Aktuelnosti u zapošljavanju stranaca

Osetan je priliv stranaca poslednjih godinu do dve dana, na kojim poslovima su u Srbiji najčešće zaposleni stranci i iz kojih zemalja u većini slučajeva dolaze?

Pitanje zapošljavanja stranaca u Republici Srbiji je postalo aktuelno poslednje tri do četiri godine, a pre toga je broj stranih državljana, koji su radili u Srbiji bio gotovo zanemarljiv. Iz godine u godinu se značajno uvećava broj izdatih radnih dozvola, a očekujemo da se ovakva dinamika nastavi i u narednom periodu. Veliki broj stranaca angažovan je pre svega u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika: zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, tesarima, stolarima. Takođe, veliki broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima, variocima i radnicima u uslužnim delatnostima.

Najveći broj stranih radnika dolazi iz NR Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije, Kube, Severne Makedonije i Ukrajine, a u poslednje vreme značajan broj dozvola izdat je državljanima iz Nepala i Šri Lanke. Treba naglasiti da je širok krug zemalja čiji državljani trenutno rade u Republici Srbiji.

Na koji način će set usvojenih zakona iz oblasti zapošljavanja stranaca pozitivno uticati na njihovo zapošljavanje?

Usvojeni set horizontalno povezanih zakona: Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima ima za cilj pojednostavljenje procedure izdavanja boravišne i radne dozvole kroz uvođenje jedinstvenog upravnog mesta i izdavanje jednog akta: jedinstvene dozvole za boravak i rad stranaca.

Izmene koje zakoni uvode treba da doprinesu unapređenju efikasnosti rada nadležnih organa, poboljšanju kvaliteta pružanja usluga stranim državljanima i stvaranju konkurentnijeg i povoljnijeg poslovnog okruženja. Zakoni uvode digitalizaciju postupka regulisanja boravka i rada stranaca.

Jedinstvenu dozvolu za boravak i rad počev od 1. februara 2024. godine izdavaće Ministarstvo unutrašnjih poslova uz prethodno pribavljenu, „procenu” koju izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje i kojom se utvrđuje ispunjenost uslova za zapošljavanje stranca.

Osim sa jedinstvenom dozvolom stranac će moći da radi i sa vizom za duži boravak po osnovu zapošljavanja o kojoj odlučuje Ministarstvo spoljnih poslova, a koje takođe u postupku izdavanja vize pribavlja i procenu o ispunjenosti uslova za zapošljavanje stranca od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Dakle, davanjem procene o ispunjenosti uslova za zapošljavanje stranca Nacionalna služba za zapošljavanje će učestvovati u postupku izdavanja:

1. - jedinstvene dozvole za boravak i rad
2. - vize D za duži boravak po osnovu zapošljavanja.

NSZ će samostalno izdavati novu vrstu akta pod nazivom Saglasnost, kojom se vrši ocena ispunjenosti uslova za promenu osnova rada, za promenu poslodavca i za ispunjenost uslova za zapošljavanje stranca kod dva ili više poslodavaca.

Lica iz Ukrajine imaju povlašćen položaj kada je u pitanju njihovo zapošljavanje u Republici Srbiji, u kojim opštinama su najčešće zaposleni i na kojim poslovima?

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca i na osnovu Odluke Vlade o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine, državljani Ukrajine imaju mogućnost da podnesu zahteve za izdavanje lične dozvole za rad. Lična dozvola za rad omogućava strancu slobodno zapošljavanje, samozapošljavanje i ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti.

Najveći broj radnih dozvola državljanima Ukrajine izdat je u Beogradu i Novom Sadu.

Javni poziv za realizaciju programa podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata” Nacionalna služba je prethodnih godina objavljivala tokom avgusta, da li je i ove godine planirano objavljivanje ovog poziva? Da li je prethodnih godina ovaj poziv ispunio očekivanja Nacionalne službe za zapošljavanje?

Program podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata” koji je Nacionalna služba za zapošljavanje realizovala poslednje tri godine za redom se pokazao kao izuzetno zanimljiv i koristan kako mladima tako i poslodavcima. Koncepcija organizacije programa - online informisanje, prijavljivanje i povezivanje poslodavaca i kandidata je prilagodljiv model i poslodavcima i kandidatima. Program je, uzimajući u obzir broj prijavljenih poslodavaca i kandidata za učešće ispunio sva očekivanja Nacionalne službe za zapošljavanje ali i drugih socijalnih partnera koji su aktivno učestvovali u dizajniranju i podršci realizacije istog. Veliki broj mladih je kroz sticanje novih radnih iskustava obezbedio sebi poslove kako kod poslodavaca kod kojih su bili na praksi tako i kod drugih poslodavaca.

U 2023. godini javni poziv za realizaciju programa još uvek nije objavljen iz razloga razmatranja boljih mogućnosti za kandidate i poslodavce. U ovom trenutku se razmatra u kom pravcu će se menjati propis kojim će se definisati svi elementi vezani za raspisivanje novog javnog poziva. Očekujemo da će se uslovi za učešće u programu redizajnirati, ali u korist poslodavaca i kandidata.

Kada su u pitanju programi i mere aktivne politike zapošljavanja namenjene poslodavcima prilikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje su se pokazale kao najefikasnije?

Pored prioritetnog uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja kao što su: dodatno obrazovanje i obuke (stručna praksa, pripravnici, obuka za tržište rada i dr.), programi zapošljavanja (subvencija za samozapošljavanje, subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih), javni radovi i dr, najefikasnije mere za koje su poslodavci uvek zainteresovani su: Subvencija zarade za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, Refundacija troškova zarade - Radna asistencija i Refundacija primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za osobe sa invaliditetom.

U vezi sa traženim zanimanjima na tržištu rada, pretežno je dominiralo inženjerstvo u oblastima informaciono-komunikacionih tehnologija, građevine i mašinstva, da li su ova zanimanja i dalje najtraženija? Kakva je situacija sa pravnicima na tržištu rada?

Kada je u pitanju potražnja poslodavaca, u prethodnom periodu beležimo i dalje veću potražnju za profilima iz oblasti informacionih tehnologija, naročito iz oblasti programiranja. Takođe, primetno je da razvoj odgovarajućih sektora u oblasti mašinstva, elektrotehnike, građevine, medicine i ekonomije diktira potrebu za većom potražnjom visokoobrazovnih profila iz navedenih oblasti. Kada su u pitanju profili nižih kvalifikacija primetan je trend tražnje u oblasti uslužnih delatnosti, ugostiteljstva, saobraćaja, administracije, trgovine.

Prema evidenciji nezaposlenih lica sa stečenom kvalifikacijom pravnika primećujemo značajno smanjenje ovih profila u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa 2022. godinom, broj pravnika na evidenciji Nacionalne službe smanjen je za 741 lice. Prema prijavljenim potrebama poslodavaca primetna je kontinuirana tražnja za diplomiranim pravnicima.

Kakva je situacija sa stopom nezaposlenosti u ovom trenutku, koliko je novih radnih mesta otvoreno i kakav je njihov kvalitet?

Prema poslednjim statističkim podacima odnosno zaključno sa 31.08.2023. godine registrovano je 393.182 nezaposlenih lica (56,5% žena), što predstavlja najmanji broj nezaposlenih lica ikada zabeležen na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (u odnosu na avgust 2022. godine broj nezaposlenih na evidenciji je smanjen za 10,3%).

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz Ankete o radnoj snazi za II kvartal 2023. godine, anketna stopa nezaposlenosti iznosi 9,6% i u odnosu na I kvartal 2023. godine smanjena je za 0,5 procentnih poena.

Sa druge strane, beležimo kontinuiran rast prijavljenih potreba za zapošljavanjem, što predstavlja dodatni izazov i nameće potrebu za jačanjem svih kapaciteta kako bi se izašlo u susret poslodavcima i zadovoljile njihove iskazane potrebe. Za prvih osam meseci ove godine registrovana je potražnja za ukupno 115.927 izvršilaca, dok je u istom periodu prošle godine registrovana potražnja za 111.000 izvršilaca.

Nacionalna služba za zapošljavanje tradicionalno objavljuje javne pozive početkom godine, da li odziv ispunjava vaša očekivanja i da li su u planu neki novi pozivi?

U skladu sa planiranim aktivnostima, Nacionalna služba za zapošljavanje je tokom februara objavila 13 javnih poziva za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, čija realizacija je još uvek u toku, osim javnog poziva za samozapošljavanje i javnog konkursa za javne radove. Odziv kako poslodavaca tako i nezaposlenih lica je ispunio očekivanja Nacionalne službe za zapošljavanje, a javni pozivi su otvoreni do 30. novembra 2023. godine i očekujemo da realizacija mera bude u punom obimu, a kod nekih mera realizacija će biti i veća od planirane.

Osim objavljenih, planira se i raspisivanje javnog poziva za realizaciju programa podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata” a o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena putem medija.

Već neko vreme je moguće prijaviti se na evidenciju elektronskim putem, da li se elektronska prijava u praksi koristi u većem ili manjem obimu u odnosu na popunjavanje prijave i podnošenja zahteva ličnim dolaskom na šalter?

Kada govorimo o elektronskom podnošenju zahteva za prijavljivanje na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, možemo reći da ne postoje uočene razlike u pogledu većeg interesovanja tražilaca zaposlenja za prvo prijavljivanje na evidenciju elektronskim putem u odnosu na lično prijavljivanje, dolaskom u Nacionalnu službu. Takođe, primetno je da se elektronskim putem u većem broju prijavljuju lica iz kategorije mladih a naročito lica koja poseduju digitalne veštine. Nacionalna služba za zapošljavanje je prepoznala potrebu da i ovu vrstu usluge digitalizuje i učini je dostupnom tražiocima zaposlenja, a u cilju bržeg i efikasnijeg rada sa korisnicima. Benefit ovakvog načina prijavljivanja za korisnike usluga se ogleda u dostupnosti usluge 24 časa dnevno i uštedi vremena i drugih resursa u odnosu na odlazak u Nacionalnu službu za zapošljavanje i ličnu prijavu sa potrebnom dokumentacijom. Očekujemo da će u narednom periodu biti više zainteresovanih lica za ovaj vid prijavljivanja imajući u vidu promene i prilagođavanja novim tehničko-tehnološkim kretanjima na tržištu rada.

Elektronsko podnošenje prve prijave je veoma jednostavno, lice popunjava Obrazac za prijavljivanje na evidenciju i sa pratećom dokumentacijom dostavlja na mejl adresu nadležne filijale po mestu prebivališta ili prema mestu rada ili prestanka radnog odnosa ako u tom mestu ima boravište. U najkraćem roku, a najkasnije u roku od osam dana Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava podnosioca o statusu prijave, kao i o terminu zakazanog individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje.

Sve informacije u vezi prve prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje elektronskim putem sa potrebnim obrascima, mejl adresama svih filijala dostupne su na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs)

Kakav je odziv lica koja traže zaposlenje ili koja bi promenila posao na sajmovima zapošljavanja koje Nacionalna služba organizuje u mnogim gradovima?

U periodu januar - avgust 2023. godine održano je ukupno 42 sajma zapošljavanja na kojima je učešće uzeo 961 poslodavac sa potrebom za zapošljavanjem ukupno 11.328 izvršilaca. Ukupno 34.200 nezaposlenih lica učestvovalo je na sajmovima zapošljavanja u istom periodu. Kao rezultat sajmova zapošljavanja održanih u 2023. godini, navodimo podatak da je nakon učešća na sajmovima, zaposlenje pronašlo 6.414 lica.