Unapređenje sistema vrednovanja rada sudija

Kao prvo čestitamo Vam na skorašnjem reizboru za predsednicu Društva sudija Srbije i želimo Vam puno uspeha u daljem radu. Na nedavno održanoj konferenciji o vrednovanju rada sudija koja je održana, između ostalih, u organizaciji DSS, debatovalo se o uređenju sistema vrednovanja rada sudija u Srbiji. Koliko je dobro uređen sistem vrednovanja zapravo značajan za zakonit rad sudija i njihovu nezavisnost i nepristrasnost?

Hvala, zaista je velika čast kada vam kolege ukažu poverenje uopšte, a naročito po drugi put, jer na taj način pokazuju da su vrednovali pozitivno to što radite. Uobičajeno je već da uz redovnu godišnju skupštinu Društvo sudija, uz podršku i drugih organizacija, najčešće OEBS-a, organizuje konferenciju, često međunarodnog karaktera, na određenu aktuelnu temu. Ovoga puta tema je odabrana imajući u vidu da je u toku treći reformski korak - izrada i usvajanje podzakonskih akata među koje spada i pravilnik o vrednovanju rada sudija. Redovno vrednovanje rada sudija kod nas je uređeno Zakonom o sudijama od 2008, a samo vrednovanje vrši se od 2015. godine. Redovno vrednovanje svih sudija, osim sudija Vrhovnog kasacionog suda, vršeno je na tri godine, a vanredno po potrebi, najčešće kada se sudija kandiduje za izbor u višestepeni sud.

Iako smo mi iz Društva sudija to znali, ova konferencija je pokazala da je sistem vrednovanja uređen u skladu sa najvišim evropskim standardima. Prema novom Zakonu o sudijama vrednovanje rada sudija je u funkciji unapređenja kvaliteta rada sudija i efikasnosti sudskog sistema i vrši se na pet godina, a u određenim slučajevima i na zahtev sudije ili predsednika suda. Veliko unapređenje sistema vrednovanja rada sudija predstavlja opredeljenje da se rad sudije procenjuje kroz skupove kvalitativnih društvenih zahteva (osnovni kriterijumi) čije se postojanje i ispunjenje očekuje od sudije tokom njegovog rada. Osnovni kriterijumi za vrednovanje rada sudija su: stručno znanje i sposobnost njegove primene, sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja, sposobnost za donošenje odluke u primerenom roku, veština raspravljanja i saslušavanja, sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja, sposobnost organizovanja sudijskog posla, sposobnost obavljanja zadatka rukovodećeg mesta i preuzimanje dodatnog posla i zaduženja.

Propisivanje ovakvih raznovrsnih kvalitativnih kriterijuma omogućava najpre da se razvije svest i kod sudija i kod građana o tome kakav je sudija potreban da bi se valjano obavljao sudijski posao, a zatim i da se zaista vrednuju svi aspekti složenog sudijskog posla i konačno stane na put „kultu statistike” koji je „vrednovao” rešavanje ne sporova, već predmeta u što većem broju i što kraćem vremenu i uzrokovao lošu praksu da se rešavaju lakši predmeti i prave zaostaci sa predmetima koji ne mogu biti brzo rešeni. To je uticalo na povredu prava na suđenje u razumnom roku u takvim postupcima, kao i da se u rešavanju složenijih predmeta primeni površan pristup, što je znatno snižavalo nivo pravne zaštite. Visokom savetu sudstva ostavljeno je da svojim aktom propiše po potrebi i dopunske kriterijume, kao i da uredi pokazatelje putem kojih će se procenjivati da li rad sudije zadovoljava, i na koji način, svaki od propisanih kriterijuma, pokazatelje za svaki od ovih kriterijuma, vodeći pri tom računa da objektivizacija kriterijuma ne znači njihovo izjednačavanje sa brojevima i statistikom.

Dozvoljeno je sudske odluke komentarisati, ali argumentovano, najpre izlažući stav na kome odluka počiva, a zatim dajući razloge za drugačije mišljenje, dakle nakon što se komentator upozna sa sadržinom odluke.

Primetna je aktivnost Društva sudija Srbije u situacijama koje su ocenjene kao nedozvoljeni pritisci medija na sud, kao npr. povodom izveštavanja Mreže za istraživanje kriminala i korupcije - KRIK. Kako se određuje ta granica između nedozvoljenog pritiska medija i prava javnosti na informisanost?

Jednostavno rečeno, poštovanjem propisa, pravila struke i dobronamernošću. Mediji su u obavezi da građane informišu istinito, potpuno i blagovremeno o pitanjima od javnog značaja, a način rada suda i donošenje sudskih odluka jesu takva pitanja. Dozvoljeno je sudske odluke komentarisati, ali argumentovano, najpre izlažući stav na kome odluka počiva, a zatim dajući razloge za drugačije mišljenje, dakle nakon što se komentator upozna sa sadržinom odluke. Nije dozvoljeno napadati lično sudiju koji ju je doneo. Pritom, samo nadležni sud preispituje pravilnost sudske odluke. Strana koja gubi spor ima pravo da bude nezadovoljna, ali staro je pravilo da niko ne može biti sudija u svojoj stvari. Inače, reagovanje zbog neprimerenog uticaja na sud i sudije je u nadležnosti Visokog saveta sudstva, a Društvo sudija Srbije reaguje kada takva reakcija izostane ili kada mu se sudije obrate.

Prošlo je više od pola godine od usvajanja seta pravosudnih zakona te dva meseca od početka njihove primene. Osnovni cilj ovih izmena je bilo povećanje nezavisnosti sudske grane vlasti od izvršne. U međuvremenu smo imali slučaj navodno nezakonitog premeštanja dve zamenice Višeg javnog tužioca u Beogradu koje je izazvalo burne reakcije javnosti. Da li kao član Visokog saveta sudstva smatrate će usvojene reforme postići svoj cilj?

Zakoni se primenjuju od maja meseca, dakle već pet meseci. Što se tiče premeštaja zamenica Višeg tužioca u Beogradu iz jednog odeljenja tužilaštva u drugo, on nije bio nezakonit, pre bi se moglo reći da je bio neuobičajen, imajući u vidu fazu u kojoj su se nalazili postupci u određenim predmetima kojima su zamenice tužioca bile zadužene, a dogodio se pre stupanja na snagu novih zakona. Osnovni cilj promene Ustava i zakona je bio depolitizacija pravosuđa, dakle i sudstva i javnog tužilaštva. Ocena i domaće i strane stručne javnosti je da je normativni okvir dosta unapređen u tom smislu - Narodna skupština je isključena iz izbora sudija i tužilaca, osim Vrhovnog javnog tužioca, zatim iz izbora predsednika sudova, članova oba Saveta, određene nadležnosti su sa Ministarstva pravde prešle na Visoki savet sudstva, a neke se vrše zajednički sa njim kao na primer donošenje Sudskog poslovnika, u Visokom savetu sudstva nema nijednog predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, dok je u Visokom savetu tužilaštva ministar pravde, ali su unapređene i mnoge druge zakonske norme koje se tiču načina rada i funkcionisanja pravosuđa. U toku su izmene podzakonskih akata kojima treba „udahnuti život” novim zakonskim rešenjima. Da li će unapređeni zakoni u oblasti pravosuđa postići svoj cilj sada zavisi ponajviše od oba Saveta, od znanja, svesti i odgovornosti njihovih članova i od unapređenja kapaciteta ovih institucija.

Na koje sve načine Društvo sudija Srbije, kao strukovno udruženje koje okuplja više od 1.000 članova, brine o interesima svojih članova i koliko može da ih zaštiti od neprimerenog uticaja i obezbedi međunarodnim normama zagarantovane uslove rada?

Dokazano je tokom ove skoro tri decenije postojanja da Društvo sudija Srbije štiti interese svih sudija, ne samo svojih članova, i sudstva uopšte, težeći da ojača poverenje građana u ovu granu vlasti. Ciljevi i način njihovog ostvarivanja zacrtani su Statutom Društva i kada se osvrnete 26 godina unazad ostvarene su važne stvari - prevaziđene su štetne posledice izazvane takozvanim reformskim merama, uključiv i reizborom, unapređena je normativna nezavisnost sudstva. Podsticanjem debate o važnim pitanjima za sudstvo, zalaganjem za poštovanje Ustava i zakona, ali i njihovo unapređenje, pravovremenim reagovanjem u javnosti Društvo sudija je u značajnoj meri dalo svoj doprinos pozitivnim promenama u sudstvu, pa i unapređenim ustavnim i zakonskim rešenjima u koja su inkorporirani međunarodni standardi u oblasti sudstva. Pred veliku smenu generacija koja će nastupiti u narednih 5-6 godina, kada će iz sudstva otići u penziju preko 60% sadašnjih sudija, predstoji nam preduzimanje odgovarajućih aktivnosti i mera u cilju poboljšanja, pre svega, materijalnog položaja sudija, kako bismo sudstvo učinili atraktivnim za kvalitetan kadar iz koga će se birati sudije, ali i radnopravnog statusa i uslova rada sudija, što mora biti praćeno i poboljšanjem materijalnog položaja svih zaposlenih u sudstvu.

U istraživanjima javnog mnjenja često se vidi da je poverenje građana najmanje u sudstvo i tužilaštvo. Na koji način Vi kao predsednica DSS mislite da je moguće to poverenje povratiti?

Moram da priznam da nisam upoznata sa tim istraživanjima. Ona koja su došla do mene, govore o tome da građani najmanje veruju političkim institucijama, pa i policiji. Po broju novoprimljenih predmeta na godišnjem nivou ne bi se dao izvesti taj zaključak, jer građani sve više traže pravnu zaštitu od sudova. Ali ako je zaista tako, poverenje građana u sudstvo i tužilaštvo se jača transparentnijim radom sudova i javnih tužilaštava i tela pravosudne uprave, tj. Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva i jačanjem njihovih kapaciteta. Ne treba zaboraviti da su i druge dve grane, političke, državne vlasti (zakonodavna i izvršna) dužne da obezbede odgovarajuće uslove za rad pravosuđa, da se uzdržavaju od napada na njega i da i same poštuju propise koje su pripremile odnosno usvojile. Ukratko, za jačanje poverenja građana potrebno je jačanje pravne kulture.

Za kraj, da li možete da date neki savet mladim pravnicima koji su na početku svoje sudijske karijere, odnosno da li postoji neki savet koji biste voleli da je neko od starijih kolega Vama dao kada ste počinjali?

Meni moje iskustvo kaže da ako mladi nešto ne vole to su saveti starijih i iskusnijih. Mladi sve najbolje znaju, kažem to sa razumevanjem i sa osmehom. I valjda je dobro što je tako. Mi stariji treba da im se nađemo kada su u nedoumici ili u neprilici. Moji uzori su bili osnivači i čuvari Društva sudija Srbije, od njih sam tražila savete i mnogo naučila, ali i spoznala da biti sudija nije posao, već poziv, odnosno misija, kao i biti lekar, prosvetitelj ili naučnik, te da se nezavisnost sudstva brani integritetom, stručnošću i odgovornošću sudije u vršenju te funkcije.