Sistem elektronskih faktura

Koji je cilj propisivanja obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura?

Cilj koji se želeo ostvariti jeste da se propisivanjem obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura, uspostavi vidljivost međusobnih transakcija subjekata javnog sektora, subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura, da se poveća obim naplate poreza na dodatu vrednost, ubrza proces rada i poslovanja, obezbedi veća pravna sigurnost svim subjektima kada je reč o dostavljanju i primanju faktura i njihovo bolje čuvanje, dovede do uštede u vremenu i omogući bržu naplatu između privrednih subjekata, na kraju i utiče na smanjenje pojedinih troškova uz doprinos očuvanju životne sredine. Takođe, elektronsko fakturisanje zauzima visoko mesto na listi prioriteta Evropske komisije, predstavlja temelj Evropske digitalne agende i ključni pokretač internih odnosa na unutrašnjem tržištu, kao i za konkurentnost kompanija u tom prostoru.

Na koji način se novi Zakon o elektronskom fakturisanju nadovezuje na Zakon o fiskalizaciji i Zakon o digitalnoj imovini?

Zakon o elektronskom fakturisanju i Zakon o fiskalizaciji dva su dela strukturne reforme (uvođenje novog modela fiskalizacije i prelazak na elektronsko fakturisanje) za koje mi-slimo da će značajno uticati na poboljšanje poslovnog ambijenta u Republici Srbiji i umnogome olakšati rad privredi.

Kada je reč o uvođenju novog modela fiskalizacije, novi zakon koji uređuje ovu oblast je usvojen krajem 2020. godine, a njegova primena počinje od 1. januara 2022. godine. Zakonom o fiskalizaciji stvaraju se uslovi za suzbijanje sive ekonomije, efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza. Predviđeni model fiskalizacije se zasniva na onlajn režimu koji će omogućiti da se Poreskoj upravi u realnom vremenu dostavljaju podaci o izdatim fiskalnim računima, stvaraju se uslovi za efikasno praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza odnosno omogućava se i veći broj poreskih kontrola u sedištu poreskog organa, što će smanjiti potrebu za terenskim kontrolama. Ciljevi dva zakona, dakle, umnogome se preklapaju. S tim u vezi biće i napravljena integracija ta dva sistema putem servisa za bezgotovinske račune (primer plaćanja goriva na pumpi)

Ciljevi usvajanja Zakona o digitalnoj imovini nešto su drugačiji i odnose se, pre svega, na regulisanje tržišta digitalne imovine, u cilju njegovog unapređenja i razvoja, s jedne strane, i sprečavanja zloupotreba digitalne imovine u kriminalne svrhe, s druge strane, potom na omogućavanje finansiranja pomoću investicionih tokena, unapređenje i razvoj tržišta kapitala korišćenjem digitalne tehnologije i jačanje okvira za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, pranja novca i finansiranja terorizma.

Delom se, međutim, ciljevi pomenutih zakona i preklapaju, i to pre svega u smislu unapređenja poslovnog okruženja i doprinosa daljoj digitalizaciji usluga u privredi, uz adekvatno upravljanje bezbednosnim i finansijskim rizicima koji proističu iz prirode digitalnog oblika imovine. Takođe, navedena zakonska rešenja doprinose nastojanju da se ide u korak sa savremenim tendencijama globalnog digitalnog i elektronskog poslovanja, ali i da se kroz ovaj vid pružanja usluga i poslovanja dodatno podstakne domaće IT preduzetništvo u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, na standardizovan i kontrolisan način, pre svega saglasno međunarodnim standardima u oblastima borbe protiv kriminala i sprečavanja pranja novca. Takođe, ono što je zajedničko za sve ove novodonete zakone je to da se prati razvoj novih tehnologija odnosno unapređena rešenja iz navedenih oblasti kako bi se omogućilo da privreda radi laske, brže i da se otvaraju dodatne mogućnosti za njen dalji razvoj.

Kada možemo da očekujemo podzakonske akte kojima će biti definisani tehnički elementi fakture?

Članom 22. Zakona, propisano je da će se podzakonski akti doneti u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona. S druge strane, ministar finansija je, već tokom postupka usvajanja zakona, najavljivao da će se bez odlaganja pristupiti usvajanju svih podzakonskih akata potrebnih za njegovo efikasno sprovođenje. Možemo da potvrdimo da su podzakonski akti u pripremi i njima će se precizno definisati sve zakonom predviđene procedure. Cilj je da se isti pripreme do kraja juna. Takav pristup Ministarstva finansija bio je i u delu donošenja podzakonskih akata u vezi sa Zakonom o fiskalizaciji koji su doneti nakon tri meseca od dana donošenja zakona iako je i tu zakonski rok bio devet meseci.

Da li će javni sektor moći da šalje elektronske fakture preko posrednika?

Zakonom je predviđena mogućnost da javni sektor koristi usluge informacionih posrednika u delu koji se odnosi na slanje i primanje faktura. Posebno treba naglasiti da usluge informacionog posrednika nisu obavezne ni za javni ni za privatni sektor, već je to samo opcija koju mogu koristiti.

Da li će subjekti koji sarađuju sa javnim sektorom, a nisu u sistemu PDV, morati da se prijave na sistem elektronskih faktura?

Saglasno odredbama člana 24. stav 5. Zakona, obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora primenjuje se od 1. januara 2022. godine. Kako je Zakon u članu 2. stav 1. tačka 4) uspostavio institut “dobrovoljnog korisnika sistema elektronskih faktura”, na kojeg se shodno primenjuju odredbe koje se primenjuju na subjekta privatnog sektora iz člana 2. stav 1. tačka 3), odgovor je potvrdan. Naime, subjekti koji nisu u sistemu PDV, a izdaju fakture subjektima javnog sektora, imaće obavezu da se prijave na sistem elektronskih faktura.

Kada će biti utvrđen Nacionalni standard za informaciono posredovanje?

Standard je utvrđen članom 2 stav 1. tačka 13) i članom 6. stav 1. Zakona - reč je se o standardu donetom od strane nacionalnog tela za standardizaciju u Republici Srbiji, odnosno važeći standard je “prSRPS EN 16931-1:2019/A2:2020”

Na koji način će biti garantovana verodostojnost dokumenata koji su priloženi?

Verodostojna isprava je, u smislu člana 8. Zakona o elektronskom fakturisanju, ona koja je od strane izdavaoca elektronske fakture (ili informacionog posrednika u njegovo ime) poslata primaocu elektronske fakture preko sistema elektronskih faktura. Zakon u članu 15. st. 5. i 6. propisuje da se verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuje od njenog izdavanja do isteka roka do kojeg postoji obaveza njenog čuvanja, a sama verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuju se izdavanjem u formatu propisanim Zakonom, kao i čuvanjem u formatu pogodnom za elektronsko čuvanje dokumenta.

Da li će fakture kroz sistem elektronskih faktura moći da šalju i subjekti koji nemaju tu obavezu po zakonu?

U najkraćem - da, ako se tako opredele.

Da li će zaposleni u privrednom subjektu u Srbiji, a koji se nalaze u inostranstvu, moći da pristupaju sistemu putem elektronskog sertifikata?

Uslovi korišćenja (uključujući i pristup) sistemu elektronskih faktura uređeni su članom 5. Zakona, a biće bliže propisani Uredbom Vlade iz člana 11. kao i aktom ministra iz člana 5. Zakona. Lokacija korisnika sistema, s obzirom da se radi o modernom, centralizovanom, “veb” rešenju, neće predstavljati ograničenje.

Da li će sistemu elektronskih faktura moći da se prilože i ostali prateći dokumenti?

Da, članom 7. stav 3. Zakona predviđena je takva mogućnost koja će dalje biti razrađena aktom ministra. Sa druge strane, potrebno je povesti računa o činjenici da će takozvana prateća dokumenta morati da ispune uslove forme i načina dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura (mahom tehnički uslovi, npr. veličina i format fajla) koji će biti propisani gorepomenutim aktom.

Na javnoj raspravi je bilo reči da će biti pušten demo sistem elektronskih faktura pre početka primene zakona kako bi se zainteresovani subjekti upoznali sa načinom funkcionisanja ovog sistema. Da li se ostalo pri tome i, ako jeste, kada se može očekivati puštanje demo verzije?

Puštanje demo verzije za samostalno testiranje je predviđeno za 1. juli.

Možete li da nam pojasnite član 10. Zakona s obzirom da je njime predviđeno da ukoliko subjekt privatnog sektora ne prihvati ili ne odbije elektronsku fakturu nakon dobijanja ponovljenog obaveštenja da je elektronska faktura izdata smatraće se da je faktura odbijena. Na koji način poverioci mogu da se zaštite od nesavesnih dužnika koji pasivnim držanjem kada god za to imaju interes budu odbijali fakture za uredno primljenu robu ili izvršene usluge?

Predloženim zakonskim rešenjima ne uređuju se na drugi način obligacioni odnosi između privrednih subjekata, niti se derogiraju odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, već je cilj zakona bio da se olakša i ubrza poslovanje između privrednih subjekata. Problemi nesavesnosti strana u obligacionom odnosu, dakle, rešavaće se na osnovu istih propisa i po istim procedurama kao i do sada.

Podzakonski akti će se doneti u roku od šest meseci. Da li već postoje najave daljeg uređivanja ove oblasti osim predviđenih podzakonskih akata (elektronskog fakturisanja)?

Ponovo ističem da će podzakonski akti biti doneti pre zakonom definisanog roka dok će se u narednom periodu sprovoditi aktivnosti u cilju daljeg povezivanje ovog sistema sa drugim državnim sistemima, a sve u cilju automatizacije određenih poslovnih procesa koje se tiču ove oblasti.