Na osnovu člana 30. stav 3. i člana 31. stav 4. Zakona o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15 – dr. zakon, 83/18, 9/20, 62/23 i 19/25) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 –ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada donosi

Član 1.

Ovom uredbom bliže se propisuje upravljanje vazdušnim prostorom, kao i koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora Republike Srbije.

Član 2.

Pojedini izrazi i skraćenice upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) ad hoc zona je deo vazdušnog prostora koji se uspostavlja i alocira u cilju ispunjavanja operativnih potreba korisnika vazdušnog prostora, a koji nije prethodno određen i publikovan;

2) ažurirani plan korišćenja vazdušnog prostora (Updated Airspace Usage Plan, UUP) je poruka standardnog formata kojom jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom obaveštava zainteresovane strane o promeni alokacije vazdušnog prostora u određenom vremenskom periodu, prethodno objavljenoj u planu korišćenja vazdušnog prostora;

3) bespilotni vazduhoplov je svaki vazduhoplov koji se koristi autonomno ili je projektovan da se koristi autonomno ili da se njime upravlja daljinski, bez pilota u vazduhoplovu;

4) vazdušni prostor upravljiv od strane jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom (AMC Manageable Area, AMA) je deo vazdušnog prostora, čije korišćenje može da bude predmet pregovaranja sa korisnicima pre donošenja odluke o alokaciji vazdušnog prostora na pretaktičkom nivou;

5) zaštitna zona je deo vazdušnog prostora koji se uspostavlja oko prostora koji korisnik zahteva za obavljanje određenih aktivnosti i koji služi za zaštitu vazdušnog saobraćaja;

6) jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services Unit, ATS unit) je opšti pojam koji može da označava jedinicu kontrole letenja, centar za informisanje vazduhoplova u letu, aerodromsku jedinicu za uslugu informisanja vazduhoplova u letu ili ATS prijavni biro;

7) jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom (Airspace Management Cell, AMC) je jedinica odgovorna za svakodnevno upravljanje vazdušnim prostorom u nadležnosti jedne ili više država;

8) korisnik vazdušnog prostora je civilni ili državni vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva upotrebu vazdušnog prostora;

9) Menadžer mreže (Network Manager) je telo uspostavljeno sa zadatkom da kroz dodeljene funkcije unapređuje performanse Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem. Odlukom Evropske komisije za Menadžera mreže do 31. decembra 2029. godine je određen Evrokontrol;

10) mobilna aplikacija za prijavu leta bespilotnih vazduhoplova (u daljem tekstu: mobilna aplikacija) je softverska aplikacija koja se koristi za potrebe automatizacije procesa prijave leta bespilotnih vazduhoplova, za uvid u podatke o operaterima sistema bespilotnog vazduhoplova, daljinskim pilotima i sistemima bespilotnog vazduhoplova, kao i za uvid u aktuelna ograničenja u vazdušnom prostoru i aktivne letove bespilotnih vazduhoplova;

11) nacionalni plan korišćenja vazdušnog prostora (National Airspace Usage Plan, NUP) je skup informacija sadržanih u AUP-u i NOTAM-u, putem kojih jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom obaveštava zainteresovane strane o svim alokacijama vazdušnog prostora u određenom vremenskom periodu;

12) NOTAM je poruka koja se distribuira putem telekomunikacija, a koja sadrži informacije o uspostavljanju, stanju ili izmeni bilo kog vazduhoplovnog uređaja, službe, postupka ili opasnosti, čije je blagovremeno poznavanje značajno za osoblje koje učestvuje u pripremi i realizaciji leta;

13) oblast informisanja vazduhoplova u letu (Flight Information Region, FIR) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;

14) operater sistema bespilotnog vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više sistema bespilotnih vazduhoplova;

15) operativni vazdušni saobraćaj (Operational Air Traffic, OAT) su svi letovi koji se ne obavljaju u skladu sa pravilima za opšti vazdušni saobraćaj, već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni državni organi;

16) plan korišćenja vazdušnog prostora (Airspace Use Plan, AUP) je poruka standardnog formata kojom jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom obaveštava zainteresovane strane o privremenoj alokaciji vazdušnog prostora u određenom vremenskom periodu;

17) pokazatelji učinka su pokazatelji koji se koriste za praćenje, merenje i procenu učinka u određenoj oblasti;

18) privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora (Temporary Segregated Area, TSA) je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog korišćenja isključivo od strane tog korisnika;

19) privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora (Temporary Reserved Area, TRA) je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;

20) statusni indikatori (STS indikatori) su indikatori kojima se obezbeđuje izuzimanje leta od mera upravljanja protokom saobraćaja, i to:

(1) STS/FFR – za letove koji se odvijaju u svrhu gašenja požara,

(2) STS/MEDEVAC – za letove kojima se obavlja hitan medicinski prevoz,

(3) STS/SAR – za letove koji se obavljaju u svrhu traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica,

(4) STS/HEAD – za letove kojima se prevoze šefovi država ili vlada;

21) struktura vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora posebno oblikovanog da omogući bezbedne i optimalne operacije vazduhoplova;

22) fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora (Flexible Use of Airspace, FUA) je koncept kojim se vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora.

Član 3.

Upravljanje vazdušnim prostorom u Republici Srbiji se temelji na primeni koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora.

Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora zasniva se na tri nivoa upravljanja vazdušnim prostorom (ASM Level): na strateškom nivou (ASM nivo 1), pre-taktičkom nivou (ASM nivo 2) i taktičkom nivou (ASM nivo 3).

Član 4.

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom je združeni civilno-vojni proces kojim se određuje nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja neophodno strateško planiranje, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi domaćih i stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Poslove upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom nivou vrši Nacionalni vazduhoplovni komitet (daljem tekstu: Komitet), osnovan Odlukom o obrazovanju Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta („Službeni glasnik RSˮ, broj 106/13).

Član 5.

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata:

1) obradu zahteva korisnika za alokaciju vazdušnog prostora;

2) alokaciju vazdušnog prostora na korišćenje;

3) prosleđivanje podataka svim zainteresovanim korisnicima objavljivanjem plana korišćenja vazdušnog prostora.

Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u okviru jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom (u daljem tekstu: AMS) i moraju se okončati najkasnije jedan radni dan pre otpočinjanja aktivnosti koje zahtevaju alokaciju vazdušnog prostora.

AMC upravlja samo onim delom vazdušnog prostora (AMC Manageable Area, AMA) čije je korišćenje predmet pregovaranja i odlučivanja od strane te jedinice na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom.

Član 6.

AMS je združena civilno-vojna jedinica u sastavu ovlašćenog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, formirana ugovorom o civilno-vojnoj koordinaciji, zaključenim između ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ovlašćenog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Članove civilnog dela AMS-a određuje ovlašćeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi, a članove vojnog dela AMS-a određuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

U radu AMS-a po potrebi mogu da učestvuju i predstavnici drugih država koje su AMS-u poverile, u skladu sa odgovarajućim ugovorima, alociranje svog vazdušnog prostora.

Ovlašćeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje članovima AMS-a odgovarajuću obuku, uslove za rad i neophodne tehničke sisteme i uređaje za podršku za potrebe obavljanja poslova iz člana 7. ove uredbe.

Član 7.

AMS obavlja sledeće poslove:

1) prima i obrađuje podnete zahteve za alokaciju vazdušnog prostora;

2) donosi odluke o alokaciji vazdušnog prostora;

3) obaveštava podnosioce zahteva u slučaju da alokaciju vazdušnog prostora nije moguće izvršiti;

4) objavljuje odluke o alokaciji vazdušnog prostora kroz plan korišćenja vazdušnog prostora (AUP) i nacionalni plan korišćenja vazdušnog prostora (NUP);

5) na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom, po potrebi objavljuje ažurirani plan korišćenja vazdušnog prostora (UUP), odnosno objavljuje posredstvom NOTAM-a sve ostale izmene planiranog korišćenja vazdušnog prostora;

6) na taktičkom nivou, odnosno na dan izvođenja operacija (u daljem tekstu: „D” dan), prima i analizira obaveštenja u vezi sa izmenom ili poništenjem planiranog aktiviranja odgovarajućih struktura vazdušnog prostora čija je alokacija objavljena i, po potrebi, asistira nadležnim jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju u objavljivanju ažuriranog plana korišćenja vazdušnog prostora (UUP) ili NOTAM-a;

7) vodi i najmanje pet godina čuva evidenciju o podnetim zahtevima za alokaciju, donetim odlukama o alokaciji, stvarnom korišćenju alociranog vazdušnog prostora, realokaciji i izmenama i poništenju planiranih aktivnosti objavljenih u nacionalnom planu korišćenja vazdušnog prostora (NUP);

8) analizira pokazatelje učinka fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora i, po potrebi, učestvuje u analizi procesa alokacije vazdušnog prostora;

9) najkasnije do 1. marta tekuće godine dostavlja Komitetu godišnji izveštaj za prethodnu godinu, koji sadrži analizu pokazatelja učinka fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, kao i pregled odstupanja od propisanih rokova za podnošenje zahteva za alokaciju vazdušnog prostora;

10) koordinira aktivnosti sa jedinicama za upravljanje vazdušnim prostorom susednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu u cilju usaglašavanja korišćenja vazdušnog prostora koji se proteže preko državnih granica i/ili granica susednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu.

Član 8.

Alocirani vazdušni prostor obuhvata deo vazdušnog prostora koji je privremeno dodeljen korisniku vazdušnog prostora za obavljanje određenih aktivnosti i zaštitnu zonu oko tog prostora.

Vazdušni prostor može da bude alociran u vidu ad hoc zone ili u vidu privremeno izdvojenog ili privremeno rezervisanog dela vazdušnog prostora, koji je utvrđen propisom o privremeno izdvojenim ili privremeno rezervisanim delovima vazdušnog prostora.

Član 9.

Subjekti koji su ovlašćeni da podnesu zahtev za alokaciju vazdušnog prostora jedinici za upravljanje vazdušnim prostorom (u daljem tekstu: ovlašćeni subjekti) su:

1) ministarstvo nadležno za poslove odbrane;

2) ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove;

3) Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);

4) operater sistema bespilotnog vazduhoplova (u daljem tekstu: operater UAS-a) koji obavlja operacije u posebnoj ili sertifikovanoj kategoriji, uz prethodno odobrenje Direktorata;

5) drugo fizičko ili pravno lice, uz prethodno odobrenje Direktorata, u slučajevima koji su propisani zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Član 10.

Zahtev za alokaciju vazdušnog prostora se podnosi AMS-u putem elektronske pošte i dat je u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, operater UAS-a može da podnese zahtev za alokaciju vazdušnog prostora putem mobilne aplikacije.

Rokovi za podnošenje zahteva za alokaciju vazdušnog prostora koji predstavlja ad-hoc zonu zavise od vrste planirane aktivnosti i dati su u Prilogu 2 (u daljem tekstu: Prilog 2), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako to zahteva javni interes, ministarstvo nadležno za poslove odbrane, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Direktorat mogu da podnesu zahtev za alokaciju vazdušnog prostora nakon isteka rokova navedenih u Prilogu 2. ove uredbe, uz obrazloženje za prekoračenje rokova.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, ako alokaciju vazdušnog prostora nije moguće izvršiti tako da to ne utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, AMS može odbiti zahtev za alokaciju vazdušnog prostora koji je podnet nakon isteka roka.

Rok za podnošenje zahteva za alokaciju privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora određen je posebnim propisom o privremeno rezervisanim i privremeno izdvojenim delovima vazdušnog prostora.

Član 11.

Nakon prijema zahteva za alokaciju vazdušnog prostora, AMS vrši njegovu analizu.

Ako utvrdi da je zahtev podneo ovlašćeni subjekat i da je alokaciju moguće izvršiti, AMS donosi odluku o alokaciji vazdušnog prostora.

Odlukom o alokaciji određuje se prostor i vreme aktiviranja ad-hoc zone ili privremeno izdvojenog ili privremeno rezervisanog dela vazdušnog prostora.

Ad-hoc zona može biti namenjena za isključivo korišćenje od strane određenog korisnika vazdušnog prostora (ad hoc TSA) ili može, po odobrenju jedinice kontrole letenja, biti dostupna i drugim korisnicima vazdušnog prostora (ad hoc TRA).

U zavisnosti od kategorije prioriteta u koju je svrstana aktivnost zbog koje se alocira vazdušni prostor, u odluci o alokaciji vazdušnog prostora AMS određuje horizontalnu zaštitnu zonu (izraženu u nautičkim miljama) i vertikalnu zaštitnu zonu (izraženu u stopama), u skladu sa Prilogom 2. ove uredbe.

Član 12.

Ako se zahtevi ovlašćenih subjekata za alokaciju određenog dela vazdušnog prostora preklapaju vremenski ili prostorno, AMS nastoji da podnete zahteve usaglasi, a ako to nije moguće, odluka se donosi u skladu sa pravilima prioriteta iz Priloga 2. ove uredbe.

Pravila prioriteta iz Priloga 2. ove uredbe primenjuju se tako što se aktivnosti razvrstavaju u kategorije od K1 do K15, pri čemu kategorija K1 ima najviši stepen prioriteta, a kategorija K15 najniži stepen prioriteta.

Kategorije prioriteta iz Priloga 2. ove uredbe primenjuju se na aktivnosti koje se obavljaju u alociranom vazdušnom prostoru iz člana 8. stav 2. ove uredbe.

Ako oba podneta zahteva imaju istu kategoriju prioriteta, AMS pregovara sa podnosiocima zahteva kako bi se došlo do rešenja koje omogućava zadovoljenje operativnih potreba oba korisnika za vazdušnim prostorom, a ako to nije moguće postići, prednost se daje zahtevu koji je ranije podnet.

Član 13.

AMC obaveštava korisnike vazdušnog prostora o odluci o alokaciji vazdušnog prostora putem nacionalnog plana korišćenja vazdušnog prostora (NUP), plana korišćenja vazdušnog prostora (AUP) ili objavljenih NOTAM-a.

U slučaju otkazivanja planiranih aktivnosti pre „D” dana, ovlašćeni subjekat o tome odmah obaveštava AMS, koji u tom slučaju poništava predmetnu odluku o alokaciji vazdušnog prostora.

Član 14.

Posredstvom sistema koga je uspostavio Menadžer mreže, AMS dostavlja AUP Menadžeru mreže, koji ga objavljuje kroz evropski plan korišćenja vazdušnog prostora i čini ga dostupnim svim zainteresovanim stranama.

AUP i NOTAM se objavljuju do 14.00 časova po univerzalnom koordiniranom vremenu tokom letnjeg perioda računanja vremena, odnosno do 15.00 časova po univerzalnom koordiniranom vremenu tokom zimskog perioda računanja vremena, kako bi se obuhvatio period od 24 časa, počev od 6.00 časova narednog dana.

Za period od 24 časa može se izdati samo jedan AUP.

Izmene AUP-a objavljuju se putem ažuriranog plana korišćenja vazdušnog prostora (UUP), u istom formatu, za isti period važenja i na isti način kao i za AUP.

AMC objavljuje NUP na internet stranici pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi i čini ga dostupnim za upotrebu u mobilnoj aplikaciji.

Ako proceni da je potrebno, AMS može da objavi i informacije o upotrebi onog dela vazdušnog prostora čije korišćenje nije predmet pregovaranja i odlučivanja od strane AMS-a (Non AMC Manageable Area, NAM), na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom.

Informacije iz stava 6. ovog člana AMS objavljuje putem AUP-a, UUP-a ili u NUP-u, u skladu sa uslovima objavljenim u vazduhoplovnim informativnim proizvodima.

Član 15.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od aktiviranja, deaktiviranja ili realokacije dela vazdušnog prostora na „D” dan, koji je AMS prethodno alocirao i objavio.

Ako je na „D” dan došlo do otkazivanja planirane aktivnosti, skraćenja planiranog vremena upotrebe ili smanjenja granica prethodno alociranog prostora, lice koje je ovlašćeni subjekat zadužio za hitnu obustavu aktivnosti, mora odmah o tome da obavesti AMS i nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Nakon prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana, AMC i nadležna jedinica kontrole letenja, u najkraćem mogućem roku, alocirani vazdušni prostor čine dostupnim ostalim korisnicima vazdušnog prostora.

Nadležna jedinica kontrole letenja može privremeno ili trajno prekinuti aktivnosti u alociranom vazdušnom prostoru iz sledećih razloga:

1) zbog vazduhoplova koji se nalazi u stanju nužde;

2) zbog vazduhoplova koji obavlja hitne poslove u operativnom vazdušnom saobraćaju (OAT);

3) zbog vazduhoplova koji izbegava meteorološku pojavu opasnu za letenje;

4) zbog leta vazduhoplova sa nekim od sledećih STS indikatora: MEDEVAC, SAR, FFR ili HEAD.

Član 16.

Subjekat na čiji zahtev je alociran vazdušni prostor je dužan da taj prostor koristi u skladu sa odlukom AMS-a o alokaciji vazdušnog prostora i da ne narušava unutrašnje granice zaštitne zone tog prostora.

Nadležna jedinica kontrole letenja je u obavezi da izdaje instrukcije kojima se sprečava ulazak u zaštitnu zonu vazduhoplova koji lete po pravilima za instrumentalno letenje.

Pilot vazduhoplova koji leti po pravilima za vizuelno letenje i operater UAS-a su dužni da poštuju objavljene spoljašnje granice zaštitne zone alociranog vazdušnog prostora.

Član 17.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne koristi alocirani vazdušni prostor u skladu sa odlukom AMS-a o alokaciji vazdušnog prostora ili ako narušava unutrašnje granice zaštitne zone tog prostora (član 16. stav 1);

2) ne poštuje objavljene spoljašnje granice zaštitne zone alociranog vazdušnog prostora (član 16. stav 3).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 18.

Danom početka primene ove uredbe prestaje da važi Uredba o upravljanju vazdušnim prostorom („Službeni glasnik RSˮ, br. 86/19 i 120/20).

Član 19.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 29. oktobra 2026. godine.

05 broj 110-4161/2026-1

U Beogradu, 21. maja 2026. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.