Aktivnosti Turističke inspekcije i Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor

Leto je, vreme godišnjih odmora, tako da je i aktivnost turističkih agencija i drugih subjekata u oblasti turizma i ugostiteljstva pojačana u ovom periodu. Da li Turistička inspekcija ima dovoljno kapaciteta da pored redovnih kontrola, planiranih godišnjim planom inspekcijskog nadzora, odgovori na sve prijave i sprovede vanredne inspekcijske nadzore?

Tačno je da letnja sezona znači i više aktivnosti privrednih subjekata u oblasti turizma i ugostiteljstva, pa samim tim i povećan broj predstavki koje građani upućuju inspekciji, a koje se odnose na rad ovih subjekata.

Sektor turističke inspekcije, kao i sve ostale inspekcije, sačinjava plan inspekcijskog nadzora. Planiranje se radi u odnosu na raspoložive kapacitete, uzimajući u obzir promene u broju zaposlenih, planirane godišnje odmore i sl.

Takođe, pri planiranju se vodi računa i o sezonskim kretanjima kada su u pitanju subjekti u turizmu i ugostiteljstvu i na osnovu praćenja stanja u oblasti nadzora i analiza prethodnih perioda, planira se i odnos redovnih i vanrednih nadzora. U periodu kada se očekuje povećan broj predstavki planira se manji broj redovnih nadzora, jer predstavke imaju prioritet.

Svake godine, otprilike u ovom periodu svedoci smo požara koji zbog velikih vrućina pogađaju grčka ostrva, omiljenu turističku destinaciju naših državljana. U slučaju da se neko od naših ljudi nađe usred požarom zahvaćenog područja, na koji način može da dobije pomoć naše države?

Imali smo slične situacije i ranijih godina. Neposrednu pomoć, pored lokalnih vlasti, u tim slučajevima pruža i naša država, preko diplomatskih predstavništava, kao i predstavnici turističkih agencija na destinacijama. Svakako, ovakve situacije se prate i od strane Vlade i ministarstava i razmatraju se i preduzimaju potrebne mere, eventualno obezbeđuje povratak putnika u zemlju kada je to potrebno i sl.

Turistička inspekcija nadležna je da kontroliše domaće i strane turističke vodiče. Kada se radi o kontroli stranih turističkih vodiča, koja su ovlašćenja Turističke inspekcije i na koji način je moguće zaštititi domaće turističke vodiče?

Turistički inspektori su od polovine juna vršili nadzor nad radom turističkih vodiča na najvećim destinacijama u zemlji. U 312 inspekcijskih nadzora utvrđeno je 18 nepravilnosti, odnosno 18 lica je zatečeno kako obavljaju poslove turističkog vodiča bez položenog stručnog ispita ili bez propisane legitimacije, od kojih je osam stranih državljana.

Sva fizička lica kod kojih su utvrđene nepravilnosti će biti procesuirana pred prekršajnim sudom, s tim da su po hitnom postupku obaveštene ambasade stranih državljana koji su ne poštujući propise obavljali poslove turističkog vodiča u Srbiji.

Imajući u vidu da je letnja sezona počela i da je rekordan broj stranih turista u Srbiji, turistička inspekcija će i u narednom periodu sprovoditi pojačane kontrole na teritoriji cele zemlje.

Oktobra 2020. godine počeo je sa radom Centralni informacioni sistem (CIS) u oblasti ugostiteljstva i turizma - eTurista. Imajući u vidu da sistem funkcioniše već skoro tri godine, da li je doprineo da se smanji rad na crno u ovoj oblasti i da li je turističkim inspektorima sada lakše da vrše nadzor nad subjektima?

Mislim da je smanjenju sive ekonomije odnosno rada na crno kada je u pitanju ugostiteljska delatnost pružanja usluga smeštaja pre svega doprinela zakonska regulativa. Naime, Zakon o ugostiteljstvu koji je usvojen u martu 2019. godine najveće promene je doneo upravo u oblasti pružanja usluga smeštaja u domaćoj radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima. Fizička lica koja se bave pružanjem ovih usluga Zakonom su dobila mogućnost da rade bez posrednika, boravišnu taksu plaćaju paušalno, a ne prema broju ostvarenih noćenja, u prihvatljivim iznosima.

Takođe, zahvaljujući razumevanju Ministarstva finansija, drugačije su propisane i obaveze plaćanja poreza na dohodak iz ove delatnosti, pa fizička lica porez na dohodak ostvaren pružanjem usluga smeštaja u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu takođe plaćaju paušalno, a iznosi su minimalni. Čim se počelo sa primenom Zakona, usledio je povećan broj zahteva za kategorizaciju objekata domaće radinosti.

Zakon o ugostiteljstvu je propisao i postojanje Centralnog informacionog sistema (CIS), koji je svakako doneo niz benefita u ovoj oblasti i takođe doprineo smanjenju rada na crno.

Prvo, zahtevi za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj, kako za objekte koje kategoriše Ministarstvo, tako i za objekte koje kategorišu organi jedinica lokalne samouprave, podnose se preko CIS-a i podnosioci zahteva nakon donošenja rešenja o kategorizaciji, dobijaju i pristup CIS-u, odnosno evidenciji gostiju koju su obavezni da vode. Takođe, i nekategorisani objekti preko jedinica lokalne samouprave dobijaju pristup i vode evidencije gostiju kroz CIS.

Ugostitelji na ovaj način imaju podatke o svojim obavezama kada je u pitanju boravišna taksa, a olakšanje je i to što se uvođenjem stranog gosta u evidenciju automatski vrši njegova prijava MUP-u i ugostitelj nema više nikakvih aktivnosti s tim u vezi.

Država je, s druge strane, konačno na jednom mestu dobila podatke o svim smeštajnim objektima i kapacitetima na teritoriji Srbije, kao i broju boravaka i noćenja, strukturi gostiju itd, što svakako omogućava tačniju analizu i statistiku i lakše planiranje razvoja u ovoj oblasti.

Svakako, CIS je i dobar alat koji pomaže u postupku inspekcijskog nadzora poslovanja subjekata koji pružaju usluge smeštaja.

Srbija je postala članica Globalnog saveta za održivi turizam na konferenciji saveta koja je održana u Antaliji u Turskoj. Šta ovo članstvo donosi Republici Srbiji?

Članstvo će Srbiji omogućiti da dobije podršku za prilagođavanje globalnim standardima održivosti u turizmu, u skladu sa potrebama naše zemlje, kao i da se promoviše kao zemlja održivog, domaćinskog turizma širom sveta.

Održivi, odnosno domaćinski turizam, podrazumeva razvoj turističkih destinacija na način koji doprinosi zaštiti životne sredine, ekonomskom napretku malih i srednjih preduzeća u turističkim destinacijama, kao i promovisanje njihove autentične kulture i tradicije.

Srbija ima brojne mere i subvencije za sektor turizma, kao i vaučere za stanovništvo koji promovišu lokalni turizam i kroz njega ravnomerni održivi razvoj zemlje. Naglasak je na komunikaciji sa privredom, koja će biti okosnica buduće Strategije za razvoj turizma Srbije.

Srbija ima mogućnost da uspostavi nacionalne standarde održivog turizma, što bi pružaocima turističkih usluga u našoj zemlji omogućilo da ponesu zvaničnu oznaku održivosti i time odgovore na zahteve modernih posetilaca iz celog sveta.

Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor Vlade Republike Srbije, čiji ste član, osnovana je sa zadatkom da uskladi i koordinira rad inspekcija i ministarstava. U kojoj meri je uspela u tome?

Podsećam da je Koordinaciona komisija u saradnji sa inspekcijskim službama i načelnicima okruga u periodu pandemije sprovodila svakodnevne kontrole primene epidemioloških mera u turističkim centrima i gradovima i time dala značajan doprinos u borbi protiv COVID-19.

Dešava se da privredni subjekti imaju problem u poslovanju koji bi želeli da prijave inspekciji ali nisu sigurni kojoj. Kome u navedenom slučaju da se obrate, odnosno kome mogu da pošalju žalbu?

Građani i privredni subjekti imaju pravo da podnose predstavke (prijave), koje su inicijativa za pokretanje inspekcijskog nadzora.

Koordinaciona komisija je formirala Kontakt centar republičkih inspekcija, kojoj se mogu podneti predstavke. Primljene predstavke se u Kontakt centru obrađuju i raspoređuju nadležnim inspekcijama.

Takođe, ukoliko se direktno nekoj inspekciji dostavi predstavka koja nije u njenoj nadležnosti, obaveza je inspekcije da istu prosledi nadležnom organu.

Da li mislite da je saradnja između inspekcijskih organa sa jedne strane, i policije, tužilaštva i sudova, sa druge strane na zadovoljavajućem nivou i da li ima prostora da se ova saradnja unapredi kako bi se povećao stepen sankcionisanja počinilaca kaznenih dela iz oblasti koje su pod kontrolom inspektora?

Saradnja postoji, ali svakako da ima dosta prostora da se saradnja inspekcija sa organima kao što su policija, tužilaštvo i sudovi unapredi i poboljša.

Nedavno smo organizovali više nego korisne sastanke sa predstavnicima Prekršajnog suda u Beogradu kao i sa predstavnicima MUP-a baš sa ciljem unapređenja saradnje i to kada je u pitanju nadzor nad radom turističkih vodiča a sve u cilju bolje organizacije procedure sprovođenja lica koja su počinila prekršaj uz asistenciju MUP-a do sudije za prekršaje.

Republika Srbija je 2015. godine dobila sistemski zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor. Jedan od ciljeva za usvajanje ovog zakona bio je ujednačavanje postupanja inspekcija u istim ili sličnim situacijama prema svim nadziranim subjektima. Koliko se uspelo u ostvarenju ovog cilja?

Zakon o inspekcijskom nadzoru je procesni zakon i njime je po prvi put zakonski uređen postupak inspekcijskog nadzora svih inspekcija.

Bez obzira na to koje sektorske zakone primenjuju inspekcije, postupak nadzora ima iste korake: obaveštenje o nadzoru, nalog, zapisnik, nalaganje otklanjanja nezakonitosti itd. U tom smislu, primena Zakona jeste dovela do ujednačavanja postupanja inspekcija.

Naravno inspekcijski nadzor svakog resora nosi sa sobom određene specifičnosti te ostaje prostor za unapređenje kako kroz ovaj procesni tako i kroz sektorske zakone.

Da li su u planu izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru?

Na sastanku Koordinacione komisije govorilo se o mogućim izmenama navedenog zakona, nakon čega je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, uputilo dopise sa pozivom na izjašnjenje o problemima u vezi primene Zakona o inspekcijskom nadzoru, između ostalog i Ministarstvu turizma i omladine, a povodom kog je iz Sektora turističke inspekcije dostavljen odgovor.

Kako prenosi dnevna štampa, u martu ove godine, na sednici Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor je konstatovano da je prosečna starost inspektora u Srbiji 59 godina i da će ove godine biti penzionisano više od 160 republičkih inspektora. Kako je napomenuto, najčešći razlozi za odlazak inspektora su izuzetno teški uslovi za rad i veliki broj neprijatnih situacija na terenu. Da li postoje uslovi da se poboljša položaj inspektora kao i da se podstakne zapošljavanje mlađih kadrova?

Da, tačno je da je starosna struktura inspekcijskih službi nepovoljna, da svake godine veliki broj inspektora odlazi u zasluženu penziju i da inspekcijama nedostaju novi kadrovi.

Država nastoji da unapredi rad inspekcija i položaj inspektora. U periodu od 2019-2021. godine su u skladu sa Akcionim planom Vlade RS zaposleni novi inspektori. U navedenom periodu je i veći broj inspektora dobio više zvanje, a samim tim i veće plate. To svakako nije dovoljno da se ohrabre mladi ljudi da dođu da rade u inspekcijske službe, ali to je ono što je bilo moguće u datim okolnostima.

U Sektoru turističke inspekcije je u ovom periodu zaposlen 21 novi inspektor, ali je u istom periodu iz službe otišlo 18 inspektora.

Na kraju, koja je Vaša poruka pravnicima u privredi?

Zakon o inspekcijskom nadzoru je, pored uređenja postupka inspekcijskog nadzora, po prvi put prepoznao, pored represivne, i preventivnu ulogu inspekcije.

Ova uloga se ostvaruje kroz različite vidove preventivnog delovanja: objavljivanje propisa, izveštaja o radu, planova rada, kontrolnih lista, sprovođenja službenih savetodavnih poseta, dvostepenosti u nalaganju otklanjanja nepravilnosti.

Sektor turističke inspekcije, kao i druge inspekcije, obaveštava javnost o promenama propisa i stanju u oblasti nadzora i otvoren je za sva pitanja privrednih subjekata u vezi sa primenom propisa.

Inspekcije i privreda nisu i ne treba da budu suprotstavljene strane, već da sarađuju u nastojanjima da se standard usluga i poslovanja podigne na viši nivo.