Novine koje donosi novi Zakon o zaštitniku građana
Zoran Pašalić za Pravnik u pravosuđu
Paragraf intervju - OKTOBAR 2019
- Prošlo je više od dve godine od kada ste izabrani na funkciju Zaštitnika građana. Budući da ste na tu funkciju imenovani sa mesta predsednika Prekršajnog apelacionog suda kako posmatrate sudijsku ulogu u odnosu na ulogu ombudsmana? Koje su im dodirne tačke a gde se razilaze?
Višedecenijsko sudijsko iskustvo i bavljenje zaštitom ljudskih prava sa pozicije sudije, pre nešto više od dve godine, nastavio sam u jednoj drugačijoj i, usudiću se da kažem, samoj prirodi ljudskih prava možda i bližoj instituciji, u Zaštitniku građana. Mislim da je očigledno koliko je takav sled bio prirodan, jer teško da je iko upoznat sa ljudskim pravima, načinom njihove zaštite i ostvarivanja i propustima u zaštiti prava, kao što je to jedan dugogodišnji sudija. Sud u jednoj državi upravo je ona grana vlasti čija je osnovna funkcija da građanima omogući zaštitu i ostvarivanje osnovnih ljudskih i građanskih prava. Međutim, baš kao dugogodišnji sudija, itekako sam svestan ograničenosti sa kojom su sudovi suočeni i njihove nesavršenosti. Sada sa ove funkcije, ja to vidim još bolje. Naime, deset procenta pritužbi koje Zaštitnik građana dobija od građana odnose se na neefikasan i neažuran rad sudova, a čak četvrtina građana sa kojima sam lično razgovarao bila je nezadovoljna radom sudske uprave. Građani se najčešće žale na višedecenijska suđenja i neizvršavanje sudskih odluka. Zato sam inicirao proširivanje nadležnosti Zaštitnika građana i izmenom Zakona o Zaštitniku građana, koju uskoro očekujem, predložio uključivanje kontrole sudske uprave. To, ponavljam još jednom, nikako ne podrazumeva upuštanje u meritum i sudske odluke gde je sudija nezavisan.
- Završen je rad na novom Zakonu o zaštitniku građana, koji bi uskoro trebao da se nađe pred narodnim poslanicima. Koji su bili razlozi za donošenje novog zakona i na koji način će taj zakon dovesti do jačanja prava i zaštite građana Srbije?
Predlogom novog, izmenjenog Zakona o zaštitniku građana predviđeno je proširenje nadležnosti ove institucije u nekim oblastima, na primer kontrola sudske administracije, kao i jačanje kapaciteta, odnosno povećanje broja zaposlenih i nalaženje adekvatnijih prostorija za rad ove institucije. Trenutni kapaciteti svakako ne odgovaraju svime zahtevima, koji se postavljaju pred ovu instituciju. Zaštitnik građana trenutno ima 94 zaposlenih, a Akcionim planom za Poglavlje 23 je predviđeno prilagođavanje sistematizacije potrebama Zaštitnika građana. Sistematizacija predviđa povećanje broja ljudi, ali i angažovanje nekih eksternih institucija koje se bave konkretno veštačenjima, jer zaposleni ne mogu znati svu stručnu problematiku i pitanja.
- Budući da je još uvek važeći Zakon o zaštitniku građana donet još 2005. godine, koliko su, po Vašem mišljenju, građani nakon 14 godina svesni bitnosti jedne takve institucije kao što je ova?
Od osnivanja institucije Zaštitnika građana 2007. godine, ona je prepoznata od strane građana kao jedna od najvažnijih za zaštitu ljudskih prava u pravnom sistemu Srbije. Više od 130 hiljada obraćanja građana žalbama na rad državnih organa govori o odnosu javne vlasti prema građanima, ali i o poverenju građana u ovu instituciju. Zakon o Zaštitniku građana kaže da on štiti prava građana i kontroliše rad organa javne uprave, odnosno štiti građane od loše administracije. To znači da Zaštitnik građana po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi pokreće kontrolu rada organa koji vrši javna ovlašćenja, da li je zakonito i pravilno rešavao o nekom pravu ili u interesu građana. Ako utvrdi da nije, Zaštitnik građana upućuje preporuku tom organu da to ispravi i način kako da to uradi, da se ubuduće ne bi ponovili ti propusti. Osim toga, Zaštitnik građana kontroliše ne samo formalno poštovanje zakona, već i etičnost, nepristrasnost, korektnost, efikasnost, kao i poštovanje i dostojanstvo pojedinca u komunikaciji sa javnom administracijom.
- Koji problemi najviše muče građane Srbije odnosno koji su razlozi iz kojih se građani najčešće obraćaju Zaštitniku građana?
Zaštitniku građana se do danas obratilo preko 130 hiljada građana sa 46 hiljada pritužbi, u toku 2018. godine ovoj instituciji se obratilo 9000 građana sa preko 3000 pritužbi. U najvećem broju građani su se prituživali na kršenje prava u oblasti dobre uprave, te u ekonomsko-imovinskoj i socijalnoj sferi. Pritužbe građana u najvećem broju govore o povredi prava u oblasti rada poreske uprave, nezakonitog rada izvršitelja, ali i neefikasnoj sudskoj upravi, čiji rad Zaštitnik građana nije nadležan da kontroliše.
- Dešava se da organi uprave, javna preduzeća i drugi imaoci javnih ovlašćenja ne postupaju po preporukama Zaštitnika ili postupaju delimično, pa deluje kao da nisu upoznati sa svojim obavezama. Koliko se generalno poštuju preporuke Zaštitnika i da li postoji mogućnost sankcionisanja takvog ponašanja?
U toku 2018. godine Zaštitnik građana je uputio ukupno 497 preporuka organima javne uprave, i to 305 u kontrolnom postupku, a 192 u skraćenom kontrolnom postupku. Organi su dospele preporuke prihvatili, odnosno postupili po njima u 75 procenata. Pod prihvaćenim preporukama smatraju se sve preporuke koje su organi uprave izvršili ili su se izjasnili da ih prihvataju. Preporuke Zaštitnika građana nisu obavezujuće, ali se očekuje od organa da ih prihvate, zato što preporukama prethodi vođenje postupka kontrole zakonitosti rada organa, i eventualni propust u radu treba da se ispravi kako ne bi došlo do povrede prava građana. Zaštitnik građana procenat izvršenja svojih preporuka može podići i snagom autoriteta i dobrom saradnjom sa organima javne vlasti. Uostalom, tako je i u drugim državama, koje duže imaju ovu instituciju nego mi.
- Na predstavljanju izveštaja za 2018. godinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naglasili ste da su ljudska i manjinska prava i slobode temeljna vrednost na kojoj se, pored vladavine prava, socijalne pravde, načela građanske demokratije zasniva Republika Srbija. Da li se radi na tome da se navedene vrednosti ojačaju i šta je urađeno kako bi se zabranila diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta?
Zaštitnik građana, radeći na unapređivanju prava LGBTI zajednice, primećuje da i dalje nisu usvojeni zakoni kojima se uređuju istopolne zajednice i pravne posledice prilagođavanja (promene) pola i rodnog identiteta, kao i da su LGBTI osobe i dalje često žrtve diskriminacije, predrasuda i stereotipa. Zakon o udžbenicima sadrži odredbu o jednakim mogućnostima i zabrani diskriminacije, ali uprkos mišljenju Zaštitnika građana, ne sadrži i eksplicitnu zabranu diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, niti eksplicitnu zabranu sadržaja kojima se vrši diskriminacija grupa i osoba, podstiče formiranje predrasuda i stereotipa.
Na predlog Zaštitnika građana, predstavnik LGBTI organizacije biće član Radne grupe uključen u izradu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i pratećeg akcionog plana za naredni period. Takođe Zaštitnik građana naglašava da je od izuzetnog značaja da se u što kraćem roku sprovedu ključne mere sadržane u prethodnoj Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije, a odnose se na donošenje Zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima i Zakona o rodnom identitetu za čije sprovođenje je bilo zaduženo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
- Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?
Svi zaposleni u instituciji Zaštitnika građana redovno koriste elektronsku bazu Paragraf Lex-a i veoma je važna, jedna od osnovnih alatki u svakodnevnom radu.