Dosadašnji uspesi i budući izazovi u radu Prekršajnog suda u Beogradu

Dugo ste u Prekršajnom sudu u Beogradu, veliko je iskustvo iza Vas. Imajući u vidu da sudije zadužuju veliki broj predmeta, samo Vi i Vaše kolege sudije koji sudijsku funkciju obavljaju u Beogradu znate kako je to, a posebno što nam se u međuvremenu desila i korona te vanredno stanje. Kakva je sada situacija sa opterećenošću sudija i da li je pritisak malo popustio što se tiče količine predmeta?

Ceo svet, pa i sudstvo se suočilo sa pandemijom koja je sa sobom donela nove izazove. Ovi izazovi su bili posebno veliki za prekršajne sudove. U periodu vanrednog stanja svi sudovi, izuzev prekršajnih, su postupali samo u najhitnijim predmetima, a nakon njegovog ukidanja uz poštovanje epidemioloških mera. Prekršajni sudovi su u periodu vanrednog stanja radili 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, a prema svim preporukama Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva, koje su između ostalog podrazumevale da se rad organizuje uz posebnu brigu prema određenim kategorijama sudija i sudskog osoblja - koji imaju više od 60 godina, decu do 12 godina i one sa hroničnim bolestima. Tako se neprekidan rad u sudu koji broji 117 sudija, sveo na rad 25-30 sudija i isti toliki broj zapisničara. Bukvalno smo živeli u sudu. To je vreme gde sam neke kolege sagledala potpuno drugim očima... od onog malog broja sudija koji su sve vreme radili, neki su bili tek izabrani na sudijsku funkciju, neki su imali jako malu decu, a neki preko 60 godina i hronične bolesti, ali su bili tu... nekih drugih ne želim ni da se setim. Iz ovog perioda, moram da naglasim da je Ministarstvo pravde sve vreme imalo obzira prema nama, dostavljali su nam maske i rukavice, odvajajući od sebe, ali i predsednicu Prekršajnog apelacionog suda, sudiju Leonidu Popović, koja nas je obilazila i u sred noći... Ovaj period smo se vrlo loše osećali, kao da smo svima nebitni, a građani koji krše mere su u nama videli samo nužno zlo, a mi smo samo radili svoj posao onako kako ste se zakleli.

Situacija sa opterećenošću sudija i pritisak koji pravi broj predmeta u Beogradu će se promeniti kada eventualno bude postojao još jedan prekršajni sud sa istim brojem sudija ... gotovo polovina svih prekršajnih predmeta u Srbiji, nalazi se u Prekršajnom sudu u Beogradu. Efikasnost obavljanja sudijske funkcije, broj donetih sudskih odluka, direktno zavise i od broja sudijskih pomoćnika, a u Prekršajnom sudu u Beogradu, odnos sudijskih pomoćnika i sudija je 1:4, tako da sudija svega jednu radnu nedelju u mesecu ima sudijskog pomoćnika, a ovo nije dobro ni za sudiju ni za sudijskog pomoćnika. Dok efikasnost u naplati novčanih kazni zavisi od broja angažovanih referenata koji bi postupali po takvim predmetima, te višegodišnje zabrane zapošljavanja u sudovima su doprinele problemima, posebno ako se ima u vidu da je Visoki savet sudstva u dva navrata povećao broj sudija a Ministarstvo pravde smanjilo broj sudskog osoblja.

Koji prekršaji su najčešći i koliko su građani zapravo svesni da nekim svojim postupcima u stvari čine prekršaj?

I pored velikog broja zakona i podzakonskih akata koji propisuju prekršaje, procentualno su i dalje najbrojniji saobraćajni prekršaji, koji čine gotovo polovinu svih predmeta u sudu, ali je veliki broj i carinskih, budžetskih i poreskih prekršaja, prekršaja iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a poslednjih godina su sve brojniji administrativni prekršaji koji se ogledaju u nekom nečinjenju građana, po pitanju privrednih registara, centralnih evidencija, iz oblasti zaštite životne sredine. Građani su najviše svesni da je neko njihovo ponašanje propisano kao prekršaj kada su učesnici u saobraćaju, verovatno što već prilikom sticanja prava na upravljanje vozilom, svi učimo šta je nedozvoljeno. Neki prekršaji su i od strane zakonodavca propisani tako da ih pojedine kategorije okrivljenih ne prepoznaju i nisu svesni da propuštanjem nekih radnji čine prekršaj, posebno iz Zakona o oružju i municiji, gde je prekršaj zapravo propuštanje lica da prijavi oružje policiji, koje oružje je ostalo iza pokojnika koji je imao urednu dozvolu za držanje oružja. Ili iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kada vlasnik svoj automobil dâ drugom licu, pa se on kao vlasnik vozila tereti za prekršaj, pri čemu ne mora nužno ni da zna da je njegovim vozilom učinjen saobraćajni prekršaj tako što je vozilo snimljeno u žutoj traci, ili u prekoračenju brzine, prolasku raskrsnice kroz crveno svetlo. On će, međutim, prekršajno odgovarati ako ne obavesti policiju ko je u tom trenutku upravljao njegovim vozilom. Građani često ne znaju da ovim “neobaveštavanjem” čine prekršaj. Ista je situacija i sa roditeljima koji ne znaju da zakon propisuje odgovornost roditelja za prekršaje koje učine njihova deca.

Ustavni sud je nedavno utvrdio da odredba člana 281. stav 3. Zakona o prekršajima nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom, objavljivanje odluke je odloženo za šest meseci od dana njenog donošenja. Da li će i na koji način ove izmene uticati na prekršajni postupak?

Upoznata sam sa ovom odlukom Ustavnog suda, koja se odnosi na Zahtev za ponavljanje postupka, kao vanredni pravni lek, koji se po sadašnjem slovu zakona ne može podneti po proteku roka od dve godine od dana kad je odluka povodom koje se traži ponavljanje postupka postala pravnosnažna. Sudska praksa je ta koja oblikuje i daje život opštoj pravnoj normi, pa ćemo i u ovom slučaju, ostaviti sudskoj praksi da nas usmerava. Uopšte govoreći, vreme će pokazati koliko je prekršajno zakonodavstvo Republike Srbije usaglašeno sa pravom Evropske unije, jer je ovo teško komentarisati iz već iznetog razloga po pitanju broja zakona i podzakonskih akata u kojima su sadržane prekršajne odredbe iz svih oblasti života. Do sada smo verovali da je zakon po kojem postupaju sudije prekršajnih sudova, Zakon o prekršajima, usaglašen sa zakonodavstvom Evropske unije i praksom Evropskog suda za ljudska prava, ali evo sada vidimo da nije što znači da nas očekuju značajne promene. Znamo da su odluke Ustavnog suda obavezujuće i da zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, a izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se. To što je objavljivanje ove odluke u Službenom glasniku odloženo za šest meseci, znači da je Ustavni sud imao na umu potrebno vreme da se tekst zakona izmeni. Ista situacija je bila i kada je Ustavni sud, oslanjajući se na praksu Evropskog suda, ukinuo odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojima je nadležni organ uslovljavao upis u registar motornog vozila “ukoliko ima saznanja” da podnosilac zahteva nije izmirio “sve novčane obaveze”, plaćanjem ove obaveze, pa je Ustavni sud našao da osporene odredbe ne utvrđuju dovoljno precizan i potpun osnov za postupanje kojim se ograničava pravo vlasnika da registruje svoje motorno vozilo, čime se narušava vladavina prava i jednakosti svih pred zakonom.

Za vreme prošlogodišnjih protestnih okupljanja građana došlo je do izdavanja prekršajnih naloga učesnicima protesta pri čemu je, navodno, identifikacija građana utvrđivana na osnovu video zapisa sigurnosnih kamera? Da li mislite da su navedeni navodi tačni i kolika je generalno gledano dokazna vrednost video snimaka sigurnosnih kamera u prekršajnom postupku?

Moram da istaknem da je u Prekršajnom sudu u Beogradu neznatan broj ovih predmeta, mnogo ih je više u nekim drugim gradovima, a mislim da je jedan broj građana propustio da pročita poleđinu prekršajnog naloga i samim tim je propustio zakonski rok za podnošenje zahteva za sudsko odlučivanje jer je pogrešno protumačio neke od saveta koji su išli po društvenim mrežama, tipa “ništa ne plaćajte, žalićemo se” i sl. Policija ima pravo da snima javne skupove, u skladu sa propisima. Zakon o policiji kaže da kada postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine, dodaje se, policijski službenik ovlašćen je da vrši snimanje ili fotografisanje javnog skupa. Ovde je bio zapravo problem u tome da li je snimanje vršeno posebnim aparatima koji identifikuju lice prema fotografiji iz ličnog dokumenta koji poseduje policija, i to je ono što je bilo nedozvoljeno. Koliko se sećam, ova lica su dobila prekršajne naloge za kršenje propisa o saobraćaju, a Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, u članu 322. kaže da je verodostojna isprava video ili foto zapis na kome se jasno mogu videti: vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarski broj tog vozila i bitna obeležja prekršaja, znači ne i lice. Ali ako je događaj sniman radi utvrđivanja identiteta na način propisan Pravilnikom o policiji, fotografisanjem i upoređivanjem fotografije sa ranijim fotografijama, onda se na osnovu kompletne dokumentacije koja mora pratiti fotografiju, može voditi postupak. Mislim da su građani morali biti na adekvatan način obavešteni o svemu a nikako nisu smeli biti dovedeni u zabludu po pitanju šta policija sme a šta ne.

Dešava se da građani prilikom prelaska granice budu vraćeni usled postojanja neke neplaćene prekršajne kazne ili plaćene ali koja nije zavedena u sistemu ili generalno postojanja prekršajnog postupka a da građanin toga nije ni svestan. Na koji način građani mogu da preduprede navedeno, a ukoliko ipak dođe do toga, na koji način da postupe u ovoj prilično nezgodnoj situaciji?

Bilo koja neplaćena novčana kazna, po konačnom i izvršnom prekršajnom nalogu ili po neplaćenoj novčanoj kazni koja je izrečena presudom prekršajnog suda, može biti osnov za izdavanje poternice. Nije od značaja o kojoj vrsti prekršaja se radi, niti o kom iznosu novčane kazne. Sve neplaćene novčane kazne građani mogu proveriti uvidom u Registar neplaćenih novčanih kazni, koji je javni registar i građanima je dostupan preko sajta Ministarstva pravde, gde treba u naznačena polja da ukucaju svoje ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i imaće uvid u neplaćene novčane kazne koje vrlo često budu u iznosu od svega par hiljada dinara a mogu napraviti veliki problem, stres i neprijatnost, često za celu porodicu. Osim za neplaćene novčane kazne, građani mogu biti onemogućeni da napuste Srbiju ili će biti zadržani na granici prilikom ulaska u Srbiju i sprovedeni od strane policije sudu koji je izdao opštu naredbu za dovođenje, ukoliko se protiv njih vodi prekršajni postupak, a nisu se odazivali pozivima suda. Ova okolnost je smetnja i ako se vodi krivični postupak.

Sa letnjim mesecima sve su učestaliji prekršaji vozača naročito kada je u pitanju prekoračenje brzine. U međuvremenu su najavljene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u pravcu oduzimanja vozila i trajnog oduzimanja dozvole za bahate vozače. Da li će, po Vašem mišljenju, ove izmene doprineti smanjenju broja ovih prekršaja i doprineti sigurnosti saobraćaja na putevima?

Trajno oduzimanje vozačke dozvole i sada postoji, kada lice ima 18 kaznenih poena, po pravnosnažnoj presudi suda. Takav vozač i po dosadašnjoj praksi, trajno gubi vozačku dozvolu, ima obavezu da prođe dodatnu obuku i ponovo prolazi proceduru za dobijanje vozačke dozvole. Neposedovanje vozačke dozvole nije bila okolnost koja je nesavesna lica sprečavala da se nađu u vozilu na mestu vozača i učine vrlo teške saobraćajne prekršaje. Sigurno smo svi bili svedoci snimaka na YouTube-u gde se sa ponosom objavljuje nasilnička vožnja od strane vozača koji su nebrojeno puta bili osuđeni za iste ili slične prekršaje, ali im to nije bila smetnja, zakonski jeste, ali ne i faktički, da se ponovo nađu u istoj situaciji... u velikom broju slučajeva, radi se o licima koja nisu vlasnici vozila, već su to njihovi roditelji, rođaci ili prijatelji. Ne znam da li bi oduzimanje vozila kao predmeta izvršenja prekršaja dalo rezultate, ali znam da svi imamo pravo da očekujemo od države da preduzme sve kako bi se građani osećali bezbedno, pa i kao učesnici u saobraćaju. Zaštitna mera oduzimanje predmeta izvršenja prekršaja nije novina, sudije prekršajnih sudova je primenjuju u postupcima koji se vode po Carinskom zakonu, Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Zakonu o oružju i municiji i mnogim drugim zakonima. Ovde je samo veća zainteresovanost javnosti jer se ovo može dogoditi svakome od nas. Naravno, mislim da bi ovo moglo biti opravdano samo u pojedinim slučajevima nasilničke vožnje, ili recimo više puta ponovljenog prekršaja nasilničke vožnje i da ne bi napravilo veću štetu nego korist, mora biti jasno definisano.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Elektronske baze propisa i sudske prakse koristim svakodnevno u radu. Imaju prednost što sudiji daju mogućnost praćenja propisa koji su važili na određen dan, kao i svaku promenu propisa.