PRAVILNIK O TEHNIČKOM PREGLEDU VOZILA("Sl. glasnik RS", br. 31/2018, 70/2018 i 62/2022) |
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje moraju da ispunjavaju privredna društva koja vrše tehnički pregled vozila, uslovi i način vršenja tehničkog pregleda vozila i evidencije koje su privredna društva koja vrše tehnički pregled vozila dužna da vode.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) tehnički pregled vozila je skup radnih operacija pri kojima se odgovarajućim merenjima i poređenjem izmerenih veličina sa propisanim vrednostima, kao i vizuelnim pregledom bez ili uz korišćenje odgovarajućih alata, bez bitnih rasklapanja, utvrđuje tehnička ispravnost uređaja i opreme, odnosno tehnička ispravnost vozila u celini, kao i da li vozilo ispunjava propisane uslove i tehničke normative za učešće u saobraćaju na putu;
2) objekat za vršenje tehničkog pregleda vozila (u daljem tekstu: objekat) je građevina koja predstavlja fizičku celinu u kojoj se nalazi prostor u kojem se vrši tehnički pregled vozila;
3) poligon za vršenje tehničkog pregleda vozila (u daljem tekstu: poligon) je površina namenjena za vršenje tehničkog pregleda vozila van objekta;
4) prilazni put je put koji povezuje javni put i objekat, odnosno poligon;
5) tehnološka linija za vršenje tehničkog pregleda vozila (u daljem tekstu: tehnološka linija) je prostor u objektu, odnosno na poligonu, u kojem se na međusobno povezanim radnim mestima vrši tehnički pregled vozila;
6) radno mesto je deo prostora tehnološke linije, sa uređajima i opremom ili bez njih, na kojem se izvode utvrđene radne operacije pri vršenju tehničkog pregleda vozila;
7) tehnologija vršenja tehničkog pregleda je utvrđeni redosled radnih operacija na uređajima vozila pri vršenju tehničkog pregleda, prema radnim mestima;
8) manevrisanje vozilom je radnja promene pravca ili smera kretanja vozila, pri čemu se izvodi najmanje jedno kretanje hodom unazad;
9) (brisana)
10) stranka na tehničkom pregledu (u daljem tekstu: stranka) je lice koje je dovezlo vozilo na tehnički pregled.
Izrazi koji se koriste u ovom pravilniku, a nisu posebno definisani u stavu 1. ovog člana, imaju značenje određeno drugim propisima.
U objektu, privredno društvo može biti ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda:
1) vozila čija najveća dozvoljena masa (u daljem tekstu: NDM) ne prelazi 3,5 t, osim mopeda i motocikala;
2) vozila, osim zglobnih autobusa, trolejbusa, mopeda, motocikala i priključnih vozila vrste O3 i O4;
3) vozila, osim trolejbusa, mopeda i motocikala.
Privredno društvo koje ispunjava uslove za vršenje tehničkog pregleda vozila iz stava 1. ovog člana, može biti ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda trolejbusa, odnosno mopeda i motocikala, ukoliko ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom koji se odnose na navedene vrste vozila.
Na poligonu, privredno društvo može biti ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda sledećih vozila: tricikli, četvorocikli, motokultivatori, traktori, priključna vozila za traktor, radne mašine, vozila namenjena za prevoz košnica za pčele kod kojih su košnice sastavni deo vozila, vučno vozilo turističkog voza, priključna vozila turističkog voza, ostala vozila koja zbog tehničkih karakteristika ne mogu biti pregledana na tehnološkoj liniji koja ispunjava uslove za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM prelazi 3,5 t.
Tehnički pregled radnih mašina, traktora, priključnih vozila za traktor, vučnog vozila turističkog voza i priključnih vozila turističkog voza, može se vršiti i u objektu privrednog društva koje ispunjava uslove za vršenje tehničkog pregleda tih vozila.
Ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila na poligonu može dobiti privredno društvo koje ispunjava uslove za vršenje tehničkog pregleda vozila iz bilo koje tačke stava 1. ovog člana, ukoliko ispune uslove propisane ovim pravilnikom koji se odnose na tehnički pregled vozila na poligonu.
U objektu javno preduzeće može biti ovlašćeno da vrši isključivo tehnički pregled autobusa, odnosno trolejbusa.
II USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU PRIVREDNA DRUŠTVA
Privredna društva moraju ispunjavati uslove utvrđene ovim pravilnikom u pogledu:
1) građevinskog objekta, odnosno poligona, prilaznih puteva i drugih saobraćajnih površina;
2) informacione opreme, koja omogućava efikasno povezivanje privrednog društva za vršenje tehničkog pregleda vozila, odnosno njegovog ogranka, sa centralnim informacionim sistemom i ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: Ministarstvo), radi dostavljanja propisanih podataka;
3) uređaja i opreme za vršenje tehničkog pregleda vozila, uključujući i sistem za video snimanje vršenja tehničkog pregleda vozila (u daljem tekstu: video sistem);
4) stručnog kadra za vršenje tehničkog pregleda vozila.
1. Objekat, odnosno poligon, prilazni putevi i druge saobraćajne površine
Objekat mora biti izgrađen od čvrstog materijala (cigla, blokovi, beton, čelična konstrukcija sa blokovima, odnosno sa panel ispunom i sl.) i mora imati najmanje jednu tehnološku liniju.
Tehnološka linija u objektu mora biti prolazna, odnosno takva da omogućava kretanje merodavnog vozila hodom unapred sa prostora namenjenog za čekanje vozila, prilikom ulaska i izlaska iz objekta za vršenje tehničkog pregleda, pri čemu nije potrebno manevrisati vozilom, osim u slučaju provere ispravnosti uređaja za prenos snage u pogledu funkcionalnosti sklopova za hod unazad i uređaja za zaustavljanje vozila za osposobljavanje kandidata za vozače. Vozilo samo jednom prolazi kroz tehnološku liniju.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, tehnološka linija za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, može biti izvedena na način da merodavno vozilo napušta tehnološku liniju hodom unazad ili hodom unapred ponovnim prolaskom kroz tehnološku liniju (u daljem tekstu: neprolazna tehnološka linija).
Na neprolaznim tehnološkim linijama ne može se vršiti tehnički pregled priključnih vozila.
Na neprolaznim tehnološkim linijama, tehnološkim linijama na kojima se pregled donjeg postroja vozila vrši pomoću platformske dizalice i tehnološkim linijama za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, na kojima zbog geometrijskih karakteristika objekta nije moguće izvršiti pregled priključnog vozila, ne može se vršiti tehnički pregled priključnih vozila.
Utvrđivanje ispunjenosti uslova za vršenje tehničkog pregleda vozila utvrđenih ovim pravilnikom, u pogledu objekta, prilaznih puteva i drugih saobraćajnih površina, vrši se neposrednim uvidom pri kretanju jednog ili više merodavnih vozila.
Merodavno vozilo za objekat, odnosno tehnološku liniju za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, je motorno vozilo minimalne dužine 5,00 m.
Merodavno vozilo za objekat, odnosno tehnološku liniju za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM prelazi 3,5 t, osim zglobnih autobusa i priključnih vozila O3 i O4, je motorno vozilo minimalne dužine 12,00 m.
Merodavna vozila za objekat, odnosno tehnološku liniju za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM prelazi 3,5 t, su:
1) skup vozila koji čine vučno vozilo i poluprikolica, minimalne dužine 16,00 m;
2) skup vozila koji čine vučno vozilo i prikolica minimalne dužine 18,00 m.
Granice tehnološke linije označavaju se na podlozi linijom širine 0,10 ± 0,03 m, koja se izvodi naizmeničnim poljima oblika paralelograma, crne i žute boje, sa dužinom polja od 0,20 ± 0,05 m, i ona je deo prostora tehnološke linije.
Sve radne operacije pri vršenju tehničkog pregleda vozila vrše se u granicama tehnološke linije, pri čemu vozilo jednim svojim delom može biti van tog prostora.
Ukoliko se tehnološka linija nalazi u sklopu objekta u kojem se obavljaju i druge delatnosti (hale, servisni prostor i sl.), ona se mora i odvojiti od ostalog prostora fizičkom zaštitom čija je visina najmanje 1,0 m.
Tehnički pregled vozila vrši se kada su na tehnološkoj liniji obezbeđeni uslovi propisani tehničkim uputstvima proizvođača uređaja i opreme, odnosno metrološkim uslovima.
Objekat mora da ima slobodan prostor za tehnološku liniju, oblika kvadra, čije su dimenzije (dužina x širina x visina) najmanje:
1) 13,0 m x 4,5 m x 3,0 m - za tehničke preglede vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t;
2) 18,0 m x 5,0 m x 4,5 m - za tehničke preglede vozila čija NDM prelazi 3,5 t, osim zglobnih autobusa i priključnih vozila O3 i O4;
3) 23,0 m x 5,0 m x 4,5 m - za tehničke preglede vozila čija NDM prelazi 3,5 t.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, dužina slobodnog prostora tehnološke linije na kojoj se pregled donjeg postroja vozila vrši pomoću platformske dizalice može biti najmanje 11 m, ukoliko je na radnom mestu sa platformskom dizalicom obezbeđena visina od najmanje 4,7 m.
Izuzetno od stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, visina slobodnog prostora za tehnološku liniju može biti najmanje 4,2 m, ukoliko je na radnom mestu gde se vrši podizanje kabine teretnih vozila obezbeđena visina od najmanje 4,5 m.
Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, visina slobodnog prostora za tehnološku liniju koja je namenjena samo za vršenje tehničkog pregleda trolejbusa može biti jednaka najmanje visini električne mreže za napajanje trolejbusa.
Noseći stubovi i drugi građevinski elementi objekta, čije dimenzije (dužina i širina, odnosno prečnik) ne prelaze 0,60 m, kao i bočni ulaz u kanal, elementi instalacija objekta (grejanja, vazduha i sl.) smatraju se delom slobodnog prostora tehnološke linije (u smislu dužine i širine ovog prostora) pod uslovom da njihov položaj nema uticaj na vršenje tehničkog pregleda pri čemu najkraće rastojanje između podužne ose kanala i stubova, građevinskih elemenata, odnosno bočnog ulaza u kanal i elemenata instalacija objekta, nije manje od:
1) 1,6 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t;
2) 1,9 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM prelazi 3,5 t.
Podužna osa kanala može biti pomerena u odnosu na srednju podužnu vertikalnu ravan slobodnog prostora, u desnu stranu posmatrano u pravcu kretanja vozila, tako da najkraće rastojanje između podužne ose kanala i desne strane tog slobodnog prostora ne sme biti manje od:
1) 1,75 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t;
2) 2,00 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM prelazi 3,5 t.
Ako su obrtni valjci za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t namenjeni i za utvrđivanje sila kočenja mopeda i motocikala, kanal mora biti prekriven u dužini koja obezbeđuje bezbedno vršenje tehničkog pregleda.
Najkraće rastojanje, posmatrano od ulaza, između granice tehnološke linije i bliže ivice otvora obrtnih valjaka za merenje sila kočenja, mora biti najmanje:
1) 4,0 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t;
2) 7,0 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM prelazi 3,5 t.
Podloga na radnim mestima na kojima se nalazi vozilo, odnosno skup vozila, pri vršenju tehničkog pregleda motornog odnosno priključnog vozila, mora biti horizontalna odnosno sa poprečnim simetričnim dvostranim nagibom koji nije veći od 1,0%, i izgrađena od betona, asfalta ili drugog materijala čiji koeficijent prijanjanja obezbeđuje nesmetano vršenje tehničkog pregleda vozila.
Položaj uređaja kojima se vrši tehnički pregled vozila ne sme imati negativan uticaj na tehnički pregled vozila i mora biti takav da omogućava pravilnu upotrebu ostalih uređaja kao i nesmetan pristup i propisano vršenje tehničkog pregleda vozila.
U objektu mora postojati prostorija za centralni računar tehničkog pregleda i za čuvanje evidencija i pečata (u daljem tekstu: administrativna kancelarija), čija je površina najmanje 10 m2.
U administrativnoj kancelariji mora postojati odgovarajući prostor (ormani, police, kase i sl.) za odlaganje i čuvanje evidencija propisanih ovim pravilnikom.
U objektu mora postojati prostorija za stranke iz koje je moguće posmatrati celokupni tok tehničkog pregleda vozila, neposredno ili putem sistema za video snimanje vršenja tehničkog pregleda.
Za vreme vršenja tehničkog pregleda vozila, na tehnološkoj liniji i u administrativnoj kancelariji dozvoljen je pristup samo kontrolorima tehničkog pregleda (u daljem tekstu: kontrolor), odnosno licima koja se obučavaju za kontrolora, odgovornom licu, licima koja vrše nadzor nad privrednim društvom i policijskom službeniku koji je uputio vozilo na kontrolni tehnički pregled.
Na vidnom mestu u objektu mora biti postavljeno upozorenje o zabrani zadržavanja na tehnološkoj liniji za vreme vršenja tehničkog pregleda vozila.
Na ulazu u objekat i izlazu iz objekta moraju postojati ugrađena vrata.
Dimenzije vrata objekta moraju biti najmanje (širina x visina):
1) 3,0 m x 2,8 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t;
2) 3,5 m x 4,1 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM prelazi 3,5 t.
U objektu za vršenje tehničkog pregleda vozila mora postojati kanal.
Dužina kanala:
1) za tehničke preglede vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t mora biti najmanje 6,0 m i kanal mora imati najmanje jedno stepenište. Ako kanal ima bočni ulaz, dužina kanala mora biti najmanje 5,0 m;
2) za tehničke preglede vozila čija NDM prelazi 3,5 t mora biti najmanje 13,0 m i kanal mora imati stepenište na obe strane. Ako kanal ima bočni ulaz, dužina kanala mora biti najmanje 12,0 m.
Pod dužinom kanala podrazumeva se dužina otvora u podlozi tehnološke linije na kojoj je obezbeđena propisana širina i visina kanala, osim visine kanala u delu gde se nalaze stepenice.
Širina kanala, celom dužinom i visinom, mora iznositi najmanje 0,75 m, pri čemu širina između spoljnih strana bočnih odbojnih profila mora iznositi najmanje 0,75 m, a najviše 0,98 m.
Visina kanala celom dužinom i širinom osim u delu gde se nalaze stepenice, mora iznositi najmanje 1,4 m, a najviše 1,6 m, dok kod kanala sa bočnim ulazom visina u dužini spoja sa bočnim ulazom može biti veća.
Bočni odbojni profili moraju biti pričvršćeni duž ivica kanala, osim na delovima na kojima to tehnologija vršenja tehničkog pregleda vozila ne dozvoljava i imati visinu najmanje 0,05 m, mereno od površine podloge.
Na početku kanala mora postojati polukružno ili trouglasto uzdignuće, čija je širina na mestu spoja sa kanalom najmanje jednaka širini kanala, a visina jednaka visini bočnog odbojnog profila i boja njegove površine mora biti različita od boje podloge tehnološke linije.
Ako je kanal izgrađen sa bočnim ulazom, bočni ulaz u kanal mora biti u okviru prostora namenjenog za vršenje tehničkog pregleda vozila i mora imati zaštitnu ogradu.
Kanal mora:
1) imati ugrađena svetlosna tela za stalno osvetljenje sa adekvatnom zaštitom, prenosnu električnu lampu sa adekvatnom zaštitom i električni priključak napona koji nije veći od 24 V;
2) imati senzorsku zaštitu koja sprečava uključivanje obrtnih valjaka kada se u kanalu nalaze lica;
3) biti prolazan (kretanje koje ne podrazumeva, klečeći ili puzeći položaj) i na mestima na kojima su postavljeni pojedini uređaji;
4) imati sistem za odvođenje tečnosti koja se nakuplja na dnu kanala, ukoliko se tečnost nakuplja na dnu kanala;
5) omogućiti pomeranje kanalske dizalice u dužini od najmanje 2,0 m.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na tehnološkoj liniji za tehnički pregled motornih vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, umesto kanala može postojati platformska dizalica koja:
1) pri oslanjanju svih točkova na njenu podlogu podiže celo vozilo;
2) ima nosivost od najmanje 3,5 t (najmanje sile podizanja 35 kN);
3) je opremljena dodatnom dizalicom kojom se omogućava rasterećenje točkova, podizanjem pojedinačne osovine, čija je nosivost najmanje 2,0 t (najmanje sile podizanja 20 kN), ili podizanjem celog vozila, čija je nosivost najmanje 3,5 t (najmanje sile podizanja 35 kN).
Prilazni put mora biti od savremenog kolovoznog zastora (od asfalta, betona, behatona ili od drugog materijala koji obezbeđuje najmanje kvalitet koji imaju podloge od asfalta i betona) i mora biti širine najmanje:
1) 2,0 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t;
2) 2,55 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM prelazi 3,5 t.
Na prilaznom putu mora biti obezbeđen slobodan profil koji ima visinu najmanje jednaku propisanoj visini vrata objekta.
Javni put na koji se priključuje prilazni put mora biti od savremenog kolovoznog zastora.
Geometrijske karakteristike priključka na javni put moraju pružati mogućnost merodavnim vozilima isključenje i uključenje u saobraćaj na propisan i bezbedan način, bez manevrisanja, uz poštovanje pravila saobraćaja.
Ako pri izlasku vozila iz objekta, odnosno pri uključivanju vozila u saobraćaj, ne postoji dovoljna preglednost za bezbedan izlazak vozila, preglednost mora biti obezbeđena odgovarajućim brojem i položajem saobraćajnih ogledala.
Ako prilazni put ili jedan njegov deo nije na nepokretnosti na kojoj se nalazi i objekat, mora biti obezbeđen dokaz o pravu korišćenja prilaznog puta.
Ispred ulaza u objekat, odnosno ispred tehnološke linije, mora postojati prostor namenjen za čekanje vozila, čija dužina mora biti najmanje:
1) 10,0 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t;
2) 15,0 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM prelazi 3,5 t, osim zglobnih autobusa i priključnih vozila O3 i O4;
3) 18,8 m - kod tehnoloških linija za vozila čija NDM prelazi 3,5 t.
Ako je prostor namenjen za čekanje deo prilaznog puta kojim se vozila kreću i prilikom napuštanja objekta, onda na prilaznom putu pored reda za čekanje mora postojati prostor koji omogućava nesmetano kretanje, čija širina nije manja od širine propisane članom 15. stav 1. ovog pravilnika.
Prostor namenjen za čekanje, u slučaju tehnološke linije za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, može biti obezbeđen u obliku parkirališta sa najmanje dva parking mesta za putnička vozila, koja su obeležena u skladu sa SRPS U.S4.234. Ovo parkiralište ne može biti deo javnog puta, odnosno javne površine i ulaz odnosno izlaz mora biti obezbeđen isključivo sa prilaznog puta.
Prostor namenjen za čekanje ne može biti deo površine koju koriste drugi učesnici u saobraćaju (put, pešački prelaz, prelaz biciklističke staze, raskrsnica sa drugim putem, trotoar i sl.) ili drugi korisnici objekta u kojem se nalazi tehnološka linija ili deo puta na kojem je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje.
Mesto na prilaznom putu ispred koga se zaustavlja prvo vozilo koje čeka u redu označava se poprečnom oznakom žute boje, širine 0,30 ± 0,05 m.
Neprolazna tehnološka linija mora imati površinu u objektu ili ispred ili iza objekta, na kojoj se vozilom može izvršiti manevrisanje nakon izvršenog tehničkog pregleda, radi uključenja na prilazni put hodom unapred.
Površina za manevrisanje:
1) mora biti takvih dimenzija koje omogućavaju da merodavno vozilo sa najviše jednim hodom unazad zauzme položaj za uključenje na prilazni put hodom unapred;
2) ne može biti deo trotoara, biciklističke staze, odnosno neke druge javne površine;
3) ne može biti deo prostora prilaznog puta namenjenog za čekanje vozila.
Stranka preuzima vozilo van tehnološke linije, na mestu koje ne predstavlja površinu koju koriste drugi učesnici u saobraćaju (put, pešački prelaz, prelaz biciklističke staze, raskrsnica sa drugim prilaznim putem, trotoar i sl.).
Poligon mora da ispunjava najmanje sledeće uslove:
1) da nije deo javnog puta;
2) da ima dužinu najmanje 50,0 m i širinu najmanje 3,5 m;
3) da je ravan, horizontalan, odnosno sa poprečnim nagibom koji nije veći od 2,5% i sa podlogom od savremenog kolovoznog zastora po čitavoj površini poligona.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, ako je poligon deo puta, mora postojati saglasnost upravljača puta da privredno društvo može da vrši tehnički pregled vozila na tom delu puta. U tom slučaju, u skladu sa odredbom člana 158. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, mora biti postavljena saobraćajna signalizacija, koja zabranjuje saobraćaj ostalih vozila za vreme vršenja tehničkog pregleda vozila. Ovaj deo puta za vreme vršenja tehničkog pregleda vozila, u cilju onemogućavanja korišćenja puta od strane drugih korisnika, mora biti obezbeđen i opremom koja se koristi za obeležavanje prepreka na putu i mesta na kome se izvode radovi na putu.
Na poligonu iz stava 1. ovog člana tehnički pregled vozila može vršiti više privrednih društava.
Prilazni put do poligona mora da ispunjava uslove iz člana 15. ovog pravilnika.
Prostor u kojem se vrši tehnički pregled vozila, administrativna kancelarija i prostorija za stranke, moraju biti evidentirani kao poslovni prostor.
Privredno društvo mora imati informacionu opremu koja omogućava njegovo povezivanje sa centralnim informacionim sistemom i Ministarstvom, radi dostavljanja propisanih podataka u realnom vremenu.
Centralni informacioni sistem sa programom koji omogućava prikupljanje i dostavu propisanih podataka od strane privrednog društva, iz objekata u kojima vrši tehnički pregled vozila, i centralizovanu obradu podataka, obezbeđuje Agencija za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija).
3. Uređaji i oprema za vršenje tehničkog pregleda vozila
Uređaji za vršenje tehničkog pregleda vozila koji predstavljaju merila u smislu metroloških propisa moraju biti overeni od strane nadležnog organa u rokovima određenim tim propisima.
Uređaji za vršenje tehničkog pregleda vozila koji predstavljaju merila, za koje ne postoje propisani metrološki zahtevi ili za koje se ovim pravilnikom ne zahteva overavanje, moraju biti etalonirani od strane akreditovane organizacije u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025 i o čemu mora postojati odgovarajući dokaz.
Privredno društvo u objektu mora imati i koristiti sledeće uređaje koji predstavljaju merila:
1) uređaj za merenje sila kočenja na obimu točkova, koji mora ispunjavati sledeće uslove:
(1) za tehnički pregled mopeda i motocikla:
- imati jedan par obrtnih valjaka za merenje sila kočenja,
- obrtni valjci se moraju isključiti pri dostizanju najveće sile kočenja na točku,
- imati dodatni uređaj za merenje sile na komandi uređaja za zaustavljanje (dinamometar),
- imati prikaz i ispis sila kočenja na točku i sile na komandi uređaja za zaustavljanje, u svakom trenutku kočenja,
- imati grafički prikaz i ispis vrednosti otpora kotrljanja, sila kočenja i sile na komandi uređaja za zaustavljanje, u funkciji vremena, na kojima je prikazana neujednačenost sile kočenja po obrtu točka - ovalnosti kočnog doboša ili diska (u daljem tekstu: ovalnost kočnica),
- imati numerički prikaz najvećih izmerenih vrednosti sila kočenja, najveće sile na komandi uređaja za zaustavljanje u toku merenja sila kočenja, ovalnosti, kočnog koeficijenta, datuma i vremena početka merenja sila kočenja, osovinskog opterećenja i ukupne mase, odnosno težine vozila (kad je uređaj za merenje osovinskog opterećenja vozila integralni deo ovog uređaja),
- imati merni opseg uređaja od 0 kN do najmanje 2,5 kN,
- da može izdržati osovinsko opterećenje od najmanje 5 kN,
- imati mogućnost povezivanja sa centralnim računarom;
(2) za tehnički pregled vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t:
- imati dva para obrtnih valjaka,
- obrtni valjci se moraju isključiti pri dostizanju najveće sile kočenja na jednom točku,
- imati dodatni uređaj za merenje sile na komandi uređaja za zaustavljanje (dinamometar),
- imati grafički prikaz i ispis sila kočenja na oba točka i njihove razlike (%) i sile na komandi uređaja za zaustavljanje, u svakom trenutku kočenja,
- imati grafički prikaz i ispis vrednosti otpora kotrljanja, sila kočenja i sile na komandi uređaja za zaustavljanje u funkciji vremena, odnosno sila kočenja u funkciji sile na komandi uređaja za zaustavljanje za vozila sa permanentnim pogonom na više osovina, na kojima je prikazan i segment provere ovalnosti kočnica,
- imati numerički prikaz najvećih izmerenih vrednosti sila kočenja, najveće razlike sila kočenja (%) u toku propisanog dela kočenja, najveće sile na komandi uređaja za zaustavljanje u toku merenja sila kočenja, ovalnosti, kočnog koeficijenta, datuma i vremena početka merenja sila kočenja, osovinskog opterećenja i ukupne mase, odnosno težine vozila (kad je uređaj za merenje osovinskog opterećenja vozila integralni deo ovog uređaja),
- imati merni opseg od 0 kN do najmanje 6 kN,
- podneti osovinsko opterećenje od najmanje 20 kN,
- imati mogućnost povezivanja sa centralnim računarom;
(3) za tehnički pregled vozila čija NDM prelazi 3,5 t:
- imati dva para obrtnih valjaka,
- obrtni valjci se moraju isključiti pri dostizanju najveće sile kočenja na jednom točku,
- imati dodatni uređaj za merenje sile na komandi uređaja za zaustavljanje (dinamometar),
- imati grafički prikaz i ispis sila kočenja na oba točka i njihove razlike (%) i sile na komandi uređaja za zaustavljanje, u svakom trenutku kočenja,
- imati prikaz vrednosti pritiska vazduha u toku merenja pritiska za svaki povezani senzor pritiska,
- imati grafički prikaz i ispis vrednosti otpora kotrljanja, sila kočenja i sile na komandi uređaja za zaustavljanje u funkciji vremena, odnosno sila kočenja u funkciji sile na komandi uređaja za zaustavljanje za vozila sa permanentnim pogonom na više osovina, na kojima je prikazan i segment provere ovalnosti kočnica,
- imati numerički prikaz najvećih izmerenih vrednosti sila kočenja, najveće razlike sila kočenja (%) u toku propisanog dela kočenja, najveće sile na komandi uređaja za zaustavljanje u toku merenja sila kočenja, ovalnosti, kočnog koeficijenta, datuma i vremena početka merenja sila kočenja, osovinskog opterećenja i ukupne mase, odnosno težine vozila i pritisaka vazduha ostvarenih pri najvećoj sili kočenja (u slučaju merenja sila kočenja uređaja za zaustavljanje sa pneumatičkim prenosnim mehanizmom),
- imati merni opseg od 0 kN do najmanje 30 kN,
- podneti osovinsko opterećenje od najmanje 120 kN,
- imati komplet od najmanje dva senzora, mernog opsega od 0 bar do 20 bar, sa adapterima za merenje pritiska vazduha kod uređaja za zaustavljanje sa pneumatičkim prenosnim mehanizmom,
- imati mogućnost povezivanja sa centralnim računarom;
2) uređaj za merenje dimnosti izduvnih gasova dizel motora koji omogućava i merenje broja obrtaja i radne temperature motora. Ovaj uređaj mora imati mogućnost prikaza i ispisa izmerenih vrednosti i mogućnost povezivanja sa centralnim računarom. Prilikom kontrole sastava izduvnih gasova, motor mora biti potpuno zagrejan, tj. temperatura motornog ulja, merena pomoću senzora temperature, mora biti najmanje 80°C ili niža, ako je to normalna radna temperatura motora predviđena od strane proizvođača vozila;
3) uređaj za merenje emisije izduvnih gasova motora sa aktivnim paljenjem, koji omogućava merenje nivoa CO, radne temperature motora, broja obrtaja i izračunavanje faktora sagorevanja (λ faktor). Ovaj uređaj mora imati mogućnost prikaza i ispisa izmerenih vrednosti i mogućnost povezivanja sa centralnim računarom. Prilikom kontrole sastava izduvnih gasova, motor mora biti potpuno zagrejan, tj. temperatura motornog ulja, merena pomoću senzora temperature, mora biti najmanje 80°C ili niža, ako je to normalna radna temperatura motora predviđena od strane proizvođača vozila;
4) uređaj za merenje pritiska u pneumaticima (manometar) mernog opsega od 0 bar do najmanje 6 bar, za tehnički pregled mopeda i motocikala i vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, odnosno mernog opsega od 0 bar do najmanje 10 bar, za tehnički pregled vozila čija NDM prelazi 3,5 t;
5) uređaj za proveru usmerenosti svetala i intenziteta osvetljenosti, koji mora imati mogućnost numeričkog prikazivanja izmerenih vrednosti intenziteta osvetljenosti u luksima (lx);
6) uređaj za merenje brzine mopeda (samo za vršenje tehničkog pregleda mopeda i vozila koja se proizvode u varijanti mopeda i motocikla) mora imati:
(1) mogućnost simulacije otpora koji se javljaju pri kretanju ovih vozila;
(2) prikaz i ispis vrednosti najveće brzine u simuliranim uslovima;
(3) merni opseg od 0 km/h do najmanje 70 km/h;
(4) najveću grešku ± 1 km/h;
(5) mogućnost blokiranja točka koji nije pogonski;
(6) mogućnost povezivanja sa centralnim računarom;
(7) poklopce za obrtne valjke ukoliko vozilo prelazi preko njih, pri vršenju tehničkog pregleda, pri čemu se ne vrši merenje brzine (pod poklopcima se podrazumevaju i sklopovi koji omogućavaju olakšan prelazak preko valjaka);
7) uređaj za merenje usporenja vozila, pri vršenju tehničkog pregleda na poligonu, koji mora:
(1) imati opremu koja omogućava merenje sile na nožnoj i ručnoj komandi uređaja za zaustavljanje, kao i opremu za pričvršćivanje uređaja na vozilo;
(2) imati mogućnost ispisa dijagrama usporenja i numerički izražene maksimalne vrednosti usporenja i sile na komandi uređaja za zaustavljanje i brzine vozila na početku merenja usporenja vozila;
(3) imati mogućnost priključivanja na računar;
(4) imati opseg od 0 m/s2 do 9,81 m/s2;
8) uređaj za merenje osovinskog opterećenja vozila (vaga), koji mora ispunjavati sledeće uslove:
(1) imati merni opseg od 0 t do najmanje 0,5 t, za vršenje tehničkog pregleda mopeda i motocikala;
(2) imati merni opseg od 0 t do najmanje 2 t, za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t;
(3) imati merni opseg od 0 t do najmanje 12 t, za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM prelazi 3,5 t;
(4) biti integralni deo uređaja za merenje sila kočenja na obimu točkova ili nezavisni uređaj u sklopu tehnološke linije;
(5) imati mogućnost prikaza i ispisa izmerenih vrednosti, sa datumom i vremenom merenja mase;
(6) imati mogućnost povezivanja sa centralnim računarom;
9) uređaj za merenje sadržaja vlage u kočnoj tečnosti;
10) merne trake za merenje dužine mernog opsega od 0 m do najmanje 3 m i od 0 m do najmanje 25 m;
11) pomično merilo dužine, sa rezolucijom od 0,1 mm ili boljom;
12) kalibre za proveru uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila. Na neprolaznoj tehnološkoj liniji ovaj uređaj nije obavezan.
Uređaji iz stava 1. tačka 1) ovog člana, iz podtačke (1) alineja treća, podtačke (2) alineja treća i podtačke (3) alineja treća ovog člana, kao i uređaji iz stava 1. tač. 6)-12) ovog člana, moraju ispunjavati uslove određene u članu 20. stav 2. ovog pravilnika.
Uređaji za koje je ovim pravilnikom propisan ispis rezultata moraju omogućiti ispis teksta na srpskom jeziku.
Pored merila iz člana 21. ovog pravilnika, privredno društvo mora imati i koristiti sledeće uređaje:
1) uređaj za kontrolu zazora veze točkova i šasije i upravljačkog mehanizma sa najmanje četiri smera razvlačenja (razvlačilica), na tehnološkoj liniji za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM prelazi 3,5 t, koji može izdržati osovinsko opterećenje od najmanje 120 kN;
2) kanalsku dizalicu za podizanje pojedinačne osovine vozila, nosivosti najmanje 2,5 t (najmanje sile podizanja 25 kN) na tehnološkoj liniji za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, odnosno nosivosti najmanje 12 t (najmanje sile podizanja 120 kN) na tehnološkoj liniji za vozila čija NDM prelazi 3,5 t. Kanalska dizalica mora biti opremljena mehanizmom koji omogućava njeno pomeranje duž kanala, odnosno mehanizmom koji omogućava njeno podešavanje u poprečnom smislu u cilju ravnomernog podizanja vozila. Podizanje i spuštanje vozila kanalskom dizalicom ne sme biti na ručni pogon;
3) uređaj za funkcionalnu kontrolu električnih priključaka motornih vozila koja vuku priključna vozila;
4) uređaj za kontrolu nepropusnosti gasne instalacije vozila sa pogonom na gas (detektor gasa);
5) kompresor čiji je radni pritisak najmanje 6 bar, za tehnički pregled vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, odnosno najmanje 10 bar za tehnički pregled vozila čija NDM prelazi 3,5 t;
6) uređaj koji ima mogućnost provere ispravnosti sistema za upozoravanje na neispravnost opreme za regulisanje aero zagađenja preko OBD priključka vozila. Ovaj uređaj može biti integrisan u okviru uređaja za merenje sadržaja izduvnih gasova. Proveru ispravnosti sistema za upozoravanje na neispravnost opreme za regulisanje aero zagađenja nije potrebno vršiti na teretnim vozilima čija NDM prelazi 3,5 t, putničkim vozilima sa pogonom na benzin proizvedenim pre 2001. godine i putničkim vozilima sa pogonom na dizel proizvedenim pre 2004. godine;
7) uređaj za proveru ispravnosti uređaja za zaustavljanje priključnih vozila sa inercionom komandom. Na neprolaznim tehnološkim linijama, tehnološkim linijama na kojima se pregled donjeg postroja vozila vrši pomoću platformske dizalice i tehnološkim linijama za vršenje tehničkog pregleda vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, na kojima zbog geometrijskih karakteristika objekta nije moguće izvršiti pregled priključnog vozila, ovaj uređaj nije obavezan.
Privredno društvo mora imati i koristiti sledeću opremu:
1) sistem za video snimanje vršenja tehničkog pregleda vozila na tehnološkoj liniji, koji mora da ima:
(1) kolor HD kameru;
(2) karakteristike koje podržavaju rad kamera ne umanjujući kvalitet snimljenog materijala;
(3) monitor na kome kontrolori mogu videti trenutni video sadržaj koji beleže kamere i indikator koji daje informaciju o uključenosti uređaja za snimanje.
2) digitalni fotoaparat, za dokumentovanje vršenja tehničkog pregleda vozila na poligonu;
3) sistem za odvod izduvnih gasova sa mesta na kojem se vrši merenje dimnosti u spoljnu sredinu;
4) katalog boja vozila koji se sastoji iz 10 pločica koje su izvedene u osnovnoj boji. Pojedinačna pločica kataloga mora imati površinu od najmanje 50 cm2, oznaku osnovne boje i biti izrađena od materijala koji obezbeđuje nepromenjivost osnovne boje i trajnost pločice;
5) električnu mrežu za napajanje trolejbusa na tehnološkim linijama za tehnički pregled trolejbusa, ukoliko je ista neophodna da bi se tehnički pregled trolejbusa izvršio na propisan način;
6) sitni automehaničarski alat (ključevi, odvijači, klešta, metalne poluge, oslonci za poluge i dr.);
7) ostala oprema neophodna za izvođenje propisanih operacija (dva klinasta podmetača, merdevine, baterijska lampa, pribor za očitavanje identifikacione oznake motora, najmanje dva prekrivača za zaštitu sedišta od prljanja, jedan prekrivač za zaštitu krila vozila od grebanja pri identifikaciji i pregledu prostora za motor, zaštitne rukavice i dr.).
Boja vozila se sastoji od: oznake za vrstu površinske boje (laka), naziva osnovne boje i oznake tona boje.
Oznake za vrstu površinske boje (laka) su:
1) S - običan;
2) E - metalni;
3) F - folija.
Nazivi i oznake za osnovne boje su:
1) bela, oznaka - 0;
2) žuta, oznaka - 1;
3) narandžasta, oznaka - 2;
4) crvena, oznaka - 3;
5) ljubičasta, oznaka - 4;
6) plava, oznaka - 5;
7) zelena, oznaka - 6;
8) siva, oznaka - 7;
9) braon, oznaka - 8;
10) crna, oznaka - 9;
11) višebojno (ako ne može da se utvrdi preovlađajuća boja), oznaka - 00.
Oznake za identifikaciju svetlog/tamnog tona boje su:
1) B - svetla (svetlije od osnovne);
2) M - srednja (osnovna boja od 0 do 9);
3) D - tamna (tamnije od osnovne).
Bela i crna boju mogu imati samo srednji ton.
Pri vršenju tehničkog pregleda vozila na poligonu privredno društvo od uređaja i opreme, propisanih čl. 21-23. ovog pravilnika mora imati i koristiti:
1) računar koji ima mogućnost mrežne komunikacije i povezivanja sa uređajima za koje je to propisano ovim pravilnikom;
2) uređaj za merenje dimnosti izduvnih gasova dizel motora;
3) uređaj za merenje emisije izduvnih gasova motora sa aktivnim paljenjem;
4) uređaj za pregled usmerenosti svetala i osvetljenosti;
5) uređaj za merenje pritiska u pneumaticima (manometar);
6) merne trake za merenje dužine;
7) pomično merilo dužine;
8) uređaj za merenje usporenja vozila;
9) uređaj za funkcionalnu kontrolu električnih priključaka za priključna vozila;
10) digitalni fotoaparat;
11) katalog boja vozila;
12) kalibre za proveru uređaja sa spajanje vučnog i priključnog vozila;
13) sitni automehaničarski alat.
Izuzetno, kada se vrši tehnički pregled vozila za koje nisu propisani normativi za izduvne gasove, privredno društvo ne mora imati uređaje iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana.
Za vršenje tehničkog pregleda vozila na poligonu privredno društvo ne može koristiti uređaje i opremu iz stava 1. ovog člana koja se nalaze na tehnološkoj liniji u objektu, osim u slučaju kada se ne poklapaju radna vremena u objektu i na poligonu.
Izuzetno od odredbi prethodnog stava, ukoliko se poligon nalazi u neposrednoj blizini objekta, na istoj prostornoj celini (katastarskoj parceli), privredno društvo može na poligonu koristiti uređaje i opremu koji se koriste na tehnološkoj liniji u objektu, pri čemu se u tom slučaju ne može istovremeno vršiti tehnički pregled vozila u objektu i na poligonu. Ukoliko tehničke karakteristike vozila dozvoljavaju, deo propisanih radnih operacija može biti izveden i na tehnološkoj liniji u objektu.
U slučaju da se zbog tehničkih karakteristika vozila merenje sila kočenja ne može izvršiti na propisan način u objektu, na uređaju za merenje sila kočenja na obimu točkova, ili bi moglo doći do oštećenja vozila, potrebna merenja za ocenu ispravnosti uređaja za zaustavljanje vrše se na poligonu.
4. Stručni kadar za vršenje tehničkog pregleda vozila
Privredno društvo mora imati najmanje dva kontrolora.
Tehnički pregled vozila može obavljati samo kontrolor koji ispunjava propisane uslove i ima važeću dozvolu (licencu).
Kontrolor tehničkog pregleda mora:
1) da ima najmanje završenu srednju stručnu školu u četvorogodišnjem ili trogodišnjem trajanju, struke mašinske, obrazovnog profila vezanog za motore i vozila ili struke saobraćajne, obrazovnog profila iz oblasti drumskog saobraćaja;
2) da ima vozačku dozvolu, odnosno probnu vozačku dozvolu, za upravljanje motornim vozilima kategorije vozila čiji tehnički pregled obavlja;
3) da ima završenu obuku za kontrolora tehničkog pregleda;
4) da ima položen stručni ispit za kontrolora tehničkog pregleda;
5) da u poslednje četiri godine nije pravosnažno osuđivan za krivična dela iz grupe protiv života i tela, krivična dela protiv službene dužnosti, kao i da se protiv njega ne vodi istraga za ova krivična dela, odnosno nije podignuta optužnica za ova krivična dela.
Izuzetno, kontrolor koji na dan stupanja na snagu ovog pravilnika u privrednom društvu ovlašćenom za vršenje tehničkog pregleda vozila vrši tehnički pregled vozila prema ugovoru o radu najmanje pet godina, ne mora ispunjavati uslov iz stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana, odnosno ne mora ispunjavati uslov iz stava 3. tačka 1) ovog člana ako ima završenu najmanje srednju stručnu školu mašinske struke obrazovnog profila koji nije vezan za motore i vozila, odnosno saobraćajne struke obrazovnog profila koji nije iz oblasti drumskog saobraćaja.
Izuzetno od odredaba stava 3. tačka 2) ovog člana, kontrolor ne mora imati vozačku dozvolu za upravljanje vozilom čiji tehnički pregled vrši, ako najmanje jedan kontrolor sa kojim vrši tehnički pregled vozila ima vozačku dozvolu za upravljanje vozilom čiji tehnički pregled vrše.
Pri vršenju tehničkog pregleda priključnog vozila turističkog voza, kontrolori ne moraju da imaju posebnu dozvolu za upravljanje turističkim vozom.
Privredno društvo mora imati i koristiti:
1) pristup bazi podataka o motornim i priključnim vozilima Agencije (u daljem tekstu: baza podataka);
2) propise o bezbednosti saobraćaja: Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ovaj pravilnik, propise o uslovima koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraćaju na putu u pogledu dimenzija, tehničkih uslova i uređaja, sklopova i opreme i tehničkih normativa, propise o ispitivanju vozila, kao i druge podzakonske propise i opšta akta doneta u vezi sa poslovima vezanim za tehničke preglede vozila u skladu sa zakonom;
3) uputstva proizvođača za rukovanje uređajima i opremom, na srpskom jeziku;
4) stručnu literaturu za obuku i unapređenje znanja kontrolora koji vrše tehnički pregled vozila određenu od strane Agencije;
5) tehničku dokumentaciju - grafički prikaz parcele na kojoj se nalazi objekat, grafički prikaz objekta, odnosno tehnološke linije, prilaznih puteva, u odgovarajućoj razmeri sa iskotiranim dimenzijama koje su propisane ovim pravilnikom;
6) elaborat tehnologije vršenja tehničkog pregleda vozila;
7) tehničku dokumentaciju o uređajima (odobrenje tipa merila, overavanje, odnosno etaloniranje merila).
III USLOVI I NAČIN VRŠENJA TEHNIČKOG PREGLEDA VOZILA
Tehnički pregledi vozila su redovni, vanredni i kontrolni.
Tehnički pregled vozila vrši se u radno vreme koje je vidno istaknuto i prijavljeno organu koji vrši nadzor, a promena radnog vremena mora biti prijavljena najkasnije radnog dana koji prethodi prvom radnom danu u izmenjenom terminu.
Termini tehničkih pregleda vozila namenjenih za prevoz košnica za pčele se usklađuju dogovorom između privrednog društva i vlasnika, odnosno korisnika vozila.
Termini tehničkih pregleda vozila na poligonu, ukoliko se poligon ne nalazi u neposrednoj blizini objekta, se prijavljuju organu koji vrši nadzor, najkasnije radnog dana koji prethodi danu vršenja tehničkog pregleda ovih vozila.
Termine kontrolnih tehničkih pregleda van radnog vremena, organizaciona jedinica Ministarstva mora saopštiti privrednom društvu najkasnije radnog dana koji prethodi danu vršenja tehničkog pregleda ovih vozila.
Privredno društvo će u toku radnog vremena bez odlaganja, nakon što završi započeti tehnički pregled vozila, izvršiti kontrolni tehnički pregled vozila po nalogu ovlašćenog lica Ministarstva, odnosno inspektora za drumski saobraćaj, radi kontrole tehničke ispravnosti vozila.
Pre početka vršenja tehničkog pregleda vozila vrši se vizuelno utvrđivanje ispunjenosti uslova za vršenje tehničkog pregleda.
Redovni i vanredni tehnički pregled vozila se obavlja na zahtev stranke koja tom prilikom kontroloru daje na uvid saobraćajnu dozvolu, odnosno potvrdu o privremenoj registraciji ili potvrdu o registraciji, kao i ličnu kartu, a za strane državljane drugi odgovarajući dokument o identitetu. Ako je stranka izgubila saobraćajnu dozvolu na uvid podnosi uverenje o upisu u jedinstveni registar vozila.
Ako se obavlja tehnički pregled novoproizvedenih vozila koja se prvi put registruju, stranka daje na uvid potvrdu o saobraznosti. Za prepravljena i pojedinačno proizvedena vozila za koja nije izdata potvrda o saobraznosti, kao i za kompletirana vozila i vozila koja se prvi put puštaju u saobraćaj u Republici Srbiji, stranka stavlja na uvid uverenje (potvrdu) da vozilo ispunjava propisane uslove (u daljem tekstu: uverenje o ispitivanju). Za vozila koja imaju ugrađen pogon na alternativna goriva stranka mora staviti na uvid potvrdu o periodičnom pregledu ovih uređaja ili potvrdu o saobraznosti.
Redovni i vanredni tehnički pregled vrši se samo na čistom vozilu koje je u voznom stanju, a kontrolni tehnički pregled na vozilu koje je u voznom stanju.
Redovni i vanredni tehnički pregled vrši se na neopterećenom vozilu, osim u slučaju tehničkih pregleda vatrogasnih vozila kada vozilo može biti opterećeno i vozila posebne namene sa opremom i instalacijom stalno ugrađenom na vozilu. Kontrolni tehnički pregled se može vršiti i na opterećenom vozilu, ukoliko tehnološka linija to omogućava. Pri korišćenju uređaja za proveru ispravnosti uređaja za zaustavljanje priključnih vozila sa inercionom komandom, na uređaju za merenje sila kočenja na obimu točkova, priključno vozilo može biti opterećeno.
Vozilo koje je registrovano u Republici Srbiji, a nije odjavljeno, mora imati pri vršenju redovnog tehničkog pregleda sve propisane registarske tablice, odnosno tablice za privremeno označavanje, postavljene na predviđenim mestima, odnosno potvrdu o oduzetim registarskim tablicama, izdatu od strane nadležnog organa.
Redovni i vanredni tehnički pregled vozila neće se vršiti ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz st. 2-6. ovog člana. Ako navedene činjenice nisu utvrđene pri vizuelnom utvrđivanju ispunjenosti uslova za vršenje tehničkog pregleda vozila, vršenje tehničkog pregleda će se završiti u trenutku kada se ta činjenica utvrdi.
Vozila za koja je utvrđeno da ne ispunjavaju uslove iz st. 2-6. ovog člana moraju se evidentirati, a izdavanje Izveštaja o utvrđenom stanju vozila iz člana 41. stav 3. ovog pravilnika će se izvršiti kada stranka, odnosno lice koje je vozilo uputilo na kontrolni tehnički pregled, to zahteva. U propisane evidencije se mora uneti najmanje: identifikaciona (VIN) oznaka vozila ako se može utvrditi, registarska oznaka ako je vozilo registrovano i podaci o stranci ako stranka poseduje ličnu kartu ili drugi dokument na osnovu kojeg se može utvrditi identitet stranke, a u napomeni moraju biti navedeni razlozi zbog čega tehnički pregled vozila nije vršen ili nije izvršen u celosti.
Redovni i vanredni tehnički pregled neće se vršiti ni na vozilu kod kojeg je prostor u kojem je smešten motor zaštićen od strane proizvođača ili se oznaka motora ne može utvrditi bez bitnih rasklapanja vozila, dok se ne pribavi odgovarajuća potvrda proizvođača ili njegovog zastupnika ili ovlašćenog servisera. Za novo vozilo ova potvrda nije potrebna ukoliko se iz tehničke dokumentacije proizvođača može utvrditi identifikaciona oznaka motora.
Vozila iz stava 9. ovog člana evidentiraju se na način propisan stavom 8. ovog člana.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, stranka koja na tehnički pregled doveze vozilo Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove odbrane ili Bezbednosno-informativne agencije, ne mora kontroloru da da ličnu kartu na uvid.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, tehnički pregled vozila može se izvršiti u okviru ispitivanja vozila. U tom slučaju ako je vozilo tehnički ispravno overiće se tehnička ispravnost u Izveštaju o ispitivanju koji je određen propisom o ispitivanju vozila i može se izdati Registracioni list za motorno-priključno vozilo (u daljem tekstu: Registracioni list), u čijoj rubrici napomena se konstatuje da važi uz uverenje o ispitivanju. Ukoliko je nakon izvršenog tehničkog pregleda izdat registracioni list, u propisanim evidencijama se evidentira kao redovni godišnji tehnički pregled, a ukoliko je izdata potvrda o tehničkoj ispravnosti kao vanredni tehnički pregled.
Izuzetno od stava 3. ovog člana ukoliko se obavlja tehnički pregled traktora, priključnih vozila za traktor, motokultivatora i radnih mašina namenjenih za radove u poljoprivredi, starijih od deset godina, koja se prvi put registruju u Republici Srbiji, u skladu sa odredbama samostalnog člana 3. Pravilnika o izmeni i dopuni Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila ("Službeni glasnik RS", broj 41/22), stranka ne mora da stavi na uvid uverenje (potvrdu) da vozilo ispunjava propisane uslove.
Kada se na tehničkom pregledu posumnja u tačnost podataka upisanih u saobraćajnu dozvolu i ti podaci ne postoje u bazi podataka, odnosno, kada se utvrdi neslaganje podataka za vozilo koji su upisani u saobraćajnu dozvolu sa podacima iz baze podataka, tehnički pregled će se završiti u tom trenutku radi utvrđivanja stvarnih tehničkih karakteristika vozila.
Za vozila iz prethodnog stava mora se izdati Izveštaj o utvrđenom stanju vozila iz člana 41. stav 3. ovog pravilnika u kojem se u napomeni unosi konstatacija da mora biti izvršeno utvrđivanje tačnih podataka o vozilu od strane Agencije ili druge stručne organizacije koju odredi Agencija, a evidentiranje podataka u propisanim evidencijama se vrši na način određen članom 29. stav 8. ovog pravilnika.
Tehnički pregled vozila obuhvata identifikaciju vozila, utvrđivanje tehničkih karakteristika vozila, pregled svih uređaja i opreme na vozilu, utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova i tehničkih normativa za učešće u saobraćaju na putu, unos i overu podataka u propisane evidencije, sačinjavanje i overu propisanih dokumenata.
Identifikacija vozila je prva radna operacija koja obuhvata utvrđivanje registarske oznake (ukoliko vozilo poseduje ovu oznaku), identifikacione oznake, oznake motora, vrste, podvrste, oblika karoserije, marke, tipa, varijante, verzije, komercijalne oznake (modela) vozila, NDM, godine proizvodnje i godine prve registracije u Republici Srbiji.
Ukoliko se pri identifikaciji vozila utvrdi da ne postoji identifikaciona oznaka vozila ili oznaka motora, odnosno ukoliko su iste oštećene ili je vršena zamena dela na kome je postavljena identifikaciona oznaka vozila ili oznaka motora, tehnički pregled vozila će se u tom trenutku prekinuti. Obaveštenje o postojanju sumnje u originalnost identifikacione oznake vozila ili oznake motora, dostavlja se neposredno nakon završenog tehničkog pregleda teritorijalno nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva putem elektronske pošte, telefaksa, telefona ili neposredno. Evidentiranje navedenih slučajeva se vrši na način određen članom 29. stav 8. ovog pravilnika.
Tehnički pregled vozila vrši se u celini bez obzira da li su tokom tehničkog pregleda utvrđene neispravnosti uređaja i opreme vozila, osim u slučajevima predviđenim ovim pravilnikom.
Tehnički pregled teretnog odnosno priključnog vozila, namenjenih isključivo za prevoz vozila (tzv. auto voz), može se vršiti i bez razdvajanja spojenih vozila.
Pri ponovnom tehničkom pregledu vozila koje je pri redovnom ili vanrednom tehničkom pregledu ocenjeno kao neispravno, može se izvršiti samo tehnički pregled uređaja i opreme čija je neispravnost utvrđena.
Pri ponovnom tehničkom pregledu vozila kontrolori će izvršiti tehnički pregled vozila u celini, kada posumnjaju da je došlo do promene tehničkog stanja uređaja i opreme vozila koji su ocenjeni kao ispravni na tehničkom pregledu izvršenom u celini.
Ponovni tehnički pregled vozila mora biti izvršen u roku koji nije duži od sedam radnih dana od dana vršenja tehničkog pregleda vozila u celini. U napomenu propisanih evidencija unosi se datum i ID broj redovnog ili vanrednog tehničkom pregledu na kojem je vozilo ocenjeno kao neispravno.
Ponovni tehnički pregled vozila vrši isto ovlašćeno privredno društvo koje je vozilo ocenilo kao neispravno.
Ukoliko se vozilo ne podvrgne ponovnom tehničkom pregledu u propisanom roku, tehnički pregled vozila se mora izvršiti u celini.
Tehnički pregled vozila mora obuhvatiti pregled:
1) uređaja za upravljanje;
2) uređaja za zaustavljanje;
3) svetlosnih i svetlosno-signalnih uređaja;
4) uređaja koji omogućavaju normalnu vidljivost;
5) uređaja za davanje zvučnih znakova;
6) uređaja za kontrolu i davanje znakova;
7) uređaja za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova;
8) uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila;
9) uređaja za kretanje vozila unazad;
10) uređaja za oslanjanje;
11) uređaja za kretanje;
12) elektro-uređaja i instalacija;
13) pogonskog uređaja - motora;
14) uređaja za prenos snage - prenosnog mehanizma;
15) delova vozila od posebnog značaja za bezbednost saobraćaja;
16) opreme vozila.
Pri vršenju tehničkog pregleda vozila utvrđuju se ispravnost uređaja i opreme iz stava 1. ovog člana i konstatuju njihove konkretne neispravnosti. Za vozilo se overava tehnička ispravnost ako ima sve propisane uređaje i opremu i ako zadovoljava sve tehničke uslove i normative za uređaje i opremu.
Moguće neispravnosti uređaja i opreme na vozilu, kodovi neispravnosti, stepeni neispravnosti i osnove za njihovo utvrđivanje, koje se unose u propisane evidencije, date su u Prilogu 1. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Na zahtev stranke privredno društvo može izvršiti utvrđivanje tehničkih karakteristika vozila navedenih u saobraćajnoj dozvoli, koje su promenjene, pri čemu nije potrebno merenje i ispitivanje vozila (npr: promena boje vozila, ugradnja motora istog tipa). U tom slučaju sačinjava se zapisnik iz člana 40. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, a stranki se izdaje Registracioni list čiji se ispis vrši sa precrtanim rečima koje se odnose na tehničku ispravnost vozila.
Evidentiranje podataka u propisanim evidencijama se vrši na način određen članom 29. stav 8. ovog pravilnika.
Kontrolori tehničke preglede vozila obavljaju nezavisno, u skladu sa propisima, tehnologijom vršenja tehničkog pregleda vozila, bez uticaja stranke, nadređenoga ili drugog lica.
Tehnički pregled vozila vrše dva kontrolora. Kontrolor ne može istovremeno vršiti tehnički pregled dva ili više vozila.
Privredno društvo mora obezbediti da se tehnički pregled vozila može obaviti tokom celog radnog vremena, uz prisustvo kontrolora koji ima vozačku dozvolu za upravljanje vozilima za koje je privredno društvo ovlašćeno da vrši tehnički pregled vozila.
Vozilom od mesta za čekanje do mesta na kome stranka preuzima vozilo upravlja kontrolor, koji ima vozačku dozvolu za upravljanjem vozilom čiji tehnički pregled vrši.
Kada vrše tehnički pregled vozila kontrolori moraju koristiti radna odela kod kojih je na leđnom delu ispisan naziv privrednog društva. Na prednjoj strani odela postavlja se identifikaciona pločica koja sadrži ime i prezime kontrolora.
Ako se ne poštuje zabrana o zadržavanju na tehnološkoj liniji, kontrolori ne mogu otpočeti, odnosno vršiti tehnički pregled vozila dok lica kojima nije dozvoljen pristup ne napuste tehnološku liniju.
Ceo tok vršenja tehničkog pregleda vozila mora biti snimljen video sistemom koji omogućava najmanje očitavanje registarskih oznaka vozila, kao i uvid u sve radne operacije koje se izvode tokom vršenja tehničkog pregleda vozila, osim radnih operacija koje se izvode iz kanala, u vozilu i motornom prostoru. Snimak toka vršenja tehničkog pregleda vozila mora imati prikaz realnog vremena i datuma vršenja tehničkog pregleda vozila.
Kada dođe do prestanka rada video sistema, tehnički pregled vozila se ne može vršiti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne snima se tok vršenja tehničkog pregleda vozila Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove odbrane ili Bezbednosno-informativne agencije.
Tehnički pregled vozila vrši se prema tehnologiji vršenja tehničkog pregleda na tehnološkoj liniji, koju određuje privredno društvo, za koju se sačinjava elaborat koji sadrži najmanje:
1) položaj objekta, granica tehnološke linije, prostora za čekanje i mesta na kome stranka preuzima vozilo;
2) raspored radnih mesta za vršenje tehničkog pregleda vozila;
3) redosled radnih operacija na radnim mestima.
Minimalna vremena za vršenje tehničkog pregleda vozila su:
1) 15 min. - za mopede, motocikle, tricikle, četvorocikle, motokultivatore, radne mašine, priključna vozila za traktor, priključna vozila sa inercionom komandom uređaja za zaustavljanje i priključna vozila koja su konstruktivno izvedena bez uređaja za zaustavljanje;
2) 20 min. - za traktore i vučno vozilo turističkog voza;
3) 25 min. - za vozila čija NDM ne prelazi 3,5 t, osim vozila iz tač. 1) i 2) ovog stava;
4) 30 min. - za vozila čija NDM prelazi 3,5 t sa hidrauličnim prenosnim mehanizmom uređaja za zaustavljanje;
5) 40 min. - za vozila čija NDM prelazi 3,5 t sa pneumatičkim, odnosno hidro-pneumatičkim, prenosnim mehanizmom uređaja za zaustavljanje.
Kontrolori ne mogu započeti vršenje tehničkog pregleda narednog vozila pre isteka minimalnog vremena potrebnog za vršenje tehničkog pregleda prethodnog vozila, osim u slučaju kada tehnički pregled prethodnog vozila nije izvršen u celini.
Na tehnološkoj liniji može se istovremeno vršiti tehnički pregled dva ili više vozila, osim na neprolaznoj tehnološkoj liniji, u skladu sa tehnologijom vršenja tehničkog pregleda vozila.
ID broj se sastoji iz četrnaest brojčanih oznaka.
Prvih šest mesta u ID broju predstavljaju kod privrednog društva koji je određen u rešenju o ovlašćenju.
Sedmo i osmo mesto označavaju godinu vršenja tehničkog pregleda vozila.
Deveto mesto označava vrstu tehničkih pregleda vozila. Vrste tehničkih pregleda su redovni godišnji (broj 1), redovni šestomesečni (broj 2), kontrolni (broj 3) i vanredni (broj 4), odnosno utvrđivanje tehničkih karakteristika vozila (broj 5).
Poslednjih pet mesta u ID broju označavaju redni broj izvršenog tehničkog pregleda, odnosno utvrđivanja da nisu ispunjeni uslovi za vršenje tehničkog pregleda vozila, tokom jedne kalendarske godine.
IV EVIDENCIJE KOJE VODI I DOKUMENTA KOJA IZDAJE PRIVREDNO DRUŠTVO
Evidencija o tehničkim pregledima vozila, kao i o vozilima koja nisu ispunila uslove za vršenje tehničkog pregleda, sastoji se od:
1) zapisnika o vršenju tehničkog pregleda vozila (u daljem tekstu: zapisnik);
2) registra pregledanih vozila (u daljem tekstu: registar);
3) snimka toka vršenja tehničkog pregleda vozila u objektu.
Zapisnike potpisuju kontrolori svojeručno, pre izdavanja i overe propisanih dokumenata, odnosno Registracionog lista.
Sastavni delovi zapisnika su:
1) ispis svih izmerenih veličina uređajima iz čl. 21. i 22. ovog pravilnika, koji moraju da imaju mogućnost prikaza i ispisa izmerenih vrednosti;
2) kopija potvrde o saobraznosti - za nova vozila koja se prvi put registruju i vozila za koja stranka poseduje potvrdu o saobraznosti;
3) kopija dokumentacije, odnosno fotografije, na osnovu koje su promenjene tehničke karakteristike vozila;
4) kopija uverenja o ispravnosti tahografa, odnosno zapisnika o pregledu analognog tahografa ili kalibraciji digitalnog tahografa kada na vozilu ne postoje registarske tablice;
5) fotografije u boji vozila čiji tehnički pregled je vršen na poligonu;
6) fotografija uverenja o ispitivanju vozila ili ispis iz baze podataka.
Sastavni delovi zapisnika (osim ispisa izmerenih vrednosti) sačinjavaju se u pisanom ili elektronskom obliku, koji u tom slučaju moraju biti organizovani prema datumima vršenja tehničkog pregleda i prema ID broju i moraju imati sigurnosnu kopiju koja se čuva na medijumu nezavisnom od računara.
Sadržaj i izgled Zapisnika o vršenju tehničkog pregleda vozila (Obrazac 3 - formata A4), odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Podaci koji ne mogu stati u rubrike propisanog obrasca zapisnika upisuju se u drugi obrazac na kome se upisuje isti identifikacioni broj i koje potpisuju kontrolori koji su izvršili tehnički pregled vozila.
Privredna društva zapisnike čuvaju dve godine, hronološki složene po identifikacionim brojevima.
Registar se vodi u centralnoj bazi podataka u elektronskom obliku, a podatke preko centralnog računara unose kontrolori.
Registar u centralnoj bazi čuva se deset godina.
Privredno društvo mora imati sigurnosnu kopiju video zapisa vršenja tehničkog pregleda, koja se čuva na medijumu nezavisnom od radne memorije uređaja za snimanje, za period od jedne godine od dana kada je video zapis sačinjen. Sigurnosna kopija video zapisa tehničkih pregleda koji su sprovedeni u toku dana mora biti sačinjena najkasnije do kraja narednog dana.
Privredno društvo, na zahtev Ministarstva, dostavlja statistički izveštaj, koji predstavlja skup podataka o izvršenim tehničkim pregledima vozila u određenom periodu.
Za tehnički ispravno vozilo sačinjava se Potvrda o tehničkoj ispravnosti vozila ili Registracioni list, koji se u pisanom obliku izdaju stranci. Sadržaj i izgled Potvrde o tehničkoj ispravnosti vozila (Obrazac 1 - formata A4 ili A5), odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Za tehnički neispravno vozilo sačinjava se Izveštaj o utvrđenom stanju vozila, koji se u pisanom obliku izdaje stranci. Sadržaj i izgled Izveštaja o utvrđenom stanju vozila (Obrazac 2 - formata A4 ili A5), odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Potvrda o tehničkoj ispravnosti vozila i Izveštaj o utvrđenom stanju vozila potpisuju kontrolori koji su izvršili tehnički pregled vozila i overavaju pečatom na kome se pored naziva privrednog društva, iz rešenja organa nadležnog za registraciju privrednih društava, nalazi i natpis: "TEHNIČKI PREGLED VOZILA". Ovim pečatom mogu se overavati samo navedena dokumenta, kao i Registracioni list.
Dokumenta iz st. 1. i 2. ovog člana se uručuju stranci kao poslednje radnje tehničkog pregleda vozila.
U napomenu dokumenata iz ovog člana i propisanih evidencija iz člana 40. ovog pravilnika moraju biti uneti podaci o:
1) razlikama između podataka o vozilu utvrđenih pri tehničkom pregledu vozila i podataka iz dokumenata podnetih pri iskazivanju zahteva za vršenje tehničkog pregleda vozila;
2) dimenzijama (dužina, širina i visina), NDM ili osovinskom opterećenju od sopstvene mase, koje su veće od propisanih i zbog kojih vozilo treba da ima registarske tablice crvene boje;
3) identifikacionoj (VIN) oznaci tovarnog dela motokultivatora;
4) postojanju duplih komandi na vozilu za osposobljavanje kandidata za vozače;
5) razlozima zašto provera ispravnosti nekog od uređaja na vozilu nije mogla da se izvrši u objektu i na poligonu (ako postoji mogućnost dokumentovati fotografijom).
Pri vršenju tehničkog pregleda vozila na poligonu sačinjavaju se dve fotografije u boji.
Na jednoj fotografiji motornog vozila vidljiva je cela prednja strana vozila i kontrolor, pri čemu je čitljiva registarska oznaka vozila i datum i vreme početka vršenja tehničkog pregleda. Na jednoj fotografiji priključnog vozila mora biti vidljiva prednja strana vučnog vozila i kontrolor.
Na drugoj fotografiji motornog i priključnog vozila mora biti vidljiva najmanje cela zadnja strana vozila, pri čemu je čitljiva njegova registarska oznaka.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za motorno vozilo sačinjava se i treća fotografija na kojoj mora biti vidljiv odometar (putomer) i broj pređenih kilometara odnosno broj radnih sati.
Vreme i datum na fotografijama moraju da budu u skladu sa vremenom vršenja tehničkog pregleda vozila.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na vozila Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove odbrane ili Bezbednosno-informativne agencije.
Privredno društvo koje vrši tehnički pregled vozila na osnovu ovlašćenja izdatog po zahtevu podnetom do početka primene ovog pravilnika (u daljem tekstu: privredno društvo sa starim ovlašćenjem), nastavlja rad u skladu sa rešenjem o ovlašćenju i prema propisima koja su se do dana početka primene ovog pravilnika primenjivali na uslove za stručni kadar, objekat, uređaje i opremu koji se koriste u objektu i van objekta, a najduže do isteka roka propisanog članom 351. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Privredno društvo koje podnese zahtev za dobijanje ovlašćenja za vršenje tehničkog pregleda nakon početka primene ovog pravilnika, mora ispuniti sve uslove propisane ovim pravilnikom u pogledu objekta, uređaja i opreme, osim uslova iz člana:
1) 19. ovog pravilnika, koje mora obezbediti i koristiti u roku od 180 dana od dana kada Agencija obezbedi program koji omogućava dostavu propisanih podataka;
2) 21. stav 1. tačka 1) podtačka (3) alineje peta i deseta i tačka 8) ovog pravilnika, koje mora obezbediti i koristiti u roku od tri godine od dana početka primene ovog pravilnika;
3) 22. stav 1. tač. 1), 6) i 7) ovog pravilnika, koje mora obezbediti i koristiti u roku od tri godine od dana početka primene ovog pravilnika;
4) 23. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, koje mora obezbediti i koristiti u roku od tri godine od dana početka primene ovog pravilnika;
5) 23. stav 1. tačka 3) ovog pravilnika, koje mora obezbediti i koristiti u roku od pet godine od dana početka primene ovog pravilnik.
Odredbe člana 24. ovog pravilnika primenjuju se prilikom utvrđivanja boje vozila koje se prvi put registruje i za vozilo kome se menja saobraćajna dozvola nakon početka primene ovog pravilnika.
Odredbe člana 26. ovog pravilnika, koje se odnose na uslove koje mora ispuniti kontrolor tehničkog pregleda vozila u pogledu posedovanja dozvole (licence), obuke za kontrolora tehničkog pregleda i polaganja stručnog ispita, ne primenjuju se na privredno društvo koje podnese zahtev za dobijanje ovlašćenja za vršenje tehničkog pregleda nakon početka primene ovog pravilnika, do isteka jedne godine od kada Agencija uspostavi uslove za funkcionisanje i obavljanje poslova koji se odnose na sprovođenje stručnog ispita i organizaciju seminara unapređenja znanja za kontrolora tehničkog pregleda.
Izuzetno od odredbe člana 27. stav 1. tač. 5) i 6) ovog pravilnika, privredno društvo sa starim ovlašćenjem ne mora imati tehničku dokumentaciju i elaborat tehnologije vršenja tehničkog pregleda vozila.
Izuzetno od odredbe člana 27. stav 1. tačka 4) ovog pravilnika, privredno društvo ne mora imati stručnu literaturu, do isteka jedne godine od kada Agencija uspostavi uslove za funkcionisanje i obavljanje poslova koji se odnose na sprovođenje stručnog ispita i organizaciju seminara unapređenja znanja za kontrolora tehničkog pregleda.
Izuzetno od člana 34. stav 3. ovog pravilnika:
1) do ispunjavanja uslova iz člana 19. ovog pravilnika, u zapisniku se ne unose kodovi neispravnosti;
2) do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji, u izveštaju o utvrđenom stanju vozila i zapisniku se ne upisuju stepeni neispravnosti uređaja koji su neispravni.
Izuzetno od člana 36. stav 3. ovog pravilnika, najkasnije do isteka roka od tri godine od dana početka primene ovog pravilnika, u objektima privrednih društava sa starim ovlašćenjem vozilom može upravljati stranka.
Izuzetno od člana 37. i člana 40. stav 1. tačka 3) i stava 9. ovog pravilnika, privredno društvo sa starim ovlašćenjem umesto video zapisa sačinjava i vodi evidenciju fotografija u boji vozila čiji se tehnički pregled vrši u objektu (koje su sastavni deo zapisnika). Sačinjavaju se dve fotografije dok se vozilo nalazi u granicama tehnološke linije.
Na jednoj fotografiji motornog vozila vidljiva je cela prednja strana vozila i kontrolor, pri čemu je čitljiva registarska oznaka vozila i datum i vreme početka vršenja tehničkog pregleda. Na jednoj fotografiji priključnog vozila mora biti vidljiva prednja strana vučnog vozila i kontrolor.
Na drugoj fotografiji motornog i priključnog vozila mora biti vidljiva najmanje cela zadnja strana vozila, pri čemu je čitljiva njegova registarska oznaka.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za motorno vozilo sačinjavaju se još dve fotografije na kojima su vidljive bočne strane vozila, kao i jedna fotografija na kojoj mora biti vidljiv odometar (putomer) i broj pređenih kilometara odnosno broj radnih sati.
U slučaju da su u elektronskom obliku, fotografije se organizuju prema datumima vršenja tehničkog pregleda i prema ID broju, i moraju imati sigurnosnu kopiju koja se čuva na medijumu nezavisnom od računara.
Evidencija fotografija čuva se dve godine.
Odredbe ovog člana primenjuju se i na privredno društvo koje je ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda vozila nakon početka primene ovog pravilnika, do ispunjavanja uslova iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na vozila Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove odbrane ili Bezbednosno-informativne agencije.
Izuzetno od člana 40. stav 3. tačka 1) ovog pravilnika, privredno društvo sa starim ovlašćenjem sačinjava zapisnik čiji sastavni deo umesto ispisa svih izmerenih veličina uređajima iz čl. 21. i 22. ovog pravilnika, moraju biti: grafički ispis sila kočenja, odnosno numerički ispis vrednosti sila kočenja i kočnog koeficijenta (ako uređaj ima mogućnost i takve vrste ispisa), ispis podataka o izvršenom merenju usporenja (ako uređaj ima mogućnost takve vrste ispisa), ispis rezultata merenja sastava izduvnih gasova motora (ukoliko je uređaj kojim se vrši ovo merenje proizveden tako da omogućava ispis izmerenih vrednosti). Podaci koji se nalaze u dokumentaciji koja je sastavni deo zapisnika ne moraju se unositi u propisane rubrike zapisnika.
Izuzetno od člana 40. stav 7. ovog pravilnika, privredno društvo sa starim ovlašćenjem registar vodi u vidu dva registra i to jedan za tehničke preglede izvršene u objektu i drugi za tehničke preglede izvršene na poligonu. Navedeni registri se vode u obliku knjige sa čvrstim povezom i sa numerisanim stranama, a sadržaj i izgled listova Registra pregledanih vozila (Obrazac 4 - formata A3), odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Propisane evidencije iz stava 1. ovog člana čuvaju se roku od dve godine od dana vršenja tehničkog pregleda, a propisane evidencije iz stava 2. ovog člana čuvaju se pet godina.
Odredbe ovog člana primenjuju se i na privredno društvo koje je ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda vozila nakon početka primene ovog pravilnika, do ispunjavanja uslova iz člana 19. ovog pravilnika.
Izuzetno od člana 39. stav 2. ovog pravilnika, Ministarstvo će odrediti kod privrednog društva sa starim ovlašćenjem koji će važiti do ispunjavanja uslova iz člana 19. ovog pravilnika.
Postupci započeti do dana početka primene ovog pravilnika okončaće se po propisima koji su se primenjivali do dana početka primene ovog pravilnika.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkom pregledu vozila ("Službeni glasnik SRS", broj 23/84).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje po isteku 60 dana od dana stupanja na snagu.
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o tehničkom pregledu vozila
("Sl. glasnik RS", br. 70/2018)
Član 6
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Prilog 1 i Obrasce 1-4, koji su sastavni deo ovog pravilnika, možete pogledati OVDE