Uloga Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u društvu

Milan Marinović za Pravnik u pravosuđu

Paragraf intervju - SEPTEMBAR 2019

Prošlo je više od mesec dana od kada ste izabrani na funkciju Poverenika. Budući da ste Vi drugi Poverenik od kada je ta funkcija uvedena u naš pravni sistem kako ocenjujete ulogu Poverenika u našem društvu?

- Uloga Poverenika u našem društvu u ovom trenutku može se posmatrati iz dva ugla:

1) kao uloga koja je Povereniku namenjena i pripada mu saglasno propisima koji regulišu nadležnosti Poverenika - Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i
2) kao uloga koja predstavlja percepciju javnosti u najširem smislu u odnosu na postojanje, ovlašćenja i funkcionisanje Poverenika.

Iz prvog ugla posmatrano, navedeni zakoni precizno i do detalja regulišu značajan obim ovlašćenja kojima Poverenik raspolaže u obavljanju svoje osnovne funkcije koja se sastoji u poštovanju dva od osnovnih ljudskih prava: pravo na zaštitu podataka o ličnosti (koje jemči i Ustav Republike Srbije u članu 42) i pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (koje jemči Ustav Republike Srbije u članu 51. stav 2. kao oblik šireg pravaprava na obaveštenost).

Kroz vršenje ovlašćenja koja su mu stavljena u nadležnost Poverenik obavlja izuzetno značajnu, pre svega regulatornu, funkciju poštujući osnovni princip: da se poslovi iz delokruga rada organa vlasti (svih državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih preduzeća...) ne obavljaju na način koji dovodi do kršenja ili ugrožavanja nekog od navedenih ljudskih prava. Pored toga, u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti Poverenik vrši nadzor i nad radom svih velikih privrednih društava, srednjih i malih preduzeća kao i preduzetnika koji se bave obradom i rukovanjem podataka o ličnosti građana, posebno onih koji to čine u većem obimu.

Stupanjem na snagu i početkom primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i najavljenim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Poverenik je dobio i mnoga nova ovlašćenja među kojima se naročito ističe vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom zakona.

Međutim, iz drugog ugla, ugla javnosti, posmatrano stiče se utisak da uloga Poverenika još uvek nije jasno definisana te da građani nemaju dovoljno saznanja o tome šta radi Poverenik, koja njihova prava štiti i u kojim situacijama mu se mogu obratiti u svrhu zaštite, pa se čak dešava da mešaju nadležnosti i ovlašćenja Poverenika sa nadležnostima i ovlašćenjima drugih nezavisnih organa, npr. Zaštitnika građana.

Početak Vašeg mandata obeležilo je donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, za čiju ste primenu predložili odlaganje. Do odlaganja ipak nije došlo, tako da se postavlja pitanje da li je Kancelarija Poverenika spremna za primenu novog zakona, u kadrovskom i tehničkom smislu?

- Tačno je da sam se zalagao za odlaganje početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ali ne pretežno zbog toga što Poverenik i njegova služba nisu bili spremni za primenu novog zakona. Iako je činjenica da u ovom trenutku Poverenik ne raspolaže sa dovoljnim kapacitetom u personalnom smislu (uostalom i u obrazloženju zakona je konstatovano da se Služba Poverenika, u cilju postizanja potrebnog kapaciteta za efikasnu primenu zakona i sprovođenje brojnih značajnih novih ovlašćenja koja zakon Povereniku stavlja u nadležnost, mora dodatno značajno personalno osnažiti, u koju svrhu je Poverenik, od nadležnog odbora Narodne skupštine, zatražio i sa opravdanimrazlogom očekuje da će dobiti proširenje sistematizacije radnih mesta u Službi Poverenika) to svakako nije bio ključni razlog za moju inicijativu.

Primarni razlog zbog čega sam tražio da se početak primene zakona odloži sastoji se u nespremnosti subjekata kojima zakon nameće određene nove obaveze a sve u cilju većeg i ozbiljnijeg poštovanja prava građana na zaštitu njihovih podataka o ličnosti. Kada kažem subjekata mislim kako na organe vlasti tako i na druge obveznike zakona, praktično na sve koji se bave obradom podataka o ličnosti i rukuju tim podacima.

Samo primera radi, navodim da se jedna od propisanih obaveza sastoji u obavezi određivanja lica za zaštitu podataka o ličnosti koje ima veoma značajnu ulogu po novom zakonu. Od više desetina hiljada subjekata koji su bili u obavezi da do početka primene zakona odrede to lice i njegove podatke objave i o tome obaveste Poverenika, u prvih deset dana primene zakona to je učinilo manje od dvesta subjekata, odnosno manje od jedan posto svih na kojima je ta obaveza. Kako je za nepostupanje po ovoj zakonskoj obavezi propisana i sankcija u vidu novčane kazne to znači da je poverenik već prvih dana početka primene zakona došao u poziciju ili da izriče novčanu kaznu u fiksnom iznosu putem prekršajnog naloga (za neobjavljivanje podataka o licu za zaštitu podataka o ličnosti i njihovo nedostavljanje Povereniku) ili da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv učinilaca prekršaja (za neodređivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti). Poverenik, međutim, to nije učinio već se fokusirao na preventivno delovanje kroz obaveštavanje, informisanje i edukaciju svih subjekata na koje se zakon odnosi.

Kako procenjujete spremnost privrednih subjekata za primenu novog zakona?

- Što se tiče spremnosti privrednih subjekata za primenu novog zakona može se reći da je situacija u tom pogledu šarenolika. Jedan broj privrednih subjekata, a posebno oni koji posluju i u državama članicama Evropske Unije, spremno je dočekao početak primene novog zakona. Možda i najbolji primer za to su banke koji su veoma ozbiljno pristupile pripremama za početak primene zakona i, uglavnom, dočekale ga u potpunosti spremne. Nažalost, veliki broj ostalih privrednih subjekata nije bio spreman za primenu zakona. U kontaktima sa predstavnicima pojedinih privrednih subjekata, ali ne samo njih već i pojedinih državnih organa i drugih organa vlasti, odmah po mojoj inicijativi da se početak primene zakona odloži, neposredno sam informisan da nisu spremni i da podržavaju moju inicijativu, što me je dodatno uverilo da sam učinio potez u pravom smeru i da je moja inicijativa bila prilično osnovana.

Da li mislite da su građani upoznati sa značajem zaštite podataka o ličnosti?

- Građani još uvek nisu u potrebnoj meri upoznati sa značajem zaštite njihovih podataka o ličnosti. To se lako može uočiti po prilično olakom omogućavanju pristupa njihovim podacima različitim subjektima i u različite svrhe. Stoga je neophodno da se maksimalno posveti pažnja informisanju i edukaciji građana u vezi sa zaštitom njihovih podataka o ličnosti ali i ostalih njihovih prava. Ovom cilju će Poverenik posvetiti posebnu pažnju u narednom periodu zato što će bolje poznavanje ovog prava od strane građana onemogućiti ili značajno otežati njegovo kršenje a, samim tim, i svrha zakona će biti mnogo lakše ostvarena.

Koliko generalno građani prepoznaju bitnost pristupa informacijama? Da li se promenila svest građana o pravima koje imaju vezano pristup informacijama?

- Može se sa priličnom izvesnošću reći da su građani danas u mnogo većoj meri, u odnosu na vreme kada je počela primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, upoznati sa značajem pristupa informacijama od javnog značaja i da se svest o tome promenila u pozitivnom smeru. To se posebno može uočiti kroz broj zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji građani svakodnevno podnose na adrese mnogobrojnih organa vlasti a koji broj je, iz godine u godinu, sve veći. Ovo govori kako o povećanoj svesti građana u odnosu na dostupnost i korišćenje informacija od javnog značaja, sa jedne strane, tako i o sve većoj opredeljenosti građana da sami vrše ovaj specifičan vid nadzora nad zakonitošću rada organa vlasti, sa druge strane.

Česte su bile situacije da organi uprave, javna preduzeća i drugi imaoci javnih ovlašćenja ne postupaju po nalozima Poverenika ili postupaju delimično, pa deluje kao da nisu upoznati sa svojim obavezama. Koliko se generalno poštuju nalozi Poverenika i da li postoji mogućnost kažnjavanja u slučaju nepostupanja po nalogu?

- U poslednjoj izveštajnoj godini, 2018, nastavljeni su negativni trendovi u vezi sa primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama u Srbiji. Oni se ogledaju pre svega u manjem postupanju organa vlasti po rešenjima Poverenika da se informacije učine dostupnim, u manjem stepenu odgovornosti za kršenje zakona, u ometanju Poverenika u primeni zakonskih ovlašćenja u pogledu utvrđivanja činjenica od značaja za postupak odlučivanja po žalbi, u potpunoj blokadi mehanizama prinudnog izvršenja rešenja Poverenika, tj. novčanog kažnjavanja i odsustvu podrške Vlade da merama neposredne prinude obezbedi izvršenje rešenja.

2018. godina je treća za redom od kako je narušen kontinuirani napredak u ostvarivanju prava na pristup informacijama koji je trajao od donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama (2004. godina) sve do 2015. godine, kao i rast stepena efikasnosti preduzetih mera od strane Poverenika u pogledu zaštite prava, izražen u broju slučajeva ostvarenog prava tj. dobijenih informacija u odnosu na broj osnovanih žalbi. Tako je stepen efikasnosti zaštite prava u 2015. godini iznosio blizu 96%, u 2016. godini 92%, u 2017. godini 93%, a u 2018. godini 89%. Značajan je porast broja neizvršenih rešenja Poverenika od strane organa vlasti u odnosu na 2017. godinu i to za 7,56%. Od 1.286 donetih rešenja kojima je naloženo da se informacije dostave tražiocu, nisu izvršena 382 rešenja (29,7%). Najviše je neizvršenih rešenja od strane ministarstava i organa lokalne samouprave.

Odgovornost za kršenje zakona u 2018. godini, kao i prethodnih godina, je simbolična i rezultat je isključivo prekršajnih postupaka pokrenutih na osnovu zahteva građana, kao oštećenih, zbog nedobijanja informacija. Upravna inspekcija nije podnela nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u 2018. godini iako je samo Poverenik inicirao pokretanje postupka u svim slučajevima nepostupanja po izvršnim rešenjima Poverenika, kao i neizvršavanja drugih zakonskih obaveza.

Sve navedeno je razlog zbog kojeg se Poverenik zalaže za izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u delu koji se odnosi na davanje zakonskog ovlašćenja Povereniku da, kao ovlašćeni organ, podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv učinilaca svih prekršaja propisanih u tom zakonu, pa i onih koji se odnose na omogućavanje dostupnosti pristupa informacijama od javnog značaja i postupanja po rešenjima Poverenika.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

- Sa neskrivenim zadovoljstvom moram reći da vaše elektronske baze propisa veoma koristim i sada kao što sam to činio već duži niz godina na funkcijama koje sam prethodno obavljao (predsednik i sudija Prekršajnog suda u Beogradu). Smatram ih izuzetno korisnom alatkom u svom svakodnevnom radu a posebno moram da pohvalim to što ste omogućili lako snalaženje u bazi propisa i efikasno i brzo ažuriranje svoje baze. Svakako ću nastaviti da vaše elektronske baze i nadalje koristim i preporučio bih to svima kojima je korišćenje elektronskih baza neophodno za obavljanje posla ili neku drugu delatnost.