O radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu

Na koji način će novi zakon unaprediti u najvećoj meri postojeći sistem bezbednosti i zdravlja na radu?

Glavni izazov u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu jeste povećavati nivo bezbednosti i zdravlja na radu posebno neposrednih učesnika u procesu rada, odnosno stalno unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.

Prvi i osnovni razlog jeste namera i želja države da unapredi i ojača sistem bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se povećao stepen sigurnosti radnika i zaposlenih u Republici Srbiji. Ne smemo da zaboravimo da su zdravlje i životi ljudi na prvom mestu. Sa druge strane, bilo je potrebno uskladiti postojeće propise sa pravnim tekovinama EU (Okvirna Direktiva 89/391/ EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu i 23 posebne direktive), kao i posebnim konvencijama MOR-a, koje je naša država ratifikovala.

Šta izdvajate kao najveće novine u zakonu u smislu prava i obaveza poslodavaca i zaposlenih?

Uvodi se veći nivo kompetencija stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i licenciranje svih fizičkih lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu i njihovo kontinuirano usavršavanje znanja.

Precizirane su obaveze poslodavca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti. Svaki od poslodavaca izvođača je dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi traju duže od tri dana u kontinuitetu i da nadležnoj inspekciji rada prijavi početak obavljanja poslova.

Pored obaveze poslodavca da zaposlenom izda na upotrebu ličnu zaštitnu opremu u skladu sa aktom o proceni rizika, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju i sprovede obuku za njeno pravilno korišćenje.

U slučaju teške ili smrtne povrede na radu poslodavac će biti dužan da u roku od osam dana izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tim radnim mestima. Novina u odnosu na važeći zakon je propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda.

Pored pregleda i provere propisane opreme za rad uvodi se i pregled i ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija.

Bitne novine se odnose na obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama).

Takođe, odredbama Zakona je razrađen rad od kuće i rad na daljinu, zatim obaveze lica koja se samozapošljavaju, kao i uvođenje Registra povreda na radu.

Dalje, propisana je veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, odnosno 15 ili 30 dana u zavisnosti koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog. Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.

Uvode se savetnik za BZR u visokorizičnim delatnostima i saradnik za BZR u manje rizičnim delatnostima, koji moraju da pribave licence za obavljanje tih poslova, da se kontinuirano edukuju da bi produžili licence a uvode se i licence za koordinatore na gradilištima. Da li imate informaciju na koji način će se sprovoditi ova kontinuirana edukacija?

Zakonodavac je nametnuo obavezu poslodavcu da obezbedi usavršavanje znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu savetniku, odnosno saradniku za bezbednost i zdravlje na radu. Naime, sama priroda poslova koje obavljaju stručna lica podrazumeva da imaju sveža znanja iz ove oblasti ili da ta znanja svakodnevno sprovode u praksi. Podzakonskim propisom će biti regulisana oblast kontinuirane edukacije.

Ono što je potpuna novina je da povrede na radu mogu da se prijavljuju i elektronskim putem i uveden je pojam registar povreda na radu kao jedinstvena baza podataka o povredama. Da li će poslodavci imati instrukcije o korišćenju ovog registra?

Kako bi se unapredile evidencije o povredama na radu, novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu stvoren je pravni osnov za centralizovanu evidenciju povreda na radu u elektronskom obliku, koji će voditi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Jedinstveni registar povreda na radu će obezbediti brojne pozitivne efekte: elektronsku prijavu povreda na radu, smanjenje troškova, ušteda vremena za poslodavce, ubrzavanje procesa ostvarivanja prava, dostupnosti podataka o izvoru i uzroku povreda na radu, sistematsku obradu i analiziranje podataka.

Svrha uspostavljanja i vođenja Registra jeste osnov za praćenje stanja, analizu i efikasnije praćenje povreda na radu u cilju vršenja kontrole poštovanja mera bezbednosti i zdravlja na radu i pripreme stavova za jedinstveno uređivanje mera.

Kada je u pitanju vođenje evidencija povreda na rada namera je bila da se posle, slobodno možemo reći, višedecenijskih problema i zastarelog koncepta vođenja evidencije sa iskazivanjem različitih podataka o broju povreda na radu, uvođenjem evidencije u elektronskom obliku Republika Srbija uvrsti u red zemalja koje prate savremene tokove i uspostavlja čvrste temelje za dalje unapređenje izveštavanja o povredama na radu.

Definisane su obaveze prilikom rada od kuće i rada na daljinu što se moglo i očekivati budući da je tokom pandemije virusa ovo postao čest režim rada kod mnogih poslodavaca. Na koji način će poslodavac i inspekcija sprovoditi kontrolu nad ovom kategorijom zaposlenih?

Ovim predlogom zakona učinjen je pravno prepoznatljivim institut rada od kuće i rada na daljinu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i obaveze poslodavca prilikom organizovanja rada na takav način. Rad od kuće i rad na daljinu definisan je kao rad koji zaposleni obavlja u prostoru koji nije prostor poslodavca upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija. Iako prostor u kome zaposleni obavlja svoj rad nije pod neposrednom kontrolom poslodavca, uz učešće zaposlenog, on može biti obuhvaćen aktom o proceni rizika sa preciznim opisom rada i procenom od potencijalnih rizika. Iz tih razloga propisana je obaveza zaposlenog da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova. S tim u vezi kontrolu nad radom ovih zaposlenih vršiće isključivo poslodavac.

Novina je da je i sâm poslodavac dužan da polaže stručni ispit za obavljanje poslova BZR, ali ne mora da ima propisanu licencu. Koji je rok za polaganje ovog stručnog ispita?

U ovom zakonu promenjen je pristup kada je u pitanju obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i za sve slučajeve organizovanja obavljanja ovih poslova podignut je propisani nivo kompetencije. Propisuje se obaveza za poslodavca koji u određenim manje rizičnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih, odluči da sâm obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu čime se podiže nivo kompetencije i za poslodavca. Ipak za poslodavca koji može sâm da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne uvodi se obaveza da ima licencu za obavljanje tih poslova. Takođe, u Zakonu (član 111. stav 7) je ostavljen rok od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu da poslodavci organizuju svoje poslovanje, odnosno do 7. maja 2025. godine.

Kako je bilo u planu donošenje novog Zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete, dokle se stiglo sa istim i da li se očekuje njegovo donošenje?

U novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (član 67) zadržano je postojeće rešenje u vezi osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Do donošenja zakona koji će na poseban način urediti pravila o naknadi štete u slučaju povrede na radu, poslodavci su dužni da zaposlene osiguraju od posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti u skladu sa važećim propisima. U suprotnom, zaprećena je novčana kazna u visini od 1.000.000 do 1.500.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica i od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik. Kada govorimo o donošenju Zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete u prethodnom periodu, Radna grupa je pripremila jedan model Nacrta zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete, međutim potrebno je razmotriti i druga rešenja koja bi prema analizi efekata omogućila bolje rezultate. U narednom periodu razmotrićemo realne mogućnosti za donošenje ovog zakona.

Budući da se konstantno radi na podizanju svesti kod poslodavaca i zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu, da li se čini da to daje rezultate i u kom smeru će se dalje odvijati aktivnosti Uprave sa ciljem podizanja nivoa zaštite na radu na najviši nivo i smanjenja na najmanji mogući broj povreda na radu, profesionalnih oboljenja ali i povreda sa smrtnim ishodom?

Pored intenzivnog rada na pripremi propisa i njihovog daljeg usklađivanja sa standardima u ovoj oblasti, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu insistiraće na doslednoj primeni novog zakona i nastaviće aktivnosti na podizanju svesti, kako poslodavaca, tako i zaposlenih, o značaju bezbednosti i zdravlja na radu. Jedan od načina jeste i dodela nacionalnih priznanja za izuzetna postignuća u ovoj oblasti, zatim obeležavanje Dana bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, obeležavanje evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu, organizovanje stručnih skupova, medijskih kampanja itd. Promocijom primera dobre prakse, dodatno se može uticati na smanjenje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Da bismo sproveli ove aktivnosti nastavićemo sa dobrom saradnjom sa socijalnim partnerima iz razloga što samo zajedno možemo postići zajednički interes, a to je značajno smanjenje broja povreda na radu.

Da li Uprava ima u planu donošenje još nekih podzakonskih akata iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu osim ovih koji su najavljeni u novom zakonu, a čije bi donošenje bilo značajno najaviti?

Pored donošenja podzakonskih propisa u cilju sprovođenja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, do kraja ove godine planirano je donošenje Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2023. do 2027. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje i Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima.

O ulozi kvalitetnog i kontinuiranog praćenja propisa u poslovanju...

Kvalitetno i kontinuirano praćenje propisa je dobar recept za uspešno poslovanje. Dokazano je da ispunjavanje zakonskih obaveza, predstavlja osnovni pokretač za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu u većini privrednih subjekata. Praćenje propisa je neodvojivo od ulaganja u bezbednost i zdravlje na radu što doprinosi opštem dobru zaposlenih i isplativo je. Prema procenama, ulaganja u ovu oblast mogu dovesti do velikog procenta povraćaja sredstava, u proseku 2,2%.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu ostaje otvorena za sve predloge, sugestije i rešenja kojima ćemo unaprediti stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poruka pravnicima u privredi...

Poruka pravnicima u privredi je u vezi sa prethodnim komentarom. Pomozite savetnicima i saradnicima za bezbednost i zdravlje na radu u praćenju primene propisa, kako bi zaposleni bili bezbedni i zdravi na radu. Aktivno učestvujte u svim aktivnostima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje organizuje poslodavac. Da ne zaboravimo da su prilikom rada bezbednost i zdravlje važniji od novca. Zato vam želim, pre svega, da radite bezbedno u zdravim radnim uslovima.