O evrointegracijama...
Katarina Obradović Jovanović za PRAVO U PRIVREDI
Paragraf intervju - MART 2017
Koje konkretne koristi, od otvaranja ovog poglavlja, mogu imati privredni subjekti u Republici Srbiji?
Poglavlje 20 otvoreno je zahvaljujući pomacima koje je Srbija do sada napravila kada su ove oblasti u pitanju.
Podsetiću da smo doneli Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i da je Vlada od prošle godine udružila snage i kapacitete da obezbedi programe podrške za razvoj ovog privrednog sektora. Takođe, u saradnji sa Svetskom bankom započeli smo aktivnosti na reviziji dela industrijske politike.
Instrumenti podrške (programi finansijske pomoći) Ministarstva privrede koji su danas dostupni malim i srednjim preduzećima konci pirani su na način na koji ovakvi vidovi podrš ke funkcionišu u evropskim zemljama - izvori finansiranja se razvijaju u saradnji sa bankarskim sektorom. Zato je Ministarstvo privrede svoje najznačajnije programe podrške, poput programa za nabavku opreme, baziralo na saradnji sa bankarskim sektorom.
Usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU u segmentu preduzetništva i industrijske politike ima pozitivan uticaj na unapređenje postojećeg poslovnog ambijenta, a samim tim i na jačanje konkurentnosti domaće privrede na stranim tržištima, unapređeno poslovanje u skladu sa EU standardima, ali i na nova zapošljavanja.
Napominjemo da je Pregovaračko poglavlje 20 samo jedno od 35 poglavlja koje Republika Srbija treba da zatvori u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Sa smernicama koje dobijamo u procesu pregovora stičemo i značajne preporuke kako da se unapredi postojeće poslovno okruženje u cilju daljeg jačanja preduzetništva i industrije, ali i druge smernice u ostalim segmentima od značaja za unapređenje životnog standarda naših građana.
Da li će u periodu usklađivanja domaćih uslova poslovanja sa evropskim, doći do značajnijih promena, ograničenja ili obaveza za privredne subjekte koji obavljaju pojedine delatnosti? Promene kojih zakona možemo očekivati, a u smislu obaveza iz ovog poglavlja?
Ne očekujem neke veće promene u obavezama privrednika, jer za razliku od drugih poglavlja koja se uglavnom odnose na usklađivanje propisa sa Evropskom unijom, Poglavlje 20 se odnosi na usklađivanje načina na koji se vode politika za razvoj malih i srednjih preduzeća i industrijska politika.
Ne postoje striktni zahtevi u ovom pogledu iz Evropske unije zato što privreda svake zemlje ima svoje specifičnosti i prednosti, pa i svoje politike kreiraju u skladu sa njima, ali bi trebalo da budu usaglašene sa pravcima razvoja utvrđenim u Strategiji Evropa 2020, nastojeći da ispune ciljeve pametnog, održivog i inkluzivnog rasta.
Iz politika proističu mere za razvoj ovih sektora, zato nam u narednom periodu predstoji da zajedno sa Evropskom komisijom, unapredimo pristup i načine na koji vodimo ove dve politike, kako bismo pripremili nove programe podrške za razvoj privrede i sproveli dalje aktivnosti na unapređenju privrednog ambijenta.
Šta će biti najteže, po Vašoj proceni, od uslova, odnosno merila koje je potrebno ispuniti za zatvaranje Poglavlja 20?
Otvaranjem Pregovaračkog poglavlja 20, Republike Srbija je dobila pozitivnu ocenu u dosadašnjem delu reformi koje se odnose na uslove poslovanja malih i srednjih preduzeća, što pre svega obuhvata usvajanje i sprovođenje nekoliko strategija koje podržavaju poslovanje preduzeća i industrijsku politiku.
Dalje unapređenje kapaciteta za kreiranje industrijskih politika, odnosno razvijanje nove sveobuhvatne industrijske politike koja će obuhvatiti principe obuhvaćene politikama EU, predstavlja glavno merilo za zatvaranje ovog poglavlja.
Kada očekujete zatvaranje Poglavlja 20?
Zatvaranje poglavlja zavisi od dinamike izrade i sprovođenja nove industrijske strategije i daljeg usaglašavanja po drugim pitanjima koji se odnose na jačanje administrativnih kapaciteta Republike Srbije da sprovode delotvornu politiku preduzetništva i industrijsku politiku. O daljem napretku u sprovođenju pravnih tekovina EU, Republika Srbija će redovno izveštavati i dostavljati detaljne informacije Savetu za stabilizaciju i pridruživanje, na osnovu čije ocene zavisi i konačna odluka o ispunjenosti svih predviđenih uslova i merila za zatvaranje poglavlja.
Otvaranje kojih još poglavlja bi bilo značajno za unapređenje preduzetništva i poslovanja uopšte u Republici Srbiji i zašto?
Posebnu pažnju treba posvetiti vezama između ovog poglavlja i drugih pregovaračkih poglavlja, koji su poput Pregovaračkog poglavlja 1: Slobodno kretanje robe, mnogo značajniji za usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i jačanju postojećih kapaciteta usmerenih ka unapređenju konkurentnosti domaće privrede na stranim tržištima.
Kako biste ocenili 2016. godinu? Da li je prva godina preduzetništva dala rezultate?
150 početnika u poslovanju je podržano samo kroz jedan program Ministarstva privrede i Fonda za razvoj, ali ih je mnogo više privrednika, ne samo početnika, oko 7500, kroz ostalih 18 programa dobilo podršku različitih institucija. Podršku, kako je najavljeno nastavljamo i u ovoj i u narednih deset godina, jer želimo da obezbedimo kontinuitet kako u finansijskoj podršci, tako i u aktivnostima na uređenju poslovnog okruženja.
Po čemu će se razlikovati 2017. godina, odnosno koje novine donosi ova godina, kao prva godina Dekade preduzetništva?
Ove godine je obezbeđeno više sredstava nego prethodne, preko 18 milijardi dinara - za podsticaje zapošljavanju, preko Ministarstva rada i NSZ, za nabavku opreme, investicije u pogone i razvoj preduzeća, preko Ministarstva privrede, Fonda za razvoj i poslovnih banaka, za uvođenje standarda u poslovanje preko RAS-a, podršku izvoznicima preko Agencije za osiguranje izvoza ili RAS-a, za inovacije preko Fonda za inovacionu delatnost.
Pored ovih budžetskih sredstava država je obezbedila još oko 164 miliona evra povoljne kreditne podrške iz evropskih programa koje je privrednicima dostupna preko poslovnih banaka.
U pogledu podrške MSPP Srbija se ugleda na EU i bazira je na istim principima. Nastojanje je da u narednom periodu što efikasnije usmerimo sredstva iz evropskih fondova i učinimo ih pristupačnim za naša mala i srednja preduzeća. Uz ovu pomoć EU i uz snažnu podršku iz budžeta, kao i dodatnim uređenjem poslovnog okruženja, podrškom u pogledu uvođenja standarda, naša preduzeća će imati nikada veći impuls za razvoj i uključivanje u velike tržišne tokove i biće pouzdani nosioce razvoja privrede.
Koje privredne delatnosti mogu da očekuju najveću podršku i u čemu će se ista ogledati? Da li određene grupe preduzetnika mogu da očekuju veću podršku, kao npr. realizacija projekata unapređenja ženskog preduzetništva?
Kroz sve ove programe država prvenstveno podstiče proizvodni sektor. Od proizvodnih delatnosti najviše zainteresovanih je bilo za proizvodnju hleba, peciva, kolača, preradu mleka, voća, izradu nameštaja, a od uslužnih stomatološke ordinacije, dečije igraonice, automehaničarske i sl.
Da li biste izdvojili još neki program Ministarstva, a koji je od značaja za preduzetništvo, koji je u toku ili u pripremi?
Nedavno smo raspisali i javni poziv za dodelu sredstava podsticaja za direktne investicije u skladu sa Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija. Ideja je da se podrže i manji investicioni projekti, a posebno oni u nerazvijenim i devastiranim područjima, u kom slučaju se podsticajna sredstva mogu dodeliti i za realizaciju projekata vrednosti od najmanje 100.000 evra i sa zapošljavanjem najmanje 10 novih radnika.