Uloga Ministarstva pravde u pravosudnom sistemu

Maja Popović za Pravni komplet

Paragraf intervju - FEBRUAR 2021

Pre nešto više od tri meseca imenovani ste na funkciju ministarke pravde, te Vam ovom prilikom čestitamo na tome. Kao prioritet u mandatu najavili ste borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Da li su već preduzeti neki koraci u tom smeru?

Moja agenda prioriteta je u sadejstvu sa onom proklamovanom u ekspozeu predsednice Vlade. Svi smo u domenu svojih nadležnosti, a opet čvrsto koordinisani, posvećeni primarno jačanju demokratskih vrednosti kao temelja načela vladavine prava.

Ministarstvo pravde je nadležno za pripremu propisa koji se, pored ostalih, odnose na krivično zakonodavstvo, oblast borbe protiv korupcije, sudsko-organizacionih propisa, ali i usklađivanje međunarodne saradnje u oblasti borbe protiv korupcije, te ću se u dometu navedenog osvrnuti na aktivnosti koje preduzimamo.

Pre svega, posvećujemo značajnu pažnju praćenju sprovođenja propisa u oblastima koje normativno uređujemo, te smo u tom smislu urgentno sačinili nacrt predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji predlog je Vlada utvrdila na sednici održanoj dana 4. februara 2020. godine. Zapravo, prilikom izrade podzakonskih propisa čije je donošenje neophodno radi izvršavanja ovog zakona, a koji počinje da se primenjuje 12. marta ove godine, uočili smo potencijalno sporno poistovećivanje određenih rešenja sa onim ustaljenim u krivično-pravnoj terminologiji, te smo sa ovog, ali i drugih razloga blagovremeno normativno intervenisali. Predlog navedenog Zakona o izmenama i dopunama je u skupštinskoj proceduri.

Nadalje, sagledavamo efekte i preostalog seta propisa preventivnog, ali i represivnog karaktera i to: Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Krivičnog zakonika, Zakona o zaštiti uzbunjivača kao i Zakona o lobiranju. Iako imam kratku vremensku distancu proteklu od početka primene novog Zakona o sprečavanju korupcije do danas, ocenjujemo da smo ovim rešenjem unapredili efikasnost Agencije za borbu protiv korupcije.

Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 u svom segmentu “Borba protiv korupcije” sadrži niz aktivnosti čiji je primarni nosilac Ministarstvo pravde, a u pogledu kojih preduzimamo značajne korake. Sveobuhvatno posmatrano praktična implementacija svega postavljenog u ovom strateškom dokumentu iako od suštinskog značaja, okvirno podleže valjanoj koordinaciji poverenoj novom sastavu Koordinacionog tela koji je Vlada utvrdila, opet na inicijativu Ministarstva pravde kao nosećeg u novom monitoring i evaluacionom mehanizmu.

U toku je obrazovanje niza radnih grupa za potrebe intervenisanja u važećim propisima i to u Zakoniku o krivičnom postupku, Krivičnom zakoniku, Zakonu o javnom tužilaštvu, ali i onih za potrebe praktičnog operacionalizovanja koherentnog strateškog okvira u oblasti borbe protiv korupcije. Takođe, u toku je obrazovanje i radne grupe za izradu analize usklađenosti normativnog okira naše države sa preporukama FATF (Financial Action Task Force) za vođenje finansijskih istraga paralelno sa krivičnim istragama, na osnovu koje će biti izrađen planski dokument u oblasti borbe protiv finansijskog kriminala, čime se nastavljaju napori u domenu represivne borbe protiv korupcije.

Digitalizacija rada pravosudnih organa kao neodvojivi deo paketa unapređenja oblasti borbe protiv korupcije ima svoje mesto među aktivnostima koje preduzimamo kakva je i uspostavljanje elektronskog registra koruptivnih predmeta. Rok za isporuku testne verzije je kraj drugog kvartala ove godine. Ovu aktivnost sprovodimo uz pomoć USAID projekta “Government Accountability Initiative (GAI)” i ovakvo partnerstvo je samo jedno u nizu na koje smo ponosni bilo da se radi o finansijeru sa područja Sjedinjenih Američkih Država ili pak Evropske unije. Zaista značajnu vrstu podrške uživamo i smatram da se naše potrebe kao korisnika prepoznaju na valjan način.

Iskoristila bih priliku da pomenem i vrstan antikoruptivni alat u širem smislu koji svoje delovanje pre svega usmerava na preventivni teren kroz jačanje javnog poverenja u nosioce javnih ovlašćenja, a to je platforma eAukcija. U izvršnom postupku se danas potpuno transparentno učesnici prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari nadmeću, uz garantovanu anonimnost, što među njima, što prema eksternim interesentima.

Takođe, zaključivši nedavno sporazum sa Misijom OEBS u Srbiji privilegovano smo zahvaljujući Evropskoj uniji kao donatoru, obezbedili za pet viših sudova opremu namenjenu ispitivanju svedoka bez njihovog prisustva u sudnici, sve navedeno u okviru projekta “Podrška žrtava”.

Kadrovski kapaciteti, kao suštinska potpora represivnom režimu takođe dobijaju unapređeni pravni okvir. Posle više od 11 godina aktivirali smo rad na setu podzakonskih javnotužilačkih propisa, i to pre svih, na onom koji reguliše merila za određivanje broja osoblja. Na ovim izmenama radimo sa organizacijom Saveta Evrope. Takođe, proteklog meseca smo finalizovali nacrt Strategije ljudskih resursa u pravosuđu i uputili na prethodno mišljenje i Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva.

U planu je i jačanje kapaciteta službe finansijske forenzike u Tužilaštvu za organizovani kriminal i drugim organima, kao i nabavka tehničke opreme za TOK i posebna odeljenja za suzbijanje korupcije u višim javnim tužilaštvima, čime će se obezbediti uslovi za njihov efikasniji rad.

Moram da napomenem neizostavni segment kriterijuma efikasnosti pravosudnih organa, a to su infrastrukturna ulaganja. Radimo na izgradnji impozantnog objekta namenjenog smeštaju svih pravosudnih organa u Kragujevcu, ukupne bruto izgrađene površine 24.473,46 m2. Do sada izvedeno oko 85% radova - te utrošeno 2.401.457.579 dinara. Završetak i predaja objekta na upotrebu planirana je za drugi kvartal 2021. godine. Takođe, rekonstruišemo bivšu kasarnu “Filip Kljajić” za potrebe pravosudnih organa u Nišu - ukupne bruto površine 10.200 m2 koja investicija je procenjena na oko 800.000.000 dinara.

Na kraju, osvrnuću se i na međunarodnu saradnju i brojne aktivnosti preduzete na tom planu u prethodnom periodu. Već duže vreme sprovodimo aktivnosti usmerene na suzbijanje transnacionalnog organizovanog kriminala i svih oblika teških krivičnih dela sa prekograničnim obeležjem. Suzbijanje organizovanog kriminala i razvoj međunarodne saradnje zauzima, naročito imajući u vidu geopolitički položaj Republike Srbije, visok stepen prioriteta u radu srpskih pravosudnih organa i policije. Prema tome, Republika Srbija je ratifikovala sve važnije međunarodne konvencije, koje se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala i drugih oblika kriminala i ugradila ih u sastavni deo svog zakonodavstva.

Primenjujući ratifikovane međunarodne ugovore i domaće zakonodavstvo, Republika Srbija takođe ostvaruje intenzivnu i efikasnu saradnju sa EUROJUST-om i Evropskom pravosudnom mrežom. Dana 12. novembra 2019. godine potpisan je Sporazum o saradnji između Republike Srbije i EUROJUST-a, koji se primenjuje od 11. decembra 2019. godine, a omogućio je uspostavljanje Kancelarije tužioca za vezu sa sedištem u Hagu. Zaključenjem navedenog sporazuma osigurana je unapređena operativna i strateška pravosudna saradnja i delotvorna razmena informacija i dokaza sa ovom organizacijom. U cilju olakšanja unapređene saradnje Republičko javno tužilaštvo je u martu 2020. godine uputilo zamenika Republičkog javnog tužioca kao tužioca za vezu u EUROJUST.

Nastavljena je i efikasna pravosudna saradnja i delotvorna razmena informacija putem Evropske pravosudne mreže (EJN) preko imenovanih kontakt tačaka za saradnju ispred Ministarstva pravde i drugih pravosudnih organa. Kontakt tačke zadužene su da omoguće lakše izvršenje zamolnica pružanjem neophodnih informacija i podataka o nadležnim organima i važećim domaćim propisima, praćenjem izvršenja zamolnica i po potrebi ubrzavanjem procesa postupanja i unapređenjem međunarodne saradnje u istragama i krivičnom gonjenju.

Uspostavljena bliska prekogranična saradnja i delotvorna razmena informacija između nadležnih srpskih organa sa kolegama iz Evrope od suštinskog su značaja za efikasnu i odlučnu borbu protiv teških oblika kriminala koji ne poznaje državne granice.

Od usvajanja Drugog izveštaja usklađenosti Republike Srbije sa GRECO preporukama u okviru četvrtog kruga evaluacije u oktobru 2020. godine, ispunjena je jedina preporuka, koja je do sada bila u potpunosti neispunjena i to usvajanjem Kodeksa ponašanja narodnih poslanika (“Sl. glasnik RS”, br. 156/2020) dana 24. decembra 2020. godine. U okviru ovog kruga GRECO evaluacije više ni jedna preporuka nije uopšte neispunjena. Određene GRECO preporuke, međutim, preostaju delimično ispunjene, imajući u vidu da su mnoge preporuke Saveta Evrope neposredno vezane za Ustavne amandmane, pa samim tim Savet Evrope nije u mogućnosti da tretira konkretne preporuke ispunjenim dok se Ustav Republike Srbije ne izmeni.

U 2021. godini planirane su brojne GRECO aktivnosti, koje će se svakako naći u fokusu rada Vlade Republike Srbije. U aprilu očekujemo državnu posetu GRECO evaluacionog tima u okviru petog kruga evaluacije, kada ćemo imati priliku da neposredno sarađujemo sa njihovim ekspertima u pronalaženju optimalnih rešenja za našu državu.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je da je došlo do smanjenja stope prenaseljenosti kao rezultat intenzivnih napora da se poboljšaju uslovi u kojima borave lica lišena slobode, što je prikazano i u poslednjem izveštaju SE. Kako funkcioniše sistem izvršenja krivičnih sankcija u uslovima korone?

Sve vreme trajanja opasnosti od širenja zarazne bolesti COVID-19 uspešnim preventivnim merama sprečena su oboljevanja većeg broja lica lišenih slobode i zaposlenih, a zdravstvena zaštita je obezbeđena na jednakom nivou kao u civilnom zdravstvu. Uprava je ostvarila neposrednu saradnju sa Institutom za javno zdravlje Srbije i Infektivnom klinikom KC Srbije, koji su nam pružili svu potrebnu podršku i uputili preporuke o prevenciji i zaštiti od širenja korona virusa u zavodima.

Na osnovu preporuka zavodi su upućeni na kontakt sa teritorijalno najbližim zavodom za javno zdravlje u cilju dobijanja potrebnih informacija i saradnje u slučaju postavljanja sumnje na infekciju kod lica lišenih slobode ili zaposlenih.

U nameri postupanja u skladu sa Izjavom o principima vezanim za tretman lica lišenih slobode u kontekstu trenutne pandemije Saveta Evrope izdata je naredba da se osuđenim licima omogući maksimalno korišćenje telefonskih govornica, kao i pritvorenicima uz konsultacije sa postupajućim sudijama. U zavisnosti od organizacionih i tehničkih mogućnosti u pojedninim zavodima uvedena je mogućnost komunikacije osuđenih lica sa porodicom preko aplikacija Skajp i Vajber.

Nadalje u skladu sa preporukama datim u Izjavi Saveta Evrope, primenjivani su mehanizmi za snižavanje kazne zatvora licima lišenim slobode i raniji otpust iz zatvora, kao i mehanizmi za ukidanje mere pritvora u svim slučajevima u kojima su ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Sve preduzete mere (privremeno ograničenje i suspenzija poseta osuđenim licima, radnog angažovanja van zavoda, korišćenja vanzavodskih prava i pogodnosti) sprovedene su sa ciljem zaštite lica lišenih slobode, tako da nivo zaštite njihovih prava nije smanjen, osim u neophodnom obimu u cilju sprečavanja moguće epidemije virusa u zatvorima. Navedene mere redovno su preispitivane, u skladu sa preporukama nadležnih organa i trenutnog stanja u državi, tako da su od 12. maja 2020. godine, ponovo uspostavljene posete osuđenim licima, uz obavezne mere zaštite (merenje temperature, prolazak kroz dezo barijere, dezinfekciju ruku, obavezno korišćenje zaštitnih maski i rukavica).

Osuđenici u srpskim zatvorima dobrovoljno su se angažovali u proizvodnji maski i zaštitnih odela u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19. Takođe, organizovali su akciju ustupanja obroka za najugroženije stanovništvo u pandemiji, čime su pokazali društvenu odgovornost u situaciji koja je teška za celo društvo.

Do sada je podneto nekoliko inicijativa za dono šenje novog zakona o amnestiji. Dokle se stiglo u tom postupku?

Zaista razmatram sve inicijative u vezi sa pitanjem amnestije, uključujući i opseg onih u odnosu na koje bi postojala potencijalna buduća primena. Uveravam vas i vaše čitaoce, da ćemo se u donošenju konačne odluke rukovoditi najboljim interesom čitave zajednice.

U toku prošle godine došlo je do nesporazuma na relaciji advokatska komora - javni beležnicirepublički geodetski zavod usled različitog tumačenja pravnih normi. Da li je ministarstvo uspelo na neki način da pomogne u prevazilaženju ovih nesporazuma?

U odgovoru na vaše pitanje, pre svega bih skrenula pažnju na vanredno uspešne reformske procese koji su se odvili u ovoj materiji i danas predstavljaju primer uspešne automatizacije rada nosilaca javnih ovlašćenja. Svedoci smo da su kancelarije javnih beležnika centralno mesto za sve stranke kada je u pitanju promet nepokretnosti. Građani i pravna lica su lišena ranijeg znatnog angažovanja praćenog i gubitkom vremena i novca za operacionalizovanje prometa u svim njegovim fazama koje slede nakon solemnizacije privatne isprave, odnosno sačinjavanja javnobeležničkog zapisa. Ovo podrazumeva da se nakon posete jedne adrese i to javnobeležničke kancelarije, celokupni dalji obavezujući postupci aktiviraju jednostavnim informatičkim alatima. To dalje znači da javni beležnik služeći se aplikacijom koju je razvilo i održava Ministarstvo pravde, pod nazivom ProNep, automatski dostavlja ispravu podobnu za uknjižbu nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, ali i nadležnoj Poreskoj upravi. Posle višedecenijske prakse neposrednog odlaska kod organa za upis prava svojine, nekada zemljišno-knjižna odeljenja nadležnih sudova, a danas Službe za katastar nepokretnosti, ali i podnošenja poreskih prijava danas imamo potpuno automatizovan proces. Danas se poreske obaveze i one jednokratne i one koje se kontinuirano izmiruju u zakonski oročenim periodima, razrezuju automatski. Za ovu reformu su i predstavnici Ministarstva pravde, zajedno sa predstavnicima poreskih organa nagrađeni za izvanredan rezultat od strane Nacionalne alijanse za lokalno-ekonomski razvoj.

Sve gore navedno posredno svedoči o uigranom, partnerskom pristupu u sprovođenju reformskih procesa, koji napredak je zabeležila i Svetska banka u svom redovnom rangiranju država sveta po pitanju uslova poslovanja. U tom smislu i predstavnici Ministarstva pravde s jedne strane i predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali i predstavnici Poreske uprave s druge strane su uložili izuzetne napore da danas i naši građani i naša privreda uživa relaksiran tretman u oblasti prometa nepokretnosti. Određenih disonantnih tonova tokom prošle godine jeste bilo, no konstruktivno se pristupilo rešavanju svih izazova i na kraju na opšte zadovoljstvo svih, a uz posredovanje predsednice Vlade, postignut je urgentan dogovor i potpuna saglasnost.

Što se advokatske profesije tiče koristiću se onim što su i moji prethodnici isticali. Rukovodstvo Advokatske komore Srbije, ali i svih komora u njenom sastavu, predano radi na održavanju konstruktivnog dijaloga sa Ministarstvom pravde.

Za nas je advokatura apsolutno jedan od nosećih stubova pravosudnog sistema. U tom smislu Ministarstvo pravde je čvrsto stalo uz predstavnike ove profesije u pogledu razmatranja njihovih predloga za unapređenje rada Službi za katastar nepokretnosti. Vlada svojim autoritetom nosi ovaj proces, savetnici predsednice Vlade redovno održavaju sastanke na kojima Ministarstvo pravde uzima učešće i osluškuje sa kojim izazovima se suočavaju predstavnici advokatske profesije u cilju posvećenog pristupa u njihovom prevazilaženju. Ne mogu da ne iskoristim priliku da se zahvalim podršci ovog esnafa na uspostavljanju prvog pravnog okvira koji reguliše besplatnu pravnu pomoć.

Međunarodni dan ljudskih prava 10. decembar je obeležen i u Srbiji. Freedom house kao i godišnji izveštaj Evropske komisije o stanju ljudskih prava u Srbiji kažu da je zaštita ljudskih prava i zaštita od diskriminacije na niskom nivou. Šta je potrebno preduzeti kako bi se proces pokrenuo na bolje?

Ostvarivanje punog kataloga ljudskih prava i eliminisanje neravnopravnosti je trajni proces kome je Vlada Republike Srbije u potpunosti posvećena i koji zahteva koordinisani rad svih državnih organa uz saradnju sa civilnim društvomi akademskom zajednicom. Posvećenost univerzalnim vrednostima zaštite ljudskih prava Vlada Srbije je iskazala i formiranjem posebnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Ministarstvo pravde, iz svojih nadležnosti, daje značajan doprinos unapređenju zaštite ljudskih prava uz puno poštovanje jednakosti svih građana. Upravo imajući u vidu da je sistematski dugoročan rad nužan za dostizanje visokih međunarodnih standarda u oblasti ljudskih i manjinskih prava Ministarstvo pravde ovim temama pristupa na strateški način kroz usvajanje i realizaciju niza strateških dokumenata koji u svom središtu imaju ljudska prava i jednakost građana. Izazovna 2020. godina nije uticala na posvećenost Ministarstva pravde koje je uspešno okončalo rad na izradi revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava, Strategije razvoja pravosuđa za period 2020-2025. godine i Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period 20202025. godine sa akcionim planom. Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 predstavlja krovni strateški dokument koji sadrži i čitavo potpoglavlje posvećeno ljudskim pravima u okviru koga su razvijene precizne aktivnosti iz raznih oblasti uključujući zaštitu od torture, slobodu izražavanja, prava deteta, rodnu ravnopravnost, procesne garancije, prava osoba sa invaliditetom, antidiskriminaciju, zabranu rasizma i ksenofobije i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako bi se unapredio nivo realizacije, ali i jasnije pratili stvarni efekti primene Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 sadrži značajno unapređene indikatore uticaja i rezultata. Jedan od najznačajnih preduslova za ostvarivanje ljudskih prava je pravosuđe osposobljeno da ispuni svoju ulogu poslednje odbrane ljudskih prava. Strategija razvoja pravosuđa za period 2020-2025. nastavlja na tragu uspešne reforme i fokusira se na dalji razvoj efikasnosti, nezavisnosti, nepristrasnosti i stručnosti celokupnog pravosudnog sistema. Ministarstvo pravde ima zavidno iskustvo u monitoringu realizacije strateških dokumenata i na bazi ovog iskustva formirano je Koordinaciono telo za sprovođenje AP za PG 23 u čiji sastav ulaze najvažniji organi iz PG 23 i čijim radom predsedava ministar pravde. Upravo promenom monitoring sistema na način da se monitoring telu daje značajan autoritet očekujemo da će doneti do vidljivog napretka u radu na reformskim aktivnostima od značaja za ljudska prava.

Ministarstvo pravde je posebno ponosno na Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela čijom će realizacijom Srbija ispuniti jedan od kompleksnih zahteva pregovaračkog procesa usklađivanja sa EU Direktivom o pravima žrtava, ali i učiniti veliki korak ka zaštiti prava jedne od najranjivijih kategorija lica, žrtava i svedoka krivičnih dela. Realizacija ove strategije će omogućiti stvaranje Nacionalne mreže službi za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela i obezbediti svim žrtvama jednaka prava bez obzira gde u Srbiji se nalaze. Istovremeno, Ministarstvo pravde aktivno prati sprovođenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je jedan od najvažnijih propisa u oblasti zaštite žena od nasilja. Konačno, Ministarstvo pravde aktivno prati sprovođenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji je stupio na snagu 1. oktobra 2019. godine i omogućio da i najugroženije grupe imaju pravo na adekvatnu pravnu pomoć. Za samo godinu dana primene, pravo na besplatnu pravnu pomoć je ostvarilo 3.340 građana, dok je 24.355 građana koristilo besplatnu pravnu podršku kao vid primarne pravne pomoći.

Ministarstvo pravde je na poziv Društva sudija Srbije prihvatilo poziv da održe sastanak kako bi razgovarali o očekivanoj promeni Ustava. Da li ćemo do kraja ove godine uspeti da usaglasimo tekst izmena Ustava?

I u odgovoru na ovo pitanje bih iznela hronološki sled čitavog angažmana ovog resora.

Ministarstvo pravde je konstruktivan partner svih činilaca sektora pravosuđa, koje neizostavno čine i strukovna udruženja. Takav pristup mora da se održi i atmosfera dijaloga je aposolutni imperativ.

Nakon više godina rada, važeći Ustav Republike Srbije proglašen je 8. novembra 2006. godine u Narodnoj skupštini. Na zahtev Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Venecijanska komisija je razmatrala ovaj dokument i marta 2007. godine na svom 70. plenarnom zasedanju usvojila je Mišljenje o Ustavu Srbije. Već u zaključku ovog Mišljenja navedeno je da će biti potrebno da se izmene odgovarajuće odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe zbog ukupnog utiska o preteranom uticaju parlamenta na pravosuđe. Ovaj zahtev ponavljan je iz godine u godinu i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije.

Akcioni plan za Poglavlje 23, izrađen u skladu sa preporukama iz Izveštaja o skriningu za Pregovaračko poglavlje 23, a usvojen 27. aprila 2016. godine, kao prve aktivnosti predvideo je upravo promenu Ustava iz 2006. godine u delu koji se odnosi na pravosuđe. U okviru Javne rasprave (konsultacija) Ministarstvo pravde je, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, 19. maja 2017. godine objavilo javni poziv za učešće organizacija civilnog društva u konsultativnom procesu, kojim je pozvan nevladin sektor da uputi svoje predloge za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa. Radi transparentnosti svi pristigli prilozi objavljeni su na veb stranicama Ministarstva pravde i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Predlozi koji se odnose na pravosuđe analizirani su, poređena su sva ponuđenih rešenja i uzeta su u obzir pri izradi radnog teksta amandmana. Pored toga, širom Republike Srbije u periodu od jula do novembra 2017. godine organizovan je ciklus konsultacija koji je obuhvatio šest okruglih stolova na kojima su se obrađivale teme koje su izdvojene kao relevantne za predstojeće izmene (nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca; Sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca; Stručnost nosilaca pravosudnih funkcija i uloga Pravosudne akademije; Izbor i mandat nosilaca pravosudnih funkcija i Izvori prava i sudska praksa). Nakon serije okruglih stolova na kojima se diskutovalo o datim predlozima i uz konsultacije sa ekspertom Saveta Evrope, izrađena je prva verzija radnog teksta ustavnih amandmana koja je objavljena 22. januara 2018. godine uz poziv da sva zainteresovana lica, državni organi i organizacije civilnog društva pošalju svoje obrazložene komentare i sugestije. Istovremeno, organizovan je novi krug okruglih stolova.

U skladu sa komentarima i sugestijama i na osnovu zaključaka sa javne rasprave, sačinjena je druga verzija amandmana, koju je Ministarstvo pravde objavilo 13. aprila 2018. godine i istovremeno uputilo Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

Na plenarnoj sednici održanoj 22. juna 2018. Venecijanska komisija je usvojila mišljenje, sa preporukama, na Nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije u oblasti pravosuđa.

Ministarstvo pravde je 11. septembra 2018. godine na svojoj interent stranici objavilo novu treću verziju radnog teksta predloga ustavnih amandmana koja je usklađena sa preporukama iz mišljenja Venecijanske komisije.

Uzimajući u obzir izložena mišljenja i sugestije predstavnika relevantnih državnih institucija, strukovnih udruženja i civilnog društva na okruglom stolu održanom 18. septembra, kao i zaključke Pravne analize ustavnog okvira o pravosuđu u Republici Srbiji, Ministarstvo pravde je revidiralo radni tekst ustavnih amandmana i objavilo konačnu četvrtu verziju 15. oktobra 2018. godine.

Finalna, četvrta, verzija nacrta ustavnih amandmana je poslata i Venecijanskoj komisiji na ocenu. Venecijanska komisija je 22. oktobra 2018. godine objavila Memorandum Sekretarijata o kompatibilnosti nacrta amandmana na ustavne odredbe o pravosuđu sa Mišljenjem Venecijanske komisije o nacrtu Amandmana na ustavne odredbe o pravosuđu u kome je zaključeno da je postupljeno prema preporukama iz Mišljenja Venecijanske komisije, odnosno da su preporuke koje je Venecijanska komisija dala u svom Mišljenju inkorporirane u konačni Nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije u oblasti pravosuđa.

Shodno ustanovljenoj parlamentarnoj praksi posle održanih izbora, konstituisanja Narodne skupštine i izbora Vlade, novoizabrana Vlada povlači iz skupštinske procedure sve predloge zakona i drugih akata koje je Narodnoj skupštini predložila prethodna Vlada. U skladu sa tim Vlada je 29. oktobra 2020. godine povukla predloge akata prethodne Vlade među kojima je i Predlog za promenu Ustava Republike Srbije koji je prethodna Vlada dostavila Narodnoj skupštini 30. novembra 2018. godine. Vlada je utvrdila Predlog promene Ustava na sednici održanoj 3. decembra. Nakon toga, shodno Ustavu, Zakonu o Narodnoj skupštini i Poslovniku Narodne skupštine neophodno je da Narodna skupština 2/3 većinom od ukupnog broja narodnih poslanika usvoji Predlog za promenu Ustava koji je predložila Vlada kao ovlašćeni predlagač. Nakon toga, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine utvrđuje predlog akta o promeni Ustava u obliku amandmana na Ustav, kao i Predlog ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava. Ove akte Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrđuje većinom glasova od ukupnog broja članova odbora. Na sednicu nadležnog odbora obavezno se poziva predstavnik podnosioca Predloga za promenu Ustava, što bi u konkretnom slučaju bio predsednik Vlade. Posle toga, ako akti budu usvojeni na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbor podnosi predsedniku Narodne skupštine Predlog akta o promeni Ustava (Amandmane na Ustav) i Predlog ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava, a predsednik Narodne skupštine ih dostavlja narodnim poslanicima. Uz ove akte Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podnosi i Predlog odluke o raspisivanju referenduma, ako je prema Ustavu referendum obavezan radi potvrđivanja Predloga za promenu Ustava. Predlog za promenu Ustava smatra se usvojenim kada za njega glasa najmanje 2/3 od ukupnog broja narodnih poslanika. Posle toga kada je to Ustavom propisano o promeni Ustava se izjašnjavaju građani na referendumu najkasnije u roku od 60 dana od dana kada je Narodna skupština usvojila akt o promeni Ustava. Konačno promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.

Pozdravljam i zaista izražavam neizmerno profesionalno zadovoljstvo na nadam se budućoj saradnji sa Društvom sudija Srbije na izradi zakonskih tekstova odnosno izmena i dopuna u oblastima za čije normativno uređenje smo nadležni i počećemo od Zakona o parničnom postupku.

Koji su projekti u planu u narednom periodu i koje zakonske novine možemo očekivati u toku ove godine?

Pre svih, kada se radi o građanskoj materiji, intervenisanje u Zakonu o parničnom postupku u smislu definisanja rešenja koja se odnose na potpuno dvosmerno elektronsko opštenje suda i stranaka, ali i suda i drugih državnih organa i organizacija. Uspostavljanje elektronske oglasne table radi stvaranja fikcije urednosti dostave, ali i uspostavljanje ePravosudnog sandučeta za nas je prioritet prevazilaženja višedecenijskog problema dostavljanja. Izmenama i dopunama ovog zakona ćemo konačno pokušati da rešimo opterećenost beogradskog pravosuđa i već razmatramo niz ideja u tom pravcu.

Razvijamo istovremeno više softverskih rešenja u cilju omogućavanja dislociranog obavljanja pravnih poslova kakvi su registar testamenata, registar punomoćja, onlajn podnošenje pritužbi na rad pravosudnih organa, ali i nešto što predstavlja po uzoru na eAukciju automatizaciju čitavog postupka, a to je eIzvršenje. eIzvršenje je funkcionalnost aplikacije koju je razvilo i održava Ministarstvo pravde za potrebe elektronskog vođenja postupaka eSud.

Danas možete elektronski voditi upravni spor u našoj zemlji, a krajem drugog kvartala ove godine moći ćete i izvršni postupak i postupak obezbeđenja i to one u kojima pravna lica i preduzetnici figuriraju kao stranke.

Dalje unapređenje pravnog okvira koji reguliše delatnost javnih beležnika, zatim novi pravni okvir za sudske veštake, prevodioce i tumače, novi Zakon o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, izmene i dopune Zakona o prekršajima samo su neki od normativnih poduhvata koji nas očekuju. Postavili smo izuzetno ambicioznu agendu.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Elektronske baze propisa su neizostavni alat u našem svakodnevnom radu. Pohvaljujem napore kompanije Paragraf da sveobuhvatnim pristupom pokriju sve relevantne tokove u normativnoj praksi, uvek se koncentrišući na domen primene prava.

Želim vam sve najbolje u budućem radu.