O ženskom preduzetništvu
dr Sanja Popović Pantić za PRAVNIK U PRAVOSUĐU
Paragraf intervju - AVGUST 2017
Pobrojali smo samo neke od nagrada, odnosno koje ste Vi i udruženje na čijem ste čelu dobili, koja priznanja bi ste Vi istakli i zbog čega?
Meni je posebno drago priznanje koje dodeljuje časopis Ekonometar i Biznis - “Planeta Biznis” za razvoj preduzetništva u Srbiji koje sam dobila 2012. godine, a ubrzo, zatim, iste godine i nagradu “Svet različitosti” koju mi je na predlog Ambasade SAD, dodelila Međunarodna alijansa žena sa sedištem u Vašingtonu i koju dobija svega 100 ljudi na celoj planeti jedanput godišnje, a za doprinos unapređenju položaja žena. Pored toga, drago mi je i priznanje za doprinos razvoju preduzetništva u regionu “Stvaratelji za stoljeća” iz 2015. godine, kao i priznanje za doprinos razvoju regionalne saradnje i promociju ženskog preduzetništva koje mi je prošle godine dodelilo Udruženje preduzetnica Crne Gore.
Sad već davne 2007. godine dobila sam i prvo priznanje za razvoj ženskog preduzetništva od strane našeg Ministarstva privrede, tako da sam suprotno nekoj našoj srpskoj praksi, ipak prvo dobila priznanje u “svom selu” za šta obično kažu i da je najteže, pa onda u inostranoj konkurenciji.
Od kada postoji Udruženje, kako ocenjujete rezultate rada u dosadašnjem radu i šta biste izdvojili kao najveći poduhvat i uspeh u prethodnom periodu?
Mnogo je toga zaista urađeno za ovih 19 godina (gotovo 2 decenije). Najvažnije od svega je to što je žensko preduzetništvo konačno u Srbiji prihvaćeno kao važan faktor ekonomskog razvoja i što je percepcija promenjena. Dugo se identifikovalo samo sa domaćom radinosti ali je Udruženje poslovnih žena svojim aktivnostima i promocijom uspelo da promeni taj inertni način poimanja uloge žena u preduzetništvu. Namerno kažem “inertni” jer se za 20 godina mnogo toga promenilo i žene su ohrabrene da svoj preduzetnički potencijal, talenat i kreativnost realizuju ne obazirući se na rodne stereotipe. Danas je postalo sramota izgovoriti da žena ne treba da radi, već da je za nju najbolje da sedi kod kuće i da se dobro uda. A takvo razmišljanje se donedavno otvoreno iznosilo kao sasvim normalno.
Promena percepcije je ipak posledica rada na terenu a promocija uspešnih žena je zapravo završna faza procesa na kome UPŽ predano i kontinuitetu radi skoro 20 godina. To je pre svega stalno otkrivanje potencijala u ženskom preduzetništvu, zatim rad na njegovom usavršavanju, opstanku i rastu i konačno pružanje podrška da se ovi biznisi internacionalizuju. U svakoj fazi razvoja ženskog preduzeća potrebna je određena vrsta podrška i mi smo tu na raspolaganju podjednako i početnicama i razvijenim firmama, jer nastojimo da potrebe svih ovih ciljnih grupa u potpunosti zadovoljimo. Ja volim da kažem da smo mi “servisna” organizacija i da je naša najveća satisfakcija kad nam naše članice odaju priznanje kad im podrška koju im pružamo konkretno pomogne i kad reše neki problem.
Da li postoje statistički podaci o obimu (ali i “kvalitetu”, odnosno vrsti) učešća žena u privredi Republike Srbije, odnosno da li postoji potvrda stava da muškarci čine ogromnu većinu kada je reč o osobama koje upravljaju privrednim subjektima?
Statistika postoji ali nije redovna, odnosno preduzetništvo se ne prati po polu regularnim statističkim izveštavanjima kao što se npr. prate neke druge kategorije. I to je problem zato što se ne mogu pratiti trendovi a samim tim ne može se adekvatno meriti progres i na tome zasnovan plan mera za dalji razvoj. Prema poslednjem sveobuhvatnom istraživanju koje je rađeno 2012. a zatim delimično i 2014. godine, udeo žena kao vlasnika i direktora privatnih preduzeća je 31% u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća. I to je neka dovoljno realna slika budući da su korišćeni “filetri” vlasniš tvo i upravljanje firmom istovremeno, tako da su u velikoj meri isključeni slučajevi “preduzetnica” koje su to samo na papiru, dok firmom upravljaju njihovi muževi, očevi i sl. a što je dosta zastupljeno u praksi.
Koje su komparativne prednosti žena, u odnosu na muške kolege rukovodioce privrednih subjekata?
Mogu da govorim samo o preduzetnicama i u tom smislu ono što je prednost na strani žena je ponekad i njihov nedostatak, a to je da su manje sklone rizičnim operacijama. Zašto to može da bude manjkavost? Zato što je u većem biznisu preuzimanje rizika svakodnevica pa zato žene i preovlađuju u malim biznisima. S druge strane, žene su odgovornije u vraćanju kredita, manje su sklone korupciji i generalno, zbog toga njihovo učešće u ekonomiji jedne zemlje znači i zdraviju privredu i veću efikasnost u upravljanju resursima.
Po Vašim saznanjima, u kojoj meri privreda RS prati svetske trendove kada je reč o ženskom preduzetništvu?
Naše Ministarstvo privrede je nadležno za razvoj preduzetništva i o tome izveštava takođe Evropsku komisiju a shodno principima Akta o malim preduzećima (Small Businesss Act) kojih ima ukupno 10. Svake godine Ministrovo priprema ovaj izveštaj i to je jedan kontinuirani oblik praćenja slike o malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Shodno tome, naše ministarstvo od 2007. godine u kontinuitetu lansira preko agencija za razvoj, programe podrške MSPP a prošla godina, inače i zvanično proglašena godinom preduzetništva, bila je u znaku značajne promocije uspešnih preduzetnika i preduzetnica. UPŽ Srbije je partner Ministarstvu privrede u promociji žena preduzetnika i ja sam tom saradnjom veoma zadovoljna i to u kontinuitetu Naravno da uvek može da bude više novca ali iz iskustva bih rekla da je od toga još važnije da se ostvari sinergija određenih mera ekonomske i fiskalne politike kako se ne bi desilo da se podsticajne mere u paketu podsek MSP anuliraju ili smanje nekim merama na primer fiskalne politike pa onda ispada da je podrška “nikakva” i nevidljiva.
Šta biste izdvojili kao najveći problem srpske privrede koji se i dalje ne rešava, ili za koji ne postoji jednostavno rešenje?
Mnogo je problema ali je odsustvo pravne sigurnosti opšti problem iz kog se onda mnogi druge izvode.
Mislim da je monopolozicija tržišta pogubna za svaku privredu i da zemlje sa slabim zakonima i lošom primenom istih, veoma mnogo gube a mi se ubrajamo u njih. Jednostavno, takva politika je protivna interesima preduzetnika i zato je važno stvoriti produktivan lanac vrednosti u kojem su svi na dobitku. Jedino tako možemo imati održiv rast i razvoj i sprečiti distorzije u ekonomiji. Jake ekonomije mogu sebi dozvoliti da ponekad “iskoče” iz koloseka ali za ranjive, poput naše, potrebno je mnogo više resursa i vremena da se vrati na trasu. A to je i začarani krug jer baš zato što smo slabi i nedovoljno konkurenti, češće iskačemo i teže se vraćamo na pravi put a to nam se dešava jer nam je pravni okvir nedovoljno razvijen i institucije slabe...
Šta biste izdvojili kao najveći problem srpske privrede za koji postoji rešenje, a koje bi dovelo do ostvarivanja boljih uslova poslovanja za sve?
Mislim da mere i podsticajni programi koje donosi jedno ministarstvo mora biti podržano i usklađeno sa merama i programima drugih nadležnih ministarstva i da je izostanak ove kompatibilnosti često uzrok velikih problema i neizvesnosti poslovanja a to je za biznis najgore.
Recite nam nešto više o konkursu “CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA” za 2017. godinu koji je raspisalo Vaše udruženje?
Udruženje poslovnih žena Srbije je raspisalo 11. konkurs za izbor najboljih preduzetnica u Srbiji - “Cvet uspeha za ženu zmaja”.
Ova nagrada predstavlja jedinstveni podsticaj i afirmaciju poslovnim ženama koje se uspešno nose sa izazovima privrednog okruženja i dodatno motiviše žene koje su na korak do odluke da se otisnu u svet preduzetništva.
U prethodnih 10 godina na ovom događaju je promovisano više od 500 žena, njih 112 je dobilo nagrade i priznanja, a četiri su istovremene proglašene i Ambasadorkama Evropske mreže ženskog preduzetništva.
Svečana dodela nagrada održaće se 26. oktobra u Operi i teatru “Madlenianum” u Beogradu.