Dosadašnji uspesi i budući izazovi u radu Apelacionog suda u Beogradu

Poslednjih godina Apelacioni sud u Beogradu je često u centru pažnje medija, posebno kod visoko profilisanih slučajeva. Građani Srbije, koji većinski nemaju pravničko obrazovanje često budu zbunjeni i ne znaju koja je tu uloga Apelacionog suda i o čemu je on to zapravo odlučivao, tako da ajde da za početak malo približimo nestručnoj javnosti ulogu Apelacionog suda u domaćem pravnom sistemu.

Rad Apelacionog suda u Beogradu je, od formiranja 2010. godine, izazivao veliku pažnju javnosti jer ima nadležnost, za razliku od ostalih apelacionih sudova, na teritoriji cele Republike Srbije za predmete iz oblasti organizovanog kriminala, ratnih zločina i najveći broj dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala. Takođe, Apelacioni sud u Beogradu ima nadležnost na teritoriji cele Republike Srbije za sporove proistekle iz primene Zakona o javnom informisanju, kao i za sporove o autorskim i srodnim pravima. Ako želimo da približimo rad apelacionih sudova građanima najbolji opis bi bio da ti sudovi vrše kontrolu rada nižestepenih sudova sa svog područja, te utvrđuju da li je pravilno rešen određeni pravni problem pred nižestepenim sudom i pred njima se, uglavnom, pravnosnažno okončavaju postupci.

Veliki broj predmeta i dugotrajni sudski postupci su problem sudova na svim instancama. Na koji način se Apelacioni sud nosi sa ovim problemom?

Apelacioni sud u Beogradu možda nije prava adresa za to Vaše pitanje jer pred ovim sudom postupci, po pravilu, traju relativno kratko, te se rešavaju u zakonskim rokovima (devet meseci za građanske predmete koji nisu po zakonu hitni i četiri meseca za krivične predmete koji nisu po zakonu hitni). Imajući u vidu da Apelacioni sud u Beogradu svakodnevno zadužuje veliki broj predmeta starih po datumu podnošenja inicijalnog akta donet je Program rešavanja starih predmeta u kome su određeni i rokovi u kojima se ti predmeti moraju rešavati. Po ovom Programu ti predmeti imaju prednost u rešavanju i Program se uspešno sprovodi. Samo u prvoj polovini 2022. godine Apelacioni sud je od ukupnog broja rešenih predmeta rešio 44% starih predmeta.

Imajući u vidu da je pandemija Korona virusa usporila rad svih institucija i otežala rad sudova, da li ste zadovoljni na koji način su sudije, sudijski savetnici i ostali zaposleni u Apelacionom sudu odgovorili izazovima u ovom teškom periodu?

Mogu slobodno reći da sam prezadovoljan jer je i u otežanim uslovima Apelacioni sud u Beogradu ostvario izuzetne rezultate u radu. Naime, Apelacioni sud u Beogradu sve vreme beleži smanjenje ukupnog broja predmeta u radu u svim materijama, te u toku prve polovine 2022. godine ovaj Apelacioni sud beleži smanjenje broja predmeta u radu za 64,81%, a što je ujedno najveće smanjenje u odnosu na prethodne godine. Bitno je napomenuti i da je savladavanje priliva na nivou celog suda 110,44% što ukazuje da Apelacioni sud u Beogradu daje sve veći doprinos da pravosuđe postane grana vlasti kojoj građani veruju. Svakako, ovakvi rezultati rada su posledica ne samo kvalitetne organizacije rada u veću sudija već i rada sudijskih pomoćnika koji daju nemerljiv doprinos radu suda uopšte, kao i svih zaposlenih i oni znaju da u tom smislu imaju moje veliko poverenje i zahvalnost.

Jedan od najaktuelnijih slučajeva je postupak protiv Darka Šarića koji se vodi pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu u osuđujućem delu u odnosu na više okrivljenih u slučaju pranja novca, kojom je Darko Šarić osuđen na devet godina zatvora navodeći da se radi o nepotpuno rešenom predmetu optužbe. Da li smatrate da je ova odluka opravdana i kako je moguće da prvostepeni sud donese presudu koja je zahvaćena takvim povredama odredaba krivičnog postupka da nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude?

Uz puno razumevanje potrebe javnosti da u ovom predmetu bude u potpunosti informisana dužnost mi je da Vas obavestim da dalje od informacija koje su saopštene javnosti u vezi sa ovom odlukom Apelacionog suda u Beogradu nisam u mogućnosti da se izjašnjavam. Ovo ne samo stoga što je sve što je Sud imao da kaže o tom predmetu dao u svom saopštenju već i stoga što su sudije samostalne i nezavisne u svom radu i intervencija predsednika suda u vezi sa sudskim odlukama nije dozvoljena. U vezi sa delom Vašeg pitanja kako je moguće da je prvostepena presuda zahvaćena takvim povredama odredaba krivičnog postupka da nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude obaveštavam Vas da se apelacioni sudovi svakodnevno suočavaju sa prvostepenim odlukama koje sadrže određene nepravilnosti, te da u ovom konkretnom slučaju to nije nikakav izuzetak, sem što je predmet posebno propraćen u sredstvima javnog informisanja.

Nedoumice u javnosti je izazvao slučaj izručenja kurdskog političara i aktiviste Ečevita Piroglua Turskoj. Trenutno je postupak odložen jer je advokat odbrane tražio izuzeće sudija u ovom postupku jer su iste sudije odbile žalbu na odluku o produženju pritvora ovom aktivisti, te odbrana smatra da te sudije ne mogu biti nepristrasne u ovom postupku. Možete li nam malo bliže predstaviti taj slučaj?

U postupku koji se pred Apelacionom sudom u Beogradu vodi radi ekstradicije Ečevita Piroglua Republici Turskoj podnet je zahtev za izuzeće predsednika i zamenika predsednika suda, te sudija koje postupaju u predmetu iz razloga sumnje u njihovu nepristrasnost jer su u ranijoj fazi postupka iste sudije odbile žalbu na rešenje o produženju pritvora, a što je u poslednje vreme čest razlog za podnošenje zahteva za izuzeće. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda RS od 22. juna 2022. godine zahtev za izuzeće mene i mojih zamenika je odbačen imajući u vidu da branilac nije naveo razloge za izuzeće, dok je isti zahtev odbijen u odnosu na postupajuće sudije i postupak je još uvek u toku. Svakako, Apelacioni sud će, zbog velikog interesovanja javnosti za ovaj slučaj, po donošenju odluke o tome izdati saopštenje.

Pred Apelacionim sudom u toku je drugostepeni postupak za aferu “Indeks”, najobimniji predmet u srpskom pravosuđu, gde je većina okrivljenih imala zvanje univerzitetskih profesora, koji se terete za prodaju diploma i ispita na kragujevačkom Pravnom fakultetu. Sudski postupak počeo je 2009. godine, ali je iz procesnih razloga tri puta počinjao iz početka. Za gotovo polovinu optuženih koji su se teretili za davanje mita i zloupotrebu službenog položaja proces je zbog zastare obustavljen. Sve to dodatno dovodi do nepoverenja građana u pravosuđe. Šta Apelacioni sud može da uradi u ovakvim slučajevima?

Apelacioni sud, svakako, ne može snositi ni deo odgovornosti za dugo trajanje ovog sudskog postupka imajući u vidu da kada je zadužio predmet i da je sednica već zakazana za 5, 6, 7, 8. i 9. septembar 2022. godine. Razlog dugog trajanja ovog postupka je nesumnjivo i u tome što je optužnim aktom obuhvaćen veliki broj okrivljenih koji imaju niz svojih prava u toku postupka koje sud mora da ispoštuje, te što se u toku postupka morao izvesti veliki broj dokaza. Da li će se tužioci i ubuduće opredeljivati da optužnim aktom obuhvataju veliki broj okrivljenih, svakako, nije pitanje za sud, ali ono u šta možete biti uvereni da sam u svojstvu predsednika Apelacionog suda u Beogradu prilikom nadzora nižestepenih sudova preduzeo niz mera da se naročito “stari” predmeti, kao što je konkretan, stave pod posebnu kontrolu u pogledu blagovremenog postupanja, te da se interveniše ukoliko se radnje u upravljanju postupkom ne preduzimaju uobičajenom hitnom dinamikom.

Uz funkciju predsednika suda obavljate i funkciju sudije Posebnog odeljenja za organizovani kriminal koje odlučuje u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv odluka prvostepenog suda u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala. S obzirom na ozbiljnost počinjenih krivičnih dela kao i činjenicu da su njihovi počinioci često osobe poznate široj javnosti po svojim navodnim uticajima u izvršnoj i sudskoj vlasti, da li Apelacioni sud može da ostane nezavistan i imun na kršenja pretpostavke nevinosti od strane nosilaca javnih funkcija?

Duboko verujem da se svaki sudija u vršenju svoje funkcije rukovodi samo dokazima koje ima u spisima predmeta i zakonima koje u konkretnom slučaju primenjuje. Možda će zvučati čudno, ali lično znam da mnogi od mojih kolega nisu ni upoznati sa medijskim izveštavanjima o određenim slučajevima iako su sigurno upoznati sa tim da zbog prirode samih dela ili spornih odnosa za te predmete postoji veliko interesovanja javnosti. Ako me pitate da li smatram da je u redu što političari i druge javne ličnosti iznose svoja mišljenja o postupcima koji su u toku i na taj način stvaraju predubeđenje javnosti na koji način će se određeni postupak okončati, svakako da to ne smatram dobrim, prevashodno, po pitanju očuvanja poverenja građana u rad sudova, a uveren sam da sudovi nastoje da dobrim obrazloženjem svojih odluka razuvere javnost u takva ubeđenja, ukoliko postoje.

Da li možete da date neki savet mladim sudijama koje su na početku svoje sudijske karijere, odnosno da li postoji neki savet koji bi voleli da je neko od starijih kolega Vama dao kada ste počinjali?

Ostanite, najpre, čovek i štitite svoju profesiju na svakom koraku. Pravilnom primenom zakona štitite državu i pojedinca i doprinosite da pravda bude uvek svima jednaka i dostupna. Jedna narodna poslovica kaže da: “Pravda drži zemlju i gradova, a nepravda ruži obadvoje”.