Elektronske fakture i elektronsko poslovanje
Tatjana Matić za PRAVO U PRIVREDI
Paragraf intervju - JUL 2018
Primena Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju počela je u oktobru prošle godine, očekuje se donošenje podzakonskih akata, a u međuvremenu u dnevnoj štampi se može pročitati da se u praksi preduzetnici suočavaju sa problemom da im kupci ne prihvataju ovakve račune. Obrazloženje je, kako kažu neki od preduzetnika i knjigovođa, da za neke inspektore Poreske uprave to i dalje nije validan dokument, naročito ako je u pitanju veći iznos na fakturi. Na koji način prevazići ovaj problem i “naterati” praksu, ali i državne organe da prihvate ovu novinu u poslovanju?
Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju papirni dokument je izjednačen sa elektronskim dokumentom. Taj princip se odnosi i na elektronske fakture, koje se ne smeju osporavati samo zato što su sačinjene u elektronskom obliku. Takođe, i Zakon o računovodstvu dozvoljava da faktu-ra bude izdata u elektronskom obliku. Pored toga, Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavili su u decembru prošle godine objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem računa (faktura) u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa. Organi javne vlasti, odnosno državni službenici, dužni su da poštuju propise Republike Srbije, pa tako i odredbe o elektronskim fakturama, i odgovorni su za njihovu pravilnu primenu. Podizanje svesti o elektronskom poslovanju je jedan od način da zakon u potpunosti zaživi, kako bi se prevazišle situacije u kojima ne postoje zakonska ograničenja za elektronsko poslovanje, a u praksi se ta mogućnost ne koristi.
Imajući u vidu da je najavljen nastavak donošenja podzakonskih akata Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kada očekujete da će preostali akti biti doneti i koje mere će država preduzeti kako bi se stručna javnost upoznala sa novinama koje donosi ovakav vid poslovanja?
Od trenutka donošenja Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija posvećeno je izradi podzakonskih akata, od kojih je pet usvojeno tokom aprila i maja. Njima su uređeni opšti uslovi za pružanje kvalifikovanih usluga od poverenja, uslovi za sadržaj kvalifikovanih elektronskih sertifikata, za kvalifikovana sredstva za kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa odnosno pečata, a uređeni su i registri u ovoj oblasti. Važna novina je da su na osnovu podzakonskih akata regulisani uslovi za izdavanje kvalifikovanog elektronskog potpisa „u klaudu“, koji će korisnicima znatno pojednostaviti upotrebu elektronskog potpisa, a očekujemo da će pružaoci usluga u skorijem periodu početi da nude ovu uslugu. Uredba koja reguliše elektronsku identifikaciju je pripremljena, a nakon konsultacija sa drugim državnim organima i pružaocima usluga od poverenja, očekuje se njeno usvajanje u skorijem periodu. Takođe, pripremljeni su i podzakonski akti koji se odnose na elektronsko čuvanje, a o kojima su održane javne konsultacije tokom maja. Preostali akti će svakako biti doneti u zakonskom roku, do oktobra 2018. godine, odnosno aprila 2019. godine, a nastojaćemo da se usvoje i pre ovog roka. Ministarstvo planira da o zakonskim i podzakonskim aktima organizuje skupove na kojima bi se javnost bliže upoznala sa novim rešenjima.
Zakon o opštem upravnom postupku (2016. godine) je doneo odredbe koje su otvorile prostor za prelazak sa klasičnog na elektronsko poslovanje u upravnim postupcima i jedan od uslova kako bi se to realizovalo jeste donošenje propisa kojim bi navedeno bilo omogućeno. Da li je uprava spremna na ove promene?
Digitalizacija je svakako jedan od glavnih prioriteta Vlade Republike Srbije, i u tom smislu konstantno se čine napori da se naše društvo, uključujući i organe javne vlasti, transformišu i da pređu sa klasičnog na elektronsko poslovanje. U ovoj i narednoj godini predviđene su obuke za zaposlene u organima javne vlasti na temu elektronskog poslovanja i informacione bezbednosti, podizanje digitalnih veština, kao i organizovanje skupova koji bi imali za cilj promovisanje ovih oblasti, a sve u cilju unapređenja elektronskog poslovanja između države, građana i privrednih subjekata.
Zakon o informacionoj bezbednosti je donet još 2016. godine i zajedno sa pratećim uredbama uređene su mere zaštite od bezbednosnih rizika u IKT sistemima, propisane su odgovornosti i obaveze pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja IKT sistema i određeni su nadležni organi za sprovođenje mera zaštite. Nakon što je proteklo dve godine od početka primene zakona, da li je po Vašem mišljenju postignut očekivani nivo bezbednosti i šta još može da se uradi na tom polju?
Kada je u pitanju informaciona bezbednost, jedan od glavnih zahteva Zakona o informacionoj bezbednosti i pratećih uredbi je održavanje adekvatnog nivoa bezbednosti, što predstavlja kontinuirano ulaganje u stalno unapređenje mera zaštite IKT sistema. Propisima je predviđeno donošenje Akta o bezbednosti za IKT sisteme od posebnog značaja, kao i primena mera zaštite, a sledeći korak je podizanje kapaciteta zaposlenih u ovoj oblasti, kako bi se postigao zadovoljavajući nivo bezbednosti, a potom i održavao na tom nivou. Možemo reći da je primena zakona do sada zadovoljavajuća, ali i da postoji prostor za dalje unapređenje. Zakon o informacionoj bezbednosti je u većoj meri usaglašen sa EU direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti, a radi potpunog usaglašavanja, Ministarstvo priprema izmene i dopune ovog zakona čije se usvajanje planira u ovoj godini.
Deca kao najranjiviji članovi društva veoma su aktivna na internetu i društvenim mrežama što je dovelo do toga da se nad njima vrši veliki broj zloupotreba ali i vršnjačkog nasilja. U cilju zaštite dece doneta je Uredba o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija. Ciljevi koji su trebali da budu postignuti ovom uredbom jesu podizanje nivoa svesti i znanja o prednostima i rizicima korišćenja interneta i načinima bezbednog korišćenja interneta, unapređenje digitalne pismenosti dece, odnosno učenika, roditelja, odnosno staratelja i nastavnika, unapređenje međuresorne saradnje u domenu bezbednosti i zaštite dece na internetu. Da li je dovoljna navedena uredba za postizanje postavljenih ciljeva ili je ipak neophodno preduzeti još neke korake kako bi se zaštitila ova najranjivija kategorija društva?
U pogledu bezbednosti dece na internetu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija preduzima brojne i značajne aktivnosti u cilju zaštite ove kategorije društva. Naime, u skladu sa pomenutom uredbom, u februaru 2017. godine Ministarstvo je osnovalo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu (19833). Putem tog centra Ministarstvo sprovodi savetovanje dece, roditelja, učenika i nastavnika, kao i svih drugih građana, o prednostima i rizicima korišćenja interneta i bezbednim načinima korišćenja novih tehnologija. Omogućen je i prijem prijava štetnog, neprimerenog i nelegalnog sadržaja i ponašanja na internetu, odnosno prijavljivanje ugroženosti prava i interesa deteta. Od početka rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu 19833, odnosno februara 2017. godine zaključno sa 15.05.2018. godine ukupna registrovana komunikacija, koja je ostvarena putem telefonskih poziva, mail-ova, prijava putem sajta i društvenih mreža, iznosi 4.750. Radi unapređenja saradnje i razmene ideja, operateri/edukatori Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu održali su prezentacije na temu bezbednosti dece na internetu i to: za 150 zaposlenih u domovima zdravlja (direktorima, pedijatrima školskih dispanzera i psiholozima) i za 4.730 učenika i oko 2.500 roditelja u 73 osnovne škole.
Edukaciju o bezbednosti dece na internetu Ministarstvo sprovodi i organizovanjem seminara, radionica, prezentacija i informisanjem putem štampanih, elektronskih i drugih medija. Već treću godinu zaredom organizovana je edukativna kampanja „IT karavan“ koja je namenjena za promociju korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija. IT karavan je nosilac platforme „Pametno&bezbedno“, koja predstavlja prednosti upotrebe interneta i novih tehnologija u obrazovanju, poslovanju i komunikacijama, ali i opasnosti koje su posledica njihove nepravilne i neusmerene upotrebe. Školskim prezentacijama prvog IT karavana prisustvovalo je prisustvovalo je 5.000 učenika starijih razreda osnovnih škola u 15 škola, dok je na gradskim trgovima promociju ovog projekta videlo više hiljada građana. U 2017. u okviru „IT karavana“ prezentacijama o zaštiti od digitalnog nasilja i drugih oblika zloupotrebe dece na internetu prisustvovalo je više od 5.500 učenika i oko 90 nastavnika iz 17 osnovnih škola iz Srbije. I u 2018, treću godinu za redom, sprovedena je kampanja „IT karavan“ za učenike osnovnih škola u Srbiji, njihove roditelјe i nastavnike, sa ciljem podsticanja pametnog i bezbednog korišćenja novih tehnologija.
Na predlog Ministarstva, Vlada Republike Srbije osnovala je Koordinaciono telo za bezbednost dece na internetu, čiji je zadatak da ostvaruje saradnju između organa i usklađuje obavlјanje poslova u funkciji unapređenja bezbednosti i zaštite dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija, inicira i prati preventivne i druge aktivnosti u oblasti bezbednosti i zaštite dece na internetu, predlaže mere za unapređenje bezbednosti i zaštiti dece na internetu, utvrđuje međusobnu saradnju.
Šta je planirano za 2018. godinu, kada je rad Ministarstva u pitanju, a da je značajno za poslovanje privrednih subjekata?
U toku ove godine pružaoci usluga od poverenja u obavezi su da usklade svoje poslovanje sa novim uslovima iz Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju i očekivanja su da će se u tom periodu registrovati nove usluge od poverenja, koje će biti dostupne privrednim subjektima u Srbiji. Očekujemo da će u skorijem periodu profunkcionisati usluga elektronskog potpisa „u klaudu“, kao i da će početi da se koriste registrovane šeme elektronske identifikacije osnovnog, srednjeg i visokog nivoa pouzdanosti, koje su od značaja za identifikaciju kod pružanja elektronskih servisa državnih organa, što će sve doprineti jednostavnijoj i masovnijoj upotrebi elektronskog potpisa, odnosno različitih metoda identifikacije, i samim tim uticati na povećanje elektronskih transakcija.
Ministarstvo priprema izmene Zakona o trgovini kao i Zakona o elektronskoj trgovini kojima će biti prepoznati i omogućeni inovativni modeli poslovanja i elektronske trgovine. Izmene ovih zakona, čije usvajanje se očekuje do kraja 2018. godine, će dodatno olakšati i pojednostaviti poslovanje privrednih subjekata, a istovremeno će doneti i nove instrumente za borbu protiv sive ekonomije u ovoj oblasti. Takođe, radimo na pripremi različitih modela podsticaja razvoju elektronske trgovine i do kraja godine ćemo izaći sa konkretnim predlozima modela podsticaja, od kojih ćemo neke, nadamo se, početi sprovoditi već tokom 2019. godine.