Vladimir Popović za PRAVNI INSTRUKTOR
Paragraf intervju - OKTOBAR 2016
Pre funkcije državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pored dugogodišnjeg uspešnog obrazovno-vaspitnog rada sa studentima, što je deo vaših svakodnevnih aktivnosti kao profesora Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bili ste aktivni i u našoj naučnoj zajednici?
Tako je, prethodne dve godine sam obavljao, mogu slobodno reći, zahtevnu dužnost predsednika Upravnog odbora Instituta za nuklearne nauke Vinča, koji je naš najveći i najsloženiji naučni institut, što je opšte poznato. Ova pozicija mi je omogućila da sagledam na pravi način probleme sa kojima se suočava naša naučna zajednica, ali i da bolje uočim značajne kapacitete iste. Takođe, obavljao sam i dužnost prodekana za finansije svog fakulteta, čime sam stekao dobar uvid u sistem finansiranja visokog obrazovanja, ali i naučnog sektora, što je takođe nerazdvojivi deo radnih aktivnosti svakog univerzitetskog profesora. I sam sam rukovodilac jednog od prilično uspešnih projekata tehnološkog razvoja, sa 25 uključenih istraživača. Takođe, rukovodilac sam prve akreditovane laboratorije na Univerzitetu u Beogradu (Laboratorija CIAH - Centar za ispitivanje i homologaciju vozila), koja je glavni oslonac saradnje Mašinskog fakulteta sa privredom dugi niz godina.
Dobro ste upoznati sa situacijom u nauci i radu aučnih instituta. Prema Vašem mišljenju, kakav je naučni i istraživački potencijal Republike Srbije i koliko je ovaj potencijal iskorišćen?
Naučni i istraživački potencijal Republike Srbije, uzimajući u obzir resurse naših naučnih instituta, ali i univerziteta, je vrlo visok. Kao prilog ovoj konstataciji, mogu se navesti sledeće činjenice: odlična produkcija radova u međunarodnim i nacionalnim časopisima, ali i na važnim međunarodnim kongresima; porast broja radova koji su rezultat saradnje sa stranim partnerima; pozicija Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi; realizovani rezultati u okviru programa FP7, kao i oni u okviru H2020, do danas; osvojen prvi European Research Council grant, itd. Sa druge strane, ovaj potencijal nije dovoljno iskorišćen za potrebe privrednog razvoja, kao ni društva u celini. Tu, svakako, postoji značajan prostor za dalje delovanje i napredak.
Kako ocenjujete položaj istraživača u Srbiji? Koji su osnovni problemi i da li postoje realne osnove za njihovo prevazilaženje?
Položaj istraživača kod nas je relativno dobar, posebno kada se uzmu u obzir svi problemi sa kojima se naše društvo suo-čavalo i suočava, ali bi mogao da bude i bolji. Opremljenost je solidna, u najvećem broju laboratorija (grupa). Činjenica je da je bilo problema prilikom nabavke opreme u prethodnih šest godina, tako da jedan deo istraživačkog korpusa nikada nije dobio ono što je trebovao. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokušava i dalje da sanira ovaj problem. Sa druge strane, u određenom broju slučajeva se može primetiti i nedovoljna iskorišćenost već instalirane opreme, pogotovo od strane istraživača van grupe kojoj je ta oprema „dodeljena”. Dostupnost literature je na zadovoljavajućem nivou, o čemu se brine Ministarstvo. Međutim, evidentne su slabe veze naučne zajednice sa privredom, kao i niska mobilnost unutar sistema, posebno na nivou javnoprivatnog partnerstva. Broj istraživača izvan instituta i fakulteta je zanemarljiv. To se sigurno mora i može popraviti.
Kakvo je trenutno stanje u oblasti finansiranja naučnih projekata, nakon poništavanja akta o vrednovanju, izboru, finansiranju i praćenju projekata i programa do 2020. godine? Da li postoji plan za sistemsko rešenje ovog problema?
Ipak, pored svih problema, može se reći da je stanje u oblasti finansiranja stabilno, kada je reč o tekućim programima istraživanja (osnovna istraživanja, tehnološki razvoj, integralna interdisciplinarna istraživanja). Postoji plan za sistemsko rešenje ovih problema, ulazi se u proces reformi (promena načina funkcionisanja instituta i novo definisanje njihove misije, promena načina finansiranja nauke u celosti), ali je za sve to potrebno vreme od nekoliko godina. Cilj Ministarstva u narednom periodu, kada je reč o naučnoj zajednici, je sigurno i očuvanje naučnog potencijala koji sada imamo, posebno onog kadrovskog, ali i uz istovremeni razvoj novog, jer bez toga ne možemo očekivati napredak društva u celini. U toku je konstituisanje Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, tako da i na taj način otklanjamo probleme u funkcionisanju sistema nauke i tehnološkog razvoja, koji su bili prepreka uspešnijem funkcionisanju samog Ministarstva u prethodnom periodu
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine - Istraživanja za inovacije je dokument kojim je predviđeno da nauka u Srbiji bude zasnovana na sistemu koji podržava izvrsnost u nauci i relevantnost za ekonomski razvoj, konkurentnost privrede, kao i razvoj društva u celini u narednom petogodišnjem periodu. Možete li nam reći više o tome? Šta bi to značilo za institute, a šta za istraživače?
Za institute bi to značilo njihovu pojačanu ulogu, u širem društvenom kontekstu. Osnovna ideja je negovanje naučne izvrsnosti sa jedne strane, ali i ispunjavanje društvene misije instituta sa druge strane. Pojačana uloga u društvu sa sobom svakako povlači i veze sa privredom, kao i bolje prepoznavanje potreba privrede. Sa druge strane, nije moguće da svi instituti budu na jednak način povezani sa privredom. Nadalje, veoma važan aspekt je i povećana vidljivost naučne zajednice i njenih rezultata, kao i bolji položaj na nacionalnoj i međunarodnoj mapi. Cilj je i dalji rast broja radova, posebno onih u najuticajnijim međunarodnim časopisima, ali i razvoj patentne kulture, koja je na prilično niskom nivou.
Istraživači, kada se strategija sprovede u potpunosti, mogu da očekuju stabilne plate, kroz institucionalno finansiranje. Projektno finansiranje treba da bude dodatni izvor finansiranja za istraživače, ali ne za sve, već samo za one sa inovativnim idejama i dobrim rezultatima. Planirani su česti pozivi za predlaganje naučnih projekata, tako da oni koji ne uspeju u okviru jednog poziva, imaju šansu da unaprede predlog svog projekta i svoje rezultate, i pokušaju da postignu uspeh iste ili naredne godine. Često se u našoj naučnoj javnosti na pogrešan način tumači prolaznost na međunarodnim pozivima za predlaganje projekata činjenica je da je ona uglavnom izuzetno niska (ispod 10%), ali poziva ima više u jednoj godini, tako da, kada se sve to sabere, veliki broj istraživača učestvuje u nekoj vrsti finansiranja putem projekata.
Kada se očekuje donošenje Akcionog plana za sprovođenje strategije od strane Vlade, sa konkretnim zadacima i rokovima svih učesnika?
Intenzivno se radi na donošenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije. Mogu reći i da sam prvi sastanak, nekoliko dana pre zvaničnog imenovanja na sadašnju poziciju, imao upravo na temu Akcionog plana. Očekujemo da završimo taj posao do kraja ove godine.
Koje aktivnosti planira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u sklopu integracije u Evropski istraživački prostor?
Intenzivno se radi i u ovom pravcu. Prihvaćeni su glavni postulati ERA mape puta (svih 6 prioriteta) u Akcionom planu za sprovođenje strategije. Predviđa se pojačano investiranje u istraživanja i inovacije u narednim godinama, pogotovo iz privatnog sektora, što uključuje stvaranje realnih uslova za to. Nadalje, moramo da unapredimo naše učešće u programima H2020, da pojačamo sistemsku podršku, da profesionalizujemo mrežu nacionalnih kontakt osoba (NCP), kao i da kreiramo koordinaciono telo za međunarodnu saradnju. Očekuje se i intenziviranje rada Fonda za inovacionu delatnost, povećanje broja i vrste programa za mala i srednja preduzeća sa inovacionim kapacitetom, porast komercijalizacija znanja i tehnologija iz akademskog sektora, pojačavanje raznih vidova partnerstva (javno-javno, javno-privatno), i dr.
Da li se očekuje donošenje novih propisa naučno-istraživačke i inovacione delatnosti u narednom periodu?
Da, u planu je donošenje Zakona o inovacionoj delatnosti, sa pratećim podzakonskim aktima. Postojeći Zakon, uprkos izmenama i dopunama u međuvremenu, je ipak donet još 2005. godine, što je u inovacionom sektoru već daleka prošlost. Mora se samo brzo odlučiti da li ići na potpuno novi zakon, ili pak na izmene i dopune postojećeg. Kao što je već pomenuto, veoma značajna aktivnost je donošenje Akcionog plana za sprovođenje strategije, ali i završetak Mape puta istraživačke infrastrukture, sa jasno definisanim rokovima i ulogama svih učesnika u tom poslu. Pred nama je veliki i važan posao, ali ako sve snage uložimo na pravi način i uspešno upravljamo započetim aktivnostima, koristeći raspoložive resurse, uspeh ne bi smeo da izostane.
Kompanija Paragraf slavi 20 godina rada, tokom kojih smo postali najzastupljenija baza pravnih propisa i pouzdani partner državnim organima i organizacijama u svakodnevnom radu. Molim Vas za kraj da date vaše mišljenje o značaju dostupnosti sadržaja pravnog sistema stručnoj, ali i celokupnoj javnosti i ulozi elektronskih baza propisa u unapređenju pravne sigurnosti?
Nema dileme da je za rad organa državne uprave korišćenje elektronskih baza propisa postalo nužno. Oni koji kreiraju propise i bave se normativnom delatnošću, kao i oni koji odlučuju o pojedinačnim pravima i obavezama građana, svoj posao ne bi mogli da obavljaju valjano ukoliko nemaju mogućnost pristupa efikasnim i pouzdanim elektronskim bazama propisa. Sa druge strane, sprovođenje načela pravne sigurnosti podrazumeva dostupnost propisa širokom krugu korisnika, dakle na samo državnim organima i privrednim subjektima, već i građanima. Kako je pravni sistem složen i razgranat, a propisi brojni, gotovo da nije ni moguće zamisliti drugi način pristupa ovoj građi osim elektronskim putem.