O Odluci da se 2019. proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu
Marina Furtula za PRAVO U PRIVREDI
Paragraf intervju - FEBRUAR 2019
- Ono što je trenutno najaktuelnije, Vlada Republike Srbije je 1.2.2019. godine donela Odluku da se 2019. godina proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu kako bi se skrenula posebna pažnja javnosti na važnost ove oblasti. Jel možete da nam kažete nešto više o ovoj Odluci i šta ona podrazumeva?
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je podržalo inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije da se 2019. godina proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu, a Vlada Republike Srbije je usvojila Odluku. Tokom ove godine sprovodićemo niz aktivnosti koje će biti usmerene pre svega na donošenju dva veoma važna zakona u ovoj oblasti, ali i na organizaciju kampanja po okruzima i medijskih kampanja u cilju podizanja kulture prevencije i razvijanja svesti o značaju primene preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
U 2018. godini desile su se 53 smrtne povrede na radu, što je najviše u poslednjih dvanaest godina, od čega 15 u delatnosti građevinarstva, a 16 u delatnosti industrije, što predstavlja oko 58% od ukupnog broja smrtnih povreda na radu. Upravo iz ovog razloga Ministarstvo pokreće kampanju kako bi dodatnim aktivnostima uticalo na smanjenje broja povreda na radu.
- Predlog plana aktivnosti upućen je na razmatranje Socijalno - ekonomskom savetu Republike Srbije, kako bi se u obeležavanje ovih događaja uključili i socijalni partneri. Kada očekujete da će Savet dostaviti predlog plana aktivnosti i na šta će isti biti najviše baziran?
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sačinilo je Akcioni plan za sprovođenje Odluke o proglašenju 2019. godine za godinu bezbednosti i zdravlja na radu. Sastanak stalnog radnog tela Socijalno-ekonomskog saveta za pitanja bezbednosti i zdravlja na radu zakazan je za 13. februar na kome će se zauzeti stručni stav, a na prvoj narednoj sednici članovi Socijalno-ekonomskog saveta daće konačno mišljenje na Akcioni plan. Ministarstvo želi da se u obeležavanje godine bezbednosti i zdravlja na radu uključe socijalni partneri, kako bi zajedničkim radom doprineli unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu, kao oblasti koja je od opšteg društvenog značaja.
- Koji su dosadašnji rezultati sprovođenja Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine koju je Vlada donela zajedno sa Akcionim planom za njeno sprovođenje u poređenju sa Izveštajem o sprovođenju strategije za period od 2013. do 2017. godine?
Još uvek je rano da se sumiraju rezultati sprovođenja Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje imajući u vidu da je Vlada ovaj planski dokument donela 6. decembra 2018. godine. Svakako da je u odnosu na prethodnu strategiju ovaj dokument sveobuhvatniji i pregledniji, njegova sadržina je usaglašena sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, a ciljevi su usklađeni sa Strateškim okvirom za bezbednost i zdravlje na radu EU 2014-2020. Ministarstvo je krenulo u realizaciju Strategije i u tom smislu Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gospodin Zoran Đorđević formirao je Stručnu komisiju za bezbednost i zdravlje na radu čiji su zadaci između ostalog analiza podzakonskih propisa, analiza stanja makro sistema, loših pojava, kao i davanje predloga za prevazilaženje istih, identifikovanje primera dobre prakse i njihovo promovisanje, i dr.
- Izmene Pravilnika o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju odnose se pre svega na sadržinu i način popunjavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju, koji se popunjava u skladu sa napomenom koja je propisana na više od 30 strana. Kako očekujete da će se poslodavci snaći prilikom popunjavanja ovog Izveštaja obzirom na obimnost Napomene sa uputstvom za popunjavanje?
Obaveza donošenja izmena i dopuna Pravilnika o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju proistekla je iz Pregovaračkog poglavlja 18 - Statistika u cilju usaglašavanja sa Evropskom metodologijom povreda na radu (ESAW). Kako bi podaci o povredama na radu bili što precizniji uz novi obrazac izveštaja o povredi na radu sačinjeno je i detaljno uputstvo kako popuniti obrazac. Donošenjem izmena i dopuna ovog pravilnika popunjavanju izveštaja o povredi na radu pristupa se na potpuno nov i drugačiji način u odnosu na prethodni. Svakako će poslodavcima biti potrebno vreme da se prilagode. Uputstvo koje prati Obrazac izveštaja o povredi na radu je obimno upravo iz razloga da pomognemo poslodavcima da se što pre prilagode novom pristupu popunjavanja izveštaja o povredi na radu. Kada je oblast bezbednosti i zdravlja na radu u pitanju, Republika Srbija ide u korak sa svim zemljama članicama EU pa i kada je u pitanju analiza povreda na radu.
- Da li Uprava ima u planu da organizuje neku stručnu pomoć i edukaciju poslodavaca u cilju olakšane primene popunjavanja ovog Izveštaja?
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu daje sve potrebne informacije strankama koje imaju problem, ne samo kadaje pitanju popunjavanje Izveštaja o povredi na radu, već o svim drugim pitanjima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Pored svakodnevne komunikacije sa strankama uvek se odazivamo na pozive poslodavaca, sindikata i strukovnih udruženja da na seminarima, radionicama i okruglim stolovima prezentujemo pravilnu primenu propisa. Od početka primene novog obrasca nije bilo problema kada je u pitanju popunjavanje izveštaja. U svakom slučaju, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je servis građana Srbije i ukoliko se pojavi potreba da se organizuje određeni vid edukacije za popunjavanje ovog izveštaja to ćemo i uraditi.
- Da li je ratio propisivanja novog obrasca Izveštaja bilo lakše prikupljanje i evidentiranje podataka o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, budući da je za svaki podatak iz Izveštaja potrebno konsultovati šifre iz Napomene?
Obaveza Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu je da 2021. godine pošalje prve podatke Evrostatu o povredama na radu. Evrostat je kancelarija EU zadužena za statistiku, a njen glavni zadatak je obrada i objavljivanje uporednih statističkih podataka na nivou cele Evropske unije. Bez obzira na članstvo Republike Srbije u EU podaci o povredama na radu RS po prvi put će biti evidentirani u Evrostatu. Podaci će se odnositi na izvor i uzrok povrede na radu, proces rada, način povređivanja, fizičku aktivnost koju je zaposleni obavljao prilikom povređivanja, vrstu i težinu povrede, povređeni deo tela i sl. Ovakav način prikupljanja podataka omogućiće nam bolju analizu uzroka i pojava koji za posledicu imaju povrede na radu, a u cilju da se prilikom propisivanja preventivnih mera postigne što veći stepen zaštite života i zdravlja radnika.
- Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu su izvršene promene koje su više tehničke prirode, posebno ove koje se odnose na Pregled mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu ali i obaveštavanje zaposlenih kao i saradnju zaposlenih i poslodavaca. Svakako bi bilo korisno da ukažete čitaocima i na značaj ovih izmena?
Tačno je da su izmene i dopune Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu tehničke prirode, ali smo dužni da usklađujemo propise sa propisima Evropske unije. Razlog za predlaganje izmena i dopuna je i jedan vid kontrole primene ovog propisa u praksi, kao i želja da se ukoliko je moguće preuzmu još neki standardi EU u cilju bolje zaštite radnika. Sama primena propisa, osim tabele koja se odnosi na optimalne mikroklimatske uslove u radnim prostorijama, nije predstavljala problem u praksi. Naime, u tabeli optimalne mikroklimatske vrednosti su date u zavisnosti od fizičkih aktivnosti. U prethodnom pravilniku je bio naveden rad bez fizičkog naprezanja, što u praksi ne postoji. Sve propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu usklađujemo sa direktivama EU, ali i rešavamo probleme koji su se u prethodnom periodu pojavljivali u praksi.
- Da li Uprava ima u planu donošenje još nekih podzakonskih akata iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?
Da, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je pored donošenja dva zakona u planu rada za 2019. godinu predvidela da uradi analizu primene još nekih podzakonskih propisa i predloži njihovo poboljšanje, kao što su izmene i dopune Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci, Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju vibracijama i Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom. Povećana buka i vibracije pri korišćenju opreme za rad česti su uzroci oštećenja zdravlja radnika. Takođe je postalo pravilo da se sve više vremena provodi za računarima što na duži rok gledanougrožava zdravlje. Cilj izmene ovih podzakonskih propisa je da se rizik od oštećenja zdravlja smanji na najmanju moguću meru. Još uvek razmatramo mogućnost propisivanja pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri radu na visini. U 2018. godini od ukupnog broja smrtnih povreda na radu, 15 radnika je poginulo prilikom pada sa visine. Svi ovi pravilnici će biti usklađeni sa odgovarajućim direktivama EU.
- Uprava u saradnji sa socijalnim partnerima organizuje obeležavanje “28. aprila” kao Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i dodelu nacionalnih priznanja. Na koji način ova nacionalna priznanja doprinose afirmaciji bezbednosti i zdravlju na radu pravnih lica i preduzetnika, fizičkih lica, organizacija i udruženja, lica za bezbednost i zdravlje na radu, predstavnika zaposlenih, i svih onih koji svojim radom doprinose podizanju svesti kod zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu?
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nagrađuje najbolje kompanije i pojedince koji svojim zalaganjem doprinose podizanju standarda bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji. Zato svake godine 28. aprila na Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu i Dan bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa Inspektoratom za rad i socijalnim partnerima organizuje takmičenja za dodelu nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i to: Povelja “28. april” za pravna lica i preduzetnike u kategoriji do 250 i preko 250 zaposlenih, Plaketa “28. april” i Pohvalnica “28. april”. Iz godine u godinu broj privrednih subjekata koji konkurišu za ovu nagradu se povećava, a kriterijumi za odabir najboljih su sve zahtevniji. Bezbednost i zdravlje radnika je neprocenjiva vrednost i zato je važno nagraditi one koji poštujući te vrednosti ulažu u veću bezbednost na radu. Ovom prilikom pozivam sve kompanije, sindikalne organizacije i pojedince da se prijaveza dodelu nacionalnih priznanja za 2018. godinu. Konkurs je raspisan i nalazi se na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
- O budućem angažovanju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu...
Ove godine imamo obavezu donošenja dva zakona - novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakon o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete koji je potpuna novina u RS. Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donet je 2005. godine, pretrpeo je određene izmene i dopune 2015. godine, a u postupku je izrada novog teksta u cilju daljeg usklađivanja sa propisima EU, konvencijama MOR-a, usklađivanja mera bezbednosti i zdravlja na radu sa merama iz drugih propisa, kao i preciznije i drugačije uređenje pojedinih odredaba, kako bi se postigao veći nivo zaštite i bolja primena zakona. Zakonom o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete po prvi put će se propisati obaveza svih poslodavaca da osiguraju svoje radnike kako bi u slučaju povreda na radu dobili naknadu štete u najkraćem roku bez vođenja sudskih postupaka. Pored ova dva zakona u budućem radu Uprava za bezbednost i zdravlje na radu će pored konstantnog rada na unapređenju pravnog okvira u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu veliki akcenat staviti na podizanju kompetencija lica za bezbednost i zdravlje na radu i na njihovoj kontinuiranoj edukaciji.