ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Može li trgovac da zabrani ulazak u supermarket?

Nesumnjivo je da u prodavnicama, kao i na drugim mestima na kojima dolazi do interakcije među ljudima, ponekad izbijaju sukobi, najčešće verbalni. Ali, da li je to ili neko drugo neprimereno ponašanje dovoljan razlog da prodavcu, trgovcu ili vlasniku objekta omogući da nekome zabrani ulazak u radnju?

Nedavno se upravo to dogodilo u Nemačkoj, gde je sud potvrdio odluku jedne trgovine da određenoj osobi zabrani ulazak jer je uznemiravala druge kupce i ostavljala robu na pogrešnim mestima.

Da li je tako nešto moguće i u Srbiji i koja pravila važe na našem tržištu, pitanje je za savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića.

On kaže da Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021) ne sadrži nijednu odredbu koja neposredno uređuje ovu oblast, ali da se u određenim situacijama osoba ipak može udaljiti iz prodavnice.

– Zabrana ulaska u prodavnicu nije predmet Zakona o zaštiti potrošača. Međutim, ako neko krade, ozbiljno narušava red, uznemirava druge kupce ili ugrožava bezbednost, može biti udaljen iz objekta – kaže Dragić.

Prema njegovim rečima, zabrana ulaska nije propisana posebnim zakonom, već može proizilaziti iz internih pravila poslovanja koje donosi vlasnik ili trgovac.

– U našoj praksi do sada nije bilo slučajeva da nam se potrošač obratio zbog zabrane ulaska u prodavnicu ili trgovinski lanac. To, međutim, ne znači da takvih slučajeva nema. U većim trgovinskim lancima postoji obezbeđenje koje postupa prema internim procedurama i, u pojedinim situacijama, može nekome da ne dozvoli ulazak – objašnjava Dragić.

U Srbiji ne postoji jedinstven zakon koji posebno uređuje zabranu ulaska u privatne prodavnice ili druge poslovne objekte otvorene za javnost. O ovakvim situacijama odlučuje se primenom više propisa, pre svega pravila o pravu svojine, javnom redu i miru i zabrani diskriminacije.

To znači da vlasnik ili ovlašćeno lice mogu zabraniti ulazak osobi koja je krala, pretila zaposlenima, bila nasilna ili na drugi način ozbiljno remetila red i bezbednost.

S druge strane, ako je zabrana izrečena bez opravdanog razloga ili zbog nekog ličnog svojstva – kao što su rasa, nacionalnost, pol, vera, invaliditet, starost ili drugo zakonom zaštićeno obeležje – ona može biti protivpravna i predstavljati diskriminaciju.

U većini evropskih država vlasnik privatne prodavnice može da zabrani ulazak pojedinim osobama, ali samo ako za to postoji opravdan razlog.

U Nemačkoj je takva zabrana dozvoljena, ali ne sme biti diskriminatorna niti suprotna dobrim običajima, a sud može da preispita njenu opravdanost. Slična pravila važe i u Austriji, gde se pravo na zabranu zasniva na takozvanom “pravu domaćina”, kao i u Švajcarskoj, gde proizilazi iz prava svojine.

U Italiji je moguće udaljiti osobu koja narušava red, ali trajna zabrana ulaska bez opravdanog razloga nije opšteprihvaćena praksa. U Velikoj Britaniji, s druge strane, privatni vlasnici imaju široka ovlašćenja da pojedinim licima uskrate ulazak u svoje objekte.

Izvor: Vebsajt eKapija, 26.07.2026.
Naslov: Redakcija