NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: Advokatura nezadovoljna ponuđenim rešenjima

Krivični postupak treba da osigura da niko nevin ne bude osuđen, čak i po cenu da neko kriv bude oslobođen, a sudske odluke ne mogu se zasnivati na dokazima koji su pribavljeni na nezakonit način, rekao je advokat Jugoslav Tintor na nedavnom savetovanju krivičara u Lisinama kod Despotovca. Analizirajući predložena rešenja u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), podsetio je na četiri stuba krivičnog postupka.

Teret dokazivanja optužbe je na tužiocu. Presuda ne može biti zasnovana na nezakonitim dokazima. Sud vrednuje dokaze po slobodnom sudijskom uverenju, jer nije u vezi sa formalnim dokaznim pravilima. U sumnji se odlučuje u korist okrivljenog (in dubio pro reo), što znači da ukoliko sud, nakon sprovedenog krivičnog postupka, ostane u sumnji u pogledu krivične odgovornosti optuženog, mora doneti oslobađajuću presudu. To su četiri stuba krivičnog postupka i ne smemo dozvoliti da se u tom pogledu pravi bilo kakva zbrka - rekao je advokat.

Podsetio je da je prvim članom ZKP-a propisano: “Ovaj zakonik utvrđuje pravila čiji je cilj da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.”

- Dakle, cilj postupka je da niko nevin ne bude osuđen, pri čemu ovaj imperativ zakonodavac pretpostavlja čak i izricanju krivične sankcije učiniocu krivičnog dela. To znači da je značajnije da niko nevin ne bude osuđen, čak i po cenu da neko kriv bude oslobođen. Upravo taj “nepravedno oslobođeni” je cena koju plaća demokratsko društvo da bi ljudska prava i slobode pojedinca u krivičnom postupku bila valjano zaštićena. To je cena da bi postupak mogao biti sproveden i zakonito i pravično - istakao je Tintor.

Postavio je pitanje da li bi zakonodavac mogao izmeniti prvi član ZKP-a i propisati da je cilj postupka “da niko kriv ne bude oslobođen”.

- Svakako da bi mogao, jer je Narodna skupština suverena da uredi krivični postupak, ali se potom postavlja pitanje kako bi sudovi primenjivali ostale odredbe ZKP-a rukovođeni ovako izmenjenim ciljem. Konačno, centralno pitanje jeste - da li slobodna sudska ocena dokaza obezbeđuje ostvarenje jednog ovakvog cilja koji nije propisan zakonom, odnosno da li je u cilju zadovoljenja pravde za sud važnije da niko nevin ne bude osuđen ili da niko kriv ne bude oslobođen. Naime, valjalo bi istražiti na koji način sudovi u Srbiji “premošćavaju situacije” u kojoj je pravdi potrebno “malo pomoći” da bude zadovoljena, čak i ako nisu prikupljeni valjani i dovoljni dokazi da bismo izveli zaključak o krivici “izvan razumne sumnje” - rekao je advokat.

Ključno je pitanje kako postupati “u sumnji” - da li u korist okrivljenog, kao što je jasno propisano jednim od fundamentalnih načela postupka, ili “u korist pravde”, kao što često postupaju sudovi jer ne mogu dopustiti da krivac prođe nekažnjen. U našoj sudskoj praksi, kako je rekao, stiče se utisak da je slobodna sudska ocena dokaza previše često u funkciji obezbeđenja željenog toka ili očekivanog ishoda postupka, u situacijama kada bi dosledna primena osnovnih principa krivičnog postupka morala rezultirati oslobađanjem od optužbe ili ukidanjem pritvora.

- Nažalost, nakon analize stičem utisak da se predloženim izmenama zadire u “srce zakonika” i “okreću naopačke” temelji na kojima zakonik počiva, uključujući i pravilo o teretu dokazivanja i postupanje u sumnji “u duhu pretpostavke nevinosti”. Ako bi cilj zakonika bio “da niko kriv ne bude oslobođen”, onda bi okrivljeni morao dokazivati da je nevin, jer se polazi od pretpostavke da je kriv, a sud bi i kada nije siguran presuđivao da je okrivljeni kriv, jer iako postoji sumnja, krivac ne sme izbeći kaznu. Tada bismo mogli konstatovati da su građani prepušteni voluntarizmu i u (ne)milosti države, odnosno organa krivičnog gonjenja - rekao je advokat Tintor.

Osvrnuo se i na načelo istine u krivičnom postupku i insistiranju na takozvanoj “materijalnoj istini”. Naglasio je da istina može biti samo jedna - zasnovana samo na činjenicama koji proizilaze iz iznetih dokaza.

- Predložene izmene još uvek nisu usvojene. Ostaje nam da verujemo da predlagač zakona neće ostati gluv na argumentovane kritike struke izrečene tokom javne rasprave. Ako bi do usvajanja izmena zakona ipak došlo i pored protivljenja advokature, postavlja se pitanje - kojim alatima i kojim pravilima ZKP-a će advokati moći da zaštite procesna prava i pruže delotvornu odbranu svojim klijentima. U nesrazmernom odnosu snaga građana i države, biće to borba Davida i Golijata u pravom smislu reči, koji će braniocima nametnuti brojne izazove - ocenio je Tintor.

Postavlja pitanje kako je moguće braniti u krivičnom postupku ako kod osporavanja dopuštenosti nekog dokaza nije moguće osporavati ustavnost i zakonitost pribavljanja dokaza.

- Kako je moguće osporavati dopuštenost dokaza ako ZKP propiše da se dokaz, kao što je snimak, može prihvatiti samo zbog njegove sadržine, nezavisno od načina pribavljanja. Biće to “Sizifov posao”. Neko će reći preživela je advokatura mnogo toga - preživeće i ovo. Slažem se, ali ne može biti cilj advokature “preživljavanje”. Kada se izmene principi na kojim postupak počiva, advokati će biti svedeni na procesnu pretpostavku i privid pravne zaštite, čije je postojanje isključivo u funkciji pružanja legitimiteta jednom “iščašenom postupku” - istakao je Tintor.

Podsetio je na latinsku izreku “Neka bude pravda, pa makar propao svet” (“Fiat iustitia, pereat mundus”) i rekao da zapravo pitanje svih pitanja jeste - da li je dopušteno odstupiti od zakonitosti u cilju zadovoljenja pravde i ko će određivati “pravedan ishod postupka” nezavisno od sadržine raspoloživih dokaza.

Ukoliko napravimo ovaj “kompromis sa zakonitošću”, svi snosimo odgovornost za stanje u kojem će se vršenje pravde u Srbiji ubrzo naći, jer neće uopšte biti važno kako se došlo do nekog cilja, već će cilj opravdavati sredstva - što je nezamislivo kada smo na terenu dokazivanja krivice.

Ukoliko relativizujemo zakonitost dokazivanja, onda neće biti moguće razaznati šta je pravilo postupka, a šta njegovo tumačenje - koje će se definisati stavovima u zavisnosti od potreba trenutka i državnog razloga u pojedinim predmetima. Time će se potpuno obesmisliti čitav ZKP kao skup pravila koji bi trebalo da važe jednako za sve - nezavisno od toga kome se sudi i za koje krivično delo se nekome sudi - zaključio je advokat Jugoslav Tintor.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 27.10.2025.
Naslov: Redakcija