Aktuelna pitanja notarijata u Republici Srbiji
Miodrag Đukanović za PRAVNIK U PRAVOSUĐU
Paragraf intervju - APRIL 2017
Propisi o radu javnih eležnika su menjani više puta, odlagana je njihova primena, da bi pre nešto više od dve godinebeležnici zvanično počeli sa radom. Kojisu dosadašnji efekti rada ove pravosudneprofesije i u kojoj meri su ostvareni planirani ciljevi (pravna sigurnost, rasterećenje sudova...)?
Imajući u vidu zakonska ovlašćenja, javni beležnici su čuvari pravne sigurnosti, jer proveravaju sadržinu i zakonitost ugovora i drugih isprava. Time je pravna sigurnost podignuta na viši nivo. Javni beležnici proveravaju sve elemente pravnog posla, stranačku i poslovnu sposobnost, predmet ugovora, činjenicu da li je nepokretnost koja je predmet ugovora o prodaji već prometovana. Ovo su samo neke od prednosti jav nog beležništva koje građanima pružaju garancije da je, npr., promet koji je obavljen sigurniji nego što je to ranije bio slučaj. Time su i mogućnosti da će doći do spora svedene na minimum, što za posledicu ima rasterećenje sudova.
Uvođenje javnog beležništva pozitivno je uticalo i na dostupnost građanima, koji ove pravne poslove sada mogu da obave na mnogo više mesta nego ranije. Primera radi, u Beogradu postoje 42 javnobeležničke kancelarije u kojima građani mogu da obave sve poslove vezane za promet nepokretnosti, dok su pre pojave javnih beležnika to mogli da učine samo u tri suda. Dijametralno je promenjen i način prometa nepokretnosti. Dok se ranije taj promet odvijao kroz legalizaciju ili prostu overu potpisa, sada se odvija kroz solemnizaciju koja podrazumeva proveravanje zakonitosti akata.
Došlo je do velike promene 1. marta ove godine, od kada su javni beležnici isključivo nadležni za overu potpisa, rukopisa i prepisa. Da li su javnobeležničke kancelarije bile spremne za ovu promenu i povećani obim posla koji ona donosi?
Javnobeležničke kancelarije spremno su dočekale povećani obim posla. Obezbeđeno je više javnobeležničkih knjiga, izrađeni su dodatni službeni pečati, a jedan broj kancelarija proširio je svoje prostorne kapacitete. Samo od početka godine u imenik javnobeležničkih pripravnika upisana su 102 diplomirana pravnika koji imaju ovlašćenje da obavljaju poslove overe potpisa, rukopisa i prepisa.
Te poslove sada mogu da obavljaju 153 javna beležnika, 21 javnobeležnički pomoćnik i 292 javnobeležnička pripravnika, što u zbiru daje 466 lica. Njima pomoć svakodnevno pruža administrativno osoblje, koje čini nekoliko stotina zaposlenih.
U velikom broju opština još uvek nema imenovanih javnih beležnika, zbog čega poslove iz njihove nadležnosti sprovode sudovi i opštinska uprava. Kada je realno očekivati da u potpunosti zaživi javnobeležnički sistem, sa potrebnim brojem javnih beležnika i u kojoj meri ovakva podela utiče na pravnu sigurnost i jednakost građana?
Javno beležništvo zastupljeno je na pretežnom delu teritorije Republike Srbije, a intenzivno se radi na popunjavanju preostalog broja upražnjenih javnobeležničkih mesta.
Glavni cilj u 2017. godini je dalje jačanje kapaciteta Javnobeležničke komore Srbije. U tom smislu, Komora je upravo završila sa sprovođenjem dva javna konkursa za imenovanje novih javnih beležnika, a u naredna dva meseca očekuje se da na dužnost stupi još 11 javnih beležnika, kao i sedam javnobeležničkih pomoćnika.
Nedavno je Vrhovni kasacioni sud usvojio pravni stav po kome ugovor o prometu nepokretnosti zaključen u formi javnobeležničkog zapisa predstavlja podobnu ispravu za upis prava svojine. Ovo pitanje je već neko vreme izvor sporenja u stručnoj javnosti. Molimo Vas da prokomentarišete stav VKS-a i da li je njime konačno rešeno ovo sporno pitanje?
Odluku najviše sudske instance ne želimo da komentarišemo niti se osećamo kompetentnim za to. Nema sumnje da zakon kao formu za promet nepokretnosti predviđa solemnizaciju isprava, a svaka druga forma viša od ove apsolutno zavisi od autonomne volje stranaka i prema tome dozvoljena je. Stranke su članom 69. Zakona o obligacijama ovlašćene da izaberu formu, a to može da bude svaka viša forma akta od one koju zakon predviđa. To je sa stanovišta teorije uporednog prava potpuno nesumnjivo. Međutim, s obzirom na to da su katastri imali različitu praksu, javni beležnici su prestali da vrše zapis da klijenti ne bi došli u situaciju da im katastar odbije upis nepokretnosti. Nadamo se da će to mišljenje konačno zaživeti i u praksi, naročito kroz izmenu Zakona o državnom premeru i katastru.
U cilju rasterećenja sudova, planirano je i da se na javne beležnike prenese postupanje u predmetima koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu. Prvi korak u tom pravcu je ustupanje vođenja ostavinskih rasprava. Koje su prednosti za građane iz ovoga proistekle i koja su dosadašnja iskustva javnih beležnika?
Građani sada mogu efikasnije i brže da okončaju ostavinske rasprave, a jedna od pozitivnih strana svakako je i rasterećenje sudova. Ono se postiže indirektno putem izbegavanja sporova sačinjavanjem javnobeležničkih isprava koje pružaju veću pravnu sigurnost, a direktno putem prenošenja određenih nadležnosti na javne beležnike iz oblasti vanparničnog postupka, kao što je poveravanje ostavinskih rasprava.
Sudovi predmete raspoređuju se javnim beležnicima prema azbučnom redu, u mestu koje je bilo poslednje mesto prebivališta ostavioca. Stranke sada mogu brže i jednostavnije da završe ostavinski postupak, uz sav komfor koji im pružaju javnobeležničke kancelarije.
Pripremajući se za preuzimanje novih nadležnosti u pogledu vođenja ostavinskih rasprava, Javnobeležnička komora Srbije organizovala je početkom 2016. niz teorijskih i praktičnih obuka u saradnji sa Pravosudnom akademijom.
Javni beležnici imaju određena ovlašćenja i u oblastima porodičnog i privrednog prava. U kojoj meri su do sada u praksi beležnici bili angažovani u navedenim oblastima i da li je realno očekivati da se u bližoj budućnosti nadležnosti javnih beležnika u ovim oblastima prošire, odnosno da se beležnici uključe i u neke druge grane prava?
Javni beležnici će biti spremni da preuzmu dodatne nadležnosti čim se za tim ukaže potreba. Tu pre svega mislim na predmete koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu reči, kao što su uređenje međa, deoba imovine i sporazumni razvodi braka, koji podrazumevaju saglasnu izjavu volja stranaka koji učestvuju u postupku.
Kada je reč o oblasti privrednog prava, javni beležnici tu imaju najmanje nadležnosti. Naši sledeći koraci su proširenje u privrednim stvarima, posebno onih koje se odnose na registraciju privrednih društava i vezu sa APR-om. Iskustvo zemalja u regionu upućuje na mogućnost proširenja nadležnosti u postupcima koji se odnose na osnivanje privrednih društava i izmenu podataka o njima.
U oktobru 2016. godine Javnobeležnička komora Srbije primljena je u Međunarodnu uniju notara. Osim što ovaj prijem predstavlja priznanje za dosadašnji rad, koji je njegov praktičan značaj i kako izgleda saradnja ovih organizacija?
Svečani prijem Javnobeležničke komore Srbije upriličen je na 28. Kongresu Međunarodne unije notara, kada je Komora kao 87. članica primljena u punopravno članstvo. Međunarodna unija notara osnovana je 1948. u Buenos Airesu i njena uloga je da promoviše, koordinira i razvija poslove i aktivnosti javnih beležnika širom sveta, kao i da obezbedi ugled i nezavisnost javnih beležnika i saradnju između notarskih komora.
Javnobeležnička komora Srbije u radu Međunarodne unije notara učestvuje i kao član Komisije za evropske poslove, čiji je glavni cilj pružanje pomoći evropskim notarskim komorama radi jačanja organizacije i unapređenja profesionalne prakse. Komisija promoviše početne i trajne obuke notara, naročito kroz posredništvo notarskih akademija ili drugih sličnih instituta za obuku, pokreće diskusiju o konkretnim problemima članica Komisije, kao i saradnju sa Savetom notarijata Evropske unije (CNUE). Na nivou Komisije za evropske poslove dva puta godišnje održavaju se plenarni sastanci u kojima učestvuju predstavnici svih evropskih komora, koji razmatraju konkretne probleme članica Komisije i razmenjuju iskustva iz prakse. Takođe, u okviru Međunarodne unije i same Komisije za evropske poslove organizuje se redovno stručno usavršavanje, koje doprinosi daljem razvitku i jačanju profesije.
U nadležnosti Javnobeležničke komore je i kontrola ispravnosti i zakonitosti rada javnih beležnika u Srbiji. Koje su najčešće pritužbe građana na rad javnih beležnika i da li ste do sada utvrdili neke teže povrede dužnosti?
Pored kontrole nad radom javnih beležnika koju vrši Ministarstvo pravde, nadzor obavlja i Javnobeležnička komora Srbije, kako kroz redovne tako i kroz vanredne kontrole. Ukoliko građani imaju pritužbu na rad javnog beležnika, nadležni organi Komore najpre utvrđuju njenu osnovanost. Ukoliko se ustanovi da je pritužba osnovana, predmet se dostavlja disciplinskom tužiocu na dalje postupanje.
Postupak se vodi pred nadležnom disciplinskom komisijom Javnobeležničke komore Srbije, koja je od početka rada jednom javnom beležniku izrekla disciplinsku kaznu oduzimanja prava na obavljanje javnobeležničke delatnosti, dok je još jednom javnom beležniku to pravo privremeno oduzela na period od deset meseci. Želim da istaknem da svaka stranka koja nam se obrati zahtevom, molbom ili pritužbom od Komore dobija pismeni odgovor i to je praksa od koje nećemo odstupiti.
Koliko, po Vašem mišljenju, korišćenje elektronskih pravnih baza, ali i stručnih časopisa kao što je Pravnik u pravosuđu, utiče na unapređenje rada nosilaca pravosudnih profesija?
Korišćenje elektronskih pravnih baza i stručnih časopisa od velike je pomoći javnim beležnicima, koji na taj način najbrže mogu da isprate izmene i dopune zakonskih i podzakonskih akata. Takođe, za javne beležnike od velikog značaja je i mišljenje stručne javnosti jer im pomaže u konkretnim praktič nim situacijama sa kojima se susreću u svakodnevnom radu. Elektronske baze podataka ujednačavaju praksu, pružaju odgovore na sporna pitanja i značajno unapređuju i ubrzavaju rad javnih beležnika.
10. Za kraj, koja bi bila Vaša poruka čitaocima Pravnika u pravosuđu - javnim beležnicima, ostalim kolegama pravnicima, ali i građanima koji koriste usluge javnih beležnika?
Ključ uspeha i daljeg unapređenja pravne sigurnosti leži u saradnji između nadležnih državnih organa, sudova i drugih nosilaca pravosudnih profesija poput javnih beležnika i javnih izvršitelja, kao i advokata, jer smo svi na istom zadatku, a to je zaštita prava i interesa građana.
Nastavićemo da razvijamo i unapređujemo javno beležništvo jer ono prema svojim ciljevima i rezultatima doprinosi opštoj pravnoj sigurnosti, rasterećenosti sudova i državne administracije, kao i komforu građana i sigurnosti pravnog prometa.