NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNjIM POSLOVIMA: Proširuju se uslovi za upotrebu biber spreja i na slučajeve pasivnog otpora, što značajno snižava prag za primenu hemijskih sredstava nad građanima. Policija će moći da zabrani slobodu kretanja na neodređeno vreme

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava izneo je detaljan osvrt na predloženi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, uz upozorenje da neka rešenja značajno utiču na slobodu okupljanja i prava građana Srbije na javnim skupovima, suprotno domaćim zakonskim propisima, međunarodnim i EU standardima.

Ilić je upozorio da je među najspornijim rešenjima ona koja omogućava policiji da ograniči kretanje na javnim mestima na neodređeno vreme.

Sporna odredba, kako ističe, predviđa ovlašćenje policije da na neodređeno vreme (najpre na 15 dana, s višekratnom mogućnošću produženja) zabrani kretanje na javnim mestima, a time i održavanje okupljanja zbog narušenog javnog reda u većem obimu”.

Ilić naglašava da se na ovaj način direktno “zaobilaze standardi zaštite slobode okupljanja propisani Zakonom o javnom okupljanju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016); uz to, ovo ovlašćenje policije ne podleže nikakvoj sudskoj kontroli”.

Cela grupa Ilićevih primedbi odnosi se na upotrebu sile i opreme koju policija koristi u svakodnevnom radu.

Ilić navodi da nacrt “proširuje uslove za upotrebu biber spreja i na slučajeve pasivnog otpora (kad osoba leži, stoji, sedi i sl.)”, što značajno snižava prag za primenu hemijskih sredstava nad građanima.

Istovremeno, on upozorava da novi pravni okvir “ne predviđa bilo kakav sistem tehničke kontrole, odnosno atestiranja sredstava prinude koje koristi policija (hemijska sredstva, biber sprejevi, elektromagnetna sredstva itd.)”.

Naveo je da je ovakvu vrstu provere još pre osam godina zahtevao i Ombudsman,” ali da do danas na tom planu ništa nije preduzeto”.

Ilić ocenjuje i da nacrt “snižava postojeće standarde zaštite prava građana u vezi s pozivanjem na tzv. informativne razgovore”.

To se, kako je istakao, ogleda u tome što “usmeno pozivanje više nije izuzetak, nema obaveze pisanog/usmenog obaveštavanja pozvanog lica o pravu na prisustvo advokata/osobe od poverenja”.

Dodatno, Ilić skreće pažnju da se “ne propisuje obavezno audio i vizuelno snimanje uzimanja iskaza od građana u policiji”, što predstavlja ignorisanje preporuka međunarodnih tela poput Komiteta protiv torture u oblasti prevencije zlostavljanja.

Slično tome, nacrt “ne obezbeđuje da će policijski službenici protiv kojih se vode postupci za dela torture/zlostavljanja biti obavezno suspendovani tokom trajanja postupka i otpušteni iz policije ako se utvrdi njihova odgovornost”, istakao je Ilić.

U analizi se ističe i da predloženi tekst “ne uređuje vršenje lekarskih pregleda u policijskim objektima i za vreme trajanja zadržavanja u policiji”.

Ilić posebno naglašava da u zakonu “nedostaje zabrana policijskim službenicima da prisustvuju lekarskim pregledima, osim ukoliko lekar ne zatraži njihovo prisustvo”.

Pored medicinskih aspekata, autor skreće pažnju na to da nacrt “ne uređuje način čuvanja službenog oružja koje policijski službenici masovno nose svojim kućama (metalne kase, provere itd.)”.

Prema njegovim rečima, reč je o dugogodišnjem problemu koji je u prošlosti izazivao čak i tragične posledice, a koji zakonodavac i dalje propušta da adekvatno reši.

Kada je reč o radnim odnosima i disciplini, Ilić primećuje da se “propisuje da je samoinicijativno istupanje policijskih službenika u javnosti i medijima u vezi s obavljanjem poslova u MUP-u teška povreda službene dužnosti kažnjiva i prestankom radnog odnosa”.

Pri tome se, kako upozorava, briše uslov da je takvo istupanje izazvalo ili moglo da izazove štetne posledice po ugled ministarstva, čime se praktično uvodi potpuna tišina u redovima policije.

Takođe, nacrt “uvodi tzv. subjektivne rokove za pokretanje i vođenje disciplinskih postupaka protiv policijskih službenika (koji često smanjuju rokove za disciplinsku odgovornost)”, što Ilić vidi kao neopravdano privilegovanje policajaca u odnosu na druge državne službenike.

U pogledu specijalnih istražnih mera, Vladica Ilić upozorava da “mere ciljane potrage - kojima policija u cilju hapšenja i pronalaženja osumnjičenog, uz dozvolu suda, može prisluškivati, pratiti lica, pretraživati računarske podatke itd. - i dalje nisu u skladu sa standardima zaštite propisanim Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US) u brojnim aspektima”.

Na kraju svoje analize, on zaključuje da predloženi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima “ne pruža adekvatne garancije za zaštitu od politizacije policije”, te da “ne predviđa, čak ni deklarativno, operativnu nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole, što dovodi u pitanje stvarnu nameru zakonodavca da izgradi profesionalnu i nezavisnu policijsku službu”.

Izvor: Vebsajt Nedeljnik, 21.04.2026.
Naslov: Redakcija