Novine u radu Ustavnog suda

Kao prvo čestitamo Vam na skorašnjem reizboru za predsednicu Ustavnog suda i želimo Vam puno uspeha u daljem radu. Da počnemo sa najaktuelnijom temom a to su usvojene izmene seta pravosudnih zakona koje su donete u skladu sa prošlogodišnjim izmenama Ustava. Mišljenja o usvojenim novinama su i dalje podeljena. Da li smatrate da su usvojene novine u setu pravosudnih zakona napredak u jačanju vladavine prava i nezavisnosti u radu sudija i tužilaca?

Hvala na čestitkama. Na sednici Ustavnog suda, održanoj 8. decembra 2022. godine, izabrana sam na funkciju predsednika Ustavnog suda, na novi mandat koji sam započela 26. januara 2023. godine. Kao što znate, predsednika Ustavnog suda biraju sve sudije Ustavnog suda među sobom i koleginicama i kolegama sam zahvalna na poverenju koje su mi ukazali ponovnim izborom na tu funkciju.

Što se tiče usvojenih ustavnih amandmana i nedavno usvojenog seta pravosudnih zakona, svaki opšti pravni akt može se naći pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti ili zakonitosti odnosno usklađenosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. U tom smislu, usvojeni najnoviji pravosudni zakoni mogu se naći pred Ustavnim sudom i biti predmet naše ocene. Ustavni sud će se, ukoliko do toga dođe, u svojim odlukama odrediti i prema osporenim odredbama tih zakona u postupku ocene njihove usaglašenosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Nezavisno od toga, kao neko ko dolazi iz pravosudnog sistema, iz Republičkog javnog tužilaštva, a pre toga i iz suda, želim da verujem da promene Ustava, a zatim i nova zakonska rešenja predstavljaju napredak u jačanju vladavine prava, nezavisnosti i samostalnosti pravosudnih institucija i nosilaca pravosudnih funkcija i u svojoj suštini doprinose promociji i zaštiti ljudskih prava koje garantuju Ustav i međunarodni dokumenti, a koje neposredno štiti upravo Ustavni sud.

Nedavno su usvojene i izmene Zakona o Ustavnom sudu. Koja je bila svrha tih izmena i šta se njima postiže?

Izmenama Zakona o Ustavnom sudu se pre svega vrši usaglašavanje sa novim pravosudnim zakonima kojima se uređuju položaj nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije.

Izvršena je izmena člana 45. stav 1. tač. 12) i 13) Zakona o Ustavnom sudu, radi usklađivanja sa Amandmanima, tako da Ustavni sud odlučuje u postupku po žalbi sudije ili predsednika suda, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, odlučuje protiv odluke o prestanku funkcije sudije ili predsednika suda ili protiv druge odluke Visokog saveta sudstva odnosno u postupku po žalbi nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke Narodne skupštine ili Visokog saveta tužilaštva o prestanku javnotužilačke funkcije ili protiv druge odluke Visokog saveta tužilaštva.

U Zakonu o Ustavnom sudu izvršene su izmene Odeljka 10. koji nosi naziv „Postupak po žalbi Ustavnom sudu sudije, predsednika suda ili nosilaca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke o prestanku funkcije“.

Član 99. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisuje da sudija, predsednik suda ili nosilac javnotužilačke funkcije može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Stavom 2. istog člana propisano je da organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije ima pravo na odgovor na žalbu Ustavnom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe Ustavnom sudu. Nakon isteka ovog roka, Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe Ustavnom sudu i predstavnika organa koji je doneo odluku o prestanku funkcije (član 100. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu). Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudije, predsednika suda ili nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku, ona je konačna i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 102. Zakona o Ustavnom sudu). Navedene odredbe Zakona o Ustavnom sudu shodno se primenjuju i u postupcima po žalbi Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluka Visokog saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaštva, u svim drugim slučajevima propisanim Ustavom ili zakonom.

Zakon o sudijama (čl. 17, 19. i 20) i Zakon o javnom tužilaštvu (čl. 66. i 68) propisuju pravo na pravno sredstvo sudije, predsednika suda i javnog tužioca - žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke Visokog saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaštva o udaljenju sudije odnosno udaljenju sa javnotužilačke funkcije, kao i protiv odluke o trajnom premeštaju ili privremenom upućivanju sudije odnosno trajnom premeštaju javnog tužioca.

Posebnu novinu predstavljaju odredbe člana 59. Zakona o sudijama i odredba člana 93. Zakona o javnom tužilaštvu, kojima se propisuje pravno sredstvo - žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluka Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva o izboru na sudijsku funkciju odnosno o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca. Navedenim članovima propisano je da kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Stavom 2. navedenih članova zakona, propisano je da je Ustavni sud dužan da odluku po žalbi u ovom postupku donese u roku od 30 dana od dana isteka roka za izjavljivanje žalbe Ustavnom sudu.

Ustavni sud je u predmetima Uz 25/2018 i Uz 253/2018 utvrdio neustavnost odredbi Zakona o prekršajima i Zakona o opštem upravnom postupku, koje se tiču uslova za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava kao i utvrđivanja roka za ponavljanje upravnog postupka. Na koji način će ove izmenjene odredbe uticati na pravnu zaštitu građana?

Odluke Ustavnog suda IUz-25/2018 i IUz-253/2018 objavljene su u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 112/2022 od 12. oktobra 2022. godine, odnosno 2/2023 od 13. januara 2023. godine.

Obe odluke Ustavnog suda su značajne za ostvarivanje ljudskih prava. Naime, u navedenim odlukama Ustavni sud je utvrdio da odredba člana 178. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku i odredba člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

U postupku pred Ustavnim sudom, osnovano se postavilo pitanje ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima navedenih odredaba ova dva zakona i to u vezi sa utvrđivanjem objektivnih rokova za podnošenje predloga za ponavljanje postupka od dve godine (u Zakonu o prekršajima) i pet godina (u Zakonu o opštem upravnom postupku) od pravnosnažnosti odluke i u slučaju kada je odlukom Evropskog suda za ljudska prava utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog, odnosno ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u prekršajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog.

Ustavni sud je u oba ustavnosudska predmeta ukazao da svrha prava na pravno sredstvo nije u formalnom postojanju pravne proklamacije kojom je ono dozvoljeno, već je cilj da na praktičnom planu pravno sredstvo pruži efikasnu pravnu zaštitu i opravda svoje postojanje radi čega je i uneto u sistem pravnih sredstava. Ukoliko pravno sredstvo ne može da se koristi efektivno u praksi ili bi ta upotreba bila ograničena, a što bi se desilo u slučaju ostanka osporenih odredaba u pravnom sistemu Srbije, onda se propisano pravno sredstvo ne bi moglo smatrati delotvornim ni sa stanovišta člana 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ovo je posebno iz razloga što je nesporno da stranke u postupku ni na koji način ne mogu uticati da se postupak zaštite zajemčenih prava pred Ustavnim sudom ili pred Evropskim sudom za ljudska prava okonča pre isteka rokova propisanih osporenim odredbama Zakona o prekršajima i Zakona o opštem upravnom postupku.

Ustavni sud je utvrdio da se odredbom člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima i odredbom člana 178. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku zadire u suštinu Ustavom zajemčenih prava i to prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo iz čl. 32. i 36. Ustava, te se ozbiljno ugrožava ostvarivanje zajemčenih ljudskih prava. Takođe, navedenim odredbama zakona dovodi se u pitanje ustavna garancija iz člana 22. stav 1. Ustava, odnosno mogućnost uklanjanja posledica koje su povredom nastale kad Evropski sud za ljudska prava, odnosno Ustavni sud utvrdi povredu ljudskog prava, a to je moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

Posledice navedenih odluka Ustavnog suda su da su odredbe člana 178. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku i člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima prestale da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Na koje još načine Ustavni sud može da utiče na zaštitu osnovnih prava i sloboda građana?

Saglasno Ustavom utvrđenom položaju i nadležnostima, Ustavni sud je u pravnom sistemu Republike Srbije samostalan i nezavisan državni organ, čiji je osnovni zadatak zaštita ustavnosti i zakonitosti ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Ustavni sud, odlukama koje donosi, utiče na harmoničnost pravnog poretka, kako u oblasti normativne kontrole, tako i u postupcima po ustavnim žalbama, otklanjajući iz pravnog sistema neustavne i nezakonite pravne akte, te utvrđujući povredu Ustavom garantovanih ljudskih prava u postupcima pred sudovima.

Ustavni sud teži da unapredi javnost svog rada tako što objavljuje godišnje rezultate rada, obezbeđuje dostupnost svojih odluka i stavova opštoj javnosti posredstvom internet stranice i objavljivanjem u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Nedavno je na internet stranici objavljen i najnoviji Pregled rada Ustavnog suda za 2022. godinu. Takođe, podnosiocima ustavne žalbe je dostupan obrazac ustavne žalbe kao i uputstvo o njegovom popunjavanju, a dostupan je i pregled postupaka pred Ustavnim sudom kako bi se opštoj javnosti približio način rada Ustavnog suda i postupci koji se pred ovim sudom vode.

Poverenje građana u sudstvo je iz godine u godinu sve manje iz raznih razloga. Na koji način Vi kao predsednica Ustavnog suda mislite da je moguće to poverenje povratiti?

Sudovi svoj posao treba da obavljaju kvalitetno, ažurno i blagovremeno, uz puno poštovanje principa vladavine prava i ljudskih prava. Poverenje građana pre svega mora da počiva na postojanju pouzdanog, nezavisnog pravosuđa zasnovanog na načelima zakonitosti, pravne sigurnosti i pravičnosti. Ujednačeno postupanje i praksa sudova, kao i dobro obrazložene sudske odluke, predstavljaju nerazdvojnu celinu i doprinose jačanju poverenja u sudstvo.

Za kraj, da li možete da date neki savet mladim pravnicima koji su na početku svoje sudijske karijere, odnosno da li postoji neki savet koji biste voleli da je neko od starijih kolega Vama dao kada ste počinjali?

Za svakog sudiju i javnog tužioca, pa i mlade koleginice i kolege koji tek započinju svoju sudijsku ili javnotužilačku karijeru, važno je da u svom postupanju poštuju zakone, da posao obavljaju kvalitetno i da uvek imaju na umu da su oni deo sistema zahvaljujući kojem građani mogu da zaštite svoja ljudska prava. Takođe, u poslu treba da se rukovode ljudskim, etičkim i moralnim načelima, te da u tom smislu i razvijaju svoju ličnost. Stručno usavršavanje mladih, kontinuirano sticanje novih znanja i veština pokretač je razvoja u svim oblastima, pa i u okviru pravosudnog sistema jednog društva.