REFORMA PRAVOSUĐA: Cilj reformi usklađivanje sa standardima Evropske unije

Ministar pravde u tehničkom mandatu Nenad Vujić izjavio je na 65. redovnom godišnjem savetovanju Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, da je cilj reformi koje se sprovode u pravosuđu usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa standardima Evropske unije, prvenstveno radi povećanja efikasnosti, pravičnosti i dostupnosti pravdi na korist svih građana Srbije.

Vujić se, u obraćanju učesnicima savetovanja iz oblasti krivičnog prava na Zlatiboru koje je okupilo više stotina javnih tužilaca, sudija, predstavnika akademske zajednice, advokature i drugih pravnih profesija, posebno osvrnuo na izmene u krivičnom zakonodavstvu i istakao važnost poštovanja domaće pravne tradicije.

"Za veliki broj predloženih izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika, kao i novi Zakon o maloletnicima u toku je proces konsultacija sa Evropskom komisijom o usklađenosti sa evropskim regulativama", naveo je on.

Vujić se osvrnuo i na ubrzani razvoj tehnologija i veštačke inteligencije čije zloupotrebe moraju da dobiju svoj blagovremeni i adekvatni odgovor i u krivičnom zakonodavstvu.

"Zakonodavstvo mora da prati vreme u kojem živimo, promene u društvu, razvoj tehnologije i nove oblike finansijskog poslovanja. Pojava kriptovaluta i drugih digitalnih finansijskih tehnologija pred pravni sistem postavlja nove izazove, zbog čega naš odgovor mora biti pravovremen, savremen i usmeren na efikasno sprečavanje novih oblika krivičnih dela i borbu protiv pranja novca", rekao je Vujić.

Dodao je da su upravo ovakvi skupovi prilika su da se razmotre najbolja rešenja koja će odgovoriti savremenim izazovima u skladu sa evropskim standardima i uz poštovanje domaće pravne tradicije.

Savetovanje se održava u organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, Ministarstva pravde Srbije, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Pravosudne akademije i predstavlja jednu od najznačajnijih stručnih manifestacija u oblasti krivičnog prava u Srbiji.

 

Predsednica Visokog saveta sudstva (VSS) Bojana Čogurić istakla je da su otvoren dijalog, razmena iskustava i saradnja pravne teorije i pravosudne prakse od ključnog značaja za unapređenje pravosuđa, ocenivši da aktuelna pitanja pravosudnog sistema zahtevaju sagledavanje iz različitih profesionalnih perspektiva.

Ona je ukazala da pitanja krivičnog materijalnog i procesnog prava, položaja i zaštite žrtava, kvaliteta zakonskih normi i zakonodavnog postupka, kao i novog Zakona o Pravosudnoj akademiji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2026) i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, prevazilaze okvire pojedinačnih institucija.

Kvalitet zakona meri se i time koliko adekvatno odgovara na stvarne probleme i potrebe društva, dok se kvalitet pravosuđa meri time koliko dosledno, odgovorno i nezavisno taj zakon primenjuje, istakla je Čogurić.

Ona je naglasila da zakonodavac, nauka i praksa ne bi trebalo da budu izolovani svetovi, već da je njihovo međusobno dopunjavanje i unapređivanje od posebne vrednosti za pravosudni sistem.

Prema njenim rečima, stručne rasprave predstavljaju priliku da se neposredno čuju iskustva sudija, prepoznaju sistemska pitanja koja prevazilaze pojedinačne predmete i sagledaju mogućnosti za unapređenje položaja sudstva i uslova za njegov rad.

Poseban značaj, kako je navela, ima i regionalni karakter savetovanja.

Mnoga pitanja koja se danas postavljaju pred nosioce pravosudnih funkcija prevazilaze nacionalne okvire. Iskustva kolega iz okolnih zemalja mogu nam pomoći da sopstvena rešenja sagledamo iz drugog ugla - da prepoznamo ono što dobro funkcioniše, ali i da preispitamo ono što možemo da unapredimo, rekla je Čogurić.

Govoreći o novom Zakonu o Pravosudnoj akademiji i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, predsednica VSS ocenila je da njegovo donošenje predstavlja tek početak procesa.

Donošenjem ovog zakona posao nije završen. Naprotiv, još važniji posao tek počinje. Pred institucijom na čijem sam čelu zadatak je da se stara o tome da normativna rešenja u praksi zaista obezbede visok nivo stručnosti budućih nosilaca pravosudnih funkcija, objektivnost i transparentnost postupka njihovog izbora i, iznad svega, očuvanje nezavisnosti sudske vlasti, istakla je Čogurić.

Ona je posebno ukazala na značaj načina na koji se biraju sudije, navodeći da kvalitet pravosuđa ne može da se obezbedi jednom reformom ili jednim zakonom, već da se gradi dugoročno - načinom izbora sudija, uslovima u kojima rade, znanjem i iskustvom koje stiču i prenose, ali i sposobnošću sistema da prepozna i zadrži najbolje pravnike.

Kada razgovaramo o obrazovanju i izboru budućih sudija, mi zapravo razgovaramo o sudstvu koje će građani Republike Srbije imati kako danas, tako i u narednim decenijama, rekla je predsednica VSS.

Čogurić je dodala da se stvarni domet novog Zakona o Pravosudnoj akademiji ogleda u tome da li će uspeti da odgovori na ključni zahtev - uspostavljanje sistema u kojem će Pravosudna akademija, kroz kvalitetnu obuku i usavršavanje, biti pouzdan oslonac Visokom savetu sudstva u ostvarivanju jedne od njegovih najvažnijih nadležnosti - izbora sudija.

Podsećajući na Ciceronove reči "Svi smo mi sluge zakona da bismo mogli biti slobodni", istakla je da nezavisnost sudije nije privilegija onoga ko vrši sudijsku funkciju, već pravo svakog građanina.

Predsednica VSS je rekla da cilj stručnih savetovanja nije postizanje saglasnosti o svim pitanjima, već stvaranje prostora za argumentovanu i konstruktivnu raspravu.

Ne očekujem da se o svim pitanjima koja su pred nama na ovom savetovanju saglasimo, jer se dobra stručna rasprava ne meri brojem istovetnih stavova, već kvalitetom argumenata koje smo spremni da razmenimo. Različito pravno mišljenje nije slabost jedne profesionalne zajednice, jer kada diskusija počiva na znanju, iskustvu i međusobnom uvažavanju, ono je jedan od načina na koji ta zajednica napreduje, navela je Čogurić.

Izvor: Vebsajt RTV, 24.09.2026.
Naslov: Redakcija