Turizam i ugostiteljstvo – nova zakonska regulativa
dr Renata Pindžo za PRAVO U PRIVREDI
Paragraf intervju - APRIL 2019
- Bliži se vreme godišnjih odmora. Usvojen je novi Zakon o turizmu koji je stupio na snagu 22. marta 2019. godine. Veći broj novina odnosi se na rad turističkih agencija. Koje nove obaveze za turističke agencije donosi novi Zakon? Na koji način će implementacija koristiti korisnicima turističkih usluga, a na koji način pružaocima?
Cilj novih zakonskih rešenja je unapređenje zaštite putnika, odnosno prava naših građana. Mišljenja smo da transparentno i uređeno poslovanje, sa jasno definisanim pravilima koja doprinose kvalitetu i pouzdanosti usluge.
Uvažavajući pre svega Direktivu EU broj 2015/2302 od 25. decembra 2015. godine koja se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane, gde je između ostalog, kao osnovni postulat istaknuta zaštita prava korisnika usluga, novi Zakon o turizmu uvodi dodatne zahteve kada je u pitanju poslovanje turističkih agencija. Uvodi se kategorizacija licenci, kao i obaveza polaganja depozita, uz postojeće garancije putovanja, čija će visina zavisiti od kategorije licence. Kategorizacija će nadalje zavisiti od broja putnika i vrednosti aranžmana. Cilj ovih mera je pre svega unapređenje pravne sigurnosti putnika. Takođe, novim zakonom je propisano i to da je turistička agencija dužna da prodaje turističko putovanje po prodajnoj ceni, koja se iskazuje u jedinstvenom iznosu koji podrazumeva sve one troškove, koji čine neodvojiv deo neophodan za realizaciju tog putovanja. Organizator putovanja može zahtevati povećanje ugovorene cene samo ako je posle zaključenja ugovora došlo do promena u kursu razmene valute ili do promene u tarifama prevoznika, koje utiču na cenu putovanja, a što treba da dokumentuje. Takođe, naziv turističkog putovanja ne može da sadrži reči iz programa putovanja koje se odnose na fakultativnu uslugu kako ne bi potencijalni putnici bili dovedeni u zabludu, odnosno, ako usluga iz programa turističkog putovanja (prisustvo umetničkim, kulturnim, sportskim i drugim manifestacijama) čini svrhu putovanja, turistička agencija je dužna da obezbedi izvršenje te usluge. Zakon reguliše elektronsku prodaju turističkog putovanja, izleta, kao i drugih usluga u turizmu posredstvom interneta, bez neposrednog kontakta sa strankama.
- Kada se očekuje da će biti doneti podzakonski akti koji bi trebalo da preciziraju obaveze za sve subjekte koji posluju u oblasti turizma?
Stupanjem Zakona o turizmu na snagu 22. marta 2019. godine, stekli su se uslovi da MTTT pristupi izradi podzakonskih akata, a samim tim i pravilnika koji uređuju oblast poslovanja turističkih agencija. MTTT je već pristupio formiranju Radne grupe za izradu pravilnika, a koju će činiti predstavnici svih udruženja turističkih agencija (YUTA, ATAS, ANTAS, UTAS kao i receptivnih turističkih agencija) te predstavnici Privredne komore Srbije, i to iz Udruženja za turizam i Udruženja za oblast osiguranja. Novim pravilnicima će se odrediti kriterijumi za kategorizaciju turističkih agencija, kao i visina depozita. Nadalje, razradiće se uslovi za garanciju putovanja koja je zakonom definisana da može biti polisa osiguranja ili bankarska garancija. Očekuje se da će pravilnici koji se odnose na rad turističkih agencija biti doneti do kraja maja/početka juna 2019. Za izradu svih ostalih pravilnika, maksimalni zakonski rok je dve godine, imajući u vidu da je reč o donošenju novih sistemskih rešenja.
- Imajući u vidu da se, između ostalog, uvodi: postupanje inspektora kao anonimnih kupaca aranžmana, depozit za otvaranje turističkih agencija, oduzimanje licenci za rad turističkoj agenciji kojoj se dva puta u jednoj godini zabrani rad, stiče se utisak da su uslovi za rad turističkih agencija, kao i njihova kontrola bitno pooštreni. Da li će se na taj način preduprediti situacije koje smo imali ranijih godina da agencija u poslednji čas otkaže putovanje ili putnici ostanu bez smeštaja jer nisu namirena dugovanja agencije prema hotelu?
Kao što je već ranije navedeno, u delu Zakona o turizmu koji se odnosi na rad turističkih agencija, primarni cilj novih zakonskih rešenja je unapređenje zaštite putnika, odnosno prava naših građana, baš kako bi se izbegle situacije koje su se dogodile u leto 2018. godine.
- Uvođenje informacionog sistema e-turista najavljeno je do kraja 2020. godine. Možete li nam reći nešto više o tome koji će se podaci tamo naći i na koji način će funkcionisati?
Zakonom o ugostiteljstvu se uvodi Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (E turista) koji će predstavljati jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem, koji će sadržati sve relevantne podatke o pružaocima usluga smeštaja, objektima za smeštaj, turistima i dr. a koji će biti važni za unapređenje promocije i rezultata srpskog turizma. Cilj uspostavljanja sistema E turista je objedinjavanje svih podataka o pružaocima usluga smeštaja, skraćivanje i smanjivanje broja i troškova administrativnih procedura i bolja koordinacija rada državnih organa, unapređenje efikasnosti sistema naplate i kontrole plaćanja boravišne takse i poreza te posledično povećanje prihoda budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava, smanjenje sive ekonomije i bespravnog rada (posebno fizičkih lica pružaoca usluga smeštaja), unapređenje statističkog praćenja kretanja turista, sprovođenje aktivne marketing politike i podizanje konkurentnosti turističke ponude Republike Srbije.
Evidencijom vlasnici navedenih objekata dobijaće šifru za pristup centralnom informacionom sistemu E turista koji će biti BESPLATAN za sve koji se bave turizmom i ugostiteljstvom, kao servis E uprave. Kada sistem bude kreiran i pušten u rad (tokom 2020.) jedino će biti moguća elektronska prijava svih turista.
- Prvi put na našem tržištu uvode se posebne licence za agencije, one koje se bave dovođenjem stranih turista ili organizacijom kongresa. Koje uslove će morati da ispune agencije koje žele da dobiju posebnu licencu?
Nije reč o licenciranju u pravom smislu te reči. Zakon o turizmu predviđa donošenje pravilnika kojim će se propisati bliži uslovi i kriterijumi koje treba da ispuni destinacijska menadžment kompanija (DMC) i profesionalni organizator kongresa (PCO), način njihovog rada, organizovanja, kao i uslove i postupak za ostvarivanje prava na korišćenje skraćenica DMC i PCO u svrhe oglašavanja. Ovde očekujemo ključni doprinos Kongresnog biroa Srbije koji je kao organizacioni deo Turističke organizacije Srbije zadužen za unapređenje Srbije kao kongresne destinacije i koji vrlo usko sarađuje sa turističkim agencijama koje pretenduju da budu DMC i PSO. Prema Zakonu o turizmu obavezu licenciranja imaju turističke agencije organizatori putovanja.
- Jedna od najvažnijih novina je uvođenje tzv. “STAN NA DAN”. Da li možete da ukratko prokomentarišete uslove za obavljanje ove delatnosti - postoji veliko interesovanje građana i privrede? Na koji način će biti utvrđivan iznosi nameta imajući u vidu da se razlikuju cene izdavanja smeštaja u npr. Beogradu i u seoskim sredinama?
Pre svega želim da istaknem da se niti Zakonom o turizmu,niti Zakonom o ugostiteljstvu ne uvodi tzv. stan na dan, već je to samo jedan od načina na koji uglavnom fizička lica pružaoci usluga smeštaja obavljaju ugostiteljsku delatnost, a za koju je ocenjeno, nakon nedavno sprovedenog istraživanja, da se u najvećoj meri realizuje u tzv. sivoj zoni i na taj način postaje nelojalna konkurencija svima onima koji rade u skladu sa zakonom. Upravo zbog toga je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, zajedno sa Ministarstvom finansija predložilo paket mera kroz novi Zakon o ugostiteljstvu i Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Oba zakona po prvi put definišu da svako izdavanje smeštaja na period kraći od 30 dana se smatra obavljanje ugostiteljske delatnosti. Zakon o ugostiteljstvu po prvi put daje mogućnost da fizička lica pružaoci usluga smeštaja rade samostalno, bez posrednika, jer ih upravo tako tretira Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji ih prepoznaje kao direktne poreske obveznike koji će porez plaćati paušalno, po niskoj stopi u zavisnosti od broja kategorisanih ležajeva (kao i do sada maksimalni broj pojedinačnih ležajeva ostaje 30) i kategorije turističkog mesta. Između ostalog, cilj je bio unaprediti poslovni ambijent za ovu, veliku kategoriju ugostitelja, omogućavajući im jednostavna i transparentna rešenja uz odvajanje obaveze registrovanja turista od obaveze plaćanja poreza i boravišne takse. Napominjem, nije reč ni o kakvom novom porezu, ova kategorija je i do sada bila poreski obveznik, ali je njihova delatnost imala tretman izdavanja nekretnina, što svakako nije slučaj. Naravno tu je i E turista, novi centralni informacioni sistem u turizmu i ugostiteljstvu o kojem je već bilo reči, a koji će u velikoj meri olakšati obavljanje delatnosti svim ugostiteljima.
- Zakon donosi i novine za turističke vodiče. Produžava se važenje licence na deset godina, uvodi se mogućnost polaganja ispita za turističke vodiče na znakovnom jeziku. Prema informacijama iz dnevne štampe postoji veliki broj turističkih vodiča koji imaju licencu ali aktivno ne obavljaju ovu vrstu posla. Imajući u vidu tendenciju porasta broja turista poslednjih godina, na koji način će biti nadoknađen ovaj nedostatak dovoljnog broja aktivnih turističkih vodiča?
Novim Zakonom o turizmu se ne produžava važenje licence, nego se po prvi put uvode rokovi važenja licenci i obaveza obnavljanja istih nakon isteka roka od 10 godina upravo zbog toga da imamo preciznije podatke o aktivnim turističkim vodičima, ali i da bi nakon nekog perioda vodiči inovirali i unapredili svoje znanje. Prema evidenciji MTTT-a trenutno ima 2.128 turističkih vodiča i 600 pratilaca. Takođe, kako bi se povećao njihov broj Ministarstvo svake godine organizuje polaganje stručnih ispita za turističke vodiče i pratioce, za koje vlada veliko interesovanje, što govori o porastu popularnosti ali i važnosti turizma koji je prepoznat kao važna ekonomska delatnost, ne samo od strane Vlade Republike Srbije, već i od građana, a posebno mladih.
- Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih pravnih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?
Priroda posla uslovila je gotovo svakodnevno korišćenje elektronske baze propisa, što, verujte, u velikoj meri pojednostavljuje i olakšava rad posebno imajući u vidu vrlo dinamičnu situaciju kako na globalnom tako I na domaćem tržištu, a posledično i permanentnu potrebu za usaglašavanjem i inoviranjem svih propisa.
- Poruka pravnicima u privredi...
Vrata Sektora za turizam su uvek otvorena za saradnju i partnerstvo sa privredom!