ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Do usvajanja izmena Zakona, vozači električnih trotineta u saobraćaju nemaju obavezu da poštuju nijedan propis, a nadležna tužilaštva i u slučaju da dođe do saobraćajne nezgode, ne mogu da kvalifikuju krivično delo
Vozač električnog trotineta koji je nedavno udario devojku na uglu Bulevara kralja Petra i Kisačke ulice u Novom Sadu možda neće zakonski odgovarati.
Njega nadležni organi ne mogu da sankcionišu po službenoj dužnosti u saobraćaju jer električni trotineti ne podležu nijednom propisu.
Odnosno, e-trotineti ne smeju da se voze jedino po auto-putu i po moto-putu, koji su sada određeni isključivo za motorna vozila. Na ostalim površinama, električni trotineti, koji su u suštini laka električna vozila, ne podležu propisima.
Između ostalog, važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020 - dr. zakon -dalje: Zakon) propisuje da je motorno vozilo ono koje se “pokreće snagom sopstvenog motora, namenjeno za prevoz lica, odnosno stvari”, dok motorno vozilo ima dva točka i “čija najveća brzina ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon”.
U slučaju saobraćajne nezgode, Zakon određuje da je to “nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta”.
Međutim, kako navodi Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative, Zakon takođe navodi da vozilo “mora da ispunjava propisane tehničke uslove, tehničke propise i da bude tehnički ispravno”, odnosno da “u saobraćaju na putu ne sme da učestvuje prevozno sredstvo koje ovim Zakonom nije određeno kao vozilo”.
“Iz svega navedenog ne čudi što postoje oprečna mišljenja među nadležnima povodom električnih trotineta i inicijativa u izmenu Zakona. Očigledno je da postoje konflikti među nadležnim institucijama o tome šta je električni trotinet. Trenutno mislim da ni sudska praksa nije ujednačena u slučajevima kada učestvuju vozači trotineta”, objašnjava.
Ističe da se prema trenutnim stavovima nadležnih, u ovom konkretnom slučaju, ova saobraćajna nezgoda vodi kao sudar dva pešaka.
“To bi bilo isto kao i kada bi neko ko vozi rolere ili običan trotinet naleteo na drugu osobu i povredio je. Ovo ujedno znači i da su učesnici nezgoda sa električnim trotinetima potpuno prepušteni veštinama i strategijama advokata koji će se truditi da vozače električnih trotineta predstave ili kao pešake ili kao vozače motornih vozila koja ne bi trebalo da učestvuju u saobraćaju. Tu postoji određeno pravno lutanje koje mora što pre da se reši”, objasnio je Trifković.
Ističe i da e-trotineti, prema Zakonu i stavu Agencije za bezbednost saobraćaja, po opisu najčešće odgovaraju mopedu.
“Tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, predstavnici osiguravajućih kuća su ukazivali da prema Zakonu, električni trotinet predstavlja motorno vozilo i da bi u skladu sa tim, trebalo da bude obavezno osigurano u slučaju nezgode. Studija koju je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja pokazuje da bi približno 30 odsto korisnika električnih trotineta odustalo od njihove upotrebe ukoliko bi zaštitna oprema bila obavezna kao za mopede, dok je na primer, u Francuskoj ovaj procenat značajno veći i iznosi približno 80 odsto”, naglasio je Trifković.
Tek po usvajanju izmena Zakona, kojima se prvi put u domaćem zakonodavstvu regulišu električni trotineti, policija i tužilaštvo će imati mogućnost da postupaju.
To znači da, do usvajanja Zakona, vozači električnih trotineta u saobraćaju nemaju obavezu da poštuju nijedan propis, a nadležna tužilaštva i u slučaju da dođe do - kao sada, saobraćajne nezgode, ne mogu da kvalifikuju krivično delo. Na pitanja o nemogućnosti da se, u ovom trenutku, u slučaju udesa procesuiraju vozači električnih trotineta, o praksi tužilaštava po ovom pitanju i o eventualnim izuzecima koji bi mogli da postoje, u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu nisu odgovorili ni posle više od nedelju dana.
Kazne koje će građane na električnim trotinetima čekati po usvajanju dugoočekivanog zakona će se, u zavisnosti od prekršaja, kretati u rasponu od 3.000 dinara pa sve do 120.000 dinara. Zatvorska kazna za izazivanje saobraćajne nesreće, kad je u pitanju smrtni ishod, može da ide do 12 godina.
Vozači na e-trotinetima neće moći da se kreću pešačkom stazom, kako je prvobitno zamišljeno, već će im biti namenjene biciklističke staze, trake i pešačko-biciklističke staze i, u krajnjem slučaju, kolovoz.
Nacrt zakona trebalo bi uskoro da se nađe pred Vladom, a zatim i poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, ali nije poznato kada.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija