O značaju standardizacije

Za početak kažite nam nešto više o delatnosti Instituta?

Rad na savremenoj standardizaciji započeo je na ovim prostorima 16. septembra 1934. godine, kada je u Beogradu osnovan Jugoslovenski nacionalni komitet za normalizaciju. Međutim, dalje od donošenja organizacionih propisa nije došlo, i to najviše zbog tadašnje industrijske nerazvijenosti. Bilo kako bilo, ovaj datum obeležavamo kao datum započinjanja aktivnosti standardizacije, pa smo tako 2019. godine obeležili 85. godišnjicu i tom prilikom bili domaćini, između ostalog, predsednici evropskih organizacija za standardizacijiu Eleni Santjago i generalnom sekretaru Međunarodne organizacije za standardizaciju Serhiju Muhiki.

Po završetku Drugog svetskog rata Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije donela je 25. septembra 1946. godine Uredbu o standardizaciji, kojom je pri Saveznoj planskoj komisiji osnovala Saveznu komisiju za standarde i ovim aktom definisala njene zadatke i način rada. Od 1946. godine do danas, naziv i pravna forma nacionalnog tela za standarde menjali su se nekoliko puta, a pravni sledbenik svih tih institucija je današnji Institut za standardizaciju Srbije (ISS).

Prema Zakonu o standardizaciji, ISS je ustanova koja ima status pravnog lica i posluje u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj javnih službi. Od svog formiranja kao jedinog nacionalnog tela za standardizaciju u Republici Srbiji, prešao dug put posvećen uspostavljanju dobrovoljnog sistema standardizacije, preuzimanju velikog broja evropskih standarda, prilagođavanju evropskim pravilima u oblasti slobodnog kretanja roba, uspostavljanju novih proizvoda i usluga.

Kao nacionalna organizacija za standardizaciju, Institut predstavlja i štiti interese Republike Srbije u sledećim međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO), u kojoj ima status punopravnog člana od 1950. godine; Međunarodnoj elektrotehničkoj komisiji (IEC), u kojoj ima status punopravnog člana od 1953. godine; Evropskom komitetu za standardizaciju (CEN), u kojem je ima status punopravnog člana od 1. januara 2017. godine; Evropskom komitetu za elektrotehničku standardizaciju (CENELEC), u kojem ima status punopravnog člana od 1. januara 2017. godine; IEC sistemu za ispitivanje usaglašenosti i sertifikaciju (IECEE), u kojoj ima status punopravnog člana od 1985. godine.

Osnovna delatnost ISS-a je donošenje srpskih standarda i drugih dokumenata. Osim zaposlenih u ISS-u, gotovo 1.500 stručnjaka iz različitih oblasti koji rade u komisijama za standarde aktivno učestvuje u njihovom donošenju. Poslednjih godina ISS je razvio i usluge edukacije o standardima, sertifikacije, pružanja stručne pomoći u primeni standarda, prevođenja standarda i još neke usluge koje su povezane sa standardima.

Verovatno najpoznatiji međunarodni standard je ISO 9001, kažite nam nešto više o njemu i koje koristi ovaj standard donosi privrednim subjektima u privatnom sektoru?

Pored toga, ISO 9001 je kompatibilan sa drugim standardima sistema menadžmenta kao sto su menadžment zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu (ISO 45001), menadžment zaštitom životne sredine (ISO 14001), menadžment bezbednošću informacija (ISO/IEC 27001) i drugi. Svi oni dele mnoge zajedničke principe tako da se mogu integrisati.

Svrha ovog standarda je povećanje efikasnosti organizacije kroz primenu procesnog pristupa. Njegova prednost je obezbeđenje veza između pojedinačnih procesa, sektora i njihove interakcije.

Definisanjem ulaznih i izlaznih elemenata svih procesa i definisanjem potrebnih resursa stvara se polazna osnova za planiranje, kao i povratna informacija o zadovoljstvu korisnika. Ovakav model povećava poverenje korisnika u proizvod/uslugu i vodi ka boljem pozicioniranju na tržištu. Standard ISO 9001:2015 obezbeđuje okvir u kom se primenom sistemskog pristupa obezbeđuje baš onakav proizvod ili usluga koji ispunjavaju očekivanja korisnika.

Kako izgleda sam postupak sertifikacije, da li postoje neke pripremene radnje koje bi jedno privredno društvo koje želi da se sertifiuje za određeni standard trebalo da preduzme?

Sertifikaciju sistema menadžmenta obavljaju takozvana sertifikaciona tela. ISS je jedno od takvih tela koja postoje na našem tržištu i trenutno ima akreditaciju za obavljanje sertifikacije prema standardu ISO 9001. Procesi sertifikacije imaju veliki značaj s obzirom na to da sertifikovani sistemi, proizvodi i usluge čine da srpska privreda sve više bude sastavni deo svetske i evropske privrede, a srpski proizvodi i usluge konkurentni na evropskom i međunarodnom tržištu. Na domaćem tržištu, sertifikacija znači veći nacionalni stepen sigurnosti u pogledu kvaliteta, zaštite okoline, bezbednosti i zdravlja na radu, bezbednosti informacija i drugih elementa koji savremenu privredu i društvo čine uspešnim. Za sertifikaciono telo ISS-a značaj procesa sertifikacije je i u promociji standardizacije i podizanju svesti o važnosti primene standarda.

Naši čitaoci su se dosta interesovali za temu elektronskih faktura, možete li nam reći nešto o standardima u ovoj oblasti?

Serija evropskih standarda EN 16931 koja se odnosi na elektronsko fakturisanje rezultat je aktivnosti evropskog tehničkog komiteta CEN/TC 434, a dokumenti iz ove serije su preuzeti u nacionalni sistem standardizacije u okviru rada Komisije za standarde i srodne dokumente KS I1/06.

Uzimajući u obzir poseban značaj ovih standarda, CEN i Evropska komisija potpisali su sporazum o sponzorisanom pristupu za dva CEN dokumenta o fakturisanju:

EN 16931-1:2017, Elektronsko fakturisanje – Deo 1: Semantički model podataka osnovnih elemenata elektron ske fakture, i CEN/TS 16931-2:2017, Elektronsko fakturisanje – Deo 2: Lista sintaksi u skladu sa EN 16931-1.

Zahvaljujući sponzorstvu Evropske komisije, ova dva dokumenta, koja je ISS preuzeo u nacionalni sistem standardizacije, dostupna su bez naknade za preuzimanje u elektronskoj formi sa sajta ISS-a još od 15. januara 2019. godine. Oba dokumenta podržavaju primenu Direktive 2014/55/EU o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama, odnosno našeg Zakona o elektronskom fakturisanju („Sl. glasnik RS“, 44/2021), i to tako što pružaju uputstvo korisnicima o tome koje osnovne elemente elektronska faktura mora da sadrži kako bi bila usklađena sa odgovarajućim zakonskim odredbama. Kako evropski, tako i njemu identičan srpski standard SRPS EN 16931-1:2019, Elektronsko fakturisanje – Deo 1: Semantički model podataka osnovnih elemenata elektronske fakture, uključuje osnovne informacije kojima e-faktura osigurava zakonsku i fiskalnu usklađenost i obezbeđuje interoperabilnost u domaćoj i međunarodnoj trgovini. Ovaj standard je tehnološki neutralan, kompatibilan sa relevantnim međunarodnim standardima, usklađen sa zahtevima zaštite ličnih podataka, omogućava uspostavljanje praktičnog sistema elektronskog fakturisanja, uzimajući u obzir potrebe malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika itd.

Navedeni standardi se mogu preuzeti preko veb-sajta ISS-a preko sledećeg linka: https://iss.rs/sr_Cyrl/electronic-invoicing-free-download-of-standards_p1021.html

U čemu je značaj nacionalnog znaka usaglašenosti?

Nacionalni znak usaglašenosti sa srpskim standardima koji razvija ISS ima ulogu sticanja poverenja potrošača u proizvode ili usluge koje nose takav znak. Proizvodi ili usluge sa tim znakom imaju jednu dodatnu vrednost jer su ispitani ili provereni na dodatne standarde po zahtevu proizvođača ili pružaoca usluge, a ne samo na one standarde koji su obavezujući po propisima za stavljanje proizvoda na tržište ili pružanje usluge. Na samim proizvođačima i pružaocima usluga je da izaberu put kroz potpunu kontrolu koju vode nezavisna tela i da na taj način potpuno objektivno i pouzdano dokažu da proizvod ili usluga ispunjavaju zahteve srpskih standarda. Dodeljivanje nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima zasnivaće se na strogim programima sertifikacije koji će se razvijati uz učešće svih aktera u ovom sektoru: proizvođača i pružalaca usluga, ali i profesionalnih organizacija, udruženja potrošača, državnih organa, privredne komore, akreditovanih laboratorija itd.

Institut je veoma aktivan u oblasti edukacije stručne javnosti, koje teme biste izdvojili?

Cilj razvoja naše usluge edukacije je prvenstveno podizanje nivoa znanja iz određenih oblasti standardizacije i olakšavanje primene standarda u praksi. Oslanjajući se pre svega na iskustvo i znanje stručnjaka iz ISS-a i članova komisija za standarde, ali i na druge saradnike, razvili smo obuke koje sadrže sve neophodne informacije za bolje razumevanje standarda. Edukacija se odvija kroz interaktivni pristup i primere iz iskustva predavača, koji su aktivno učestvovali u donošenju srpskih standarda ili odgovarajućih nacionalnih propisa iz određene oblasti.

Teme su vezane za najnovije verzije standarda različitih sistema menadžmenta i propise iz pojedinih oblasti standardizacije, kao što su mašinstvo, elektrotehnika, bezbednost i zdravlje na radu, hemijske tehnologije i sl. Posebno su aktuelne obuke namenjene akreditovanim laboratorijama, koje obuhvataju tumačenje zahteva relevantnog standarda, sprovođenje internih provera, mernu nesigurnost i upravljanje rizicima. Pomenula bih i izuzetno posećene obuke na aktuelne teme kontinuiteta poslovanja u vanrednim situacijama, menadžment rizikom i krizama, bezbednosti informacija, zaštite podataka o ličnosti itd.

Da li postoje neki standardi u pripremi i možete li da nam otkrijete koje su buduće aktivnosti Instituta?

Kako je ISS u obavezi da preuzima sve standarde koje donose evropske organizacije za standardizaciju CEN i CENELEC, a njih ima oko 1.500 godišnje, i ako tome pridružimo i međunarodne standarde koje preuzimamo, možemo reći da je proces donošenja standarda jedna dinamična aktivnost i da uvek ima novih standarda u pripremi.

Na primer, prateći uticaj koji je pandemija Covid-19 imala na zdravlje na radnom mestu, čime se bavi popularna serija standarda ISO 45000, upravo je objavljen međunarodni standard ISO 45003, koji sadrži smernice za upravljanje psihosocijalnim rizicima, a najavljujemo i njegovo objavljivanje na srpskom jeziku. Dalje, imajući u vidu da je pandemija u značajnoj meri ugrozila turistički sektor, ISS je u saradnji sa Španskim udruženjem za standardizaciju dogovorio preuzimanje nekoliko tehničkih specifikacija koje uspostavljaju smernice i preporuke za smanjenje rizika od infekcije SARS-CoV-2 u turističkom sektoru. Ova dokumenta će biti javno dostupna na srpskom jeziku, a odnose se na hotele i turističke apartmane, usluge restorana i keteringa, medicinske spa-centre, skijaške centre i planinska odmarališta.

Kada je reč o ISS-u, pred nama je još mnogo aktivnosti koje su u najvećoj meri usmerene na podizanje kvaliteta usluga koje nudimo korisnicima, kao i na proširivanje spektra usluga koje nudimo. Od nas se očekuje da korisnicima omogućimo dostupnost standarda, ali i da im pomognemo da te standarde što lakše primene. To, između ostalog, znači i da im omogućimo da standarde koji su im potrebni mogu da koriste na srpskom jeziku, pa je naše primarno usmerenje obezbeđivanje potrebnih prevoda standarda. Stalna angažovanost ISS-a na promociji standardizacije kroz obuke koje nudimo korisnicima obavezuje nas na to da pratimo potrebe naših korisnika, budemo aktuelni sa temama i da im prenesemo sve ono što se značajno dešava u evropskoj i međunarodnoj standardizaciji. Naravno, to podrazumeva i činjenicu da moramo da privučemo pažnju i onih koji još nisu svesni svih prednosti koje im primena standarda može doneti na tržištu, pa ćemo na tome intenzivno raditi i u narednom periodu.

Pitanja koja postavljamo svim sagovornicima:

O ulozi kvalitetnog i kontinuiranog praćenja propisa u poslovanju

Apsolutno je neophodno da jedna organizacija bude informisana o propisima koje koristi u svom poslovanju, ali i o propisima koji se odnose na poslovanje onih sa kojima sarađuje. Zato je postojanje različitih servisa koji to omogućavaju postao imperativ u savremenom poslovanju i ISS je aktivni korisnik takvih usluga.

Vaša poruka privrednicima

Standardi i standardizacija i dalje će ostati pokretači razvoja i njihovo poznavanje i primena omogućiće nam da se bolje pripremimo i prilagodimo novim trendovima. Razvoj standardizacije podrazumeva aktivno učešće stručnjaka iz različitih oblasti u komisijama za standarde Instituta koje su, u stvari, pravi donosioci standarda. Na nama je da se u narednom periodu još više trudimo da ih privučemo da se u što većem broju uključe u proces izrade standarda, kao i da im omogućimo da aktivno učestvuju u standardizaciji na nacionalnom, međunarodnom i evropskom nivou. Zato vas pozivamo – pridružite nam se!