NACRT ZAKONA O OBRADI PODATAKA O LIČNOSTI U OBLASTI UNUTRAŠNjIH POSLOVA - Tekst propisa
I. PREDMET ZAKONA
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se obrada podataka o ličnosti (u daljem tekstu: podaci) u oblasti unutrašnjih poslova, utvrđuju se cilj i svrha obrade podataka, kategorije lica čiji se podaci obrađuju, određuju podaci, mere zaštite, rokovi čuvanja podataka i druga pitanja od značaja za obradu podataka.
Na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.
II. CILj OBRADE PODATAKA
Član 2.
Odredbe ovog zakona odnose se na obradu podataka prilikom primene policijskih ovlašćenja, mera i radnji i obavljanja poslova iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), u cilju:
1) zaštite bezbednosti građana i imovine i ostvarivanja prava i drugih na zakonu zasnovanih interesa fizičkih i pravnih lica,
2) poštovanja pravnih obaveza, obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih nadležnosti Ministarstva,
3) zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica.
III. SKUPOVI PODATAKA
Član 3.
Podaci određeni ovim zakonom predstavljaju maksimalan obim koje Ministarstvo može da obrađuje, u zavisnosti od svrhe obrade. U okviru različitih zbirki podataka, sledeći podaci, odnosno skupovi podataka se obrađuju samostalno ili se kombinuju međusobno, odnosno sa dodatnim podacima, propisanim ovim ili drugim zakonom:
1) ime i prezime (pri rođenju, sadašnje/prethodno/devojačko), ime jednog roditelja, datum i godina rođenja, državljanstvo (trenutno, prethodno, pri rođenju, bez državljanstva...), jedinstveni matični broj građana/evidencijski broj stranca (važeći, prethodni, poništen, pasiviziran...), pol, mesto, opština i država rođenja, prebivalište/boravište;
2) ime i prezime oca/majke (pri rođenju, sadašnje/prethodno/devojačko), bračni status, broj telefona ili elektronski nalog/adresa, ime i prezime zakonskog zastupnika/ staratelja/punomoćnika;
3) podaci iz dokumenta, lične, javne ili druge isprave koja je propisima izjednačena sa javnom ispravom (dokument/ugovor/ovlašćenje/potvrda/rešenje/do-zvola/licenca/odobrenje/sertifikat/diploma/uverenje/odluka, registarska tablica, legitimacija, propusnica, službena značka…) i podaci o ispravi/dokumentu (fotografija isprave/dokumenta, registarski/serijski broj, rok važenja, status (važeća, duplikat, poništena/nevažeća, pasivizirana, izgubljena, nađena...), datum, mesto i državu izdavanja...);
4) podaci o obrazovanju, školovanju, stručnoj osposobljenosti, kvalifikacijama i zanimanju/radnom angažovanju (stručna sprema, naziv, mesto i adresa ustanove u kojoj se školuje/radi, obavlja stručnu praksu, specijalizaciju, naučnoistraživačku delatnost.., poslovi koje obavlja i dr.);
5) podaci o zdravstvenom stanju (zdravstvena sposobnost, bolest, povrede, ukazana lekarska pomoć, mere zdravstvene prevencije, vakcinacija, naziv zdravstvene ustanove u kojoj se leči i drugi podaci iz medicinske dokumentacije);
6) fotografija, crtež/fotorobot;
7) audio, video ili audio-video zapis;
8) biometrijski podaci (fotografija/slika/prikaz lica, otisaka prstiju i dlanova, potpisa);
9) DNK profil;
10) nacionalna pripadnost, veroispovest, seksualna orijentacija, seksualni život;
11) nadimak, pseudonim, lažni podaci, karakteristična obeležja, opis;
12) podaci o vozilu (registarska oznaka, boja, broj šasije (VIN broj), broj motora, podaci iz saobraćajne dozvole i polise osiguranja prevoznog sredstva);
13) podaci o oružju (kategorija, vrsta, model, marka, kalibar i fabrički broj oružja, osnovni delovi za oružje i oprema);
14) podaci o imovini (nepokretna i pokretna imovina u svojini/zakupu/lizing, sefovi, hartije od vrednosti i sl.) i finansijski podaci (novčana sredstva, prihodi, rashodi/troškovi, ulog/kapital, dugovanja, polisa osiguranja, broj računa i naziv banke kod koje se vode i dr.).
U zavisnosti od svrhe obrade, u zbirkama podataka iz stava 1. ovog člana obrađuju se samo oni podaci o ličnosti čija je obrada neophodna i srazmerna svrsi obrade. Pored podataka o ličnosti, u zbirkama podataka se obrađuju i drugi podaci, čija obrada je neophodna za obavljanje poslova iz nadležnosti Ministarstva. Zbirke podataka obrazuju se u:
1) elektronskoj formi u okviru različitih sistema za automatsku obradu podataka,
2) papirnoj formi u obliku registara, kartoteka, dnevnika ili u drugom obliku.
Ministarstvo, u meri u kojoj je to moguće, obezbeđuje tačnost, potpunost i ažuriranost podataka koji se obrađuju i čuva ih u skladu sa ovim ili drugim zakonom, u zavisnosti od svrhe njihove obrade.
Ministar uređuje sadržaj, izgled i način vođenja zbirki podataka.
IV. SVRHA OBRADE PODATAKA
1. Prevencija kriminala, unapređenje bezbednosti u zajednici i zaštita
zdravlja i života ljudi
Član 4.
U svrhu prevencije kriminala, unapređenja bezbednosti u zajednici i zaštite zdravlja i života ljudi, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tač. 7), 10) i 12) ovog zakona o licu:
(1) prema kome su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje u svrhu iz stava 1. ovog člana;
(2) koje se bezbednosno proverava i sa njim povezanim licima, u skladu sa zakonom;
(3) koje je učestvovalo u događaju prijavljenom Ministarstvu;
(4) koje je prijavilo događaj ili se obratilo za pomoć.
2) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona o predstavnicima državnih organa, ustanova, inicijativa, udruženja, pravnih lica i dr. sa kojima se ostvaruje saradnja u svrhu unapređenja bezbednosti u zajednici ili građanima koji daju obaveštenje povodom javno raspisane nagrade od strane policije;
3) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) i tačka 5) ovog zakona o građanima koji, u skladu sa zakonom koji uređuje poslove iz nadležnosti Ministarstva, pružaju pomoć policijskom službeniku.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licu iz stava 1. tačka 1) podtač. (1),
(3) i (4) ovog člana su vreme i mesto događaja (grad, ulica, raskrsnica, kućni broj, ulaz, sprat, informacija o lokaciji, GPS koordinate mesta, put, kilometar puta, metar puta, granični prelaz, granični kamen, kilometar plovnog puta, lokacija, bliži naziv lokacije…).
Podaci iz stava 1. tačka 1) podtač. (1) i (2) ovog člana se čuvaju deset godina od dana primene ovlašćenja,
Podaci iz stava 1. tačka 1) podtač. (3) i (4) ovog člana se čuvaju dvadeset godina od dana događaja.
Podaci iz stava 1. tačka 2) ovog člana se čuvaju pet godina od dana prikupljanja.
Podaci iz stava 1. tačka 3) ovog člana se čuvaju pet godina od dana prikupljanja, odnosno do prestanka ostvarivanja prava na naknadu, u skladu sa zakonom koji uređuje poslove iz nadležnosti Ministarstva.
2. Sprečavanje, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i hapšenja učinilaca krivičnih dela
Član 5.
U svrhu sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i hapšenja učinilaca krivičnih dela, Ministarstvo može da obrađuje:
1) podatke iz člana 3. stav 1. ovog zakona, koji se odnose na:
(1) lice prema kome su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje;
(2) osumnjičenog;
(3) okrivljenog;
(4) osuđenog;
(5) lice koje je identifikovano kao pripadnik organizovane kriminalne grupe,
(6) lice za koje su posredstvom međunarodne saradnje dobijeni podaci koji ukazuju da se radi o licu koje je izvršilac ili se dovodi u vezu sa izvršenjem krivičnog dela u inostranstvu;
(7) lice za koje ima dovoljno osnova da se smatra da može pružiti informacije o licu za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo ili planira izvršenje krivičnog dela;
2) podatke iz člana 3. stav 1. tač. 1)-9) i tač. 12), 10) i 13) ovog zakona, koji se odnose na lice:
(1) za kojim se traga, nepoznato ili nestalo lice;
(2) koje je bilo oštećeno ili žrtva krivičnog dela ili za koje postoje indicije da može biti oštećeno ili žrtva krivičnog dela.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licima iz stava 1. ovog člana su: podaci o krivičnim, prekršajnim ili prijavama za privredni prestup, osuđivanosti za krivična dela, prekršaje ili privredne prestupe, izrečenim merama, izdržavanju krivične sankcije, učestvovanju/podržavanju aktivnosti/ciljeva organizacija čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni, pripadnosti vojnoj ili paravojnoj formaciji, lokaciji, izvršenoj graničnoj kontroli, rezultatima alkotestiranja, testa za utvrđivanje prisustva psihoaktivnih supstanci i poligrafskog ispitivanja, kao i drugi podaci propisani zakonom.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 1) podtačka (1) ovog člana brišu se nakon deset godina od dana primene ovlašćenja, mere ili radnje.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 1) podtač. (2) i (3) ovog člana, obrađuju se ograničeno (u daljem tekstu: pasivizacija) na period od pet godina, za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do četiri godine, odnosno na period od deset godina, ako je zaprećena veća kazna zatvora, računajući od dana kada je Ministarstvo obavešteno o tome da:
je krivična prijava odbačena,
se odustalo od krivičnog gonjenja,
je pravnosnažno odbijena optužba ili se od nje odustalo,
je krivični postupak pravnosnažno obustavljen ili okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, pasivizirani podaci u vezi sa krivičnim delima protiv života i tela i krivičnim delima protiv polne slobode, kao i krivičnim delima za koja se postupak vodi pred javnim tužilaštvima posebne nadležnosti, mogu ostati pasivizirani i duže, uz periodično preispitivanje potrebe njihovog brisanja, dok se podaci u vezi sa krivičnim delima protiv života i tela, krivičnima delima protiv polne slobode prema maloletnim licima i krivičnim delima za koje gonjenje ne zastareva pasiviziraju trajno.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 1) podtač. (2) i (3) ovog člana čije je krivično gonjenje odloženo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje krivični postupak, čuvaju se pet godina od dana evidentiranja, nakon čega se pasiviziraju na period od deset godina, računajući od dana kada je Ministarstvo obavešteno o tome da je krivična prijava odbačena.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 1) podtačka (4) ovog člana pasiviziraju se od dana kada je Ministarstvo obavešteno o tome da je nastupila sudska rehabilitacija, odnosno od dana kada je sproveden postupak zakonske rehabilitacije.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 1) podtač. (5) i (7) ovog člana čuvaju se deset godina od dana evidentiranja, nakon čega se pasiviziraju na period od deset godina.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 1) podtačka (6) ovog člana čuvaju se deset godina od dana evidentiranja, nakon čega se pasiviziraju na period od deset godina, osim ukoliko nije drugačije određeno drugim zakonom ili međunarodnim ugovorom.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 2) podtačka (1) ovog člana, čuvaju se godinu dana od pronalaska lica ili predmeta za kojim se traga, odnosno tri godine od dana utvrđivanja identiteta, odnosno identifikacije leša ili delova tela.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) ovog člana, čuvaju se do dana kada je Ministarstvo obavešteno o nastupanju zastarelosti krivičnog gonjenja, odustanku od krivičnog gonjenja ili o pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka.
Podaci iz člana 3. stav 1. tačka 9) ovog zakona, koji se obrađuju u svrhu iz stava 1. ovog člana, čuvaju se u skladu sa zakonom koji uređuje Nacionalni DNK registar.
Nakon isteka roka iz st. 4. i 6. ovog člana, pasivizirani podaci se brišu, ukoliko do isteka tog roka protiv lica ne bude podneta nova krivična prijava.
Nakon isteka roka iz st. 8. i 9. ovog člana, pasivizirani podaci se brišu, ukoliko do isteka tog roka ne bude novih indicija ili saznanja da se radi o licu koje je povezano sa organizovanom kriminalnom grupom, odnosno da je izvršilac ili se dovodi u vezu sa izvršenjem krivičnog dela u inostranstvu.
3. Zaštita učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica
Član 6.
U svrhu zaštite učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica i primene hitnih mera, u skladu s posebnim zakonom kojim se uređuje Program zaštite učesnika u krivičnom postupku (u daljem tekstu: Program zaštite), Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. ovog zakona o učesniku u krivičnom postupku, odnosno zaštićenom licu prema kojima se primenjuju hitne mere;
2) člana 3. stav 1. ovog zakona o učesniku u krivičnom postupku, odnosno zaštićenom licu prema kojima se primenjuju hitne mere na osnovu potvrđenog međunarodnog ugovora ili na osnovu uzajamnosti;
3) člana 3. stav 1. ovog zakona o licima koja su bliska licu iz tač. 1) i 2) ovog stava (članovi porodice);
4) člana 3. stav 1. ovog zakona o licima koja mogu ugroziti bezbednost lica iz tač. 1)-3) ovog stava, prema kojim su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje;
5) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tač. 12) i 13) ovog zakona o licima sa kojima lice iz tač. 1)-3) ovog stava povremeno ili redovno ostvaruje kontakt (prijatelji, poslovne veze, saučesnici, saradnici i druga bliska lica...);
6) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tač. 12) ovog zakona o licu koje može pružiti informacije u vezi sa sprovođenjem Programa zaštite;
7) člana 3. stav 1. tačka 1) ovog zakona o licima kojima je na osnovu posebnog zakona odobren pristup podacima u vezi sa Programom zaštite.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licu iz stava 1. tač. 1)-3) ovog člana su: podaci prikupljeni u postupku vršenja bezbednosne provere, u skladu sa zakonom i drugi podaci značajni za sprovođenje Programa zaštite (navike, sklonosti, stil života, krvna grupa i dr.).
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana se čuvaju pet godina od prestanka primene svih mera zaštite učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica.
4. Sprečavanje i otkrivanje prekršaja i privođenje učinilaca prekršaja
Član 7.
U svrhu sprečavanja i otkrivanja prekršaja i privođenja učinilaca prekršaja, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. tač. 1)-7), tačka 10) i tač. 12)-14) ovog zakona, o licu koje je učinilo prekršaj ili je okrivljeno za vršenje prekršaja, odnosno prema kome su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje;
2) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tač. 7), 12) i 13) ovog zakona o licu koje je oštećeno izvršenjem prekršaja.
Podaci iz stava 1. tačka 1) ovog člana čuvaju se:
1) četiri godine od izricanja prekršajne sankcije od strane Ministarstva, odnosno od dana dostavljanja Ministarstvu pravnosnažne odluke kojom je izrečena sankcija,
2) dve godine od dana:
(1) dostavljanja Ministarstvu pravnosnažne odluke kojom je izrečena opomena,
(2) odustanka od procesuiranja učinioca prekršaja.
(3) dostavljanja pravnosnažne odluke kojom se lice oslobađa odgovornosti, rešenja o obustavi postupka ili rešenja kojim se odbacuje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Izuzetno od stava 2. tačka 1) ovog člana, podaci o licu kome je izrečena kazna zatvora ili kome je novčana kazna zamenjena kaznom zatvora, pasiviziraju se nakon isteka roka čuvanja, na period od četiri godine, nakon čega se brišu, ukoliko u tom roku lice ne učini novi prekršaj.
Podaci iz stava 1. tačka 2) ovog člana čuvaju se do nastupanja apsolutne zastarelosti za pokretanje, odnosno vođenje prekršajnog postupka.
5. Sprečavanje i otkrivanje privrednih prestupa
Član 8.
U svrhu sprečavanja i otkrivanja privrednih prestupa i gonjenja njihovih učinilaca, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz člana 3. stav 1. tač. 1)-7) i tač. 12)-14) ovog zakona o licu okrivljenom za privredni prestup, prema kome su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje.
Podaci iz stava 1. ovog člana čuvaju se:
1) pet godina od dana dostavljanja Ministarstvu pravnosnažne odluke kojom se lice oglašava odgovornim za privredni prestup,
2) dve godine od dana dostavljanja Ministarstvu odluke kojom se lice pravnosnažno oslobađa odgovornosti, obustavlja postupak, odbacuje prijava za pokretanje postupka za privredni prestup ili javni tužilac odustaje od gonjenja za privredni prestup.
6. Održavanje javnog reda i mira, obezbeđenje određenih javnih okupljanja, sprečavanje nasilja na javnim okupljanjima i sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama
Član 9.
U svrhu održavanja javnog reda i mira, obezbeđenja određenih javnih okupljanja, sprečavanja nasilja na javnim okupljanjima i sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tač. 10)-13) ovog zakona o licu prema kome:
(1) su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje u svrhu iz stava 1. ovog člana;
(2) je izrečena mera bezbednosti ili zaštitna mera “zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama”;
2) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona o:
(1) licu koje je organizator javnog okupljanja/sportske priredbe, koje je prijavilo ili vodi javno okupljanje, odnosno koje rukovodi redarskom službom;
(2) posetiocu sportske priredbe, dobijene od organizatora sportske priredbe, a koji su propisani zakonom koji uređuje sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama;
(3) učesniku u sportskoj priredbi, dobijene od inostranih policijskih organa;
(4) predstavnicima državnih organa, ustanova, inicijativa, pravnih lica koja pružaju usluge privatnog obezbeđenja i dr. sa kojima se ostvaruje saradnja u svrhu održavanja javnog reda i mira, obezbeđenja određenih javnih okupljanja, sprečavanja nasilja na javnim okupljanjima i sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licima iz stava 1. tačka 1) i tačka 2) podtačka (3) ovog člana su: podaci o pripadnosti klubu navijača ili navijačkoj grupi i podgrupi, kategoriji ponašanja, osuđivanosti (krivično/prekršajno), izdržavanju krivične sankcije, lokaciji, prelasku državne granice, rezultatima alkotestiranja, odnosno testa za utvrđivanje prisustva psihoaktivnih supstanci.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 1) ovog člana čuvaju se deset godina od dana primenjenog ovlašćenja, odnosno prestanka mere bezbednosti/zaštitne mere.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 2) ovog člana čuvaju se godinu dana od dana održavanja javnog skupa/sportske priredbe.
7. Bezbednost, regulisanje, kontrola i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima
Član 10.
U svrhu bezbednosti, regulisanja, kontrole i nadzora u saobraćaju na putevima i obavljanja drugih poslova iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. tač. 1)-7) i tač. 12) i 14) ovog zakona o učesnicima u saobraćaju prema kojima su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje;
2) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona o:
(1) odgovornom licu/zakonskom zastupniku ili drugom ovlašćenom licu u pravnom licu nad kojim Ministarstvo vrši nadzor/kontrolu, u skladu sa zakonom;
(2) građanima, predstavnicima državnih organa, organa lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, udruženja, ustanova, inicijativa, pravnih lica i dr. sa kojima se ostvaruje saradnja u svrhu bezbednosti, regulisanja, kontrole i nadzora u saobraćaju na putevima i obavljanja drugih poslova iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
3) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tačka 7) ovog zakona o:
(1) stručnom kadru pravnih lica iz stava 1. tačka 2) podtačka (1) ovog člana;
(2) kandidatima za vozače.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licu iz stava 1. tačka 3) podtačka (1) ovog člana su: podaci o prijavi na socijalno osiguranje, osuđivanosti i izrečenim merama zabrane, podatak da protiv lica nije pokrenuta istraga, odnosno da se ne vodi se postupak.
Izuzetno, u svrhu iz stava 1. ovog člana, o licu iz stava 1. tačka 3) ovog člana mogu se obrađivati i podaci o lokaciji, kao i o izvršenoj graničnoj kontroli.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 1), tačka 2) podtačka (1) i tačka 3) podtačka (1) ovog člana čuvaju se deset godina od dana primenjenog ovlašćenja, odnosno od dana prestanka važenja ovlašćenja.
Podaci o licu iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) ovog člana čuvaju se pet godina. Podaci o licu iz stava 1. tačka 3) podtačka (2) ovog člana čuvaju se trajno.
8. Granična kontrola, readmisija i poslovi u vezi sa ulaskom, kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila i privremene zaštite, poslovi sprečavanja i suzbijanja prekograničnog kriminala i iregularnih migracija
Član 11.
U svrhu granične kontrole, readmisije i poslova u vezi sa ulaskom, kretanjem i boravkom stranaca, poslova azila i privremene zaštite, poslova sprečavanja i suzbijanja prekograničnog kriminala i iregularnih migracija, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. ovog zakona o:
(1) licima prema kojima je izvršena granična kontrola ili su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje i
(2) strancima, odnosno licima o čijim se pravima ili obavezama odlučuje u postupku iz nadležnosti Ministarstva (na osnovu izražene namere, podnetog zahteva ili po službenoj dužnosti).
2) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona o licima koja su bliska (supružnik/vanbračni partner, deca ili drugi član uže porodice na odobrenom privremenom boravku ili stalnom nastanjenju) ili povezana sa licima iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana (poznanici, pravno/fizičko lice/ odgovorno lice u pravnom licu koje pruža usluge smeštaja, pozivar).
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licima iz stava 1. tačka 1) ovog člana su: podaci o jeziku koji govori, izrečenim merama (zabrana ulaska/izlaska, ograničenje kretanja, udaljenje/proterivanje stranca, obavezni boravak, smeštaj u prihvatilištu za strance i dr.), lokaciji, podaci vezani za tranzit, let (podaci iz avionske karte (za putnika i prtljag), broj za identifikaciju/lociranje putnika u informacionom sistemu avio-prevoznika), plovidbu ili železničku liniju, o graničnim povredama, o posmrtnim ostacima lica.
O licima iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana, mogu se obrađivati i podaci o rasi, rodu, rodnom identitetu, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkom ili religijskom uverenju, razlozima napuštanja Republike Srbije, verska organizacija gde obavlja versku službu, socijalna ustanova gde je strancu pružena nega.
Dodatni podatak koji se može obrađivati u svrhu iz stava 1. ovog člana o pozivaru je podatak iz člana 3. stav 1. tačka 14) ovog zakona.
Podaci koji se odnose lice iz stava 1. tačka 1) podtačka (1) ovog člana i njemu bliska lica iz stava 1. tačka 2) ovog člana, čuvaju se pet godina od dana vršenja granične kontrole.
Podaci iz stava 1. ovog člana koji se odnose lice iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana i njemu bliska lica iz stava 1. tačka 2) ovog člana, u vezi sa:
1) kretanjem i boravkom stranaca, čuvaju se deset godina od poslednjeg dana boravka u Republici Srbiji;
2) azilom ili privremenom zaštitom, čuvaju se u roku koji je određen zakonom koji uređuje oblast azila i privremenu zaštitu;
3) izdavanjem viza, čuvaju se pet godina od isteka, odnosno odbijanja vize;
4) odobrenim stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji, čuvaju se u roku koji je određen posebnim zakonom, dok se podaci o sprovedenoj readmisiji čuvaju trajno.
Podaci iz člana 3. stav 1. tačka 9) ovog zakona, koji se obrađuju u svrhu iz stava 1. ovog člana, čuvaju se u skladu sa zakonom koji uređuje Nacionalni DNK registar.
9. Bezbednosna zaštita i obezbeđenje određenih ličnosti, objekata i prostora
Član 12.
U svrhu bezbednosne zaštite i obezbeđenja određenih ličnosti, objekata i prostora, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. tač. 1)-5), tačka 8) i tač. 11)-14) ovog zakona o licu koje se bezbednosno štiti ili obezbeđuje i o članovima porodice tog lica iz zajedničkog domaćinstva;
2) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tač. 11)-13) ovog zakona o licima koja imaju prebivalište, boravište ili zaposlenje u blizini mesta rada, stanovanja ili povremenog boravka lica iz tačke 1) ovog stava, odnosno objekta ili prostora koji se bezbednosno štiti ili obezbeđuje;
3) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) i tač. 12) i 13) ovog zakona o licima koja povremeno borave u objektu ili na mestima koja se bezbednosno štiti ili obezbeđuje ili se tokom javnih, kulturnih i drugih manifestacija po osnovu radnog angažovanja nalaze u neposrednom okruženju lica iz stava 1. ovog člana;
4) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) i tač. 12) i 13) ovog zakona licu prema kojem su primenjena policijska ovlašćenja, mere ili radnje u neposrednoj blizini lica, objekta ili prostora koji se bezbednosno štite ili obezbeđuju;
5) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) i tačka 12) ovog zakona o korisniku objekta koji se bezbednosno štiti.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licima iz stava 1. tačka 1) ovog člana su: podaci o krvnoj grupi, objektima, mestima i lokacijama na kojima lice povremeno boravi.
O licu iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana mogu se obrađivati i podaci prikupljeni u postupku vršenja bezbednosne provere, u skladu sa zakonom.
Podaci iz stava 1. ovog člana se čuvaju pet godina od prestanka primene svih mera bezbednosne zaštite, odnosno obezbeđivanja.
10. Pružanje pomoći u slučaju opasnosti, zaštita, spasavanje i preventivna zaštita
Član 13.
U svrhu pružanja pomoći u slučaju opasnosti, zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, preventivne zaštite od požara i eksplozija, zaštite od eksplozivnih ostataka rata, nadzora i operativne koordinacije rada vatrogasno-spasilačkih jedinica, specijalističkih timova, dobrovoljnih vatrogasnih jedinica i jedinica pravnih lica, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. tač. 1)-4) ovog zakona o odgovornom licu/zakonskom zastupniku u subjektima od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, privrednim društvima i drugim pravnim licima kojima su izdate licence, odobrenja ili ovlašćenja iz nadležnosti Ministarstva;
2) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona o članovima štabova, stručno-operativnih timova i operativnih štabova;
3) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tačka 10) ovog zakona o pripadnicima specijalizovanih jedinica civilne zaštite;
4) člana 3. stav 1. tač. 1)-5) ovog zakona o pripadnicima dobrovoljnih vatrogasnih društava i dobrovoljnih vatrogasnih jedinica;
5) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona o licima kojima su izdate licence, uverenja, odobrenja ili ovlašćenja iz nadležnosti Ministarstva;
6) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) i tačka 5) ovog zakona o oštećenim licima (povređeni, nestali...).
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licima iz stava 1. tačka 3) ovog člana su: podaci o vojnoj obavezi, nagradama, priznanjima, krvnoj grupi i Rh-faktoru.
Podaci iz stava 1. tač. 1)-4) ovog člana čuvaju se do prestanka funkcije koju lice obavlja, odnosno do prestanka mogućnosti angažovanja u oblasti zaštite i spasavanja.
Podaci iz stava 1. tačka 5) ovog člana čuvaju se trajno, osim podataka koji se odnose na proizvodnju, promet i istraživanje novih vrsta eksplozivnih materija, izvođenje miniranja i izvođenje javnih vatrometa, koji se čuvaju deset godina od izdavanja ovlašćenja, odnosno dve godine od davanja odobrenja za nabavku eksplozivnih materija radi prometa, izvođenja miniranja ili javnih vatrometa.
Podaci iz stava 1. tačka 6) ovog člana čuvaju se do pronalaska lica ili proglašenja lica umrlim, u skladu sa zakonom
11. Obavljanje poslova utvrđenih propisima o privatnom obezbeđenju, detektivskoj delatnosti i propisima o oružju
Član 14.
U svrhu obavljanja poslova utvrđenih propisima o privatnom obezbeđenju, detektivskoj delatnosti i propisima o oružju, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. tač. 1)-6) i tač. 8), 13) i 14) ovog zakona o licima čija su prava ili obaveze utvrđeni propisima kojima se uređuju oružje i municija;
2) člana 3. stav 1. tač. 1)-6) i tač. 12)-14) ovog zakona o preduzetniku, odgovornom licu/zakonskom zastupniku i zaposlenima koji obavljaju poslove privatnog obezbeđenja/detektivsku delatnost;
3) člana 3. stav 1. tač. 1)-6) ovog zakona o:
(1) licima kojima su izdate legitimacije, licence, ovlašćenja i dozvole, odnosno date saglasnosti iz nadležnosti Ministarstva;
(2) kandidatima za obuku za vršenje poslova privatnog obezbeđenja i za obuku za vršenje detektivskih poslova;
4) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) i tačka 5) ovog zakona o licima prema kojima su službenici privatnog obezbeđenja primenili ovlašćenja privremeno zadržavanje lica i upotreba sredstava prinude;
5) člana 3. stav 1. tač. 1)-3) ovog zakona o:
(1) licima angažovanim u oblasti privatnog obezbeđenja (instruktori, predavači i kontrolori);
(2) korisniku usluge privatnog obezbeđenja, odnosno fizičke zaštite lica.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licima iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana su: podaci prikupljeni u postupku vršenja bezbednosne provere, u skladu sa zakonom, vojni rok, mere zabrane vršenja poziva.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licima iz stava 1. tačka 2) ovog člana su: podatak o lokaciji na kojoj se usluga pruža, socijalnom osiguranju, merama zabrane obavljanja delatnosti, odnosno vršenja poslova.
Podaci iz stava 1. tačka 1) ovog člana se čuvaju trajno, osim ako drugim propisom nije određeno drugačije.
Podaci iz stava 1. tačka 2), tačka 3) podtačka (1) i tačka 5) podtačka (1) ovog člana čuvaju se trajno, a podaci iz stava 1. tačka 3) podtačka (2), tačka 4), tačka 5) podtačka (2) ovog člana čuvaju se pet godina.
12. Kontrola pravilnosti i zakonitosti rada
Član 15.
U svrhu kontrole pravilnosti i zakonitosti rada, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz:
1) člana 3. stav 1. tač. 1)-7) i 12)-14) ovog zakona o zaposlenim i radno angažovanim licima, koji se čuvaju godinu dana od izvršene kontrole pravilnosti, odnosno zakonitosti rada;
2) člana 3. stav 1. tač. 1) i 2) o licima koja su podnela pritužbe protiv lica iz tačke 1) ovog stava, koji se čuvaju tri godine.
Dodatni podaci o licima iz stava 1. tačka 1) ovog člana su podaci o:
1) materijalno-tehničkim sredstvima, uređajima i opremi na zaduženju i primljenim poklonima, čuvaju se do prestanka radnog odnosa,
2) godišnjim ocenama, čuvaju se pet godina;
3) disciplinskoj odgovornosti za:
- lake povrede službene dužnosti, čuvaju se dve godine,
- teže povrede službene dužnosti, čuvaju se četiri godine;
4) materijalnoj odgovornosti, čuvaju se tri godine,
5) upotrebljenim sredstvima prinude, čuvaju se pet godina;
6) testu integriteta, čuvaju se pet godina;
7) raportu, čuvaju se godinu dana;
8) privremeno oduzimanje/predaja sredstava prinude, službene legitimacije, odnosno službene legitimacije i službene značke, koji se čuvaju tri godine;
9) imovinskom kartonu zaposlenog koji ima obavezu prijave imovnog stanja i podacima o imovini članova njegove porodice, koji se čuvaju do prestanka radnog odnosa;
10) pristupu sistemima za obradu podataka, koji se čuvaju pet godina;
11) bezbednosnim proverama i sertifikatu za pristup tajnim podacima, koji se čuvaju deset godina;
12) periodičnim proverama stručne i fizičke osposobljenosti, koji se čuvaju pet godina;
13) dnevnom rasporedu rada (podaci iz radne evidencije), koji se čuvaju 30 godina;
14) dodatnom radu, koji čuvaju do prestanka radnog odnosa;
15) podnetim krivičnim i prekršajnim prijavama, koji se čuvaju četiri godine;
16) podnetim pritužbama, koji se čuvaju tri godine.
13. Upravljanje ljudskim resursima u Ministarstvu
Član 16.
U svrhu upravljanja ljudskim resursima, Ministarstvo može da obrađuje podatke iz člana 3. stav 1. tač. 1)-6), tačka 8) i tač. 10)-14) ovog zakona o:
1) zaposlenima i radno angažovanim licima;
2) učenicima, odnosno studentima srednje ili visoke škole osnovane za potrebe unutrašnjih poslova, polaznicima Centra za osnovnu policijsku obuku i Nacionalnog trening centra za vanredne situacije i studentima koji obavljaju praktičnu nastavu, praktičnu obuku ili profesionalnu praksu u Ministarstvu;
3) kandidatima za prijem u radni odnos ili angažovanje van radnog odnosa, upis u srednju ili visoku školu osnovanu za potrebe unutrašnjih poslova i kandidatima za obuku ili obavljanje praktične nastave, praktične obuke ili profesionalne prakse u Ministarstvu;
4) članovima porodice lica iz tačke 1) ovog stava, koji je izgubio život ili je povređen, odnosno ranjen prilikom obaljanja policijskih poslova ili koji ostvaruju, odnosno po osnovu kojih se ostvaruju prava iz radnog odnosa tog lica ili pravo iz
“Fonda za pomoć pripadnicima Ministarstva koji su izgubili život, povređeni odnosno ranjeni prilikom obaljanja policijskih poslova”, kao i članovima porodice koji su uključeni u psihosocijalnu prevenciju.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licima iz stava 1. tač. 1)-3) ovog člana su: podaci prikupljeni u postupku vršenja bezbednosne provere, krvnoj grupi, uzroku privremene sprečenosti za rad (dijagnoza po međunarodnoj klasifikaciji bolesti/šifra), lekarskim pregledima (prethodnim, periodičnim, vanrednim, sistematskim i kontrolnim), ličnoj i porodičnoj anamnezi, podaci o psihološkoj i psihosocijalnoj prevenciji, viktimizaciji, suicidalnom ponašanju, osiguranom slučaju, članstvu/ostvarivanju prava iz Fonda za solidarnu pomoć, sindikalnom članstvu, primanjima (zaradama i naknadama), stipendiji, dodatnom radu, nagradama, priznanjima, zakupu ili korišćenju usluga smeštaja u objektima u vlasništvu Republike Srbije.
Podaci o licima iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana čuvaju se trajno.
Podaci o licima iz stava 1. tačka 3) ovog člana čuvaju se pet godina od dana prikupljanja.
Podaci o licima iz stava 1. tačka 4) ovog člana čuvaju se do prestanka radnog odnosa, odnosno do prestanka osnova za ostvarivanje prava iz radnog odnosa lica iz stava 1. tačka 1) ovog člana.
Izuzetno od st. 3-5. ovog člana, podaci o licima iz stava 1. ovog člana koji se odnose na zakup ili korišćenje usluga smeštaja u objektima u vlasništvu Republike Srbije, čuvaju se deset godina od prestanka zakupa, odnosno godinu dana od pružanja usluge smeštaja.
Podaci koji se odnose na nacionalnost i veroispovest se obrađuju samo u cilju ostvarivanja prava lica.
Podaci o zdravstvenom stanju se obrađuju u skladu sa propisima kojim se uređuju zdravstvena dokumentacija i evidencije u oblasti zdravstva i prava pacijenata.
14. Rešavanje statusnih pitanja građana i izdavanje javnih isprava
Član 17.
Podatke iz člana 3. stav 1. tač. 1)-6), tačka 8) i tač. 10)-14) ovog zakona Ministarstvo može da obrađuje i u svrhu rešavanja statusnih pitanja građana i izdavanja javnih isprava, o:
1) licu koje je podnelo zahtev za izdavanje odgovarajućeg dokumenta/isprave ili se u postupku iz nadležnosti Ministarstva odlučuje o njegovim pravima ili obavezama (državljanstvo, JMBG, elektronski sertifikat, prebivalište, boravište, boravak u inostranstvu ili rešavanje drugih statusnih pitanja);
2) o povezanim licima sa licem iz tačke 1) ovog stava (stanodavac/vlasnik nekretnine...).
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati o licu iz stava 1. ovog člana su: podaci prikupljeni u postupku vršenja bezbednosne provere, u skladu sa zakonom, podatak o statusu izbeglog ili prognanog lica; poslovna sposobnost; smrt; izrečene mere zabrane, kazneni poeni.
Ukoliko rokovi čuvanja podataka o licima iz stava 1. tačka 1) ovog člana nisu određeni zakonom ili drugim propisom, ti podaci se čuvaju se trajno, osim podataka koji se odnose na izrečene mere zabrane, koji se čuvaju pet godina od izvršene mere zabrane i podataka koji se odnose na elektronski sertifikat, koji se čuvaju deset godina od prestanka njegovog važenja.
15. Vođenje kaznene evidencije
Član 18.
Podatke iz člana 3. stav 1. tač. 1)-5) i tač. 8) i 10) ovog zakona Ministarstvo može da obrađuje u svrhu propisanu Krivičnim zakonikom i Zakonikom o krivičnom postupku, u okviru evidencije o osuđenim licima (u daljem tekstu: Kaznena evidencija).
O licu iz stava 1. ovog člana mogu se obrađivati i podaci o: krivičnom delu za koje je lice osuđeno, presudi, kazni, oslobođenju od kazne, izdržanoj, zastareloj ili oproštenoj kazni, pravnim posledicama osude, merama bezbednosti i merama upozorenja, promenama (ispravak presude, odluka po vanrednim pravnim lekovima, odluka o zameni neplaćene novčane kazne kaznom zatvora, odluka o uslovnom otpustu, amnestiji i pomilovanju, opoziv uslovne osude ili uslovnog otpusta i dr.), zakonskoj i sudskoj rehabilitaciji.
V. PRIKUPLjANjE, DOSTAVLjANjE I JAVNO OBJAVLjIVANjE PODATAKA
1. Prikupljanje podataka
Član 19.
Ministarstvo prikuplja podatke od:
1) lica na koja se podaci odnose;
2) drugih fizičkih, pravnih lica i organizacija;
3) državnih organa i organizacija, organa i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;
4) stranih država, međunarodnih organizacija, drugih organizacija i inicijativa, na osnovu potvrđenog međunarodnog ugovora ili zaključenog posebnog međunarodnog ili drugog ugovora, kao i na osnovu članstva u međunarodnim organizacijama, odnosno inicijativama;
5) iz javno dostupnih izvora;
6) neposrednim opažanjem ili opserviranjem od strane policijskih službenika;
7) upotrebom informaciono-komunikacionih sistema i drugih uređaja i opreme za obradu podataka.
Subjekti iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, koji, na osnovu zakona i u okviru svoje nadležnosti, obrađuju podatke o ličnosti, dužni su da, bez naknade, na zahtev Ministarstva dostave podatke neophodne za ostvarivanje ciljeva propisanih ovim zakonom.
Sudovi i tužilaštva koji raspolažu podacima iz člana 5. stav 4, član 7. stav 2, član 8. stav 2. i član 18. stav 2. ovog zakona, dostavljaju te podatke nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva u roku od 30 dana od dana donošenja odluke.
Na zahtev Ministarstva, subjekti iz stava 2. ovog člana ne obaveštavaju lice na koje se podaci odnose o prenosu podataka, do proteka određenog perioda, koji ne može biti duži od pet godina.
2. Dostavljanje podataka
Član 20.
Ministarstvo, u skladu sa zakonom, može dostavljati podatke drugim državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, ustanovama, javnim preduzećima, pravnim i fizičkim licima kojima su poverena javna ovlašćenja pod uslovom da su podaci neophodni za:
1) vršenje njihovih zakonom utvrđenih ovlašćenja,
2) poštovanje pravnih obaveza,
3) obavljanje poslova u javnom interesu ili
4) zaštitu životno važnih interesa lica na koje se ti podaci odnose,
Dostavljanje podataka subjektima iz stava 1. ovog člana može biti omogućeno u slučajevima kada do tih podataka nije moguće doći na drugi način ili bi njihovo pribavljanje izazvalo nesrazmerno visoke troškove ili teškoće, na osnovu posebnog sporazuma ili obrazloženog zahteva, uz precizno navedenu svrhu korišćenja podataka, pravni osnov, neophodne podatke za određivanje lica čiji se podaci traže, kao i razloge zbog kojih do tih podataka nije moguće doći na drugi način ili zbog kojih bi njihovo pribavljanje izazvalo nesrazmerno visoke troškove ili teškoće.
Ministarstvo, uz poštovanje principa reciprociteta, dostavlja podatke o ličnosti organima drugih država, međunarodnim organizacijama, drugim organizacijama i inicijativama, na osnovu potvrđenog međunarodnog ugovora, zaključenog posebnog međunarodnog ugovora o saradnji ili članstva u međunarodnoj organizaciji, drugim organizacijama i inicijativama.
Izuzetno, podaci koji se obrađuju u svrhe iz čl. 4-12. ovog zakona, mogu se dostaviti subjektu iz st. 1. i 3. ovog člana, samo ako je, u skladu sa zakonom, ovlašćen za obradu tih podataka u iste svrhe, odnosno u druge svrhe, ako je njihova obrada neophodna i srazmerna toj drugoj svrsi.
3. Dostavljanje podataka drugim fizičkim i pravnim licima
Član 21.
Ministarstvo može podatke o jednom licu dostaviti drugom fizičkom ili pravnom licu, na obrascu koji propiše ministar, ako je to neophodno za ostvarivanje i zaštitu njihovih prava i interesa, zasnovanih na zakonu i ako do tih podataka nije moguće doći na drugi način ili bi njihovo pribavljanje izazvalo nesrazmerno visoke troškove ili teškoće.
Subjektima iz stava 1. ovog člana podaci se dostavljaju na osnovu opravdanog i obrazloženog pisanog zahteva koji, pored podataka o podnosiocu zahteva (ime i prezime, JMBG, ime jednog roditelja, datum i mesto rođenja, prebivalište i adresu i podatke za kontakt, naziv i sedište pravnog lica), mora da sadrži i precizno navedenu svrhu korišćenja podataka, pravni interes i vrstu, odnosno količinu podataka koja je neophodna za opredeljenu svrhu, razloge zbog kojih do tih podataka nije moguće doći na drugi način ili zbog kojih bi njihovo pribavljanje izazvalo nesrazmerno visoke troškove ili teškoće, kao i neophodne podatke za određivanje lica čiji se podaci traže.
Ministarstvo neće dostaviti podatke, i o tome će dostaviti obaveštenje podnosiocu zahteva, u slučajevima kada:
1) se radi o podacima koji se obrađuju u svrhe iz čl. 4-12. ovog zakona, osim ako je podnosilac zahteva u skladu sa zakonom ovlašćen za obradu tih podataka;
2) bi to moglo da izloži ozbiljnoj opasnosti po život, zdravlje, fizički i psihički integritet, slobodu ili imovinu lica na koje se podaci odnose ili bi se time mogla ugroziti prava drugih, posebno ako se radi o žrtvi krivičnog dela odnosno oštećenom krivičnim delom;
3) se radi o podacima iz člana 3. stav 1. tačka 5) i tač. 8)-10) ovog zakona. Za dostavljanje podataka u smislu ovog člana plaća se propisana taksa.
4. Evidencije o dostavljanju podataka
Član 22.
O dostavljanju podataka korisnicima iz čl. 20. i 21. ovog zakona se vodi evidencija, koja sadrži podatke o podnosiocu zahteva, podatke koji su dostavljeni, razlog i datum dostavljanja i koji se čuvaju pet godina.
Kada se dostavljanje vrši omogućavanjem elektronskog pristupa podacima ovlašćenim korisnicima iz člana 20. ovog zakona, dostavljanje, odnosno pristup podacima se beleži u korisničkom žurnalu.
Ministar uređuje izgled i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana.
5. Javno objavljivanje podataka
Član 23.
Ministarstvo ne sme javno da objavljuje podatke, osim kada je zakonom drugačije propisano.
U slučajevima javnog pozivanja ili obaveštavanja i hitnog obaveštavanja javnosti o nestanku maloletnog lica od strane Ministarstva, obrađuju se samo podaci koji su u konkrenom slučaju neophodni radi ostvarivanja svrhe.
VI. SISTEMI ZA AUTOMATSKU OBRADU PODATAKA
1. Informaciono-komunikacioni sistem Ministarstva
Član 24.
Informaciono-komunikacioni sistem Ministarstva (u daljem tekstu: IKT sistem) predstavlja skup međusobno povezanih uređaja i softvera kojima se omogućava elektronska obrada podataka u cilju obavljanja poslova iz delokruga rada Ministarstva.
Podaci o svakoj radnji obrade u okviru IKT sistema evidentiraju se u korisničkom žurnalu i čuvaju pet godina.
Upotreba korisničkog žurnala bliže se uređuje aktom koji donosi ministar.
2. Sistem audio i video nadzora
Član 25.
Ministarstvo obrađuje podatke iz člana 3. stav 1. tač. 6), 7) i 12) ovog zakona upotrebom sistema audio i video nadzora za nadzor, video-akustičko snimanje i fotografisanje:
1) lica na javnom ili drugom mestu gde ovlašćeno službeno lice primenjuje policijska ovlašćenja, u svrhu iz čl. 4-13. i člana 15. ovog zakona;
2) zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu, u svrhu iz člana 15. ovog zakona;
3) drugih lica koji se nalaze u objektima Ministarstva, u svrhu čl. 6. i 12. ovog zakona.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati u svrhu iz stava 1. ovog člana su vreme, i mesto događaja u kojem je lice učestvovalo (grad, ulica, raskrsnica, kućni broj, GPS koordinate mesta, put, kilometar puta, metar puta, granični prelaz, granični kamen, kilometar plovnog puta, lokacija, bliži naziv lokacije i sl.).
Sistem audio i video nadzora čine oprema i uređaji za audio i video snimanje i fotografisanje koji su postavljeni na objektima u javnoj svojini ili za tu namenu posebno izgrađenim objektima, kao i drugi uređaji za audio i video-akustičko snimanje i fotografisanje, odnosno druga oprema, uređaji ili sredstva koji su sastavni deo opreme policijskih službenika, vozila, plovila, letelica i vozila posebne namene.
Podaci iz stava 1. ovog člana čuvaju se na sistemu audio i video nadzora najkraće 30 dana i može im pristupiti, odnosno može ih izdvojiti/kopirati samo korisnik sa dodeljenim posebnim pravom pristupa, u skladu sa posebnim aktom ministra.
Obrada podataka u sistemu audio i video nadzora beleži se na tom sistemu.
3. Sistem kontrole pristupa
Član 26.
Ministarstvo upotrebom sistema kontrole pristupa objektu ili prostoru, odnosno licima koja se bezbednosno štite i obezbeđuju, obrađuje podatke iz člana 3. stav 1. tač. 1)-7) i tačka 12) ovog zakona:
1) lica koja se nalaze u objektu, odnosno na prostoru koji se bezbednosno štiti ili obezbeđuje, u svrhu iz čl. 4-6. i čl. 9-13. ovog zakona.
2) zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu, u svrhu iz člana 15. ovog zakona.
Sistem kontrole pristupa čini skup povezanih uređaja i opreme (uključujući sistem audio i video nadzora), kojima se kontroliše pristup objektu ili prostoru, odnosno licima koja se bezbednosno štite i obezbeđuju (ulasci/izlasci).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci iz člana 3. stav 1. tač. 5) i 8) ovog zakona mogu se obrađivati samo ukoliko je to neophodno, odnosno ako se na drugi način ne može ostvariti kontrola pristupa.
Podaci iz stava 1. ovog člana čuvaju se na sistemu kontrole pristupa najkraće godinu dana i može im pristupiti, odnosno može ih izdvojiti/kopirati samo korisnik sa dodeljenim posebnim pravom pristupa, u skladu sa posebnim aktom ministra.
4. Sistem za beleženje audio zapisa
Član 27.
Ministarstvo upotrebom sistema za beleženje audio zapisa, obrađuje podatke iz člana 3. stav 1. tač. 1) i 7) ovog zakona:
1) lica koja pozivaju brojeve telefona hitnih službi i drugih javno objavljenih brojeva telefona koje koristi Ministarstvo, u svrhu iz čl. 4-13. i člana
15. ovog zakona;
2) zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu koji koriste zaštićene komunikacije Ministarstva, službi bezbednosti i državnih organa u Republici Srbiji, u svrhu iz člana 15. ovog zakona:
3) lica koja koriste zaštićene komunikacije Ministarstva i državnih organa u Republici Srbiji, u svrhu iz člana 13. ovog zakona, kao i u svrhu obezbeđivanja pouzdane i zaštićene međusobne radio-komunikacije pripadnika službi bezbednosti i državnih organa u Republici Srbiji.
Dodatni podaci koji se mogu obrađivati u svrhu iz stava 1. ovog člana su datum, vreme i trajanje razgovora, identifikacija pretplatničkog broja pozivaoca, informacije o lokaciji/geografske koordinate broja telefona, odnosno drugog uređaja sa kog je poziv upućen.
Sistem za beleženje audio zapisa čini skup povezanih uređaja i opreme kojim se beleže audio zapisi razgovora iz stava 1. ovog člana.
Podaci iz stava 1. ovog člana čuvaju se na sistemu za beleženje audio zapisa najkraće godinu dana i može im pristupiti, odnosno može ih izdvojiti/kopirati samo korisnik sa dodeljenim posebnim pravom pristupa, u skladu sa posebnim aktom ministra.
VII. ZAŠTITA PODATAKA
Član 28.
Ministarstvo primenjuje sledeće mere zaštite podataka:
1) fizičke i tehničke mere;
2) mere bezbednosne zaštite informaciono-komunikacionih sistema;
3) mere informacione bezbednosti;
4) određivanje odgovornih lica za kontrolu obrade i sprovođenja mera zaštite obrade podataka;
5) vođenje evidencija radnji obrade;
6) izrada kataloga radnji obrade;
7) dodela korisničkih prava;
8) kontrola pristupa podacima;
9) pasivizacija;
10) periodično preispitivanje potrebe brisanja podataka;
11) organizacija posebnih programa stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih;
12) druge mere, određene u skladu sa nivoom tehnoloških dostignuća i troškovima njihove primene, prirodom, obimom, okolnostima i svrhom obrade, kao i verovatnoćom nastupanja rizika i nivoom rizika za prava i slobode fizičkih lica.
Mere zaštite podataka i način njihovog sprovođenja bliže uređuje ministar.
VIII. PASIVIZACIJA I BRISANjE PODATAKA
Član 29.
Podaci sadržani u zbirkama koje vodi Ministarstvo, a koji su obrađivani u skladu sa Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova (“Službeni glasnik RS”, broj 24/18), osim podataka za koje je propisana obaveza trajnog čuvanja, koji se odnose na:
1) rasvetljavanje krivičnih dela, pasiviziraju se:
(1) ukoliko su prikupljeni do 1. januara 2000. godine,
(2) nakon 25 godina od dana prikupljanja, a do početka primene ovog zakona, ukoliko su prikupljeni posle 1. januara 2000. godine;
2) sprovođenje Programa zaštite učesnika u krivičnom postupku i primene hitnih mera ili obavljanje poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata pasiviziraju se:
(1) ukoliko su prikupljeni do 1. januara 2000. godine,
(2) nakon 25 godina od dana prikupljanja, ukoliko su prikupljeni posle 1. januara 2000. godine;
3) događaje, pasiviziraju se:
(1) ukoliko su prikupljeni do 1. januara 2005. godine,
(2) nakon 20 godina od dana prikupljanja, ukoliko su prikupljeni posle 1. januara 2005. godine;
4) primenjena ovlašćenja, sprečavanje nasilja na javnim okupljanjima i sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, bezbednost, regulisanje, kontrolu i nadzor u saobraćaju na putevima i druge poslove iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, poslove u vezi sa ulaskom, kretanjem i boravkom stranaca u Republici Srbiji, zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, brišu se:
(1) ukoliko su prikupljeni do 1. januara 2015. godine,
(2) nakon deset godina od dana prikupljanja, ukoliko su prikupljeni posle 1. januara 2015. godine;
5) pokretanje prekršajnog postupka i sporazuma o priznanju prekršaja, privredne prestupe, obezbeđenje određenih javnih okupljanja, brišu se:
(1) ukoliko su prikupljeni do 1. januara 2020. godine,
(2) nakon pet godina od dana prikupljanja, ukoliko su prikupljeni posle 1. januara 2020. godine;
Pasivizirani podaci iz ovog člana i čl. 5. i 7. ovog zakona mogu se koristiti samo u svrhu sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i hapšenja učinilaca krivičnih dela.
Pasivizirani podaci iz ovog člana se brišu ukoliko se periodičnom procenom utvrdi da više nisu neophodni za svrhu sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i hapšenja učinilaca krivičnih dela.
Pasiviziranje i brisanje podataka iz ovog člana biće započeto u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar uređuje način brisanja i pasiviziranja podataka.
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 30.
Propisi i drugi akti za primenu ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podzakonski akti doneti za sprovođenje Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova (“Službeni glasnik RS”, broj 24/18) ostaju na snazi ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 31.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova (“Službeni glasnik RS”, broj 24/18), osim člana 45. st. 3-7. tog zakona, koji ostaju na snazi do početka primene zakona kojima se uređuju rokovi čuvanja podataka u DNK registru.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZ OBRAZLOŽENjA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
1. Određivanje problema koje Zakon treba da reši
Ovim zakonom se vrši preciznije usklađivanje obrade podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova sa rešenjima i ciljevima iz zakona i strateških dokumenata u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Republici Srbiji.
Najpre, predmetni nacrt zakona bavi se isključivo podacima o ličnosti, dok se važeći zakon bavi evidencijama i obradom svih vrsta podataka u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Zatim, preciznije su određene svrhe obrade podataka, praveći razliku između obrade podataka u posebne svrhe (svrhe sprečavanja, istrage i otkrivanja krivičnih dela, gonjenja učinilaca krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti) od strane Ministarstva unutrašnjih poslova kao nadležnog organa u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i obrade u tzv. opštem režimu, a prepoznate su i tzv. druge svrhe obrade.
Takođe, racionalizovani su rokovi čuvanja podataka, u zavisnosti od svrhe obrade i predviđena je mogućnost periodičnog preispitivanja potrebe čuvanja podataka, na osnovu utvrđenih kriterijuma. U tu svrhu, definisana je radnja pasivizacije, u smislu vremenski ograničene obrade određenih podataka, i to samo u svrhu sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i hapšenja učinilaca krivičnih dela, a nakon proteka odgovarajućih rokova.
Posebno poglavlje posvećeno je merama zaštite podataka o ličnosti i kontroli primene tih mera.
Ovim zakonom se obrada podataka o ličnosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova modernizuje i usklađuje sa sugestijama koje su u ranijem periodu upućivali stručna služba Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nevladin sektor, čineći je transparentnijom, efikasnijom i funkcionalnijom.
Konačno, ovim Nacrtom zakona se vrši i usklađivanje obrade podataka o ličnosti sa drugim nacrtima zakona, čija se procedura usvajanja sprovodi paralelno sa procedurom za usvajanje ovog zakona, a kojima se predviđaju nove ili drugačije obrade podataka u odnosu na važeći zakon.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Osnovni cilj ovog zakona je njegovo usklađivanje sa rešenjima i ciljevima iz zakona i strateških dokumenata u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Republici Srbiji.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (“Službeni glasnik RSˮ, broj 87/18) usvojen je nakon što je usvojen Zakon o evidencijama i zaštiti podataka u oblasti unutrašnjih poslova (“Službeni glasnik RS” broj 24/18), koji se ovim zakonom stavlja van snage. Odredbe Zakona o evidencijama i zaštiti podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kao ni odredbe prethodno važećeg Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, nisu u dovoljnoj meri bile usklađene sa propisima Evropske unije o zaštiti podataka o ličnosti.
Takođe, cilj Nacrta zakona obradi podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova je i usklađivanje sa drugim nacrtima zakona, čija se procedura usvajanja sprovodi paralelno sa procedurom za usvajanje ovog zakona, a kojima se predviđaju nove ili drugačije obrade podataka u odnosu na važeći zakon, kako bi se svakom pojedincu obezbedila zaštita podataka o ličnosti, a radi nesmetanog ostvarivanja prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.
3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta
Nisu razmatrane druge mogućnosti.
4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
Donošenje ovog zakona je i jedino rešenje za napred navedene probleme, odnosno ostvarivanje navedenih ciljeva, budući da obrada podataka o ličnosti mora biti zakonom uređena.
III.OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. Nacrta zakona uređuje se predmet zakona.
U članu 2. Nacrta zakona, propisani su opšti ciljevi obrade podataka o ličnosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
U članu 3. Nacrta zakona propisani su određeni podaci o ličnosti, odnosno skupovi podataka, koji se dalje u tekstu kombinuju međusobno ili sa određenim dodatnim podacima o ličnosti, u zavisnosti od svrhe obrade.
U čl. 4-18. Nacrta zakona pobrojane su svrhe obrade podataka o ličnosti, podaci koji se u te svrhe obrađuju, kao i okvirni rokovi čuvanja, sa mogućnošću pasivizacije podataka, kao i periodičnog preispitivanja potrebe njihovog čuvanja.
U čl. 19-23. Nacrta zakona opisane su radnje obrade podataka - prikupljanje, dostavljanje i javno ojbjavljivanje.
U čl. 24-27. Nacrta zakona opisani su sistemi za automatsku obradu podataka. U članu 28. Nacrta zakona opisane su mere zaštite podataka.
U članu 29. Nacrta zakona propisani su uslovi za pasivizaciju i brisanje podataka koji su obrađivani u skladu sa Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova (“Službeni glasnik RS”, broj 24/18), kao i postupanje sa svim pasiviziranim podacima, bez obzira na trenutak prikupljanja.
U čl. 30. i 31. Nacrta zakona su prelazne i završne odredbe.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo unutrašnjih poslova, 26.03.2026.