NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA CARINSKOG ZAKONA: Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona

Na sednici održanoj dana 19. marta 2026. godine, Vlada je donela Zaključak 05 broj: 011-2535/2026 o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona (u daljem tekstu: Nacrt zakona), čiji je sastavni deo i Program javne rasprave.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona sprovedena je u periodu od 20. marta do 10. aprila 2026. godine.

Prezentacija i javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena je putem dva online sastanka koji su održani putem platforme Ministarstva finansija i to 27. marta i 2. aprila 2026. godine.

Učesnici na prvom i drugom sastanku tokom trajanja javne rasprave bili su predstavnici Ministarstva finansija - Sektora za carinski sistem i politiku u svojstvu predlagača Nacrta zakona, Privredna komora Srbije, predstavnici privrednih subjekata, kao i druga zainteresovana lica.

Sastanci su započeti prezentacijom Nacrta zakona, te su svim zainteresovanim učesnicima u javnoj raspravi objašnjeni osnovni razlozi za donošenje ovog zakona. Naime, istaknuto je da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona dalje usaglašavanje carinskog zakonodavstva RS sa carinskim zakonodavstvom EU, što je jedna od osnovnih obaveza koju je Republika Srbija preuzela u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a u okviru Pregovaračkog poglavlja 29 - Carinska unija. Podsećanja radi, Poglavlje 29 - Carinska unija otvoreno je 20. juna 2017. godine, a u izveštajima EU o napretku Republike Srbije u procesu pristupanja EU za Poglavlje 29 godinama unazad ističe se dobar nivo pripremljenosti. Kao jedno od merila za zatvaranje ovog poglavlja navedeno je da je potrebno da Republika Srbija nastavi da usvaja zakonodavstvo u oblastima za koje je potrebno dalje usaglašavanje, pri čemu je, kao jedna od oblasti gde je potrebno dalje usklađivanje navedeno zakonodavstvo o oslobađanju od uvoznih dažbina.

Međutim, kada je reč o carinskim povlasticama, tj. o propisivanju oslobađanja od uvoznih dažbina, učesnicima javne rasprave skrenuta je pažnja da Carinski zakonik EU ne sadrži norme o carinskim povlasticama, već da je ova oblast, na nivou EU, uređena Uredbom EU br. 1186/2009 o uspostavljanju sistema oslobođenja od carina u Zajednici (Council Regulation /EC/ No 1186/2009).

Što se tiče ostalih izmena i dopuna sadržanih u Nacrtu zakona (čl. 1 - 4.), a koje se ne odnose na carinske povlastice, učesnicima javne rasprave je ukazano da su iste izvršene, takođe, radi daljeg, prevashodno terminološkog, usklađivanja Carinskog zakona RS sa Carinskim zakonikom EU.

1. Pisane primedbe dostavljene u okviru javne rasprave:

Tokom trajanja javne rasprave Ministarstvu finansija su elektronskim putem, preko Portala “e-Konsultacije” https://ekonsultacije.gov.rs/, odnosno putem elektronske pošte na adresu: carinski.sektor@mfin.gov.rs, dostavljeni sledeći pisani predlozi na tekst Nacrta zakona:

• Veljko Stanojević (stanojevicveljko64@gmail.com)

Predložena je izmena člana 5. Nacrta zakona, kojim se menja član 245. Carinskog zakona, u smislu da se u član 245. “Druga oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina” doda tačka 39).

Predlog:

“ U članu 245. stav 1. posle tačke 38), dodati tačku 39) koja glasi:

39) oprema i uređaji za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (fotonaponski paneli, inventori, prateće noseće konstrukcije i vetrogeneratori male snage), koje uvoze fizička lica za potrebe sopstvenog domaćinstva, u cilju postizanja energetske efikasnosti i održivosti.”

Obrazloženje predloga: Dopuna člana 245. Carinskog zakona kojom se predviđa oslobođenje od uvoznih dažbina za opremu namenjenu proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora za privatnu upotrebu, zasnovana je na sledećim ključnim razlozima:

Usklađenost sa strateškim ciljevima Republike Srbije Vlada Republike Srbije je kroz svoj program postavila prioritet na dekarbonizaciji i prelazak na čiste izvore energije. Oslobađanjem građana od carinski opterećenja pri uvozu solarnih i vetro-sistema, direktno se podstiče koncept "kupca-proizvođača" (prozjumer), što je već definisano zakonom kojim se uređuje korišćene obnovljivih izvora energije. Ova mera bi ubrzala proces energetske tranzicije na nivou pojedinca.

Energetska bezbednost u svetlu digitalne transformacije i infrastrukture za veštačku inteligenciju Republika Srbija je u proteklom periodu izvršila značajna ulaganja u visokotehnološki sektor, uključujući nabavku superkompjutera i razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju. Kako je i sam Predsednik Republike u više navrata isticao, ovi sistemi su izuzetno veliki potrošači električne energije. Masovna instalacija solarnih panela i malih vetrogeneratora u okviru domaćinstava značajno bi rasteretila nacionalno elektroenergetski sistem. Svaki kilovat-čas proizveden na krovu domaćinstva oslobodio bi kapacitet u mreži koji se može usmeriti ka strateškim državnim projektima, naučnim institucijama i industriji, bez potrebe za dodatnim uvozom skupe struje.

Socio-ekonomski uticaj i zaštita standarda građana član 245. već predviđa oslobođenja za robu koja služi opštem napretku (zdravstvo, nauka, kultura i sport), u 21. veku energetska samodovoljnost i ekološka zaštita postali su elementarni uslov za funkcionisanje društva.

Stimulacija domaće privrede. Iako se predlaže oslobođene od uvoznih dažbina na opremu koja se ne proizvodi u dovoljnom obimu u zemlji, ova mera će podstaći razvoj domaćeg sektora usluga, odnosno firmi koje se bave projektovanje, ugradnjom i održavanjem ovih sistema, čime se generišu nova radna mesta i povećava prihod od poreza na dobit i doprinosa.

Ministarstvo finansija, razmatrajući ovaj predlog, pošlo je od činjenice da je osnovni razlog za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona dalje usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u delu carinskih povlastica, s obzirom da je kao jedno od merila za zatvaranje PP 29 - Carinska unija navedeno da je potrebno da Republika Srbija nastavi da usvaja zakonodavstvo u oblastima za koje je potrebno dalje usaglašavanje, pri čemu je, kao jedna od oblasti gde je potrebno dalje usklađivanje navedeno zakonodavstvo o oslobađanju od uvoznih dažbina.

Podsećanja radi, oblast carinskih povlastica u EU uređena je Uredbom EU br. 1186/2009 o uspostavljanju sistema oslobođenja od carina u Zajednici (Council Regulation /EC/ No 1186/2009, u daljem tekstu: Uredba EU), koju primenjuju sve države članice EU.

Kada je reč o članu 5. Nacrta zakona, kojim se menja član 245. Carinskog zakona i u vezi sa kojim se predlaže dodavanje nove tačke 39), ideja predlagača ovog propisa bila je da se prilikom formulisanja odredbi ovog člana, najpre u tačkama od 1) do 32), propišu sve carinske povlastice koje su sadržane u evropskom zakonodavstvu, tj. u Uredbi EU. U pogledu carinskih povlastica navedenih u tačkama od 33) do 38), kojih nema u važećem evropskom zakonodavstvu, ali su iste sadržane u važećem Carinskom zakonu RS, ideja je bila da se zadrže one carinske povlastice koje imaju široku primenu u praksi i čije brisanje bi, eventualno, imalo posledice posebno na osetljive kategorije društva. Naime, pristup je bio takav da se u izmenjeni član 245. Carinskog zakona unesu sve carinske povlastice sadržane u Uredbi EU i da se, za sada, zadrže neke od postojećih carinskih povlastica (navedenih u tačkama od 33) do 38). Prema tome, ideja nije da se uvode nove carinske povlastice koje nisu sadržane u Uredbi EU.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, predmetni predlog za dopunu člana 245. Carinskog zakona kroz dodavanje nove tačke 39) nije prihvaćen.

• NALED

NALED je izneo pozitivno mišljenje u pogledu predloženih izmena zakonskih rešenja, a naročito u pogledu izmene celog člana 245, kao i brisanja članova 246. i 247, ukazujući da predložena rešenja predstavljaju značajan iskorak u unapređenju regulatornog okvira u oblasti inovacija i istraživanja i razvoja.

Predlog:

“U cilju dodatnog unapređenja predloženih rešenja, a u skladu sa praksom koja je do sada primenjivana, smatramo svrsishodnim da se paralelno sa usvajanjem predmetnih zakonskih izmena, razmotre i odgovarajuće izmene podzakonskog akta i to dodavanje novog člana 26a u Uredbi o carinskom povlasticama(“Službeni glasnik RS”, br. 38/19 i 86/19) kojima bi se bliže definisao pojam “uzoraka od značaja za istraživanje i razvoj”, po uzoru na već postojeća rešenja za druge vrste robe oslobođene od plaćanja uvoznih dažbina (čl. 23-26 Uredbe).”

Ministarstvo finansija, razmatrajući ovaj predlog, ukazuje da će, u vezi sa predloženim carinskim povlasticama u Nacrtu zakona, Vlada RS, na osnovu ovlašćenja iz člana 248. Carinskog zakona, kroz donošenje nove Uredbe o carinskim povlasticama, kojom će stara biti stavljena van snage, utvrditi vrstu, količinu i vrednost robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, kao i rokove, uslove i postupak za ostvarivanje prava na oslobođenje.

• Poslovno udruženje prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju Srbije “MEĐUNARODNI TRANSPORT”

Predlog:

“Kroz izmene Carinskog zakona doneti izmenu u pogledu obaveznog carinskog obeležja kod prevoza više roba u vozilu od jedne unutrašnje carinske ispostave do druge unutrašnje carinske ispostave u nacionalnom postupku tranzita odnosno omogućiti Zakonom ovo kretanje bez obaveze carinskog obeležavanja.”

Obrazloženje predloga: Članom 8a Pravilnika o carinskim obeležjima (“Sl. glasnik RS”, br. 48/2019, 43/2020, 74/2021 i 91/2024), data je mogućnost prevoza domaće i strane robe (carinski gledano) ali uz korišćenje posebnih nalepnica za obeležavanje. Kako se u praksi ovaj vid obeležavanja pokazao nepraktičan, a kako je Uprava carina pozitivno gledala na zahtev da se u vozilu mogu prevoziti robe sa različitim carinskim statusom, izmena Zakona je prilika da se u potpunosti izjednačimo sa praksom drugih zemalja (EU pre svega).

Ministarstvo finansija, u vezi sa predloženim, ukazuje da carinska obeležja nisu predmet regulisanja Carinskog zakonika EU, pa, samim tim, ni Carinski zakon RS, koji je, u najvećoj mogućoj meri, usaglašen sa Carinskim zakonikom EU, ne sadrži odredbe o carinskim obeležjima. Podsećamo da je članom 17. Zakona o carinskoj službi ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 144/2020) propisano da ministar na predlog direktora propisuje vrstu i tip carinskih obeležja i način njihove upotrebe. Imajući u vidu sve prethodno navedeno, predlog nije prihvaćen.

• Privredna komora Srbije

Predložena je izmena člana 4. Nacrta zakona

Predlog:

“Predlaže se dopuna člana 203. Carinskog zakona i povezanih odredbi na način da se omogući smeštaj žive robe (biljaka, sadnica i sadnog materijala) u skladištima uvoznika, uz odobrenje i nadzor carinskog organa, do okončanja carinskog postupka i sprovođenja fitosanitarnih i laboratorijskih analiza.”

Obrazloženje predloga: Živa roba, kao što su sadnice, sadni materijal i reproduktivni materijal za rasadničarsku proizvodnju, zahteva posebne uslove čuvanja, uključujući kontrolisanu temperaturu, vlagu i adekvatnu zaštitu korenovog sistema.

U praksi, javna carinska skladišta u Republici Srbiji nisu u dovoljnoj meri opremljena za čuvanje ovakve vrste robe, naročito u manjim sredinama kao što je Kruševac, gde takvi kapaciteti praktično ne postoje.

Zbog toga dolazi do propadanja robe, smanjenja kvaliteta sadnica, finansijske štete za uvoznike i otežanog poslovanja.

Predlaže se da se omogući da se, uz odobrenje carinskog organa, roba može smestiti u skladišta uvoznika (hladnjače, trapove i druge adekvatne objekte), uz obavezan carinski nadzor do završetka postupka.

Na ovaj način bi se očuvao kvalitet robe, smanjili gubici, unapredila efikasnost uvoza i obezbedili ravnopravni tržišni uslovi.

Imajući u vidu činjenicu da je Republika Srbija u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji preuzela obavezu usaglašavanja carinskog zakonodavstva RS sa carinskim zakonodavstvom EU, kao i činjenicu da je član 203. Carinskog zakona RS (uključujući i predloženu dopunu ovog člana sadržanu u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona) u potpunosti usklađen sa članom 238. Carinskog zakonika EU (Regulation (EU) No 952/2013 of the European Parliament and of the Council of 9 October 2013 laying down the Union Customs Code), Ministarstvo finansija predloženu dopunu člana 203. smatra neprihvatljivom.

Predlog se odnosi na član 5. Nacrta zakona kojim se menja član 245. Carinskog zakona a u vezi sa predloženim tačkama 7) i 24) ovog člana.

Predlog (u vezi sa tačkom 7)):

“Komentar se odnosi na član 245. Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina, tačka 7) proizvodna sredstva i druga oprema koja pripadaju privrednim subjektima koji definitivno prekidaju svoju delatnost u trećoj zemlji i sele se na carinsko područje Republike Srbije radi obavljanja slične delatnosti.

Predlog je da se u cilju sveobuhvatne primene ove odredbe u praksi preciznije definišu “privredni subjekti” na koje se odnosi ova povlastica, kao i značenje reči “definitivno prekidanje delatnosti” i “slična delatnost”, s obzirom da je u planu i izmena Uredbe o carinskim povlasticama.”

Predlog (u vezi sa tačkom 24)):

“Primedba se odnosi na član 245. Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina, tačka 24) roba koja se uvozi za potrebe ispitivanja, analize ili testiranja, u svrhu utvrđivanja i provere njenog sastava, kvaliteta ili tehničkih karakteristika, a za potrebe informisanja ili industrijskog ili trgovačkog istraživanja

Potrebno je uvesti odredbu kojom bi se omogućilo da roba koja se uvozi za potrebe ispitivanja, analize ili testiranja (laboratorijski uzorci) koji:

- nemaju komercijalnu vrednost i koriste se isključivo za potrebe ispitivanja, analize ili naučno-istraživačkog rada,

- ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi, životnu sredinu ili bezbednost pored oslobađanja od plaćanja uvoznih dažbina, mogu biti oslobođeni carinske kontrole i obaveze pribavljanja prethodnog rešenja nadležnih inspekcijskih organa, uz dostavljanje izjave uvoznika o nameni robe i odgovarajuće prateće dokumentacije.

Dopuna čl. 33. Carinskog zakona, dodavanjem stava:

Izuzetno od odredaba ovog člana, za robu koja se uvozi za potrebe ispitivanja, analize ili testiranja (laboratorijski uzorci) koji se uvoze u nekomercijalne svrhe, u malim količinama neophodnim za ispitivanje, a koji nemaju komercijalnu vrednost i ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi, životnu sredinu ili bezbednost, ne zahteva se carinska kontrola i prethodno pribavljanje rešenja ili saglasnosti nadležnih organa, već se carinski postupak može sprovesti na osnovu izjave uvoznika o nameni robe i prateće dokumentacije.

Nadležni organi mogu izvršiti naknadnu kontrolu ispunjenosti uslova iz ovog stava, u skladu sa propisima.”

Obrazloženje predloga: Laboratorijski uzorci su oslobođeni plaćanja carinskih dažbina, međutim podrazumeva se obavezno sprovođenje inspekcijskog nadzora i pribavljanje rešenja određene inspekcije. Navedeni uzorci nemaju komercijalnu vrednost i analiziraju se isključivo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima te ne predstavljaju rizik. Uvođenjem izuzetka za jasno definisane kategorije niskorizičnih pošiljki (laboratorijski uzorci) omogućilo bi se značajno skraćenje vremena uvoza, efikasniji rad laboratorija, uz kontrolu uvoza kroz dokumentaciju i odgovornost uvoznika. Predloženo rešenje ne isključuje primenu posebnih propisa, već omogućava sprovođenje postupka po principu procene rizika i naknadne kontrole.

U pogledu predložene dopune člana 33. Carinskog zakona, a imajući u vidu činjenicu da je Republika Srbija u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji preuzela obavezu usaglašavanja carinskog zakonodavstva RS sa carinskim zakonodavstvom EU, kao i činjenicu da je član 33. Carinskog zakona RS u potpunosti usklađen sa članom 46. Carinskog zakonika EU (Regulation (EU) No 952/2013 of the European Parliament and of the Council of 9 October 2013 laying down the Union Customs Code), Ministarstvo finansija predloženu dopunu člana 33. smatra neprihvatljivom.

Osim toga, u vezi sa dostavljenim predlogom, Ministarstvo finansija ukazuje da carinski organ sprovodi odgovarajući carinski postupak sa robom, u skladu sa carinskim propisima. Međutim, obaveza uvoznika da pribavi isprave (rešenje, saglasnost, dozvola i dr.), koje su neophodne za sprovođenje određenih carinskih postupaka sa robom, a koje izdaju nadležni organi, uključujući i inspekcijske, ne uređuje se carinskm propisima, već drugim propisima koje u svom radu primenjuju ti organi.

2. Usmeno iznete primedbe i pitanja:

Tokom online sastanaka održanih u toku javne rasprave o Nacrtu zakona učesnici su izneli niz pitanja i komentara koji su se odnosili na različite aspekte primene i efekata predloženih rešenja. Najviše pitanja i pojašnjenja odnosilo se na predlog tačke 7) u okviru člana 245, kojom se uvodi nova povlastica, koja do sad nije bila propisana Carinskim zakonom Republike Srbije, a koja se odnosi na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za proizvodna sredstva i drugu opremu koja pripadaju privrednim subjektima koji definitivno prekidaju svoju delatnost u trećoj zemlji i sele se na carinsko područje Republike Srbije radi obaljanja slične delatnosti. Učesnicima je pojašnjeno da se ova povlastica primenjuje samo u slučaju prenosa celokupne delatnosti iz treće zemlje na carinsko područje Republike Srbije, uz istovremeni prekid obavljanja te delatnosti u trećoj zemlji.

Na sva pitanja i komentare učesnika dati su odgovori u skladu sa nadležnostima Sektora za carinski sistem i politiku Ministarstva finansija.

Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena je u skladu sa usvojenim Programom javne rasprave, transparentno i uz aktivno učešće zainteresovanih strana.

U narednom periodu tekst Nacrta zakona biće poslat Evropskoj Komisiji, kako bi nakon pribavljanja mišljenja EK, bio dostavljen Vladi Republike Srbije radi razmatranja i usvajanja.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 20.04.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija