnosti koji se primenjuje u pojedinoj luci.
Deklaracija o sigurnosti broda
Zapovednik domaćeg broda može zahtevati sastavljanje deklaracije o sigurnosti (u daljem tekstu: DoS) kada:
1) brod ima viši stepen sigurnosti od stepena sigurnosti luke ili drugih brodova sa kojima dolazi u dodir;
2) postoji sporazum o DoS između Republike Srbije i vlada država ugovornica SOLAS Konvencije koji se odnosi na određena međunarodna putovanja ili brodove na tim putovanjima;
3) postoji opasnost po sigurnost, ili se desio opasan događaj u koji je bio uključen brod kojim zapoveda ili luka;
4) je brod u luci za koju se ne zahteva donošenje i odobrenje plana sigurnosti te luke;
5) je brod bio u dodiru sa drugim brodom za koji se ne zahteva donošenje i odobrenje plana sigurnosti broda.
Provera primene ISPS Pravilnika od strane broda, odnosno brodogradilišta
Proveru primene odredbi Glave XI-2 SOLAS Konvencije, dela A ISPS Pravilnika i ovog zakona obavlja priznata organizacija za sigurnost pregledom broda, odnosno brodogradilišta.
Ako je pregledom utvrđeno da brod, odnosno brodogradilište ispunjava uslove propisane Glavom XI-2 SOLAS Konvencije, dela A ISPS Pravilnika i ovog zakona, priznata organizacija za sigurnost će izdati međunarodno svedočanstvo o sigurnosti broda, odnosno brodogradilišta.
Na zahtev Evropske komisije dopustiće se da kompanija, domaći brod, odnosno brodogradilište budu podvrgnuti kontroli od strane inspektora Evropske komisije u cilju utvrđivanja da li kompanija, brod, odnosno brodogradilište ispunjavaju uslove propisane Glavom XI-2 SOLAS Konvencije, dela A i obavezujućih odredbi dela B ISPS Pravilnika.
Ukoliko inspektori Evropske komisije utvrde nepravilnosti kod kompanije, domaćeg broda, odnosno brodogradilišta u pogledu ispunjenosti zahteva iz stava 3. ovog člana, ministarstvo će u roku od tri meseca obavestiti Evropsku komisiju o merama preduzetim u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.
Zahtevi u odnosu na sigurnosnu zaštitu, izdavanje isprava koje se odnose na sigurnost, planove sigurnosti broda i brodogradilišta, program obuke i način polaganja ispita za sticanje zvanja oficira odgovornog za sigurnost broda, kao i lica odgovornih za sigurnost u kompaniji i druga pitanja koja proizlaze iz Glave XI-2 SOLAS Konvencije i ISPS Pravilnika utvrđuju se Tehničkim pravilima.
Vlada donosi nacionalni program sigurnosne zaštite brodova i brodogradilišta, na predlog ministarstva i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
2. Suzbijanje nezakonitih radnji uperenih protiv sigurnosti pomorske plovidbe
Zabranjeno je zapovedniku i drugom članu posade broda, putniku ili drugom licu na domaćem brodu da:
1) na silu, ili pretnjom, ili bilo kojim drugim načinom zastrašivanja oduzme ili obavlja kontrolu nad brodom;
2) izvrši neku nasilnu radnju uperenu protiv lica na brodu, ako ta radnja može da ugrozi bezbednu plovidbu broda;
3) uništi brod ili prouzrokuje oštećenje broda većeg obima ili njegovog tereta koje može da ugrozi bezbednost broda;
4) postavi ili omogući da se na domaći brod postavi, na bilo koji način, naprava ili supstanca koja bi mogla da uništi brod, ili prouzrokuje oštećenje broda ili tereta;
5) uništi ili ozbiljno ošteti uređaje za pomorsku plovidbu ili ozbiljno poremeti njihov rad, ako takva radnja može da ugrozi bezbednost plovidbe;
6) prenosi informacije za koje to lice zna da su lažne, time ugrožavajući bezbednu plovidbu broda;
7) preti sa ciljem da primora fizičko ili pravno lice da izvrši ili da se uzdrži od izvršenja neke radnje, ako ta pretnja može da ugrozi bezbednu plovidbu broda.
Zabranjeno je zapovedniku, drugom članu posade broda, putniku ili drugom licu na domaćem brodu da: učini delo, koje po njegovoj prirodi ima za cilj da zastraši stanovništvo, ili da prinudi vladu ili međunarodnu organizaciju da izvrši, ili se uzdrži od vršenja bilo koje radnje u vezi sa ispuštanjem sa tog domaćeg broda eksploziva, radioaktivnog materijala ili biološko-hemijsko-nuklearnog oružja (u daljem tekstu: BHN oružje), ispušta naftu, utečnjene prirodne gasove, ili drugu opasnu ili štetnu stvar u količini ili koncentraciji koja uzrokuje ili će verovatno uzrokovati smrt ili ozbiljnu povredu ljudi ili zagađenje morske sredine.
Zabranjeno je zapovedniku i drugom članu posade na domaćem brodu da prevozi na brodu:
1) eksplozivni ili radioaktivni materijal i BHN oružja znajući da je njima planirano izvršenje krivičnog dela koje će prouzrokovati smrt ili ozbiljnu povredu ljudi ili zagađenje životne sredine, zastrašivanje stanovništva, ili prinuđivanje vlade ili međunarodne organizacije da izvrši ili se uzdrže od vršenja bilo kakve radnje;
2) izvorni materijal, specijalni fisioni materijal, opremu, materijal specijalno dizajniran ili pripremljen za procesiranje, korišćenje ili proizvodnju specijalnog fisionog materijala znajući da je namenjen korišćenju u nuklearnim eksplozivnim aktivnostima, ili bilo kojim drugim nuklearnim aktivnostima bez zaštitnih mera;
3) opremu, materijale ili softver ili sličnu tehnologiju koje značajno doprinose dizajnu, proizvodnji ili isporuci BHN oružja, sa namerom da budu korišćeni u tu svrhu.
Odredbe čl. 172 - 174. ovog zakona odnose se i na domaće nepokretne platforme koje se nalaze u epikontinentalnom pojasu obalne države.
Zapovednik domaćeg broda ne može da prevozi lice na brodu ukoliko ima saznanja da je to lice izvršilo radnju iz čl. 172 - 174. ovog zakona, i ne može pomagati tom licu da izbegne krivično gonjenje.
Zapovednik domaćeg broda može da izruči vlastima druge države članice Međunarodne konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe, lice koje se nalazi na domaćem brodu za koje osnovano veruje da je izvršilo radnje iz čl. 172 - 175. ovog zakona.
Zapovednik domaćeg broda na kome se nalazi lice iz stava 1. ovog člana dužan je da obavesti nadležne organe države kojoj namerava da preda to lice o svojoj nameri i o razlozima pre ulaska u teritorijalno more te države, ako je to moguće.
Zapovednik domaćeg broda dužan je da organima države koja prima lice iz stava 1. ovog člana, dostavi dokaze koje on poseduje, a koji se odnose na to lice.
Ukoliko je lice koje je državljanin obalne države u čijem epikontinentalnom pojasu se nalazi domaća nepokretna platforma, izvršilo radnju iz čl. 172 - 174. ovog zakona, ili je tu radnju izvršio apatrid koji živi na teritoriji te zemlje, to lice može da bude izručeno vlastima te obalne države.
Na postupanje suprotno odredbama čl. 172 - 175. ovog zakona shodno se primenjuju odredbe o krivičnopravnoj odgovornosti utvrđene Krivičnim zakonikom.
NADZOR
Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetim na osnovu ovog zakona kojima se uređuje pomorska plovidba, vrši ministarstvo.
Ministarstvo vrši inspekcijski nadzor preko inspektora bezbednosti plovidbe (u daljem tekstu: inspektor).
Inspektor mora da ima pomorsko obrazovanje, iskustvo pomorca i znanje engleskog jezika, a za poslove nadzora nad radnim i životnim uslovima pomoraca i adekvatno znanje o radnim i životnim uslovima pomoraca i položen stručni ispit.
Poslove inspekcije bezbednosti plovidbe u lukama obalnih država može obavljati i stručno lice na osnovu posebnog ovlašćenja ministra (u daljem tekstu: stručno lice) ako ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana, osim položenog stručnog ispita, a poslove inspekcije bezbednosti plovidbe nad radnim i životnim uslovima pomoraca mogu da vrše i inspektori priznatih organizacija sa kojima je zaključen ugovor iz člana 19. stav 4. ovog zakona, u skladu sa odredbama MLC Konvencije.
Stručni ispit iz stava 2. ovog člana polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar.
Ministar propisuje uslove i način polaganja stručnog ispita, program i troškove polaganja, kao i obrazac službene legitimacije inspektora.
Inspektor priznate organizacije iz člana 178. stav 3. ovog zakona u vršenju nadzora nad radnim i životnim uslovima pomoraca na pomorskom brodu ima pravo da zadrži pomorski brod radi otklanjanja nedostataka koje utvrdi, a koji se odnose na uslove života i rada pomoraca, kao i da vrši nadzor na zahtev države luke.
Ministarstvo uspostavlja sistem kojim se obezbeđuje efikasno vršenje poslova inspektora priznate organizacije iz stava 1. ovog člana, što obuhvata i pružanje informacija o svim domaćim i međunarodnim propisima koji se primenjuju.
Ministar propisuje ciljeve i smernice za rad inspektora priznatih organizacija, koji vrše nadzor nad radnim i životnim uslovima pomoraca na pomorskom brodu, kao i postupke kojim se ti ciljevi i standardi postižu.
Na pitanja inspekcijskog nadzora koje vrši inspektor priznate organizacije sa kojom je ministarstvo zaključilo ugovor u skladu sa odredbama MLC Konvencije koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
U vršenju nadzora inspektor izdaje naređenja i izriče zabrane pismenim rešenjem.
Inspektor može izreći meru zabrane.
Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Ministar rešava u drugom stepenu po žalbi protiv rešenja inspektora.
Žalba iz stava 3. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja ako bi takvo odlaganje prouzrokovalo ili moglo prouzrokovati opasnost za bezbednost plovidbe, ugroziti ljudske živote ili prouzrokovati značajnu materijalnu štetu.
Poslovi nadzora nad sprovođenjem odredbi ovog zakona o bezbednosti pomorske plovidbe obuhvataju vršenje nadzora nad:
1) domaćim plovilima u pogledu njihove sposobnosti za plovidbu ili upotrebu;
2) vršenjem radio-službe koja služi bezbednosti plovidbe i zaštiti ljudskog života na moru i održavanjem i radom te službe;
3) prevozom lica i stvari u pogledu zaštite ljudskih života i imovine;
4) zaštitom morske sredine od zagađenja sa plovila;
5) obavljanjem meteorološke službe na brodovima radi bezbednosti plovidbe;
6) uslovima života i rada pomoraca na brodovima;
7) obavljanjem posredovanja pri zapošljavanju pomoraca;
8) sprovođenjem odredbi Glave XI-2 SOLAS Konvencije, dela A ISPS Pravilnika i ovog zakona.
Inspekcijski nadzor nad sposobnošću brodova za plovidbu
U obavljanju inspekcijskog nadzora nad sposobnošću domaćih brodova za plovidbu prema odredbi člana 180. stav 1. tačka 1) ovog zakona proverava se:
1) da li brod ima važeće propisane brodske isprave i knjige;
2) da li su na brodu od dana izdavanja, odnosno potvrđivanja isprava izdatih na osnovu tehničkog nadzora nastale bitne promene zbog kojih je očigledno da brod u takvom stanju nije sposoban za plovidbu bez opasnosti za lica, teret na njemu i morsku sredinu;
3) da li brod ispunjava uslove određene u članu 17. stav 2. ovog zakona;
4) da li je na bokovima broda obeležena propisana oznaka teretne linije, odnosno linija slobodnog nadvođa;
5) uvežbanost posade u rukovanju čamcima i ostalim sredstvima za spasavanje i uređajima za otkrivanje, sprečavanje i gašenje požara;
6) da li se na brodu vodi evidencija radnog vremena i vremena odmora pomoraca na propisan način.
Nadzor iz stava 1. ovog člana obuhvata i proveravanje da li brod ima važeći registar teretnog uređaja, kao i da li stanje uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta odgovara podacima iz registra teretnog uređaja.
Inspekcijski nadzor nad domaćim brodom od strane države luke
Domaći brod može u skladu sa međunarodnim pravom, biti podvrgnut inspekcijskom nadzoru od strane države luke u kojoj se brod nalazi, radi utvrđivanja da li brod ispunjava zahteve koji se odnose na bezbednost pomorske plovidbe, zdravstvene uslove, životne i radne uslove članova posade broda, kao i bezbednost članova posade na brodu.
Inspekcijski nadzor se može vršiti i na osnovu prijave člana posade broda, sindikata ili bilo kojeg pravnog i fizičkog lica zainteresovanog za bezbednost broda uključujući i bezbednost, odnosno ugroženost zdravlja posade.
Ako domaći brod pristane u luku države članice Evropske unije, a nadležni organ te luke primi prijavu koju smatra osnovanom ili primi dokaze da brod ne zadovoljava standarde u vezi sa životnim i radnim uslovima članova posade broda, bezbednosti i zdravlja i dostavi izveštaj Vladi radi preduzimanja propisanih mera, Vlada će takav zahtev proslediti ministarstvu radi sprovođenja inspekcijskog nadzora nad tim brodom u cilju otklanjanja utvrđenih nedostataka.
U slučaju iz stava 1. ovog člana može se izreći mera zabrane napuštanja te luke dok se nedostaci ne uklone ili dok se pomorci ne odmore. Vlasnik ili brodar imaju pravo žalbe nadležnom organu države luke na meru zabrane napuštanja broda iz luke, koja ne odlaže izvršenje izrečene mere.
Ukoliko je domaći brod zadržan od strane države luke zbog kršenja međunarodnih propisa o bezbednosti pomorske plovidbe ili uslova rada članova posade broda, ministarstvo je dužno da sprovede istragu o razlozima takvog zadržavanja. Brodar je dužan da dostavi ministarstvu sve informacije neophodne za sprovođenje istrage.
Ukoliko ministarstvo utvrdi da je domaći brod zadržan zbog kršenja međunarodnih propisa o bezbednosti pomorske plovidbe koji mogu da izazovu opasnost po ljudske živote ili izazovu zagađenje morske sredine ministarstvo će izvršiti inspekcijski pregled broda preko stručnog lica iz člana 178. stav 3. ovog zakona.
Troškove vršenja inspekcijskog nadzora iz stava 6. ovog člana snosi brodar domaćeg broda.
Postupak u slučaju nedostatka broda u pogledu sposobnosti za plovidbu
Ako se u vršenju nadzora po odredbi člana 181. stav 1. ovog zakona utvrde nedostaci broda u pogledu njegove sposobnosti za plovidbu, narediće se zapovedniku broda da u određenom roku otkloni utvrđene nedostatke.
Ako se utvrđeni nedostaci ne otklone u određenom roku, ili ako su utvrđeni nedostaci takve prirode da ugrožavaju bezbednost broda, lica i tereta na njemu, kao i životne sredine, zabraniće se brodu dalja plovidba dok se navedeni nedostaci ne otklone i oduzeće mu se isprava o sposobnosti za plovidbu.
Ako se u vršenju nadzora inspektora utvrdi da po odredbi člana 181. stav 2. ovog zakona brod nema važeći registar teretnog uređaja ili ako stanje tih uređaja nije u skladu sa registrom teretnog uređaja, zabraniće se brodu da vrši ukrcavanje, iskrcavanje ili prekrcavanje tereta sopstvenim uređajima za obavljanje tih radnji.
Ako diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu utvrdi da brodski dnevnik nije vođen u skladu sa odredbama člana 39a ovog zakona i propisa donetog na osnovu njega, dužno je da o tome obavesti ministarstvo u cilju daljeg postupanja protiv brodara broda.
U obavljanju inspekcijskog nadzora iz čl. 180. i 181. ovog zakona inspektor može od priznate organizacije zatražiti na uvid dokumentaciju o postupku izdavanja svedočanstava za brod nad kojim se vrši nadzor.
Ako zapovednik ne postupi po nalogu inspektora iz st. 2. i 3. ovoga člana, inspektor će nakon što rešenje postane izvršno, pečaćenjem broda ili na drugi pogodan način onemogućiti plovidbu, odnosno ukrcavanje, iskrcavanje ili prekrcavanje tereta sopstvenim uređajima.
Ako inspektor utvrdi da član posade broda nema ovlašćenja za obavljanje određenih poslova ili nema odgovarajuće isprave o ukrcavanju, narediće da se u određenom roku otkloni utvrđeni nedostatak.
Ako član posade broda iz stava 1. ovog člana ne otkloni utvrđeni nedostatak, inspektor će narediti zapovedniku broda da iskrca tog člana posade broda.
Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da se član posade broda nalazi pod uticajem alkohola ili opojnih droga ili drugih materija koje menjaju stanje svesti, bolesti ili premora, kao meru opreza, naložiće zapovedniku broda da člana posade udalji iz službe dok to stanje traje.
Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da se zapovednik broda nalazi pod uticajem alkohola ili opojnih droga ili drugih materija koje menjaju stanje svesti, bolesti ili premora, kao meru opreza naložiće da se odmah udalji iz službe zapovednik broda, dok to stanje traje i o tome obavestiti brodara, odnosno vlasnika broda.
Ako se zbog udaljenja zapovednika broda, ili drugog člana posade, na brodu ne nalazi propisani minimalni broj članova posade za bezbednu plovidbu, inspektor će zabraniti isplovljenje broda.
Inspekcijski nadzor nad obavljanjem delatnosti posredovanja pri zapošljavanju pomoraca
U obavljanju inspekcijskog nadzora nad obavljanjem delatnosti posredovanja pri zapošljavanju pomoraca inspektor proverava:
1) da li pravno lice koje obavlja delatnost posredovanja pri zapošljavanju pomoraca ima odobrenje;
2) da li pravno lice kome je izdato odobrenje za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca obavlja delatnost u skladu sa propisanim uslovima.
Ako u vršenju inspekcijskog nadzora iz člana 185. ovog zakona inspektor utvrdi da pravno lice obavlja delatnost posredovanja pri zapošljavanju pomoraca bez odobrenja ministarstva, rešenjem će zabraniti obavljanje delatnosti tom pravnom licu.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba o kojoj rešava ministar i koja ne odlaže izvršenje rešenja.
Ako inspektor utvrdi da pravno lice obavlja poslove u vezi sa posredovanjem pri zapošljavanju pomoraca u suprotnosti sa odobrenjem ministarstva naložiće tom licu otklanjanje nedostataka ili nepravilnosti u određenom roku, koji ne može biti duži od petnaest dana, a ako nedostaci ili nepravilnosti ne budu otklonjeni u ostavljenom roku predložiće ministarstvu oduzimanje odobrenja.
Inspektor će o svakom obavljenom nadzoru i preduzetim merama pismeno obavestiti ministarstvo.
Ako inspektor utvrdi da je na brod ukrcano veći broj lica ili veća količina tereta nego što je dozvoljeno, ili da je teret smešten tako da ugrožava bezbednost broda ili lica na njemu, zabraniće mu isplovljavanje iz luke, odnosno dalju plovidbu, dok ne ispravi utvrđeni nedostatak.
Ako se u vršenju nadzora po odredbi člana 180. stav 1. tačka 2) ovog zakona utvrdi da održavanje radio-stanica i vršenje radio-službe na brodu nije u skladu sa propisima, narediće se da se utvrđeni nedostaci otklone u određenom roku, odnosno da se preduzmu odgovarajuće mere.
Ako se u vršenju nadzora inspektora iz stava 1. ovog člana utvrde takvi nedostaci koji mogu da ugroze bezbednost plovidbe, izveštaj o utvrđenim nedostacima sa predlozima za njihovo otklanjanje dostaviće se ministarstvu.
U obavljanju inspekcijskog nadzora prema odredbama člana 180. stav 1. tačka 6) ovog zakona, inspektor ima pravo, dužnost i ovlašćenje da:
1) uđe na brod koji vije zastavu Republike Srbije bez prethodne najave, uz obavezu da pre početka vršenja inspekcijskog pregleda broda o svojoj prisutnosti obavesti zapovednika broda ili lice koje ga menja;
2) ispita zapovednika broda, članove posade, uključujući vlasnika broda ili njegovog predstavnika, o svakom pitanju koje se odnosi na primenu zahteva propisanih zakonima i pravilima, u prisustvu svedoka kojeg lice može da zahteva;
3) ostvari uvid u brodske knjige i isprave koje se odnose na predmet inspekcijskog nadzora, u cilju utvrđivanja ispunjenosti zahteva propisanih ovim zakonom i MLC Konvencijom;
4) u svrhu analize uzme ili izdvoji uzorke proizvoda, tereta, pitke vode, zaliha, materijala i stvari koji se koriste ili kojima se rukuje;
5) nakon inspekcije, pismeno obavesti vlasnika, brodara ili zapovednika na nedostatke koji mogu da prouzrokuju štetu zdravlju i bezbednosti lica na brodu;
6) obavesti ministarstvo i priznatu organizaciju o svakom utvrđenom nedostatku, kao i o svakoj povredi na radu ili bolesti pomoraca.
U obavljanju inspekcijskog nadzora prema odredbi člana 180. stav 1. tačka 6) ovog zakona proveravaju se:
1) najmanje godine života članova posade broda;
2) uverenja o zdravstvenoj sposobnosti pomoraca;
3) osposobljenost pomoraca u skladu sa odredbama ovog zakona i STCW Konvencije;
4) ugovori o zaposlenju pomoraca;
5) korišćenje usluga pravnog lica za zapošljavanje kojima je izdato odobrenje za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca;
6) sati rada ili odmora;
7) najmanji broj članova posade za bezbednu plovidbu;
8) uslovi smeštaja;
9) brodske prostorije za odmor pomoraca;
10) hrana i posluživanje;
11) zdravlje, bezbednost i sprečavanje nezgoda na radu;
12) medicinska nega na brodu;
13) postupak po prigovoru na brodu;
14) isplata zarada.
Inspekcijski nadzor nad radom priznatih organizacija, imenovanih tela i akreditovanih institucija
Ministarstvo vrši nadzor nad radom priznatih organizacija i imenovanih tela.
Ministarstvo vrši nadzor nad radom akreditovanih institucija.
Ministarstvo vrši nadzor nad ispunjenosti uslova na osnovu kojih priznata organizacija izdaje svedočanstvo o radu pomoraca i deklaraciju o ispunjavanju uslova rada pomoraca.
Ispitivanja pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda
U obavljanju poslova ispitivanja pomorskih nesreća i nezgoda inspektor ima sledeća ovlašćenja:
1) slobodan pristup području ili mestu nesreće, kao i svakom brodu, olupini ili objektu uključujući robu, putnike, opremu ili ostatke koji su učestvovali u pomorskoj nesreći ili nezgodi, bez sudskog naloga i uz davanje na uvid službene legitimacije;
2) obezbedi evidentiranje (popisivanje, fotografisanje, snimanje, itd) i zaštitu dokaza u najkraćem mogućem roku, obezbedi nadzor nad traganjem, prikupljanjem ili pomeranjem dokaza, kao što su olupina, ostaci ili drugi delovi i stvari za potrebe analize i istrage;
3) slobodan pristup, kopiranje i korišćenje svih relevantnih informacija i zabeleženih podataka, uključujući podatke iz VDR-a, koji se odnose na brod, putovanje, robu, posadu ili neko drugo lice, objekat, stanje ili okolnost;
4) slobodan pristup rezultatima pregleda žrtava ili ispitivanja koja su obavljena na uzorcima uzetih sa tela žrtava, osim zapisa bezbednosne istrage koji je sačinjen tokom sprovođenja bezbednosne istrage;
5) pristup rezultatima pregleda ili ispitivanja koja su obavljena na uzorcima uzetih sa lica koja su radila na brodu ili drugih odgovarajućih lica, osim zapisa organa iz člana 13. stav 4. ovog zakona;
6) da ispituje svedoke, bez prisustva lica čiji interesi, po proceni inspektora, mogu da ometaju ispitivanje pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda;
7) da zatraži, posredstvom ministarstva, ostvarivanje potrebne saradnje kada je potrebno da se zatraži pomoć relevantnih organa drugih država, uključujući inspektore države zastave i lučkih vlasti, službenike obalne straže, druge pomorske službe, službe traganja i spasavanja, pilote ili drugo lučko ili pomorsko osoblje;
8) da zahteva saradnju vlasnika plovila ili kompanije, zapovednika, upravitelja mašine ili njihovih zamenika u vršenju radnji neophodnih za sprovođenje ispitivanja pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda;
9) da sarađuje sa organom iz člana 13. stav 4. ovog zakona, naročito u prikupljanju, čuvanju i analizi dokaznog materijala.
Kada inspektor utvrdi da postoji osnovana sumnja da je pomorsku nesreću i nezgodu prouzrokovao ljudski faktor pokrenuće prekršajni postupak i podneće odgovarajuću prijavu nadležnom organu protiv odgovornih lica.
MERODAVNO PRAVO I NADLEŽNOSTI SUDOVA U REPUBLICI SRBIJI ZA SPOROVE S MEĐUNARODNIM OBELEŽJEM
Odredbe čl. 191 - 193. ovog zakona odnose se na svako plovilo koje je brod po domaćem pravu, kao i na svako plovilo koje je brod prema pravu države čiju državnu pripadnost ima.
Po pravu države čiju državnu pripadnost brod ima ocenjuju se:
1) dužnosti i prava zapovednika u upravljanju brodom i u zasnivanju prava i obaveza za vlasnika broda ili brodara;
2) pravne posledice događaja na brodu na koje se mora primeniti zakon mesta gde je događaj nastao.
Na radne odnose članova posade koji su ukrcani na brodovima koji imaju državnu pripadnost Republike Srbije primenjuje se domaće pravo.
Ne primenjuje se strano pravo koje bi bilo merodavno po odredbama ovog zakona, ako bi njegova primena bila isključivo radi izbegavanja primene prava Republike Srbije.
KAZNENE ODREDBE
1. Krivično delo zagađenja morske sredine
Zapovednik ili član posade domaćeg broda koji namerno, bezobzirno ili krajnjom nepažnjom zagadi morsku sredinu, na način koji utiče na promenu kvaliteta vode, u zonama iz člana 163. ovog zakona, kazniće se zatvorom do tri godine.
Za krivično delo iz stava 1. ovog člana odgovorno je pravno lice ukoliko je u njegovu korist krivično delo izvršilo fizičko lice koje zauzima vodeći položaj unutar pravnog lica u smislu ovlašćenja zastupanja pravnog lica, donošenja odluka u ime pravnog lica ili ovlašćenja za vršenje kontrole unutar pravnog lica.
Odgovornost pravnog lica iz stava 3. ovog člana ne isključuje krivičnu odgovornost fizičkog lica koji je kao izvršilac, podstrekač ili saučesnik učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 150.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za privredni prestup kompanija ili drugo pravno lice:
1) ako ne primenjuju i održavaju Sistem upravljanja bezbednošću (član 11. stav 1);
2) ako ne podnese na odobrenje tehničku dokumentaciju na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja (član 19. tačka 1);
3) ako bez prethodne saglasnosti priznate organizacije obavlja bilo kakve promene, odnosno popravke konstrukcije broda, mašinskog uređaja, opreme i drugih delova nakon završetka nadzora nad gradnjom ili prepravkom ili bilo kojeg pregleda broda (član 26);
4) ako reciklira brod u postrojenju za recikliranje brodova koje nije ovlašćeno, ne ispunjava propisane zahteve i koje nije uključeno u Evropsku listu postrojenja za recikliranje broda i koje nema svedočanstvo o spremnosti broda za recikliranje (član 163v stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu ili drugo pravno lice novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj, privredno društvo ili drugo pravno lice:
1) ako ne odredi lice ili lica na obali zadužena za kontrolu svih aspekata bezbedne plovidbe (član 11. stav 2);
2) ako na putnički brod ukrca veći broj putnika od određenog broja (član 28. stav 1);
3) ako ukrca i rasporedi teret na brodu protivno odredbi člana 29. ovog zakona;
4) ako ne podnese zahtev za baždarenje domaćeg broda koji se gradi u domaćem ili stranom brodogradilištu čim na brodu budu ugrađeni oplata, palube i pregrade (član 32. stav 2);
5) ako ne podnese zahtev za ponovno baždarenje domaćeg broda ako su posle baždarenja broda nastale promene zbog kojih se brodu menja njegova tonaža (član 33. tačka 1);
6) ako stavi u plovidbu ili drži u plovidbi brod, odnosno drugo plovilo bez bilo koje od propisanih brodskih isprava i knjiga ili se brodske isprave ili knjige vode protivno odredbama ovog zakona (član 34);
7) ako započne gradnju čamca i jahte bez prijave gradnje, odnosno odobrenja (član 43. stav 1. i stav 3. tačka 1);
8) ako na brodu, odnosno drugom plovilu nema ukrcan propisani najmanji broj članova posade sa propisanim zvanjima i ovlašćenjima o osposobljenosti (član 72. stav 1);
9) ako od člana posade broda u obliku avansa na početku zaposlenja ili iz zarade koju je dužan isplatiti naplati troškove povratnog putovanja (član 89. stav 3);
10) ako ne obezbedi svim članovima posade dostupnost odgovarajućih odredaba važećih propisa vezano za povratno putovanje (član 90. stav 4);
11) ne obavesti priznatu organizaciju radi pokretanja postupka utvrđivanja potrebe vršenja odgovarajućeg pregleda, ako je na brodu otkriven nedostatak ili se dogodi nesreća (član 101);
12) ako ne utvrdi sigurnosni sistem i ne obezbedi lice i sredstva potrebna za njegovu efikasnu primenu (član 166. tačka 1);
13) ne imenuje lice odgovorno za sigurnost u kompaniji i odgovornog oficira za sigurnost na brodu (član 166. tačka 2);
14) ne obezbedi obuku i uvežbavanje članova posade i lica odgovornih za sigurnost (član 166. tačka 3);
15) ako brod nema svedočanstvo o popisu opasnih materijala (član 163d);
16) ako brod koji se reciklira nema svedočanstvo o spremnosti za recikliranje (član 163đ stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. tač. 2), 3), 6) i 8) ovog člana kazniće se i odgovorno lice zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje, novčanom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 7) ovog člana kazniće se i fizičko lice novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj, privredno društvo ili drugo pravno lice:
1) ako ne obezbedi podatke koji se odnose na broj putnika (član 12. stav 4);
1a) ako kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom ne uspostavi sistem za registraciju i prenos podataka o putnicima (član 12. stav 5);
2) ako ne obezbedi podatke u vezi lica koja su iskazala potrebu za posebnom negom ili pomoći (član 12. stav 7);
2a) ako ne postavi ploču sa rasporedom radnog vremena, ako se zapis o satima odmora pomoraca ne nalazi na brodu i ako se propisi i drugi akti kojima se uređuje radno vreme članova posade ne nalaze na brodu (član 56. st. 5, 6. i 8);
2b) ako ne obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja članova posade, ne donese akt o proceni rizika u pismenoj formi (član 66. stav 3);
3) ako ne obezbedi da se svakom članu posade broda pre ukrcavanja na brod uruči uputstvo za postupak po prigovoru zbog povrede životnih i radnih uslova na brodu (član 70. stav 4);
4) ako ukrca na brod zapovednika broda koji nema pomorsku knjižicu (član 84. stav 1);
5) ako ne dostavi pomorskoj upravi države luke podatke iz člana 127. ovog zakona;
6) ako nema Plan upravljanja otpadom (član 137. stav 2);
7) ako nema međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja prilikom prevoza štetnih tečnih stvari u rasutom stanju (član 141. stav 2);
8) ako nema brodski plan za slučaj opasnosti od zagađenja uljem (SOPEP) i međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja uljem (čl. 149. i 150);
9) ako nema međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja vazduha (IAPP svedočanstvo), međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja vazduha sa motora emisijama (NOx - EIAPP svedočanstvo) i IMO svedočanstvo o tipskom odobrenju za svaki spaljivač (član 155);
10) ako nema međunarodno svedočanstvo o upravljanju balastnim vodama, plan upravljanja balastnim vodama i knjigu evidencije balastnih voda (član 159);
11) ako nema međunarodno svedočanstvo o sistemu protiv obrastanja (član 162);
12) ne dostavi zapovedniku broda podatke o licima zaduženim za ukrcavanje oficira i članova posade, odnosno drugih lica kojima je dozvoljen pristup na brod kojim upravlja (član 166. tačka 5);
13) ne obezbedi vođenje zapisnika (član 166. tačka 6);
14) ako ministarstvu ne dostavi podatke iz člana 167. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 5) ovog člana kazniće se i odgovorno lice - zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje, novčanom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se odgovorno lice - zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako na brodu koji ima brodsku radio-stanicu ne organizuje neprekidnu službu bdenja (član 9. stav 2);
2) ako lično ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda i ako ne upravlja brodom kad brod ulazi u luku ili kad izlazi iz nje, kao i u svim drugim slučajevima, kad to zahteva bezbednost broda i plovidbe (član 99. stav 2);
2a) ako ne obavesti ministarstvo o promenama u pogledu ispunjenosti uslova za izdavanje odobrenja za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca (član 67v);
2b) ako ne upozna poslodavce i lica koja traže zaposlenje o uslovima poslovanja, ne stavi natpis da u tom prostoru obavlja delatnost i radno vreme i ne navede broj rešenja u svakom dopisu i oglasu (član 67g);
2v) ako ne čuva ugovore i ne učini ih dostupnim na zahtev inspekcije (član 67d);
2g) ako naplati uslugu posredovanja pri zapošljavanju neposredno ili posredno od pomorca (član 67đ);
2d) ako ne obezbedi pomorcu pre upućivanja na pomorski brod da ima potpisan ugovor o radu (član 67e);
2đ) ako ne vodi evidenciju o pomorcima koji traže zaposlenje i poslodavcima koji prijavljuju potrebu za pomorcima i ne čuva dokumentaciju o posredovanju pri zapošljavanju (član 67i);
3) ako u slučaju nastupanja ratnog stanja između drugih država, brod koji se nađe u luci jedne od zaraćenih država, ili je na putu za luku zaraćene države ili mora proći kroz teritorijalno more ili unutrašnje morske vode zaraćene države ne zatraži uputstvo od brodara, a ako to nije moguće - od ministarstva nadležnog za spoljne poslove u Republici Srbiji (član 106);
4) ako za vreme putovanja broda prema članu posade, putniku ili drugom licu na brodu, koje je izvršilo krivično delo, ne preduzme mere potrebne da se spreči ili ublaži nastupanje štetnih posledica toga dela i izvršilac pozove na odgovornost (član 112. st. 1. i 2);
5) ako samovoljno napuštanje broda od strane člana posade - državljanina Republike Srbije u inostranstvu ne prijavi organu iz člana 113. ovog zakona;
6) ako ne dostavi pomorskoj upravi države luke podatke iz člana 127. ovog zakona;
7) ako ne postupi po planu sigurnosti broda i stepenima sigurnosti luke (član 168. stav 2).
Novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice - član posade broda:
1) koji je stekao ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno o posebnoj osposobljenosti člana posade broda prevarom ili na bazi falsifikovanih dokumenata (član 73. stav 5);
2) koji povredom svoje dužnosti ne postupi po pravilima navigacije i time dovede u opasnost bezbednost saobraćaja ili ošteti brod ili teret na njemu, ili ugrozi bezbednost putnika na brodu ili ostalih članova posade ili životnu sredinu od zagađivanja opasnim i štetnim stvarima (uljem, otpacima tekućih goriva i njihovim mešavinama, otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, kao i radioaktivnim ili sličnim otpacima) sa broda (član 85);
3) koji za vreme obavljanja dužnosti na brodu ili drugom plovilu bude pod uticajem alkohola i/ili drugih materija koje menjaju stanje svesti, premoren ili bolestan (član 88);
4) ako odmah ne obavesti neposrednog rukovodioca ili zapovednika broda o informacijama iz člana 93. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 3) ovog člana kazniće se i fizičko lice novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice - zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako protivno odredbama ovog zakona (član 28. stav 2) brodom koji nije putnički prevozi putnike;
2) ako na brodu ne održava u ispravnom stanju mašine, uređaje i opremu ili ako se ne stara o sigurnosti brodskih uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, opasnog i ostalog tereta, i o pravilnom ukrcavanju, smeštaju i iskrcavanju putnika (član 97. stav 1);
3) ako u propisanim rokovima ne vrši vežbe čamcima, ostalim sredstvima za spasavanje i uređajima za otkrivanje, sprečavanje i gašenje požara (član 97. stav 2).
Novčanom kaznom od 10.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice - zapovednik ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako u slučaju kad su ostale bez uspeha sve mere preduzete za spasavanje broda u opasnosti i ako je propast broda neizbežna, ne preduzme sve potrebne mere za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti slučaja to dozvoljavaju - i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava, pomorske karte odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne (član 103. stav 2);
2) ako o događaju koji se za vreme putovanja desi na brodu, a koji ugrožava bezbednost broda ili bezbednost plovidbe, ili o vanrednom događaju koji se desio na brodu, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu ili brodu ne podnese izveštaj zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika najbližem diplomatskom, odnosno konzularnom predstavništvu Republike Srbije (član 104. st. 2. i 3);
3) ako u brodski dnevnik ne unese u određenom roku i na određeni način opis događaja, radnji i preduzetih mera koje je dužan da unese u brodski dnevnik (član 104. st. 1. i 4);
4) ako o činjenici rođenja i smrti, i o primanju izjave poslednje volje, ne sačini ispravu na propisani način i ne dostavi ga najbližem diplomatskom, odnosno konzularnom predstavništvu Republike Srbije (član 104. stav 5);
5) ako o krivičnom delu učinjenom na brodu, ne podnese izveštaj diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije u državi u čiju luku uplovi po izvršenom krivičnom delu brod, ili ako sa izvršiocima krivičnog dela ne postupi po uputstvima tog diplomatskog ili konzularnog predstavništva (član 112. stav 3);
6) ako ne unese u brodski dnevnik razloge zbog kojih nije krenuo u pomoć licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, ili razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda i stvari sa broda (član 119);
7) ako ne istakne uputstvo za članove posade broda i putnike (član 137. stav 1).
Novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:
1) ako čamcem i jahtom upravlja lice koje nema odgovarajuće isprave, kao i najmanje propisani broj članova posade stručno osposobljenih za upravljanje čamcem i jahtom (član 41. stav 2. tačka 1);
2) ako ne podnese zahtev za baždarenje, odnosno ponovo baždarenje (čl. 48. i 49);
3) ako stavi u plovidbu ili drži u plovidbi čamac i jahtu koja nema propisane isprave i knjige (član 50. stav 1).
Pored kazne za prekršaje iz čl. 196, 198. i 199. ovog zakona zapovedniku i drugom članu posade broda i drugih plovila, za prekršaje, može se kao zaštitna mera, zabraniti da vrši određene poslove na bilo kom brodu na period od godinu dana.
(Brisano)
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Na postupke koji su započeti, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se propisi po kojima su započeti.
Odobrenja izdata školskim ustanovama i centrima za sprovođenje obuke za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca, izdata u skladu sa Pravilnikom o ovlašćenjima o osposobljenosti članova posade pomorskih brodova trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije i uslovima za njihovo sticanje ("Službeni list SRJ", br. 67/99 i 71/00) važiće do dana izdavanja odobrenja u skladu sa odredbama ovog zakona, a najduže godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministarstvo nadležno za poslove koji se odnose na tehničke propise, na predlog ministarstva vrši prijavljivanje Evropskoj komisiji imenovanih tela, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obaveštavanje o tehničkim propisima i postupcima ocenjivanja usaglašenosti.
Ministarstvo će obavestiti Evropsku komisiju o ugovorima koji su zaključeni sa priznatim organizacijama u skladu sa članom 19. stav 4. ovog zakona.
Ministarstvo će obavestiti Evropsku komisiju o određenim licima za kontakt koja su odgovorna za informisanje ili savetovanje fizičkih i pravnih lica koja se odnose na recikliranje brodova, kao i o svim promenama tih podataka.
Rokovi za donošenje podzakonskih akata
Podzakonski akti iz člana 42. stav 3, člana 67i stav 4, člana 73. stav 7. i člana 83v st. 5. i 6. ovog zakona biće doneti do 1. jula 2014. godine.
Podzakonski akti iz člana 9. stav 3, člana 10. stav 4, člana 12. stav 10, člana 14. st. 1. i 2, člana 17. st. 3, 4. i 5, člana 18. st. 4. i 8, člana 29. stav 4, člana 40. stav 5, člana 41. stav 3, člana 42. stav 2, člana 51. stav 3, člana 56. stav 9, člana 72. stav 2, člana 73. stav 8, člana 84. stav 10, člana 86. stav 7, člana 121. stav 4, člana 125. stav 3, člana 138. stav 2, člana 160. stav 4. i člana 178. stav 5. ovog zakona biće doneti do 1. jula 2015. godine.
Prestanak važenja ranijih propisa
Propisi doneti na osnovu Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Službeni list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i "Službeni glasnik RS", br. 85/05 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon), primenjuju se do donošenja podzakonskih propisa u skladu sa ovim zakonom.
Pravilnik o posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati lica ovlašćena za vršenje poslova na plovnim objektima trgovačke mornarice ("Službeni glasnik SRS", br. 23/83 i 27/83), Pravilnik o pomorskim i brodarskim knjižicama i dozvolama za ukrcavanje ("Službeni list SFRJ", broj 13/81), Pravilnik o sadržini, obrascima i načinu vođenja brodskih isprava i knjiga brodova trgovačke mornarice Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ("Službeni list SFRJ", br. 16/80 i 25/88 i "Službeni list SRJ", broj 6/93) primenjuju se do donošenja odgovarajućih podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom.
Propisi iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 1 - 202. osim čl. 51. i 52. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Službeni list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i "Službeni glasnik RS", br. 85/05 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon).
Odredbe čl. 202 - 822. i čl. 835 - 1052. zakona iz stava 1. ovog člana koje se odnose na pomorsku plovidbu ostaju na snazi.
Odredba člana 74. stav 4. ovog zakona primenjivaće se od dana prijema Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije a do tada će se priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova izdatih od strane države koja nije članica Evropske unije vršiti na osnovu bilateralne obaveze koja se zaključuje sa tom državom.
Odredba člana 134, člana 170. st. 3. i 4. i člana 171. stav 2. ovog zakona primenjivaće se od dana prijema Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o pomorskoj plovidbi
("Sl. glasnik RS", br. 18/2015)
Član 26
Ministarstvo obaveštava Međunarodnu pomorsku organizaciju, Evropsku komisiju, kao i države članice EU o preduzetim merama u skladu sa odredbama Glave XI-2 SOLAS Konvencije i odredbama ISPS Pravilnika.
Ministarstvo dostavlja Međunarodnoj pomorskoj organizaciji, Evropskoj komisiji, kao i državama članicama EU informacije koje su propisane Pravilom 13. Glave XI-2 SOLAS Konvencije, kojima se uređuju posebne mere za jačanje pomorske sigurnosti.
Ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju o nadležnom organu za sigurnosnu zaštitu, kao i o licu zaduženom za sigurnosnu zaštitu u ministarstvu, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministarstvo dostavlja Evropskoj komisiji listu inspektora bezbednosti plovidbe koje Evropska komisija može da pozove da učestvuju u inspekcijskim pregledima koje sprovodi u odnosu na sigurnosnu zaštitu.
Nadležni organ za sigurnosnu zaštitu je zadužen za izveštavanje i koordinaciju aktivnosti sa Evropskom komisijom i državama članicama EU u odnosu na primenu odredaba ovog zakona kojima se uređuje sigurnosna zaštita.
Lice zaduženo za sigurnosnu zaštitu u ministarstvu iz stava 3. ovog člana, dužno je da dostavlja podatke u skladu sa tačkom 4. stav 4.16. Dela B ISPS Pravilnika, kao i da sarađuje sa Evropskom komisijom prilikom vršenja kontrole od strane inspektora Evropske komisije u cilju utvrđivanja da li kompanija, brod, odnosno brodogradilište ispunjavaju uslove propisane Glavom XI-2 SOLAS Konvencije i odredbama ISPS Pravilnika.
Ministarstvo će obavestiti Međunarodnu pomorsku organizaciju i Evropsku komisiju o priznatim organizacijama za sigurnosnu zaštitu sa kojima je zaključila ugovor o vršenju provere primene odredaba Glave XI-2 SOLAS Konvencije i ISPS Pravilnika.
Odredbe člana 15. st. 3, 4. i 7. ovog zakona, kao i st. 3-5. ovog člana, primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Član 27
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 16. stav 6. i člana 20. ovog zakona koje će se primenjivati od 1. juna 2016. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o pomorskoj plovidbi
("Sl. glasnik RS", br. 83/2018)
Član 22
Privredna društva koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla odobrenja za obavljanje poslova posredovanja pri zapošljavanju pomoraca, dužna su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pribave nova odobrenja u skladu sa odredbama ovog zakona.
Član 23
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 7. ovog zakona koja će se primenjivati od dana prijema Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije.
