Zastava Bosne i Hercegovine

Milan Lučić - intervju
Email Print


BIFIDEX – regionalni portal privrednih subjekata

Milan Lučić za Pravni komplet

Paragraf intervju - JUL 2020



BIFIDEKS (Business and Financial Data Exchange - BIFIDEX, www.bifidex.com), je regionalni portal privrednih registara, koji investitorima pruža na transparentan i lako dostupan način poslovne informacije o lokalnim kompanijama i preduzetnicima iz zvaničnih registara zapadnog Balkana.

Reč je o digitalnoj platformi koja predstavlja jedinstvenu tačku pristupa podacima iz zvaničnih izvora u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovinu, odnosno Republici Srpskoj. Preko portala trenutno su dostupni podaci o 1,5 miliona registrovanih privrednih subjekata i ostalih pravnih lica, kao i 1,6 miliona fizičkih lica registrovanih u ulozi osnivača, vlasnika, direktora i zakonskih zastupnika kompanija, preduzetnika, zastupnika u udruženjima i ostalim pravnim licima.

Uspostavljanje ovog jedinstvenog projekta je omogućeno uz pomoć EBRD-a, koji pruža podršku za regionalnu ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana, a od 2019. godine u projekat se uključio i Fond za dobro upravljanje Velike Britanije, koji pruža podršku za priključivanje registara iz regiona na portal. Cilj uspostavljanja portala je da se lokalnim kompanijama i investitorima omogući brži pristup ažurnim i proverenim poslovnim informacijama, radi lakšeg prekograničnog povezivanja, uspostavljanja snažnije regionalne saradnje i zajedničkog učešća privrednika na jedinstvenom tržištu Zapadnog Balkana, koje obuhvata 18 do 20 miliona ljudi.


Sva pravna lica, registrovana u Agenciji, koja se nalaze u njenim bazama podataka, dostupna su i preko regionalnog portala. Preciznije, podaci o udruženjima, njihovi finansijski izveštaji i podaci o privrednoj delatnosti udruženja na raspolaganju su korisnicima BIFIDEKS-a.


Nije u pitanju samo najava, već kao predsednik Upravnog odbora Portala mogu da kažem da su naše trenutne aktivnosti usmerene na “podizanje” podataka iz privrednog registra Crne Gore na ovu digitalnu platformu. Zainteresovanost za priključenje na portal pokazuje i Hrvatska i Slovenija, koje prate razvoj ove regionalne inicijative od samog uspostavljanja portala.


Preko portala su u ovom trenutku omogućene jednostavne pretrage osnovnih podataka o registrovanim kompanijama iz više zemalja i ova usluga je besplatna. Do kraja godine će preko portala biti omogućene komercijalne usluge, sa podacima koji su rezultat kompleksnijih obrada podataka.


Na internet stranici APR-a (www.apr.gov.rs) su javni i besplatno dostupni podaci o svakom pojedinačnom subjektu i predmetu registracije, dok je u drugim zemljama regiona, besplatno dostupan manji obim podataka, pa se transparentnost većine podataka obezbeđuje kroz komercijalne usluge i servise. Preko BIFIDEKS-a će domaćim korisnicima, osim podataka iz APR-ovih registara, biti dostupni i podaci iz privrednih registara ostalih zemalja priključenih na platformu, a dodatnu vrednost predstavljaju servisi koji će pružiti objedinjene i uporedive podatke iz više registara i zemalja. Putem ovih servisa biće omogućeno redovno praćenje statusnih promena u odabranim kompanijama, lakše pronalaženje partnera preko granice, otkrivanje povezanih lica, a sve usluge i servisi moći će da se naručuju i plaćaju internetom.


Uspostavljanjem saradnje o razmeni podataka između APR-a i PKS-a želeli smo da privrednicima učinimo dostupnijim podatke o privrednim subjektima i da na taj način doprinesemo unapređenju domaćeg privrednog ambijenta. Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, koji smo nedavno potpisali Marko Čadež, kao predsednik Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (WB6 CIF) i ja, u svojstvu predsednika Regionalnog portala privrednih registara (BIFIDEKS), napravljen je okvir za uspostavlјanje plodotvornije saradnje između dva međunarodna projekta iz oblasti digitalizacije, koje podržana Evropska banka za obnovu i razvoj i koji treba da doprinesu ekonomskom osnaživanju tržišta Zapadnog Balkana.


Agencija za privredne registre predstavlja jednu od najefikasnijih institucija u javnom sektoru Srbije i instituciju koja je odgovorni nosilac najvažnijih informacionih platformi, po kojima je naša zemlja prepoznata i među vodećim je u svetu. Ovde ću navesti samo jedan primer za ovakvu tvrdnju. Srbija je po izveštaju “Doing business 2020” Svetske Banke na devetom mestu u svetu po kriterijumu elektron-skog izdavanja građevinskih dozvola, koje se izdaju preko informacionog sistema koji je u nadležnosti Agencije. Srbija je, po ovom indikatoru, zemlja sa najvišim ugledom u svetu i uzor na koji se ugledaju javne administracije koje žele da sprovedu reforme u oblasti e-servisa u građevinskom sektoru.

Kao što je poznato, od 1. jula je počela primena novog Zakona o javnim nabavkama. Pravna lica i preduzetnici, koji podnose zahtev za upis u Registar ponuđača radi učešća u javnim nabavkama, ili zahtevaju izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, podnose APR-u dokumentaciju propisanu Zakonom i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača, uz dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju.

Ukoliko pravna lica i preduzetnici ne mogu, ili ne žele, da pribavljaju navedenu dokumentaciju iz sudova i od poreskih organa, Agencija to može učiniti umesto njih, a podnosioci registracione prijave ili zahteva za izdavanje potvrde samo treba da dostave Agenciji izjavu potpisanu od strane ovlašćenog podnosioca, na osnovu koje Registrator, po službenoj dužnosti, prikuplja propisane podatke i dokumenta, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, olakšavajući, tako, ceo postupak registracije.

Početkom godine smo uveli elektronsku prijavu za upis ugovora o finansijskom lizingu, a u toku je postupak javne nabavke za unapređenje i razvoj sistema e-registracije, koji treba da omogući da Registar finansijskog lizinga u narednom periodu pređe na potpuno digitalni način rada. To znači da će biti omogućeno elektronsko podnošenje i svih ostalih zahteva, između ostalog, registraciona prijava za izmenu i dopunu registrovanih podataka, upis zabeležbe i upis prestanka ugovora.

Zbog nedostatka finansijskih sredstava, Agencija kasni sa planiranim uvođenjem elektronske registracije u Registru zaloge, ali se nadamo da ćemo u dogledno vreme uspeti da realizujemo i taj zacrtani plan.

Strateški cilj Agencije je da u potpunosti primenjuje elektronske procedure u postupku registracije i pružanja usluga, odnosno da u potpunosti ukloni papir kao način komunikacije.

Spadamo u mali broj zemalja koje u potpunosti sprovode prijem godišnjih finansijskih izveštaja isključivo elektronskim putem. Ovaj način rada potpuno isključuje, odnosno zabranjuje, upotrebu papirnih dokumenata, pa smo, tako, samo za izveštajnu 2019. godinu elektronski primili 266.179 izveštaja.

Tokom juna je objavljen godišnji izveštaj o poslovanju privrede u 2019. godini, u kojem je domaća privreda sagledana sa aspekta uspešnosti poslovanja i finansijskog položaja domaće privrede. Izveštajem su obuhvaćeni podaci za statističke i druge potrebe za 2019. godinu, kao i zbirno obrađeni redovni godišnji finansijski izveštaji za 2018. godinu više od 104.000 privrednih društava, 1.500 ustanova i oko 108.600 preduzetnika. U APR-u se, trenutno završava obrada redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, koji se, podsećamo, ove godine podnose u drugim rokovima od uobičajenih.

Naime, u skladu sa Uredbom o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva i dostavlјanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, koju je Vlada Republike Srbije donela usled bolesti covid-19 izazvane virusom sars-cov-2, pomereni su rokovi za dostavlјanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu. Rok za dostavlјanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja ove godine ističe 4. avgusta, dok je rok za podnošenje konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja 3. septembar.

Na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, od 11. oktobra počeće sa radom Registar zdravstvenih ustanova, elektronska, centralna, javna baza podataka o registrovanim zdravstvenim ustanovama koje obavlјaju zdravstvenu delatnost na osnovu rešenja zdravstvenog, odnosno farmaceutskog inspektora, o ispunjenosti propisanih uslova za obavlјanje zdravstvene delatnosti. Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu, koja će istovremeno biti uspostavljena kada i registar, činiće, po prvi put, objedinjeni podaci o zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi na teritoriji Republike Srbije.

Do početka rada ovog registra, zdravstvene ustanove se registruju u nadležnim privrednim sudovima, a od oktobra registracija i ovih pravnih lica prelazi u nadležnost Agencije.


Kvalitetno i kontinuirano praćenje propisa ima veoma važnu ulogu u današnjem, izuzetno dinamičnom društvu, koje naš pravni i ekonomski sistem neprekidno prilagođava evrop-skim standardima i zahtevima ubrzanog razvoja informaci-one tehnologije. Kvalitetno i kontinuirano praćenje propisa pomaže kompanijama i preduzetnicima da se adekvatno i pravovremeno pripreme za primenu novih zakonskih reše-nja, da prilagode organizaciju za rad pod novim uslovima, pa samim tim da racionalnije planiraju i iskoriste vreme i resurse potrebne za obavljanje administrativnih poslova, sa što manje stresa i nepotrebnog čekanja pred šalterima.


Strateški cilj APR-a je da jednošalterski sistem pružanja usluga transformiše u sistem pružanja usluga bez šaltera.

Javni sektor to duguje građanima i privredi, a Agencija za privredne registre u tom sistemskom pristupu nastoji da pruži svoj doprinos, kroz konkretne operativne korake u implementaciji realnih reformi.

Sve veći je krug korisnika koji sa Agencijom komuniciraju isključivo u elektronskoj formi, bez papira i to kako u odnosu na osnivanje kompanije ili preduzetničke radnje, tako i u odnosu na procedure u oblasti evidentiranja stvarnih vlasnika, kompanijskog finansijskog izveštavanja, finansijskog lizinga itd.

Danas privrednici treba da budu, više nego ikada ranije, spremni na promene, da budu sposobni za prilagođavanje svojih poslovnih modela i organizacija tim stalnim promenama. Na to nas upućuju brzi informacioni razvoj i digitalizacija, ali i različite lokalne i globalne krize, od klimatskih promena do zdravstvenih kriza, kakvu je izazvala pandemija virusa kovid-19, koje neće brzo proći i koje zahtevaju od organizacija mnoga tehnička i strukturna prilagođavanja.



Email Print