Novine u izmenama seta pravosudnih zakona

Da počnemo sa najaktuelnijom temom a to su izmene seta pravosudnih zakona koji se donose u skladu sa izmenama Ustava. Budući da ste vi takođe i predsedavajući Radne grupe za izradu nacrta Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, možete li nam malo bliže objasniti potrebu za oviim izmenama?

Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva su izrađeni radi neophodnog usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, koji su građani Republike Srbije potvrdili na referendumu 16. januara 2022. godine. Njegovim potvrđivanjem postavljen je temelj i stvorene su normativne pretpostavke za drugačije zakonsko uređivanje položaja sudija i javnih tužilaca, uslova i postupka za njihov izbor; prestanak njihove funkcije, njihovu odgovornost; položaj, nadležnost, organizaciju i način rada Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, uslova i postupka za izbor njihovih članova, prestanak njihove funkcije.

Potreba za izradom pravosudnih zakona posledica je pre svega propisivanja stalnosti sudijske funkcije i funkcije javnog tužioca u Aktu o promeni Ustava. Samim tim ojačana je nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca. Pre promena Ustava jemstva sudijske nezavisnosti i javnotužilačke samostalnosti bila su nezadovoljavajuća i višestruko oslabljena zbog propisivanja probnog trogodišnjeg mandata za sudije i zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju. Njihove funkcije traju neprekidno od izbora do navršenja radnog veka, a pre navršenja radnog veka mogu prestati iz razloga koji više nisu zakonska materija, već su predviđeni Ustavom.

Nove pravosudne zakone je bilo neophodno izraditi i zbog novina u postupku za izbor svih sudija, predsednika sudova, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca koji će ubuduće biti birani od strane Visokog saveta sudstva, kao nezavisnog organa, odnosno Visokog saveta tužilaštva, kao samostalnog organa, a ne od strane Narodne skupštine. Time se isključuje potencijalni uticaj politike na njihov izbor. Pored toga propisana je i kontrola odluke o izboru na sudijsku funkciju, funkciju predsednika suda ili funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca od strane Ustavnog suda. Naime svaki kandidat koji nije izabran na neku od ovih funkcija ima na raspolaganju žalbu Ustavnom sudu, kao pravno sredstvo protiv odluke kojom je izabran drugi kandidat.

U skladu sa promenama Ustava neophodno je bilo izmeniti odredbe pravosudnih zakona u pogledu nadležnosti Visokog saveta sudstva koji će ubuduće birati predsednike sudova i sve sudije, kao i nadležnosti Visokog saveta tužilaštva koji će ubuduće umesto Vlade predlagati Narodnoj skupštini kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca i birati glavne javne tužioce i javne tužioce, a ujedno će u postupku po pravnom sredstvu kontrolisati hijerarhijska ovlašćenja unutar javnog tužilaštva.

U skladu sa preporukom Venecijanske komisije koja je sadržana u mišljenju o Aktu o promeni Ustava neophodno je bilo zakonski propisati budžetsku autonomiju Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. To znači da će ubuduće od strane Vlade morati da bude upućen ka Narodnoj skupštini Predlog zakona o budžetu koji će sadržati predlog budžetskih sredstava za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva koji je predložen od strane saveta, bez mogućnosti da Vlada predloženi budžet za neki od saveta menja.

Takođe, Ustavom je predviđeno da se zakonom propišu ostali uslovi koje treba da ispunjavaju kandidati za članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština („istaknuti pravnici”). To je i učinjeno. Neophodno je, na osnovu zakona, da istaknuti pravnik ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu, da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama na pravnom fakultetu u obimu od najmanje 240 ESPB ili visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama na pravnom fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine, da ima iskustvo i znanje od značaja za rad pravosuđa, da ne ispunjava opšte uslove za starosnu penziju, da ne obavlja sudijsku ili javnotužilačku funkciju, da nije vršio neprimeren uticaj na rad sudije, suda ili nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva, da u javnom istupanju nije zastupao stav koji ugrožava nezavisnost sudstva ili samostalnost javnog tužilaštva.

Već su održane sve planirane prezentacije nacrta sudskih i tužilačkih zakona. Koliko su do sada održane javne rasprave bile konstruktivne i koje su zamerke koje se mogu čuti?

Održavanje prezentacija i javnih diskusija o pravosudnim zakonima širom Srbije nastavak je transparentnog i inkluzivnog procesa koji je počeo od trenutka proglašenja Akta o promeni Ustava u Narodnoj skupštini. Na njima je učestvovala i stručna i opšta javnost i to: sudije, javni tužioci, profesori pravnih fakulteta, saradnici na naučnim institutima, strukovna udruženja sudija i javnih tužilaca, predstavnici nevladinih organizacija, strani i domaći stručnjaci u oblasti vladavine prava i organizacije pravosuđa, predstavnici misija Saveta Evrope, Evropske unije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Republici Srbiji, predstavnici ambasada država članica Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država i drugi zainteresovani učesnici. Diskusija je bila izuzetno konstruktivna imajući u vidu veliki broj učesnika koji su mogli da iznesu predloge, komentare, primedbe i sugestije. Primedbe i sugestije su se, između ostalog, odnosile i na materijalni položaj sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, pojedina statusna pitanja poput privremenog upućivanja u drugi sud ili javno tužilaštvo istog ili nižeg stepena na najduže godinu dana bez mogućnosti ponovnog privremenog upućivanja u isti sud ili javno tužilaštvo, pojedine nadležnosti Visokog saveta tužilaštva u vezi kontrole hijerarhijskih ovlašćenja, zastupljenost članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, odnosno članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca, broj mandata predsednika suda i glavnog javnog tužioca.

Deo stručne javnosti oglasio se povodom izmena Zakona o visokom sudstvu gde se kaže da Savet odlučuje većinom glasova svih članova, a izuzetno odluku o izboru predsednika i potpredsednika Saveta, odluku o izboru predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova, odluku o razrešenju predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova i odluku o razrešenju sudije, Savet donosi većinom od osam glasova. Imajući u vidu strukturu saveta (sedam sudija i četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština) da li će navedeno dovesti do uticaja zakonodavne vlasti na izbor predsednika sudova?

U Visokom savetu sudstva više neće biti uticaja izvršne grane vlasti, kao političke, jer ona neće imati svog predstavnika koji će učestvovati u radu i odlučivanju ovog organa. Propisivanje veće (kvalifikovane) većine za donošenje pojedinih odluka je u skladu sa evropskim standardima proklamovanim od strane Venecijanske komisije. Učešće istaknutih pravnika, kao nesudijskih članova Saveta, u donošenju ovih odluka je od značaja za sprečavanje nesputane samouprave sudija koja može imati za posledicu sudstvo koje služi samome sebi i koje je odvojeno od društva. Pored toga učešće nesudijskih članova u donošenju pomenutih odluka od ključnog je značaja za slabljenje korporativizma, obezbeđivanje demokratskog legitimiteta odlukama koje se donose i osiguranje odgovornosti ovog organa i sudskog sistema u celini. Propisivanjem kvalifikovane većine za donošenje pomenutih odluka izbegava se stvaranje korporativizma, koji ugrožava nezavisnost sudija jednako kao i politizacija.

Iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije smo mogli čuti da su sporne odredbe radne verzije Zakona o javnom tuzilaštvu koje se tiču upućivanja javnih tužilaca, jer su u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, kao i da u prelaznim i završnim odredbama se pravi razlika između mandata javnih tužilaca izabranih pre stupanja na snagu Ustavnog zakona (30. novembra 2021) i nakon tog datuma, umesto da se vezuje za stupanje na pravnu snagu Zakona o javnom tužilaštvu koji uređuje trajanje mandata. Kako komentarište ove navode?

Svi neophodni zakoni će u rokovima koji su propisani Ustavnim zakonom za sprovođenje Akta o promeni Ustava biti izmenjeni i dopunjeni radi usklađivanja sa promenama Ustava koje su potvrđene na referendumu, a jedan od zakona koji će biti usklađen je i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Samim tim neće postojati neusklađenost Zakona o javnom tužilaštvu sa pomenutim zakonom.

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o javnom tužilaštvu se pravi razlika između mandata sadašnjih javnih tužilaca koji su izabrani pre stupanja na snagu Akta o promeni Ustava (9. februara 2022. godine) i sadašnjih javnih tužilaca koji su izabrani posle stupanja na snagu Akta o promeni Ustava, jer je ustavotvorac to izričito propisao u članu 8. stav 4. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava („Sl. glasnik RS”, br. 115/2021). Naime sadašnji javni tužioci koji su izabrani na tu javnotužilačku funkciju do stupanja na snagu Akta o promeni Ustava nastavljaju da vrše svoju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani kao glavni javni tužioci (kako će se ubuduće zvati njihova javnotužilačka funkcija) i mogu biti birani na funkciju glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu, u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, kao zakonom kojim se njihov izbor usklađuje sa promenama Ustava, dok to nije propisano i za sadašnje javne tužioce koji su izabrani na sadašnju funkciju javnog tužioca posle stupanja na snagu Akta o promeni Ustava.

Budući da su u organizaciji Ministarstva pravde održani online sastanci sa izvestiocima Venecijanske komisije, na kojim su predstavljeni radni tekstovi sudskih zakona, koji su naredni koraci Ministarstva i Radne grupe?

Pravosudni zakoni su dostavljeni na mišljenje Venecijanskoj komisiji, kao najznačajnijem savetodavnom telu u ovoj oblasti. Na oktobarskoj plenarnoj sednici ovog tela treba da bude usvojeno mišljenje o zakonima.

Posle razmatranja svih predloga, komentara, primedaba i sugestija od stručne i šire javnosti na prezentacijama i javnim diskusijama o pravosudnim zakonima koje su održane širom Srbije, kao i eventualnih preporuka Venecijanske komisije, usklađene tekstove Ministarstvo pravde će do kraja godine izneti na javnu raspravu, kao obaveznu fazu u procesu pripreme zakona, koji otpočinje formalnom odlukom Vlade. Ovo će takođe biti inkluzivan i transparentan proces. Ukoliko bude potrebno Ministarstvo pravde će usklađene tekstove do kraja novembra ove godine dostaviti ponovo na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Rok koji je propisan za donošenje pravosudnih zakona ističe 9. februara 2023. godine i očekujem da on bude ispoštovan i da pravosudni zakoni budu doneti po redovnom postupku u Narodnoj skupštini. Nesporno je da predstoji obiman i značajan posao.

U toku su radovi na izmenama Krivičnog zakonika što je izazvalo prilično nedoumica u javnosti po pitanju materije koja će biti obuhvaćena izmenama. Da li biste mogli da bacite malo više svetla na ove izmene?

Reč je o izmenama i dopunama koje je potrebno izvršiti u cilju ispunjavanja aktivnosti u procesu pregovora Republike Srbije za članstvo u Evropskoj uniji iz Revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava i Revidiranog akcionog plana za Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost. Spomenuću neke od aktivnosti: delotvorno postupanje u slučajevima krivičnih dela protiv privrede a posebno Krivičnog dela „Zloupotreba položaja odgovornog lica”, izmena odredaba koje inkriminišu krivično delo Nedozvoljeni prelazak državne granice i krivična dela protiv životne sredine radi usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije, procena potencijalne potrebe za izmenama i dopunama koje bi dovele do većeg nivoa zaštite novinara od pretnji nasiljem. Pored toga razmatra se i niz inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika koje su dostavljene Ministarstvu pravde u prethodnom periodu.

Posebno će biti razmotrena potreba za izmenama i dopunama odredaba o Krivičnom delu „Silovanje” i Krivičnom delu „Nasilje u porodici”.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Koristim Vaše baze i smatram ih izuzetno korisnim u svakodnevnom radu.