Na osnovu člana 22j stav 1. tačka 28) i člana 22m stav 2. tačka 2) Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11, 44/24 i 96/25),

Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, na sednici održanoj 13. februara 2026. godine, donela je

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim poslovnikom se bliže uređuju organizacija i način rada, način obezbeđivanja javnosti rada, kao i druga pitanja od značaja za rad Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska (u daljem tekstu: Komisija), u skladu sa Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku (u daljem tekstu: Zakon).

Cilj Komisije je da, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja unapredi sistem vođenja i ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska, kao i svih drugih evidencija od značaja za njegovo vođenje i ažuriranje, kako bi birački spisak verno odražavao faktičko stanje i bio zaštićen od zloupotreba, u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim važećim propisima i preporukama relevantnih međunarodnih organizacija.

Rad Komisije zasniva se na načelima zakonitosti, transparentnosti, odgovornosti, stručnosti, političke neutralnosti i jednakosti članova.

Član 2.

Sedište Komisije je u Beogradu, u zgradi Narodne skupštine, Kralja Milana 14.

Uslove za rad Komisije (kadrovske, prostorne, tehničke i finansijske) obezbeđuje Narodna skupština.

Član 3.

Komisija ima pečat i štambilj koji se izrađuju u skladu sa propisima kojima je uređena izrada pečata i štambilja državnih organa.

O čuvanju i upotrebi pečata i štambilja staraju se sekretar Komisije i Služba Narodne skupštine.

Član 4.

Članovi i zamenici članova Komisije imaju pravo na legitimaciju.

Legitimacija člana, odnosno zamenika člana Komisije se koristi za potvrđivanje identiteta i dokazivanje svojstva imaoca legitimacije isključivo prilikom vršenja ovlašćenja iz nadležnosti Komisije i ne može se koristiti u druge svrhe.

Izgled, oblik i sadržina legitimacije, kao i vođenje evidencije o izdatim legitimacijama iz stava 1. ovog člana propisuju se aktom Komisije.

Član 5.

U okviru ovlašćenja propisanih Zakonom, Komisija ostvaruje saradnju sa domaćim, stranim i međunarodnim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom.

II. SASTAV I ORGANIZACIJA KOMISIJE

Član 6.

Komisija se sastoji od deset članova i deset zamenika članova, koje imenuje Narodna skupština na vreme i način propisanim Zakonom.

Članovi i zamenici članova Komisije stiču prava i obaveze u skladu sa Zakonom, danom donošenja odluke Narodne skupštine o njihovom imenovanju.

Zamenik člana Komisije ima ista prava i dužnosti kao i član Komisije kojeg zamenjuje.

Zamenik člana Komisije može da prisustvuje i učestvuje u radu na sednici Komisije kojoj prisustvuje član koga zamenjuje, ali bez prava na odlučivanje.

Član 7.

Komisija ima predsednika Komisije.

Komisija na prvoj sednici bira tri člana Komisije, po jednog iz reda članova imenovanih na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, članova imenovanih na predlog opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i članova imenovanih na predlog udruženja, koji će se na godinu dana smenjivati na funkciji predsednika Komisije.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, tri člana Komisije izabrana da budu predsednici Komisije, u prvih devet meseci mandata Komisije se na funkciji predsednika Komisije smenjuju na tri meseca.

U postupku izbora tri člana Komisije za obavljanje funkcije predsednika Komisije, svaki član Komisije ima pravo da za predsednika Komisije predloži jednog člana Komisije koji je imenovan iz iste grupacije ovlašćenih predlagača iz stava 2. ovog člana iz koje je imenovan i član koji predlaže kandidata za predsednika.

Prvi predsednik Komisije je član koji je imenovan na predlog udruženja, drugi predsednik je član koji je imenovan na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, dok je treći predsednik član koji je imenovan na predlog opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.

Promena članova Komisije na funkciji predsednika Komisije u svakom novom sastavu Komisije nastavlja se prema redosledu koji je utvrdio prvi sastav Komisije.

U slučaju raspuštanja Komisije, prvi predsednik novog saziva Komisije biće član izabran na predlog sledeće grupacije prema redosledu utvrđenom u stavu 5. ovog člana, osim ako Komisija bude raspuštena u prvoj polovini mandata predsednika Komisije, u kom slučaju će prvi predsednik novog saziva Komisije biti iz grupacije kojoj je pripadao predsednik koji je predsedavao Komisiji u trenutku raspuštanja komisije.

Član 8.

Predsedniku Komisije, u toku saziva Komisije a pre isteka vremena na koje je biran, prestaje funkcija predsednika danom prestanka mandata, odnosno danom razrešenja dužnosti člana Komisije iz razloga propisanih Zakonom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, funkciju predsednika Komisije nastavlja da obavlja lice koje je u sastav Komisije imenovano u svojstvu njegovog zamenika kao člana Komisije, do izbora novog predsednika Komisije.

Ako i predsedniku Komisije i licu koje je u sastav Komisije imenovano u svojstvu njegovog zamenika kao člana Komisije u toku saziva Komisije prestane mandat ili se razreši dužnosti člana, odnosno zamenika člana Komisije, funkciju predsednika Komisije nastavlja da obavlja član Komisije imenovan iz iste grupacije na čiji je predlog izabran predsednik Komisije kome je prestala funkcija predsednika, do izbora novog predsednika Komisije.

Nakon imenovanja novog člana Komisije, odnosno člana i zamenika člana Komisije, Komisija bira predsednika Komisije iz reda članova Komisije imenovanih iz iste grupacije na čiji je predlog izabran predsednik Komisije kome je prestala funkcija predsednika.

Ukoliko predsednik Komisije podnese ostavku na funkciju predsednika a ostane u sastavu Komisije u svojstvu člana Komisije, na funkciju predsednika Komisije bira se dogovorom lice iz reda članova iste grupacije na čiji je predlog izabran predsednik Komisije koji je podneo ostavku.

Novoizabrani predsednik Komisije obavlja funkciju predsednika do isteka vremena na koje je izabran prethodni predsednik Komisije.

Predsednika Komisije, u slučaju njegove privremene sprečenosti ili odsutnosti, na sednici Komisije zamenjuje lice koje je u sastav Komisije imenovano u svojstvu njegovog zamenika kao člana Komisije.

U slučaju privremene sprečenosti ili odsutnosti i predsednika Komisije i lica koje je u sastav Komisije imenovano u svojstvu njegovog zamenika kao člana Komisije, sednicom Komisije predsedava član Komisije imenovan iz iste grupacije na čiji je predlog izabran predsednik Komisije.

Ako predsedniku Komisije prestane mandat ili bude razrešen dužnosti člana Komisije u prvih devet meseci mandata Komisije, funkciju predsednika Komisije do isteka tog vremena nastavlja da obavlja lice koje je u sastav Komisije imenovano u svojstvu njegovog zamenika kao člana Komisije.

Ako i predsedniku Komisije i licu koje je u sastav Komisije imenovano u svojstvu njegovog zamenika kao člana Komisije prestane mandat ili se razreši dužnosti člana, odnosno zamenika člana Komisije u prvih devet meseci mandata Komisije, funkciju predsednika Komisije do isteka tog vremena preuzima član Komisije imenovan iz iste grupacije na čiji je predlog izabran predsednik Komisije.

Član 9.

Predsednik Komisije:

– predstavlja Komisiju u službenoj komunikaciji sa državnim organima i drugim organima i pravnim licima;

– saziva sednice Komisije,

– predsedava sednicama Komisije,

– usklađuje rad radnih grupa koje obrazuje Komisija,

– stara se o efikasnosti rada Komisije,

– stara se o redu na sednicama Komisije,

– stara se o tome da se svi primljeni materijali bez odlaganja dostave svim članovima Komisije,

– stara se o sprovođenju Plana rada Komisije,

– stara se o primeni ovog poslovnika i drugih akata Komisije,

– blagovremeno informiše članove Komisije o svim pitanjima od značaja za rad Komisije,

– potpisuje akte koje je Komisija donela,

– obavlja i druge poslove u skladu sa Zakonom i ovim poslovnikom.

Kada predstavlja Komisiju u službenoj komunikaciji sa državnim organima i drugim organima i pravnim licima, predsednik Komisije ne sme da iznosi lične stavove i mišljenja.

Član 10.

Komisija ima sekretara i zamenika sekretara koje odredi generalni sekretar Narodne skupštine iz reda zaposlenih u Službi Narodne skupštine.

Sekretar Komisije:

– priprema sednice Komisije,

– koordinira rad članova i zamenika članova Komisije,

– pomaže predsedniku Komisije u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti,

– stara se o pripremi predloga akata koje donosi Komisija i obavlja druge poslove u skladu sa ovim poslovnikom i nalozima predsednika Komisije.

Radno vreme zaposlenih u Službi Narodne skupštine koji obezbeđuju uslove za rad Komisije je od 7.30 do 15.30 časova, izuzev u slučaju održavanja sednica Komisije odnosno sastanaka radnih grupa Komisije.

Članovi i zamenici članova Komisije mogu da koriste prostorije Komisije i van radnog vremena određenog u stavu 4. ovog člana, uz najavu sekretaru Komisije najkasnije 24 časa pre planirane aktivnosti.

Član 11.

Za potrebe obavljanja revizije biračkog spiska Komisija može da angažuje stručna lica sa visokim obrazovanjem iz matematičkih, demografskih, informacionih ili ekonomskih nauka ili društveno-statističkih i drugih srodnih naučnih oblasti, na obrazloženi predlog svakog člana Komisije.

Za potrebe pružanja stručne pomoći u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana, Komisija može da angažuje više stručnih lica u skladu sa Planom rada Komisije.

Obrazloženi predlog iz stava 1. ovog člana sadrži opis aktivnosti za koju lice treba da bude angažovano i razlog zbog kojeg se predloženo lice smatra adekvatnim da uspešno izvrši planiranu aktivnost.

Za potrebe pružanja stručne pomoći u radu, svaki član Komisije ima pravo na angažovanje jednog stručnog lica sa visokim obrazovanjem iz naučnih oblasti navedenih u stavu 1. ovog člana.

O pismenom predlogu za angažovanje stručnog lica iz st. 1. i 4. ovog člana Komisija odlučuje na prvoj narednoj sednici po prijemu predloga.

Predsednik Komisije je dužan da u toku sednice Komisije na kojoj je iznet predlog za angažovanje stručnog lica ili najkasnije na prvoj narednoj sednici Komisije stavi ovaj predlog na glasanje.

Član 12.

U vršenju ovlašćenja propisanih Zakonom, Komisija donosi:

– Poslovnik,

– Plan rada Komisije,

– akt kojim se uređuje postupak revizije biračkog spiska (Metodologija revizije sistema Jedinstvenog biračkog spiska),

– finansijski plan,

– odluke,

– Izveštaj o reviziji, posebne izveštaje, kao i izveštaje o postupanju nadležnih organa i organizacija po preporukama Komisije iz Izveštaja o reviziji ili posebnih izveštaja,

– zaključke,

– i druge akte u skladu sa Zakonom i ovim poslovnikom.

Osim akata iz stava 1. ovog člana, Komisija u skladu sa Zakonom:

– podnosi zahteve nadležnom ministarstvu za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u biračkom spisku, kao i zahteve nadležnim organima za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zbog povrede Zakona,

– podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu javne vlasti,

– podnosi inicijative za donošenje ili izmenu propisa iz oblasti vođenja biračkog spiska,

– daje mišljenja o nacrtima zakona i drugih propisa koji uređuju pitanja iz nadležnosti Komisije,

– izdaje naloge u skladu sa Zakonom,

– obezbeđuje formu na svojoj veb-prezentaciji putem koje građani mogu da podnose svoje primedbe Komisiji,

– utvrđuje obrazac izjave o poverljivosti podataka.

III. NAČIN RADA KOMISIJE

Član 13.

Komisija radi na sednicama kada donosi odluke i razmatra pitanja od značaja za vršenje svojih ovlašćenja, u skladu sa Zakonom.

Komisija donosi odluke kada vrši sledeća ovlašćenja:

– inicira, koordinira i nadzire terensku kontrolu birača na osnovu analiza biračkog spiska, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove,

– podnosi zahtev ministarstvu nadležnom za poslove uprave za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u biračkom spisku,

– podnosi zahtev za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti ako u postupku utvrđivanja činjenica o upravljanju i tačnosti biračkog spiska nađe da postoje osnovi sumnje da je došlo do kršenja zakona tako što povredu zakona prijavljuje nadležnim organima;

– donosi periodične izveštaje o statusu biračkog spiska,

– inicira donošenje ili izmene propisa i daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa koji uređuju pitanja iz delokruga Komisije;

– donosi Poslovnik, Plan rada Komisije i druge akte Komisije,

– podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu javne vlasti koje ne postupi u skladu sa njenim zahtevima,

– razmatra primedbe građana u vezi sa pitanjima koja su u nadležnosti Komisije,

– donosi izveštaj o obavljenoj reviziji biračkog spiska kao i posebne izveštaje, u skladu sa Zakonom.

Komisija odlučuje i o drugim pitanjima u skladu sa Zakonom i ovim poslovnikom.

Komisija je dužna da dostavi odgovor na primedbu građana.

Član 14.

Na osnovu usvojenog Plana rada Komisije i akta kojim se uređuje postupak revizije biračkog spiska, svaki član Komisije je ovlašćen da:

– analizira podatke iz biračkog spiska, kao i matičnih knjiga i evidencije prebivališta i boravišta građana (u daljem tekstu: druge evidencije od značaja za vođenje biračkog spiska) na nivou ličnih podataka,

– analizira pravnu valjanost rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku,

– analizira odnosno prati statističke parametre kretanja biračkog spiska,

– analizira proces ažuriranja i autorizacije nad promenama u biračkom spisku,

– analizira podatke o sprovedenim inspekcijskim nadzorima i predloženim odnosno naloženim merama u postupku inspekcijskog nadzora nad primenom propisa kojim se uređuje birački spisak,

– analizira podatke ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o prebivalištu i boravištu građana, pravnom osnovu po kojem je prijavljeno odnosno odjavljeno prebivalište i usklađenosti ovih podataka sa podacima u biračkom spisku,

– analizira izveštaje o postupanju službenika ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove zaduženih za poslove sa građanima (odobravanje prebivališta i boravišta građana),

– pribavlja podatke nadležnih organa o statističkim kretanjima u biračkom spisku, prebivalištu, boravištu, pasivizaciji i drugim relevantnim podacima u vezi sa biračkim spiskom,

– inicira kampanju za edukaciju birača o ažuriranju biračkog spiska u saradnji sa javnim medijskim servisima, ministarstvom nadležnim za poslove uprave i Republičkom izbornom komisijom,

– inicira saradnju relevantnih institucija radi efikasnog sprovođenja mera za unapređenje integriteta biračkog spiska,

– analizira i poredi druge evidencije od značaja za vođenje biračkog spiska,

– analizira postupanja i ovlašćenja službenika koji vode birački spisak, kao i obuke koje oni prolaze,

– analizira informacionu bezbednost softvera biračkog spiska,

– analizira bezbednost baza podataka na osnovu tehničkih opisa (prostorije, serveri) i drugih evidencija od značaja za vođenje biračkog spiska,

– analizira pravni okvir koji uređuje način vođenja biračkog spiska i drugih evidencija od značaja za vođenje biračkog spiska,

– analizira podatke republičkog organa nadležnog za poslove statistike i drugih organa koji su zaduženi za poslove statistike i poredi ih sa podacima iz drugih evidencija od značaja za vođenje biračkog spiska, kao i sa podacima iz biračkog spiska,

– sprovodi i druge analize neophodne da bi se utvrdio stepen integriteta postupka ažuriranja biračkog spiska,

– sprovodi edukaciju lica ovlašćenih za vođenje delova biračkog spiska u jedinicima lokalne samouprave, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove uprave i Republičkom izbornom komisijom,

– analizira postupak zapošljavanja ili angažovanja službenika koji vode birački spisak,

– analizira postupanja i ovlašćenja službenika koji vode birački spisak, kao i obuke koji oni prolaze, na osnovu podataka dobijenih od ministarstva nadležnog za poslove uprave,

– analizira opremu (softver i hardver) i bezbednost opreme koju službenici koriste u vođenju evidencija građana (matične knjige i drugi registri) koje su od značaja za vođenje biračkog spiska,

– analizira bezbednost baza podataka (prostorije, serveri) evidencija građana (matične knjige i drugi registri) koje su od značaja za vođenje biračkog spiska,

– prati primenu preporuka iz izveštaja o obavljenoj reviziji biračkog spiska i posebnih izveštaja, u skladu Zakonom,

– obavlja i druge poslove iz delokruga Komisije, za čije se obavljanje ne donosi posebna odluka Komisije, u skladu sa Zakonom i ovim poslovnikom.

O vršenju aktivnosti iz stava 1. ovog člana sačinjava se službena beleška.

Član, odnosno zamenik člana Komisije koji sačinjava službenu belešku iz stava 2. ovog člana dostavlja je Komisiji odmah po sačinjavanju, a najkasnije do početka prve naredne sednice Komisije, i ima pravo da je na sednici Komisije obrazloži.

Ako sprovođenje aktivnosti iz stava 1. ovog člana pretpostavlja pribavljanje određenih informacija od nadležnih organa i organizacija, odnosno posetu nadležnim organima i organizacijama, član Komisije koji namerava da sprovede aktivnost o tome pismenim putem obaveštava predsednika Komisije.

Obaveštenje iz stava 4. ovog člana o planiranju posete nadležnom organu odnosno organizaciji obavezno sadrži predmet planirane posete i mora se dostaviti predsedniku Komisije najkasnije tri radna dana pre dana planirane posete.

U skladu sa obaveštenjem iz stava 4. ovog člana, predsednik Komisije upućuje zahtev za pribavljanje tražene dokumentacije, odnosno obaveštava nadležni organ odnosno organizaciju o planiranoj poseti, o čemu bez odlaganja obaveštava sve članove i zamenike članova Komisije.

Dokumentaciju koju član, odnosno zamenik člana Komisije, pribavi u vršenju ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, stavlja na uvid i raspolaganje Komisiji, odmah po pribavljanju, a najkasnije do prve naredne sednice Komisije.

Svaki član Komisije ima pravo da učestvuje u poseti koja se sprovodi u skladu sa inicijativom člana Komisije iz stava 4. ovog člana, o čemu zainteresovani član Komisije obaveštava predsednika Komisije.

Član 15.

Kao pomoć u vršenju ovlašćenja Komisije iz člana 14. stav 1. ovog poslovnika, član odnosno zamenik člana Komisije može da, za potrebe obavljanja poslova koji se odnose na reviziju biračkog spiska, obezbedi prisustvo stručnih lica koje je Komisija angažovala, uz prethodno informisanje Komisije.

U vršenju ovlašćenja Komisije, član odnosno zamenik člana Komisije ima pravo uvida u sve podatke o biračima u biračkom spisku, putem posebnog modula na veb-prezentaciji ministarstva nadležnog za poslove uprave, kojem se pristupa uz prijavu dvofaktorskom autentikacijom.

Način vršenja uvida iz stava 2. ovog člana uređuje se aktom kojim se uređuje postupak revizije biračkog spiska.

Član odnosno zamenik člana Komisije je dužan da sva saznanja iz delokruga rada Komisije prenese Komisiji.

Član 16.

U vršenju svojih ovlašćenja, Komisija može da obrazuje jednu ili više radnih grupa iz reda svojih članova i zamenika članova, u skladu sa Planom rada Komisije i aktom kojim se uređuje postupak revizije biračkog spiska.

Radnu grupu čini najmanje tri člana, odnosno zamenika člana Komisije, iz sve tri grupacije, odnosno koji su imenovani na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, na predlog opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i na predlog udruženja.

Odlukom o obrazovanju radne grupe utvrđuju se zadaci i imenuju predsedavajući i članovi radnih grupa.

Predsedavajući radne grupe je dužan da o održavanju sastanka radne grupe i temi sastanka obavesti sve članove Komisije.

Svi članovi i zamenici članova Komisije mogu da prisustvuju sastancima radnih grupa.

U radu radne grupe mogu učestvovati i predstavnici državnih organa i organizacija koji su određeni da učestvuju u radu Komisije, stručna lica koje je angažovala Komisija za potrebe rada Komisije, odnosno članova Komisije, kao i lica pozvana da učestvuju u radu Komisije, u skladu sa Zakonom i ovim poslovnikom.

Stručnu i tehničku podršku radnoj grupi pružaju zaposleni u Službi Narodne skupštine koje odredi generalni sekretar Narodne skupštine.

Član 17.

Sednice Komisije i sastanci radnih grupa održavaju se u sedištu Komisije.

U slučaju potrebe, sednica Komisije, odnosno sastanak radne grupe može da se održi i van sedišta Komisije.

Sednicu Komisije saziva predsednik Komisije.

Saziv za sednicu Komisije sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda.

Uz saziv iz stava 4. ovog člana, članovima Komisije se dostavlja materijal za sednicu Komisije u elektronskom obliku.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, materijal se može podeliti članovima Komisije i na početku same sednice, uz usmeno obrazloženje podnosioca tog materijala. O materijalu dostavljenom na sednici ne može se raspravljati i odlučivati bez saglasnosti većine iz člana 26. stav 2. ovog poslovnika, kojom se utvrđuje i vreme neophodno za proučavanje materijala.

Saziv za sednicu Komisije dostavlja se elektronskim putem članovima Komisije, predstavnicima ministarstva nadležnog za poslove uprave, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i objavljuje na veb-prezentaciji Komisije, najmanje pet dana pre dana održavanja sednice Komisije.

O sazivanju sednice Komisije obaveštavaju se predstavnici posmatrača kojima je Komisija izdala odgovarajuće ovlašćenje u skladu sa ovim poslovnikom.

Izuzetno, kada su u opravdanim slučajevima članovi Komisije sprečeni da dođu na sednicu Komisije, sednica, iz razloga hitnosti, može da se održi upotrebom softverske platforme za video konferencije. U slučaju da se sednica Komisije mora održati putem softverske platforme za video-konferencije, ne održava se u prostorijama Komisije.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, saziv za sednicu Komisije sadrži i razlog održavanja sednice upotrebom softverske platforme za video-konferencije.

Izuzetno, u slučaju nastupanja nepredviđenih okolnosti iz nadležnosti Komisije o kojima je neophodno raspravljati i odlučivati radi sprečavanja štetnih posledica, predsednik Komisije može sazvati sednicu u roku kraćem od roka utvrđenog stavom 7. ovog člana, ali ne kraćem od 24 časa pre časa određenog za početak sednice Komisije.

Predsednik Komisije je dužan da saziva sednicu Komisije najmanje jedanput mesečno, odnosno više puta u skladu sa Planom rada Komisije.

Član 18.

Sednici predsedava predsednik Komisije.

Za održavanje sednice Komisije neophodno je da sednici prisustvuje najmanje sedam članova Komisije, od kojih najmanje dva člana imenovana na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, najmanje dva člana imenovana na predlog opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i oba člana imenovana na predlog udruženja.

Sednici Komisije prisustvuju i učestvuju u radu, bez prava odlučivanja tri predstavnika ministarstva nadležnog za poslove uprave, jedan predstavnik ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i jedan predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kada se na sednici Komisije razmatraju primedbe koje član odnosno zamenik člana Republičke izborne komisije dostavi Komisiji u pogledu tačnosti i ažurnosti biračkog spiska, na sednicu Komisije se poziva član odnosno zamenik člana Republičke izborne komisije koji je dostavio primedbe.

Kada se na sednici Komisije razmatra postupanje organa, odnosno oranizacije po preporukama iz Izveštaja o reviziji ili Posebnog izveštaja, na sednicu Komisije poziva se predstavnik organa, odnosno organizacije na koju se preporuke odnose.

Na sednici Komisije mogu, po pozivu, da učestvuju i predstavnici drugih organa i organizacija sa znanjem iz oblasti rada Komisije, predstavnici međunarodnih organizacija, kao i lica iz određene stručne oblasti radi dobijanja podataka i informacija od značaja za rad Komisije.

Član 19.

Po otvaranju sednice Komisije, a pre utvrđivanja dnevnog reda, pristupa se usvajanju zapisnika o radu Komisije sa prethodne sednice, ukoliko je sačinjen i blagovremeno dostavljen članovima Komisije.

Ako zapisnik prethodne sednice Komisije nije članovima Komisije dostavljen najkasnije 24 časa pre odlučivanja o njemu, usvajanje tog zapisnika odlaže se za narednu sednicu Komisije.

Primedbe na zapisnik može da iznese svaki član Komisije koji je prisustvovao sednici za koju se zapisnik usvaja.

Primedba na zapisnik dostavlja se sekretaru Komisije elektronskim putem, najkasnije 24 časa pre vremena određenog za početak sednice Komisije, i može biti obrazložena na sednici Komisije. Primedba na zapisnik mora da sadrži način na koji bi primedba bila sprovedena u odnosu na predloženi tekst zapisnika.

Ako je zapisnik sednice dostavljen u roku kraćem od pet dana pre dana određenog za početak sednice, primedba na zapisnik može se podneti najkasnije šest časova pre vremena određenog za početak sednice.

Ukoliko nema primedbi na zapisnik, predsednik Komisije stavlja na glasanje zapisnik o radu Komisije u predloženom tekstu.

O iznetim primedbama na zapisnik, Komisija odlučuje prema redosledu kojim su primedbe iznete u raspravi.

Nakon odlučivanja o primedbama na zapisnik, predsednik Komisije konstatuje da je zapisnik usvojen u predloženom tekstu, odnosno sa prihvaćenim primedbama.

Član 20.

Dnevni red sednice utvrđuje Komisija, tako što je neophodno da za predloženi dnevni red sednice Komisije glasa najmanje sedam članova Komisije, od kojih najmanje dva člana imenovana na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, najmanje dva člana imenovana na predlog opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i oba člana imenovana na predlog udruženja.

Pravo da predloži izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda ima svaki član Komisije, odnosno u njegovom odsustvu zamenik člana Komisije.

Predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda podnosi se sekretaru Komisije elektronskim putem, najkasnije 24 časa pre vremena određenog za početak sednice.

Ako je sednica Komisije sazvana u roku kraćem od pet dana pre dana određenog za početak sednice, predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda može se podneti najkasnije šest časova pre vremena određenog za početak sednice.

Sekretar Komisije podneti predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda bez odlaganja dostavlja svim članovima i zamenicima članova Komisije, kao i predstavnicima ministarstva nadležnog za poslove uprave, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

O predlozima za izmenu ili dopunu dnevnog reda odlučuje se bez rasprave, prema redosledu kojim su predlozi izneti.

Nakon izjašnjavanja o predlozima za izmenu, odnosno dopunu predloženog dnevnog reda, Komisija glasa o utvrđivanju dnevnog reda u celini.

Član 21.

Predsednik Komisije je dužan da sednicu Komisije sazove na zahtev najmanje četiri člana Komisije imenovanih iz dve različite grupacije.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se predsedniku Komisije u pisanom obliku i sadrži dnevni red i rok za sazivanje sednice, koji ne može biti kraći od 24 časa.

Ako predsednik Komisije ne sazove sednicu u zahtevanom roku, sednicu Komisije saziva član Komisije koji sledeći obavlja funkciju predsednika Komisije prema redosledu utvrđenom u članu 7. stav 5. ovog poslovnika.

Na sednici sazvanoj na način iz stava 1. ovog člana, Komisija radi prema dnevnom redu navedenom u zahtevu za održavanje sednice Komisije.

Član 22.

Član Komisije je dužan da učestvuje u radu Komisije.

O sprečenosti da učestvuje na sednici Komisije, kao i o razlozima sprečenosti, član Komisije je dužan da blagovremeno obavesti svog zamenika i predsednika Komisije.

Zamenik člana Komisije dužan je da učestvuje na sednici Komisije kojoj ne prisustvuje član Komisije koga zamenjuje.

Ako neki od organa iz člana 18. stav 3. ovog poslovnika ne obezbedi prisustvo makar jednog predstavnika bez opravdanog razloga na dve sednice Komisije uzastopno, predsednik Komisije o tome obaveštava organ čiji predstavnik nije učestvovao u radu Komisije, kao i predsednika Narodne skupštine.

Član 23.

Na sednici Komisije se radi po tačkama utvrđenog dnevnog reda.

Rasprava na sednici Komisije, prema utvrđenom dnevnom redu, vodi se bez obzira na broj prisutnih članova Komisije.

Na predlog predsedavajućeg sednici, Komisija može da odluči da se promeni redosled razmatranja tačaka dnevnog reda, kao i da se objedini rasprava o više tačaka dnevnog reda.

Pre otvaranja rasprave po tački dnevnog reda, o predmetu tačke dnevnog reda koju je predložio predsednik Komisije, Komisiju izveštava predsednik Komisije, član Komisije kojeg je odredio predsednik Komisije (izvestilac) ili sekretar Komisije.

O predmetu tačke dnevnog reda koja je na dnevnom redu na predlog člana Komisije, Komisiju izveštava član Komisije koji je predložio tačku dnevnog reda i koji predlaže način postupanja Komisije.

Član 24.

O održavanju reda na sednici Komisije stara se predsednik Komisije.

Na sednici Komisije niko ne može da govori pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Komisije.

Predsednik Komisije se stara da učesnik u raspravi na sednici Komisije ne bude ometan u svom izlaganju.

Članovi, odnosno zamenici članova Komisije dužni su da poštuju dostojanstvo Komisije i da se jedni drugima kao i ostalim učesnicima na sednici Komisije obraćaju sa uvažavanjem.

Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena kojima se narušava dostojanstvo članova Komisije i svih učesnika na sednici Komisije.

Učesnika na sednici Komisije koji narušava red na sednici, predsednik Komisije će opomenuti. Nakon druge opomene, predsednik Komisije je vlastan da odredi pauzu u radu ili da prekine sednicu, u skladu sa ovim poslovnikom.

Član 25.

Predsednik Komisije može da odredi pauzu u radu ili prekine sednicu Komisije radi obezbeđenja reda na sednici, održavanja konsultacija sa članovima Komisije, obezbeđenja potrebnog kvoruma za odlučivanje ili pribavljanja potrebnog mišljenja od značaja za nastavak sednice Komisije, uz obavezu da obrazloži pauzu, odnosno prekid sednice.

Prilikom određivanja pauze, predsednik Komisije obaveštava prisutne o trajanju pauze.

Predsednik Komisije blagovremeno obaveštava članove i zamenike članova Komisije o nastavku prekinute sednice Komisije.

Pošto utvrdi da je rasprava po tački dnevnog reda iscrpljena, predsednik Komisije zaključuje raspravu o tački dnevnog reda, nakon čega se prelazi na odlučivanje.

Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje o njima, predsednik Komisije zaključuje sednicu Komisije.

Član 26.

Komisija odlučuje na sednici Komisije.

Odluka Komisije je doneta ako je za nju, u skladu sa Zakonom, glasalo najmanje sedam članova Komisije, pod uslovom da su za donošenje odluke glasala najmanje dva člana imenovana na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, najmanje dva člana imenovana na predlog opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i oba člana imenovana na predlog udruženja.

Član Komisije odlučuje tako što glasa za, protiv ili se uzdržava od glasanja.

Zamenik člana Komisije ima pravo odlučivanja u odsustvu člana Komisije koga zamenjuje.

Ukoliko su u toku rasprave izneti predlozi za brisanje, izmenu ili dopunu predloženog akta, predsednik Komisije prvo stavlja na glasanje predloge za brisanje, a potom predlog za izmenu ili dopunu akta.

Svaki član, odnosno više članova Komisije zajedno imaju pravo na izdvajanje mišljenja na izveštaje i odluke Komisije. Izdvojena mišljenja čine sastavni deo izveštaja, zapisnika ili obrazloženja odluke na koju se odnose.

Član 27.

U slučaju prestanka mandata člana Komisije pre isteka vremena na koje je imenovan, Komisija punovažno nastavlja sa radom i odlučivanjem do imenovanja novog člana Komisije ako ima najmanje sedam članova odnosno sedam zamenika članova Komisije, od kojih su najmanje dva člana odnosno dva zamenika člana imenovana na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, najmanje dva člana odnosno dva zamenika člana imenovana na predlog opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini i dva člana odnosno dva zamenika člana imenovana na predlog udruženja.

Ukoliko, u slučaju prestanka mandata člana Komisije pre isteka vremena na koje je imenovan, u Komisiji ostane manje od sedam članova ili sedam zamenika članova, odnosno sastav Komisije ne odgovara sastavu iz stava 1. ovog člana, Komisija prekida sa radom, o čemu obaveštava Narodnu skupštinu, radi postupanja u skladu sa zakonom.

Komisija nastavlja sa radom nakon imenovanja novog člana Komisije i ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana.

Član 28.

Nakon sednice sačinjava se zapisnik sa sednice, o čemu se stara sekretar komisije.

Zapisnik sadrži osnovne podatke o radu na sednici, imena prisutnih i odsutnih članova ili zamenika članova Komisije, imena drugih učesnika sednice, odluke donete na sednici, rezultate svakog glasanja i vreme početka i završetka sednice.

Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Komisije.

Sednica Komisije se tonski snima i sačinjava se audio-vizuelni zapis.

Po završetku sednice Komisije, snimak se u celosti ili redigovan objavljuje na veb-prezentaciji Komisije, u skladu sa zakonima kojima se uređuju zaštita podataka o ličnosti i tajnost podataka.

Prepis tonskog snimka čini sastavni deo zapisnika.

Original zapisnika izrađuje se u jednom primerku o čijem čuvanju se stara sekretar komisije.

Izvornikom akta smatra se tekst akta usvojen na sednici Komisije, sačinjen u propisanom obliku, potpisan od predsedavajućeg i overen pečatom Komisije.

O sačinjavanju i čuvanju izvornika stara se sekretar Komisije.

Radi dostavljanja strankama, sačinjava se prepis izvornika koji u svemu mora da bude istovetan izvorniku i koji potpisuje sekretar Komisije i overava se pečatom Komisije.

Član 29.

Sednici Komisije mogu da prisustvuju, u svojstvu posmatrača, predstavnici udruženja registrovanog u Republici Srbiji čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora.

Udruženje iz stava 1. ovog člana podnosi Komisiji prijavu za posmatranje rada Komisije.

U prijavi se za svakog predstavnika posmatrača navode sledeći podaci: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, broj telefona i adresa za prijem elektronske pošte. Uz prijavu se za svakog prijavljenog predstavnika posmatrača prilaže i očitana lična karta sa mikrokontrolerom (čipom) odnosno foto-kopija lične karte bez mikrokontrolera (čipa).

Za predstavnika posmatrača može da bude akreditovan samo punoletan državljanin Republike Srbije.

Tokom izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, izbora za poslanike skupštine autonomne pokrajine, izbora za odbornike skupštine jedinice lokalne samouprave odnosno gradske opštine, kao i izbora za predsednika Republike, sednicama Komisije mogu da prisustvuju i predstavnici udruženja koja su, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izbor narodnih poslanika, dobila ovlašćenja za posmatranje izbora.

Tokom izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, izbora za poslanike skupštine autonomne pokrajine, izbora za odbornike skupštine jedinice lokalne samouprave odnosno gradske opštine, kao i izbora za predsednika Republike, predstavnik posmatrača ne može da bude lice koje je član organa za sprovođenje izbora ili kandidat na navedenim izborima.

Sednici Komisije mogu istovremeno da prisustvuju do dva predstavnika istog posmatrača.

Podnosiocu prijave kojem je dozvoljeno da posmatra rad Komisije izdaje se odgovarajuće ovlašćenje, a njegovim predstavnicima odgovarajuće akreditacije u koje se upisuju neophodni podaci iz prijave za posmatrača.

Predstavnik posmatrača je dužan da akreditaciju nosi na vidnom mestu.

Ovlašćenje i akreditacije izdaju se u roku od tri dana od dana podnošenja prijave za posmatrača.

Komisija omogućava predstavnicima posmatrača da nesmetano posmatraju svaku sednicu Komisije i sastanke njenih radnih grupa.

Komisija može da oduzme akreditaciju predstavniku posmatrača koji ometa rad na sednici Komisije odnosno sastancima njenih radnih grupa, o čemu obaveštava posmatrača.

IV. JAVNOST RADA

Član 30.

Rad Komisije je javan.

Javnost rada Komisije obezbeđuje se:

– video snimanjem sednice Komisije i objavljivanjem video-snimka na veb-prezentaciji Komisije po završetku sednice (nakon eventualnog redigovanja),

– održavanjem konferencija za novinare (uz mogućnost postavljanja pitanja novinara),

– putem saopštenja o kojima odlučuje Komisija i koja se objavljuju na veb-prezentaciji Komisije,

– samostalnim istupanjem članova ili zamenika članova Komisije u medijima u skladu sa ovim poslovnikom,

– omogućavanjem praćenja rada Komisije od strane posmatrača i predstavnika međunarodnih organizacija.

Član, odnosno zamenik člana Komisije, može samostalno u javnosti da iznosi svoje stavove o pitanjima koja su bila predmet rasprave i odlučivanja na sednicama Komisije kojima je prisustvovao, dok nalaze i informacije do kojih je došao u radu Komisije može da saopšti javnosti, nakon što je prethodno o njima informisao Komisiju.

Član, odnosno zamenik člana Komisije, prilikom istupanja u javnosti, obraćanja i i iznošenja podataka u javnosti, dužan je da se pridržava odredaba zakona kojima se uređuju zaštita podataka o ličnosti i tajnost podataka.

Sednica, odnosno deo sednice Komisije može biti zatvoren za javnost u slučajevima predviđenim zakonom.

Na postupanje sa tajnim podacima u radu Komisije shodno se primenjuje akt odbora nadležnog za administrativno-budžetska pitanja Narodne skupštine o postupanju sa tajnim podacima u Narodnoj skupštini.

Član 31.

Predstavnicima medija omogućuje se prisustvovanje i snimanje početka sednica Komisije, u skladu sa aktima Narodne skupštine kojima se uređuju unutrašnji red u zgradi Narodne skupštine i akreditovanje predstavnika medija.

O danu, vremenu i mestu održavanja sednica Komisije, mediji se obaveštavaju preko Službe Narodne skupštine.

Član 32.

Na veb-prezentaciji Komisije objavljuju se:

– predlog dnevnog reda i usvojeni dnevni red sednice Komisije,

– usvojeni zapisnik sa sednice Komisije,

– usvojeni akti Komisije,

– Izveštaj o reviziji i Poseban izveštaj,

– video-snimci sednica Komisije (u celosti ili redigovani),

– forma za podnošenje primedbi građana,

– drugi dokumenti nastali u radu Komisije ili u vezi sa radom Komisije koji su od značaja za informisanje javnosti.

V. ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI

Član 33.

Članovi Komisije, zamenici članova Komisije, angažovana lica iz Službe Narodne skupštine, stručna lica angažovana od strane Komisije, kao i lica koja prisustvuju sednicama Komisije ili na drugi način učestvuju u radu Komisije, dužni su da prilikom postupanja sa dokumentima i/ili evidencijama koji sadrže podatke o ličnosti sa istima postupaju u skladu sa propisima kojima je uređena zaštita podataka o ličnosti i isključivo u svrhu ovlašćenja koja su im Zakonom poverena.

Nakon imenovanja, članovi i zamenici članova Komisije potpisuju pismenu izjavu o poverljivosti podataka kojom potvrđuju da su upoznati sa obavezom iz stava 1. ovog člana.

Pismenu izjavu iz stava 2. ovog člana dužna su da potpišu i sva lica koja prisustvuju sednici Komisije.

Jednom potpisana izjava o poverljivosti podataka obavezuje lice, koje je tu izjavu potpisalo, i za ubuduće u vezi sa aktivnostima iz delokruga Komisije.

VI. KANCELARIJSKO I ARHIVSKO POSLOVANjE

Član 34.

Na kancelarijsko i arhivsko poslovanje Komisije primenjuju se propisi kojima se uređuje kancelarijsko i arhivsko poslovanje državnih organa.

VII. IZMENE I DOPUNE POSLOVNIKA

Član 35.

Svaki član i zamenik člana Komisije ima pravo da predloži izmene i/ili dopune Poslovnika Komisije.

Predlog odluke za izmenu i/ili dopunu Poslovnika Komisije podnosi se u pisanom obliku.

Predlog odluke iz stava 2. ovog člana sadrži tekst izmene i/ili dopune Poslovnika Komisije i obrazloženje predložene izmene, odnosno dopune.

Predlog odluke iz stava 2. ovog člana predsednik Komisije uvršćuje u predlog dnevnog reda sednice Komisije na prvoj narednoj sednici, s tim da između dana sazivanja sednice i dana predviđenog za početak sednice mora da prođe najmanje pet dana.

VIII. STUPANjE NA SNAGU I OBJAVLJIVANjE

Član 36.

Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

30 broj 02-3/26

U Beogradu, 13. februara 2026. godine

Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti
i ažuriranja biračkog spiska

Predsednik,

Vujo Ilić, s.r.