KRIVIČNI ZAKONIK: Razlike između krivičnih dela sprečavanje, napad i ometanje službenog lica u vršenju radnje (dužnosti)

Bespotrebno je naglašavati da je pravilna kvalifikacija krivičnog dela u svakom postupku od izuzetnog značaja. Međutim, kod krivičnih dela sprečavanje, napad i ometanje službenog lica u vršenju službene radnje, odnosno dužnosti iz članova 322 i 323 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019 - dalje KZ) i čl. 23 Zakona o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 i 24/2018 - dalje ZJRM) ona naročito dolazi do izražaja i organi postupka moraju delovati sa posebnom pažnjom, jer pored razlika koje se ogledaju u zaprećenoj kazni, zakonu koji se primenjuje, postoje i razlike u nadležnosti sudova, postupku, odredbama koje se tiču kažnjivosti u pogledu pokušaja, ali i mnogih drugih, koje u krajnjem ishodu mogu dovesti do drastičnih razlika i odstupanja na štetu ili u korist okrivljenih i pravnog sistema uopšte. Imajući u vidu učestalost javljanja ovih krivičnih dela, jasno je od kolikog je značaja ovo pitanje iz kojih razloga ću se u narednom tekstu truditi da na što sažetiji način ukažem na najbitnije razlike i probleme u primeni ovih zakona.

Krivično delo Sprečavanje službenog lica u vršnju službene radnje predviđeno je odredbom čl. 322 KZ tako što je st. 1 određeno da delo čini ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje, dok su stavovima od 2 do 4 predviđeni kvalifikovani oblici ovog dela, st. 5 kažnjivost za pokušaj i st. 6 mogućnost oslobađanja učinioca od kazne u slučaju da je ovo ponašanje izazvano nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica. Što se tiče krivičnog dela Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, ovo krivično delo određeno je čl. 323 KZ, a st. 1 propisano da delo čini ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti, dok su kvalifikovani oblici, pokušaj i mogućnost oslobađanja u najvećoj meri određeni na isti način kao i kod prethodno opisanog dela. Zakonom o javnom redu i miru u čl. 23 st. 1, propisano je da krivično delo Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti tako što je predviđeno da ovo delo čini ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz čl. 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti, a st. 2 i 3 kvalifikovani oblici ovog dela.

Međutim, iako postoji prilična podudarnost u definisanju svih bitnih elemenata kod prethodno opisanih krivičnih dela, među njima postoje značajne razlike i to kada je u pitanju:

Objekt zaštite

Krivično delo iz čl. 322 KZ za objekt zaštite ima službenu radnju, te učinilac ne deluje na ličnost službenog lica, već radnju preduzima sa ciljem da spreči preduzimanje istovremene radnje koja se preduzima prema njemu. Njegov umišljaj je usmeren ka onemogućavanju efikasnog, potpunog i zakonitog postupanja, na čije je vršenje službeno lice ovlašćeno, dok kod radnje prinuđivanja, izvršilac deluje prema službenom licu da bi ono izvršilo neku konkretnu radnju suprotnu suštini njegovog delovanja i ciljevima. Za razliku od navedenog, kod krivičnog dela iz čl. 323 KZ učinilac deluje, pre svega na ličnost oštećenog, dok on vrši službenu dužnost koja u tom trenutku nije usmerena na njega, pri čemu pod napadom treba razumeti sve oblike upotrebe sile u odnosu na telesni integritet službenog lica bez obzira da li je ta upotreba sile proizvela telesnu povredu ili ne. Učinilac mora imati svest da napada službeno lice, a njegov napad može biti motivisan različitim pobudama pa tako i mržnjom, osvetom, obešću ili drugim. Što se tiče krivičnog dela iz čl. 23 ZJRM, njegov zaštitni objekt može biti kako ličnost lica koja vrše službenu radnju tako i sama službena radnja (presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 510/2022).

Intenzitet sile kojom učinilac deluje

Kod sprečavanja i napada, intenzitet sile kojom učinilac deluje je praktično isti, dok kod krivičnog dela ometanje, on može biti niži kada je u pitanju donja granica neophodna za postojanje ovog krivičnog dela. Tako je primetno da se jedna od alternativno propisanih radnji (ometanje na drugi način) iz krivičnog dela iz čl. 23 ZJRM, može izvršiti i samim aktivnim (presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 873/22) i pasivnim (presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1126/22) otporom prema službenom licu, što nije slučaj sa krivičnim delima propisanim Krivičnim zakonikom. Nadalje, u svojoj odluci Už 11106/2013 Ustavni sud navodi: “Dakle, Ustavni sud smatra da se navedenim zakonom (ZJRM) telesni integritet štiti samo do stepena njegove ugroženosti, dok se zaštita od narušavanja telesnog integriteta (lakšeg i težeg) obezbeđuje krivičnim zakonodavstvom”.

Broj krivičnih dela

Jedno od pitanja koje se često postavlja je i da li postoji više krivičnih dela u slučaju da učinilac deluje prema više službenih lica? Obzirom na prirodu zaštitnog objekta na ovo pitanje trebalo bi dati odričan odgovor, barem kada je u pitanju delo iz čl. 322 KZ. Naime, kako je to navedeno i u presudi Vrhovnog Kasacionog suda “objekt zaštite jeste pravilno i redovno funkcionisanje državnih organa i obavljanje određenih poslova iz njihovog delokruga rada, te nije od značaj prema koliko lica je radnja primenjena”, koji stav bi mogao naći ograničenu primenu kod krivičnog dela iz čl. 323 KZ, obzirom na drugačiju prirodu zaštitnog objekta. Na ova pitanju praksa naših sudova nije dala jedinstven odgovor, te su primetna i suprotna gledišta, odnosno da postoji više krivičnih dela iz čl. 322 KZ u slučaju postojanja više oštećenih (presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 625/21).

Oštećena lica

Krivična dela iz čl. 322 i 323 KZ mogu biti izvršena shodno odredbi čl. 112 KZ prema službenom licu, koja odredba daje jednu dosta široku definiciju ovih lica. Za razliku od navedenog odredbom člana 2 ZJRM pobrojani su organi koji su objekt zaštite kod krivičnog dela iz čl. 23 Zakona o javnom redu i miru, a to su Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi. U vezi sa tim, u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1391/2020 navodi se da “krivično delo iz čl 23 ZJRM, jeste specijalizovani oblik krivičnog dela iz čl. 323. KZ koji postoji kada se radi o napadu na službeno lice u vršenju samo jednog od poslova bezbednosti i to poslova održavanja javnog reda i mira...”. Zaključuje se da bi oštećeni u ovim postupcima mogli biti samo organi koji se bave zaštitom javnog reda i mira i to u trenutku dok obavljaju ove poslove, odnosno da ovo delo neće postojati ukoliko su se bavili poslovima koji su propisani nekim drugim zakonom. Međutim, praksa sudova ni po ovom pitanju nije zauzela jedinstven stav te se u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz 626/2022 navodi: “za postojanje predmetnog krivičnog dela (23 ZJRM) nije neophodno da ometanje bude vezano za javni red i mir već je potrebno da bude u vezi sa vršenjem službene radnje”.

Uz sve navedeno treba istaći da su ovakvoj situaciji u mnogome doprinele i čini se, nejasne odluke zakonodavca. Primera radi, postavlja se pitanje suštine postojanja odredbe koja govori o kažnjivosti za pokušaj kod napada i sprečavanja, ukoliko je nesporno da je pokušaj kažnjiv uvek kada je za krivično delo zaprećena kazna od 5 godina zatvora ili teža, što je i ovde slučaj? Takođe je nejasna i odluka zakonodavca, da u ZJRM, koji je stupio na snagu 5.2.2016. godine, u član 23 uvede krivično delo sa gotovo identičnim tekstom kao što već postoji u Krivičnom zakoniku u čl. 322 i 323. Umesto što je Krivični zakonik od svog donošenja u ovom delu dva puta menjan, gotovo samo u pogledu visine zaprećene kazne, opšti utisak je da je bilo prostora i za njegove suštinske izmene ili usaglašavanje sa drugim zakonima, a da su sa druge strane, izostali efekti povećanja kazne. Naravno, deo odgovornosti prakse takođe postoji, jer nije uspela da da smisao i razjašenje ovih odredbi, već je i sama bila kontradiktorna i nedosledna, iz kojih razloga smatram da je od suštinske važnosti u budućem periodu delovanje svih nosilaca pravosudnih funkcija u smislu isticanja razlika i ujednačavanja u postupanju, kao jedan od efiksnijih istrumenata da određeni problemi, barem delimično, budu prevaziđeni.

Izvor: Vebsajt USAID-ovog projekta ‘Pravda za sve’, Otvorena vrata pravosuđa, Nikola Nasković - Član Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, 25.07.2024.
Naslov: Redakcija