O izmenama Zakona o privrednim društvima u Republici Srbiji
advokat Vukašin Jovović za PRAVNIK U PRIVREDI
Paragraf intervju - DECEMBAR 2018
- Da li smatrate da će poslednje izmene Zakona o privrednim društvima unaprediti okvir za poslovanje u Republici Srbiji?
U ovom trenutku je vrlo teško prognozirati da li će poslednje izmene ZPD unaprediti okvir za poslovanje u Republici Srbiji, naročito što pojedine izmene nisu suštinske i obimne, već je uglavnom reč o tehničkim izmenama, pa se o njima može govoriti samo sa teorijskog aspekta. Takođe, nove odredbe koje regulišu oblast prekograničnog spajanja i pripajanja, ali i neke druge, do sada nepostojeće institute u našem pravnom sistemu kao što su npr. evropska društva, stupiće na snagu tek 2022. godine, pa stoga u ovom trenutku nemaju veliki praktični značaj. Međutim, svakako da je intencija zakonodavca prilikom donošenja ovih izmena bila ta da se unapredi i olakša poslovanje privrednih subjekata. Tako je, odredbama člana 11 ZPD, predviđeno da kada je osnivački akt društva u formi elektronskog dokumenta, overu potpisa može da zameni kvalifikovani elektronski potpis članova društva, ako to nije u suprotnosti sa propisima o prometu nepokretnosti, jer u tom slučaju osnivački akt mora da sadrži solemnizacionu klauzulu. Takođe, ako je osnivački akt u obliku digitalizovanog dokumenta overu potpisa članova može da zameni kvalifikovani potpis,odnosno kvalifikovani pečat lica ovlašćenog za overu potpisa. Ove novine su previđene u cilju uvođenja mogućnosti elektronske registracije, koja bi trebala značajno da olakša postupke registracije pred Agencijom za privredne registre. Svakako, i odredbe o tome da se posebnim propisima ne može uvoditi obaveza društva da u pismima i drugim dokumentima koristi pečat, bi trebale da olakšaju poslovanje.
- Na koje nove obaveze, u skladu sa navedenim izmenama Zakona, treba da obrate pažnju privredni subjekti i njihovi zastupnici?
Pored novina koje bi trebalo da olakšaju i učine efikasnijim privredno poslovanje, poslednjim izmenama zakona predviđene su i određene obaveze privrednih društava.
Naime, privredno društvo, preduzetnici, kao i ogranci i predstavništva stranih privrednih društava, dužni su da imaju adresu za prijem elektronske pošte, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Registraciju adrese za prijem elektronske pošte, privredni subjekti koji su registrovani zaključno sa danom 31.09.2018. godine, moraju da izvrše najkasnije do 01.10.2019. godine.
Osim toga, privredna društva sada imaju obavezu da registruju ogranak, što do sada nije bio slučaj. Kada je reč o preduzetnicima, novina je da poslovno ime ne mora sadržati opis pretežne delatnosti, ali ako poslovno ime preduzetnika sadrži i naziv, onda mora sadržati predmet poslovanja i mora se razlikovati od poslovnog imena drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja.
Takođe, kod raspolaganja sopstvenih udela sada je predviđeno da odluka o tome obavezno sadrži i rok za uplatu neuplaćenog, odnosno neunetog uloga, kao i to da ako društvo ne raspolaže sopstvenim udelom u roku od tri godine od dana sticanja, dužno je da sopstveni udeo poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala. Osim toga, poslednjim izmenama je predviđena i obaveza društva sa ograničenom odgovornošću da otkupi udeo člana društva koji namerava da ga proda trećem licu, ako mu uskrati saglasnost u smislu odredbe člana 167. ZPD-a, a u roku od 30 dana od dana isteka roka iz odredbe člana 167.stav 4. Zakona (30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti).
U oblasti statusnih promena, predviđena je obaveza društva da objavi nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele na svojoj internet stranici ako je ima, i internet stranici registra, najkasnije u roku od 60 dana pre održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka. Pored toga, direktor/predsednik nadzornog odbora dužan je da pisanom izjavom potvrdi da su isplaćeni svi nesaglasni članovi društva koje učestvuje u statusnoj promeni, odnosno da nije bilo nesaglasnih članova društva. Ova pisana izjava se obavezno dostavlja Registru privrednih subjekata uz prijavu statusne promene.
Konačno, predviđen je poseban postupak za davanje odobrenja društva za zaključenje pravnog posla u kojem postoji lični interes lica koje ima posebne dužnosti prema društvu.
- Da li smatrate da je preostalo spornih odredaba iz prethodne verzije Zakona koje je trebalo promeniti u okviru ovih izmena?
Teško je o tome govoriti u ovom trenutku imajući u vidu relativno kratko vreme primene novog ZPD-a, pa smatram da će odgovor na ovo pitanje dati buduća praksa, jer će se u poslovanju privrednih subjekata pokazati da li su preostale sporne odredbe ili su ovim izmenama otklonjeni svi nedostaci koji su se pojavljivali u primeni prethodne verzije Zakona.
- Da li su advokati učestvovali u javnoj raspravi, da li su uzete u obzir primedbe na prethodnu verziju zakona i na koje odredbe je najviše ukazivano kao na problematične?
Prema meni dostupnim informacijama, zvanični predstavnici Advokatske komore Srbije nisu učestvovali u postupku pripreme nacrta izmena i dopuna zakona, što ne isključuje mogućnost da su pojedini advokati, odnosno advokatske kancelarije pojedinačno iznosile određene primedbe i sugestije.
- Iako je bilo u prilike da se na savetovanjima u organizaciji Paragrafa čuje obrazloženje usvojenih izmena Zakona, ali i da se pročita u komentaru Zakona, ipak Vas molimo i da na ovom mestu prokomentarišete promene koje se odnose na raspolaganje imovinom velike vrednosti - jedan od najspornijih instituta ZPD?
Pod sticanjem i raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se sticanje, odnosno raspolaganje imovinom čija nabavna i/ili tržišna i/ili prodajna vrednost u momentu donošenja odluke o tome predstavlja 30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja. Poslednjom verzijom Zakona izvršene su izmene u pogledu povezanog sticanja. Naime, sada se pod povezanim sticanjem smatra više pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji koji se preduzimaju radi ostvarivanja istog cilja ili čija povezanost proizlazi iz prirode pravnog posla radi čijeg se izvršenja ti pravni poslovi i pravne radnje preduzimaju. Međutim, jednim sticanjem odnosno raspolaganjem neće se smatrati istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu. U ovom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti. Takođe, odredbom člana 472. stav 1 ZPD-a propisano je da društvo i akcionar koji poseduju ili predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva mogu podneti tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti, iz razloga što nije pribavljeno odobrenje u skladu sa odredbama čl.470. i čl. 471. ZPD-a. Ali, da bi mogla da se podnese ova tužba neop-hodno je da akcionar i društvo poseduju ili predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno pravne radnje. Takođe, sada je propisana obaveza podnošenja ove tužbe u roku od 6 meseci od dana održavanja sednice društva na kojoj je razmatran izveštaj o poslovanju za poslovnu godinu u kojoj je izvršeno sticanje odnosno raspolaganje, s tim da se ova tužba može podneti najkasnije u roku od tri godine od dana sticanja, odn. raspolaganja. Prethodnom verzijom zakona bio je predviđen samo rok od tri godine od izvršenog sticanja, odn. raspolaganja.
- Da li je ovim izmenama rešeno pitanje prinudne likvidacije?
Kada je reč o prinudnoj likvidaciji suviše je rano za davanje konkretnih odgovora na na pitanje da li će sva pitanja u vezi sa ovim institutom biti rešena u praksi, jer odgovor na ova pitanja zavisi od načina postupanja registratora privrednih društava, koji po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije. Ovo naročito što su poslednjim izmenama izvršene promene u pogledu razloga za pokretanja prinudne likvidacije, kao i načina pokretanja. Takođe, u poslednju verziju Zakona unete su potpuno nove odredbe koje regulišu status društva u postupku prinudne likvidacije, kao i pitanje okončanja postupka prinudne likvidacije. Primera radi, jedan od razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije jeste nedostavljanje nadležnom registratoru finansijskih izveštaja za poslednje dve uzastopne poslovne godine, ali bi pokretanje postupka likvidacije iz ovog razloga trebalo da počne tek kada se završi izrada softvera na osnovu kojeg će APR utvrđivati koja privredna društva ispunjavaju uslove za pokretanje postupka. S druge strane, zakonodavac je nastojao da omogući određenim društvima koja imaju problema u poslovanju da te probleme prebrode, propisujući obavezu APR-a da pre pokretanja postupka, objavi obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja otkloni ove razloge i registruje odgovarajuće promene podataka. U protivnom, nadležni registrator pokreće postupak po službenoj dužnosti.
- Koji su očekivani efekti primene izmenjenog Zakona?
Poslednje izmene i dopune Zakona o privrednim društvima imaju za cilj da ubrzaju i olakšaju privredno poslovanje, ali da li će do toga zaista i doći, ostaje da se vidi. Svakako, može se očekivati da će pojedini aspekti poslovanja biti značajno efikasniji, naročito kada je reč o elektronskim dokumentima, elektronskoj registraciji i sl. Dakle, namera zakonodavca je prevazilaženje dosadašnjih problema u poslovanju privrednih subjekata, poboljšanje i unapređenje uslova za njihovo poslovanje, kao i usklađivanje naših propisa sa pravom Evropske unije. Međutim, kakvi će biti stvarni efekti poslednjih izmena zakona, zavisi isključivo od primene ovih novina u praksi.
- Po prvi put u naš pravni sistem se uvode novine poput evropskog društva, prekograničnih statusnih promena i sl. Da li su ovi instituti već zaživeli u EU i kada će domaća - rezidentna društva moći da koriste pogodnosti iz izmenjenog Zakona?
Kao što smo već napomenuli, novim izmenama ZPD propisane su odredbe koje regulišu institute koji se po prvi put javljaju u našem zakonodavstvu, poput evropskih društava i statusnih promena sa inostranim elementom, tj. statusnih promena u kojima će jedan od subjekta biti strano privredno društvo, odn. privredno društvo koje je registrovano u nekoj državi članici Evropske unije i jedno domaće privredno društvo. Reč je, dakle, o prekograničnom pripajanju i spajanju. Ove odredbe su, pre svega, predviđene u cilju usklađivanja naših propisa sa evropskim regulativama, a u svetlu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, u kojoj su ovi instituti već zaživeli. Ova pitanja su otvorena u okviru poglavlja 6 pod nazivom “pravo privrednih društava”. Na ovaj način bi trebalo da se omogući lakše poslovanje domaćih društava sa privrednim društvima iz Evropske unije i njihovo efikasnije povezivanje, tj. cilj je domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu Evropske unije. Međutim, ove odredbe će stupiti na snagu tek 01.01.2022. godine, pa za sada nemaju neki veliki praktični značaj. Dakle, tek od pomenutog datuma domaća privredna društva će moći da učestvuju u ovim postupcima i koriste ove pogodnosti.