Zastava Bosne i Hercegovine

Borko Drašković - intervju o digitalizaciji postupka pred katastrom kroz sistem eŠaltera
Email Print


Digitalizacija postupka pred katastrom kroz sistem eŠaltera

Borko Drašković za PRAVNIKU U PRAVOSUĐU

Paragraf intervju - AVGUST 2019



Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uveden je sistem eŠalter za upis u katastar nepokretnosti elektronskim putem. Sistem omogućava organima - “obveznicima dostave” da po službenoj dužnosti preko eŠaltera dostavljaju elektronske isprave koje donose, sastavljaju, potvrđuju ili overavaju radi upisa u katastar nepokretnosti. Sistemu su prvi pristupili javni beležnici (počev od 1. jula 2018. godine), nakon toga javni izvršitelji, sudovi, opštinske uprave, agencija za restituciju i poreska uprava. Zavod će najkasnije do 31. decembra 2020. godine obezbediti podnošenje zahteva kroz eŠalter i licima koja nemaju svojstvo profesionalnih korisnika, a do tada ta lica zahteve podnose u formi papirnog dokumenta.

Ukupan broj zahteva za upis nije se značajno povećao na godišnjem nivou u odnosu na period pre uspostavljanja sistema eŠalter, ali je odnos broja elektronskih zahteva podnetih preko eŠaltera u konstantnom porastu u odnosu na broj papirnih zahteva podnetih preko šaltera, preko 55% od ukupnog broja. Konkretno, od 1. jula 2018. godine do 31. jula 2019. godine, dakle u godini primene Zakona, ukupan broj elektronski podnetih zahteva iznosi oko 350.000.


U cilju postizanja efikasnijeg postupka i ažurnog katastarskog registra Zakon uvodi skraćene rokove za preduzimanje određenih radnji, kako za same obveznike dostave, tako i za službe Zavoda. Po dostavi isprava za upis Službe za katastar nepokretnosti bez odlaganja pokreću postupak upisa u katastar i donose rešenje o upisu u značajno kraćim rokovima. Vreme potrebno za obradu podnetih zahteva skraćeno je četiri do pet puta i u proseku iznosi 6,38 dana.

Razlog je što sada katastarski službenik izvršava proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis u katastar, ali ne i zakonitost promene koja se sprovodi u skladu sa dostavljenom ispravom. O tome vodi računa obveznik dostave u postupku donošenja isprave.

Vreme potrebno za obradu podnetih zahteva skraćeno je četiri do pet puta i u proseku iznosi pet dana.


Broj procedura i poseta šalterima državnih institucija za upis nepokretnosti smanjen je sa šest na jednu posetu javnom beležniku.

Od 1. jula 2018. građani i privreda koji kupuju ili prodaju nepokretnost više ne moraju da odlaze u Republički geodetski zavod (RGZ), odnosno službu katastra, Poresku upravu i lokalnu poresku administraciju, već sve poslove od pribavljanja izvoda iz lista nepokretnosti, preko overe kupoprodajnog ugovora do uknjižbe prava vlasništva i podnošenja poreskih prijava mogu da završe na jednom mestu - kod javnog beležnika, koji te poslove obavlja elektronskim putem sa ostalim organima. Imajući u vidu da je procenat zahteva putem eŠaltera u konstantnom porastu, sa druge strane evidentirano je smanjenje poseta građana šalterima službi.


Internet stranica upisnepokretnosti.rs je promovisana u medijima, na događajima i u svim interakcijama sa državnom upravom i imaocima javnih ovlašćenja. Pružili smo već veliki broj odgovora na pitanja, a za ona koja se najčešće pojavljuju pripremili smo sekciju “Najčešća pitanja i odgovori”. Na stranici se nalazi i vrlo ilustrativno video uputstvo za kupoprodaju nepokretnosti namenjeno prvenstveno građanima i privredi. Nastojaćemo da u narednom periodu dorađujemo stranicu i ažuriramo je najnovijim informacijama, statistikama i odgovorima, a i da je dodatno promovišemo u medijima.


Republički geodetski zavod, zajedno sa Istraživačkim centrom Evropske unije (EU JRC), Svetskom bankom, Ekonomskom komisijom za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE), Agencijom za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija (UNFAO) i ekspertskom komisijom Ujedinjenih nacija za upravljanje geoprostornim informacijama (UN-GGIM) organizuje međunarodnu konferenciju ovog septembra u Srbiji.

Osnovna tema konferencije je važnost digitalne transformacije države i društva sa osvrtom na digitalne prostorne podatke i uvođenje inovativnih usluga koje se odnose na regionalno i prostorno planiranje, pametne gradove i poljoprivredu sledeće generacije. Cilj konferencije je da se upoznaju različite zainteresovane strane (javni sektor, privatni sektor, akademska zajednica i ostali) o značaju primene IKT tehnologija i promeni trendova poslovanja baziranog na geoprostornim podacima u regionu istočne Evrope.

Biti domaćin i koorganizator jednog ovako važnog internacionalnog skupa je izuzetna čast za Republički geodetski zavod i Republiku Srbiju, ali i velika satisfakcija svih zaposlenih u ovoj instituciji koji naporno rade svih ovih godina kako bi našim građanima i državi Srbiji obezbedili kvalitetnije i efikasnije usluge iz naše nadležnosti. Očekujemo da konferenciji prisustvuje više od 150 gostiju širom sveta među kojima iz Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Evropske komisije. Ovo je veliki pokazatelj i priznanje radu i rezultatima Republičkog geodetskog zavoda koji je danas institucija u koju dolaze kolege i studenti iz inostranstva radi razmene znanja i iskustva (Kraljevina Holandija, Republika Slovenija, Gvajana, Severna Makedonija i dr.) i organizuje važne internacionalne skupove kao što je ovaj. Na ovaj način Republički geodetski zavod pokazuje da je, zajedno sa Vladom Srbije i uz podršku Svetske banke, na dobrom putu da odgovori izazovima 21. veka.


Na osnovu Direktive o normiranju radnih procesa u službama za katastar nepokretnosti utvrđene su norme rada na poslovima održavanja katastra nepokretnosti i izdavanja podataka iz službenih evidencija. Norme su utvrđene po ulogama zaposlenih u elektronskoj pisarnici Zavoda (dokument menadžment sistem). U cilju pune primene Direktive u toku je uspostavljanje funkcionalne i tehničke metodologije praćenja i analiziranja rada zaposlenih, po čijem će uspostavljanju biti moguće kvartalno i godišnje ocenjivanje službenika.


Korišćenje elektronske baze propisa od izuzetnog je značaja za rad zaposlenih u sektoru koji se bavi pravnim poslovima a samim tim od značaja je i za samu instituciju.

Zaposleni više ne gube vreme pretražujući propise u analognom (papirnom) obliku, već jednostavnom i brzom pretragom dolaze do propisa koji su im neophodni, što njihov rad čini efikasnijim.



Email Print