NACRT ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINjA - Tekst propisa

I.          OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti fizičkih i pravnih lica i preduzetnika za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju životinja života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i korišćenju životinja u naučne i obrazovne svrhe, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja.

Primena zakona

Član 2.

Dobrobit životinja, koja se uređuje ovim zakonom, odnosi se na sve kičmenjake koji mogu da osete bol, patnju, strah i stres, i to naročito na:

1)         životinje koje se koriste u proizvodne svrhe;

2)         životinje koje se koriste u naučne i obrazovne svrhe (u daljem tekstu: ogledne životinje);

3)         životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja;

4)         životinje za rad;

5)         kućne ljubimce;

6)         napuštene, izgubljene i oduzete životinje;

7)         divlje životinje u zatočeništvu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dobrobit životinja koja se uređuje ovim zakonom ne odnosi se na divlje životinje u prirodnim staništima čija se zaštita, lov, korišćenje i raspolaganje uređuju posebnim propisima.

Jačanje svesti, briga i međusobna saradnja u oblasti zaštite dobrobiti životinja

Član 3.

Državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i ustanove, organizacije i druga pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama, obezbeđuju, usmeravaju i podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja.

Lica iz stava 1. ovog člana, kao i građani i udruženja dužni su da brinu o životu i zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja i međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja.

Republika Srbija ostvaruje saradnju u oblasti zaštite dobrobiti životinja sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

 

Prijava zlostavljanja životinja

Član 4.

Slučajevi zlostavljanja životinja prijavljuju se javnom tužilaštvu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, odnosno veterinarskoj inspekciji.

Supsidijarna primena zakona

Član 5.

Na pitanja postupka koja nisu drukčije uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Osnovna načela

Član 6.

Osnovna načela zaštite dobrobiti životinja jesu:

1)         načelo univerzalnosti bola, koje podrazumeva da životinje mogu da osete bol, patnju, stres, strah i paniku, kao i obavezu čoveka da pored očuvanja vrste brine i o zaštiti života i dobrobiti svake jedinke;

2)         načelo brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega;

3)         načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svog delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa;

4)         načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, koje podrazumeva da se u svim aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti poljoprivrede, stočarstva, veterinarstva, prometa, istraživanja, kao i u drugim oblastima koje se na direktan ili indirektan način odnose na životinje mora posvetiti puna pažnja zaštiti dobrobiti životinja;

5)         načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora da bude planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme;

6)         načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.

Značenje izraza

 

 

Član 7.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         analgezija jeste postupak kojim se smanjuje ili isključuje osećaj bola kod životinja, a sprovodi se davanjem analgetika;

2)         anestezija jeste postupak kojim se isključuje osećaj bola kod životinja, a sprovodi se davanjem lokalnih ili opštih anestetika;

3)         vlasnik životinje jeste fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, prevoza, korišćenja i prodaje životinje i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja;

4)         dobrobit životinje jeste fizičko i psihičko stanje životinje koje podrazumeva da su zadovoljene njene osnovne životne potrebe kada je životinja zdrava, udobno smeštena, uhranjena, bezbedna, u stanju da ispolji prirodno ponašanje i da ne pati od neprijatnih osećanja kao što su bol, patnja, strah i stres i koje je uslovljeno stepenom prilagođenosti životinje uslovima u kojima živi i umire;

5)         dobra veterinarska praksa jesu principi profesionalnog ponašanja i sprovođenja sistema upravljanja kvalitetom rada subjekata koji obavljaju veterinarsku delatnost, u skladu sa pravilima veterinarske etike;

6)         doping jeste davanje životinji stranih supstanci ili većih količina supstanci koje organizam životinje normalno sadrži sa ciljem da se na veštački način stimulišu radne i sportske sposobnosti životinje;

7)         dopingovana životinja jeste svaka životinja kod koje se u tkivnim tečnostima utvrdi prisustvo nedozvoljenih supstanci ili njihovih metabolita, odnosno nedozvoljenih količina supstanci koje organizam životinje normalno sadrži;

8)         divlja životinja jeste ona životinja koja pripada divljim vrstama koje žive u prirodnim uslovima ili u zatočeništvu;

9)         domaća životinja jeste životinja koju je čovek odomaćio i čiji opstanak zavisi od neposredne brige čoveka;

10)       držalac životinje jeste fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, prevoza i korišćenja životinje, kao i pravo prodaje životinje na osnovu pismenog odobrenja vlasnika i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja;

11)       držanje životinje jeste smeštaj, čuvanje, nega i briga o životinjama, osim reprodukcije;

12)       egzotična životinja jeste divlja životinja koja nije autohtona na teritoriji Republike Srbije;

13)       životinja jeste svaki kičmenjak koji je u stanju da oseti bol, patnju, strah i stres;

14)       životinje čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka jesu životinje koje se drže i reprodukuju u proizvodne svrhe, ogledne životinje, kućni ljubimci, radne i divlje životinje koje se drže u zatočeništvu;

15)       zloupotreba lekova jeste davanje leka životinji od strane nestručnog lica u bilo koju svrhu, kao i davanje leka životinji od strane stručnog lica na nestručan i nepropisan način, suprotno nameni za koju je lek registrovan;

16)       zoološki vrt jeste prostor sa objektima koji pripada privrednom subjektu registrovanom za obavljanje te vrste delatnosti, a koji služi za trajni smeštaj divljih životinja radi prikazivanja javnosti najmanje sedam dana godišnje, osim cirkusa, prodavnica životinja i objekata u kojima se javno ne izlaže značajan broj životinja;

17)       zlostavljanje životinje jeste svako postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt, i to:

-           fizičko zlostavljanje životinje kojim se narušava fizička celovitost oštećenjem tkiva i organa, kao što je: batinanje, šutiranje, bičevanje, seksualno nasilje, prisiljavanje na rad ili obuku koji prevazilaze izdržljivost životinje, neodgovarajući načini hvatanja i obuzdavanja, sprovođenje intervencija na životinjama suprotno odredbama ovog zakona i svesno reprodukovanje jedinki koje pate od naslednih bolesti, ako se ono ne vrši u naučne svrhe u skladu sa zakonom;

-           psihičko zlostavljanje životinje kojim se narušava njena psihička celovitost i koje može izazvati ili izaziva poremećaje u ponašanju, i to: onemogućavanje životinji da zadovolji svoje osnovne potrebe u ponašanju, da iskoristi prostor za odmor i zaklon, razjarivanje životinje primenom fizičke sile, drugim životinjama ili nadražajima koji joj nisu svojstveni, nanošenje straha, patnje i prouzrokovanje osećaja dosade i nesigurnosti, kao i sprečavanje životinje da uspostavi socijalnu vezu sa životinjama iste vrste;

18)       izgubljena životinja jeste životinja koja je odlutala od vlasnika, odnosno držaoca, i koju on traži;

19)       intervencija na životinji jeste svaki zahvat kojim se sprečavaju ili leče bolesti i povrede, odnosno menja fizička, psihička ili genetska celovitost životinje;

20)       klanje životinje jeste postupak lišavanja života životinja koje su namenjene za ljudsku potrošnju;

21)       korišćenje životinje jeste upotreba životinje na način propisan ovim zakonom;

22)       kontrolna stanica jeste objekat u kome se vrši istovar životinja, njihovo hranjenje i napajanje, u kome se životinje odmaraju najmanje 12 sati, odnosno u kome se vrši utovar životinja;

23)       korisnik oglednih životinja (u daljem tekstu: korisnik) jeste pravno lice ili preduzetnik, koje koristi životinje u postupcima, odnosno projektima, uz naknadu ili bez nje;

24)       kućni ljubimac jeste svaka životinja koju čovek drži u svom domaćinstvu radi razonode i druženja;

25)       lišavanje životinje života jeste namerno izazvani postupak koji izaziva smrt životinje;

26)       mesto za odmor ili pretovar jeste bilo koje mesto zaustavljanja tokom putovanja, a koje nije odredište, uključujući i mesto u kome životinje menjaju prevozno sredstvo sa ili bez istovara;

27)       napuštena životinja jeste životinja koja nema dom ili koja se nalazi izvan njega i lišena je brige i nege vlasnika, odnosno držaoca i koju je on svesno napustio;

28)       nadležni organ jeste ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo);

29)       ogledna životinja jeste živi kičmenjak, beskičmenjak, njihovi razvojni oblici koji se hrane samostalno, fetalni oblici sisara od zadnje trećine razvoja, kao i životinja koja je na ranijem stepenu razvoja, ako je ostavljena u životu posle tog stepena razvoja, a verovatno je da će usled sprovedenog postupka, odnosno projekta osećati bol, patnju, stres ili trajno oštećenje posle dostizanja tog stepena razvoja;

30)       odgajivačnica za kućne ljubimce (u daljem tekstu: odgajivačnica) jeste objekat za reprodukciju kućnih ljubimaca u komercijalne svrhe;

31)       omamljivanje jeste svaki namerno izazvani postupak koji dovodi do gubitka svesti i osetljivosti, bez bola, uključujući i bilo koji postupak koji dovodi do trenutne smrti životinje;

32)       pažnja dobrog domaćina jeste obezbeđivanje uslova kojima se zadovoljavaju životne potrebe životinje, kao što su dovoljna količina kvalitetne hrane i vode, prostor za kretanje, ishranu i odmor, zaklon, mikroklimatski i higijenski uslovi života, prisustvo i kontakt sa životinjama iste vrste i očuvanje fizičke, psihičke i genetske celovitosti životinje, kao što je preduzimanje i sprovođenje preventivnih, dijagnostičkih, higijenskih, terapeutskih i drugih mera radi očuvanja zdravstvenog stanja životinje i sprečavanja nastanka povreda, bolesti, stresa, bola, patnje, straha i smrti životinje;

33)       pansion za kućne ljubimce (u daljem tekstu: pansion) jeste objekat u kome se životinja preuzima od vlasnika, odnosno držaoca i čuva određeni vremenski period, uz novčanu naknadu;

34)       poremećaj u ponašanju životinje jeste svako ponašanje koje odstupa od ponašanja većine pripadnika iste vrste u uslovima koji pogoduju vrsti i koje šteti samoj životinji, drugim životinjama i čoveku;

35)       postupak korišćenja oglednih životinja jeste bilo koje invazivno ili neinvazivno korišćenje životinje za naučne svrhe, sa ili bez poznatog rezultata ili u obrazovne svrhe, koje kod životinje može da izazove nivo bola, stresa, patnje ili trajne povrede, jednak ili veći od onog prouzrokovanog ubodom igle, u skladu sa dobrom veterinarskom praksom, kao i bilo koja namerna radnja koja dovodi do rađanja, izleganja životinje ili stvaranja i održavanja genetički modifikovane životinje u takvim uslovima, osim lišavanja životinja života samo radi korišćenja njihovih tkiva i organa;

36)       pratilac životinje jeste lice koje prati životinju tokom prevoza, uključujući i vozača, koje je odgovorno za dobrobit životinje tokom prevoza;

37)       prevoz životinje jeste kretanje životinja jednim, odnosno sa više prevoznih sredstava, kao i povezane radnje tokom prevoza, uključujući utovar, pretovar, istovar i odmor, sve do završetka istovara životinja u odredišnom mestu;

38)       prevozno sredstvo jeste sredstvo drumskog, železničkog, vazdušnog i vodnog saobraćaja, koja se koriste za prevoz životinja;

39)       prevoznik jeste pravno lice, odnosno preduzetnik, koji obavlja prevoz živih životinja za svoj račun ili za račun drugog lica;

40)       prihvatilište jeste objekat koji služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih, izgubljenih i oduzetih životinja;

41)       prinudno lišavanje životinje života jeste lišavanje života životinje koja je povređena ili ima oboljenje, usled kojih oseća jaku bol i patnju, a nema mogućnosti da se bol i patnja smanje;

42)       projekat jeste program rada sa jasno definisanim naučnim ciljem, a koji uključuje jedan ili više postupaka korišćenja oglednih životinja;

43)       proizvodne životinje jesu životinje koje se drže, reprodukuju i uzgajaju za proizvodnju hrane, vune, kože i drugih proizvoda životinjskog porekla;

44)       putovanje jeste celokupan tok prevoza, od mesta polaska do mesta odredišta, uključujući bilo koji istovar, smeštaj i utovar u usputnim tačkama putovanja;

45)       radna životinja jeste životinja koja se koristi kao pomoć čoveku u čuvanju lica ili imovine, odbrani, spasavanju, traganju, poljoprivrednim radovima, u terapeutske svrhe kao podrška osobama sa invaliditetom i druge slične svrhe;

46)       religiozno klanje jeste klanje koje se obavlja u objektima za klanje životinja (klanicama) u skladu sa religioznim ritualima verske zajednice registrovane u Republici Srbiji, uz prethodnu saglasnost verske zajednice;

47)       reprodukcija životinje jeste držanje, briga i nega životinje radi dobijanja potomstva;

48)       sterilizacija jeste ovari-histerektomija ženki i kastracija mužjaka koji se primenjuju u terapeutske svrhe i u svrhu kontrole populacije i koju izvodi veterinar;

49)       snabdevač oglednim životinjama (u daljem tekstu: snabdevač) jeste pravno lice, odnosno preduzetnik, osim uzgajivača, koje korisnike oglednih životinja snabdeva životinjama, radi korišćenja u projektima, odnosno postupcima ili korišćenja njihovih tkiva i organa u naučne svrhe, uz naknadu ili bez nje;

50)       subjekat u poslovanju jeste pravno lice, odnosno preduzetnik koje je odgovorno za klanje životinja, odnosno lišavanje životinja života i bilo koji drugi postupak koji je povezan sa klanjem, odnosno lišavanjem životinja života;

51)       tehnopatija jeste poremećaj zdravstvenog stanja životinje prouzrokovan greškama u procesu držanja, odnosno reprodukcije životinje, a koji se ispoljava kao fizikopatija (bolesti i povrede) i etopatija (poremećaji u ponašanju);

52)       uzgajivač oglednih životinja (u daljem tekstu: uzgajivač) jeste pravno lice, odnosno preduzetnik, koji uzgaja životinje, radi njihovog korišćenja u projektima, odnosno postupcima ili korišćenja njihovih tkiva i organa u te svrhe, uz naknadu ili bez nje.

Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.

II.         SAVET ZA DOBROBIT ŽIVOTINjA

Osnivanje

Član 8.

Radi razmatranja stručnih pitanja od značaja za zaštitu i unapređivanje dobrobiti životinja, ministar nadležan za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: ministar), u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu - Savet za dobrobit životinja.

Savet za dobrobit životinja naročito se sastoji od stručnjaka iz oblasti veterinarske medicine, stručnjaka iz oblasti medicinsko-bioloških nauka, predstavnika pravosuđa i predstavnika udruženja za zaštitu životinja.

Administrativne i tehničke poslove za potrebe Saveta za dobrobit životinja obavlja Ministarstvo.

Poslovi Saveta za dobrobit životinja

Član 9.

Savet za dobrobit životinja obavlja sledeće poslove:

1)         razmatra stanje i daje mišljenje u vezi sa razvojem dobrobiti životinja;

2)         prati razvoj naučnih i stručnih saznanja u oblasti zaštite dobrobiti životinja i daje predloge za unapređenje zaštite dobrobiti životinja;

3)         učestvuje u pripremi strategija i akcionih planova u oblasti zaštite dobrobiti životinja;

4)         pruža savete o pitanjima u vezi sa dobrobiti životinja;

5)         inicira finansiranje određenih akcija i programa u cilju zaštite dobrobiti životinja;

6)         obavlja i druge poslove koji su u vezi sa dobrobiti životinja.

III.        OPŠTI ZAHTEVI ZAŠTITE DOBROBITI ŽIVOTINjA

1.         Opšta prava, obaveze i odgovornosti Prava i obaveze

Član 10.

Pravo da drži i uzgaja životinje ima fizičko i pravno lice i preduzetnik koje ispunjava zahteve za držanje, reprodukciju i uzgoj životinja u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

Lice koje povredi životinju dužno je da joj pruži prvu pomoć, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da:

1)         prema životinji postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da obezbedi uslove za držanje i negu životinja koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, kao i fizičkim, biološkim i proizvodnim specifičnostima i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinje;

2)         blagovremeno obezbedi pomoć veterinara ako je životinja obolela, pri porođaju životinje, kao i zbrinjavanje bolesne, povređene i iznemogle životinje.

Odgovornost

Član 11.

Vlasnik, odnosno držalac životinje ne može biti lice mlađe od 18 godina.

Ako lice iz stava 1. ovog člana poseduje životinju, vlasnikom, odnosno držaocem životinje smatra se njegov roditelj ili staratelj.

Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.

Zabrana

Član 12.

Zabranjeno je:

1)         zlostavljati životinju;

2)         napustiti i odbaciti životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka;

3)         lišti životinju života, osim u slučajevima i na način propisan ovim zakonom;

4)         držati i reprodukovati životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres;

5)         prisiljavati životinju na uzimanje hrane, osim u zdravstvene ili naučne svrhe;

6)         koristiti tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija;

7)         hvatati životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda, osim u slučaju hvatanja štetnih glodara;

8)         povećavati agresivnost životinje selekcijom, hemijskim ili mehaničkim metodama;

9)         nahuškavati životinju na ljude ili druge životinje, osim u postupku obuke službenih životinja, koje se obučavaju i koriste za obavljanje poslova pojedinih državnih organa (službeni konji i psi);

10)       koristiti žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja;

11)       koristiti žive životinje kao mamce za lov ili obuku

životinja;

12)       organizovati trke životinja na način kojim se prevazilaze

fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres;

13)       reprodukovati životinju koja nije dostigla telesnu zrelost, kao i životinju sa naslednim poremećajima, osim u slučaju mutacija kod oglednih životinja;

14)       pustiti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju, ako prethodno nije pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju;

15)       dodeljivati životinje kao nagrade u igrama na sreću;

16)       koristiti doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi bržeg razvoja životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina;

17)       hraniti ili napajati životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje;

18)       izlagati životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika;

19)       podvrgavati ili omogućavati podvrgavanje životinje intervenciji, koja se sprovodi bez stručne brige i humanosti i protivno pravilima dobre veterinarske prakse;

20)       propagirati aktivnosti koje su ovim zakonom zabranjene, osim ako se tim aktivnostima ukazuje na negativne posledice takvih radnji;

21)       omamljivati, klati, odnosno lišiti životinju života suprotno odredbama ovog zakona;

22)       održavati borbe između životinja ili između životinja i ljudi;

23)       držati, reprodukovati i vršiti promet životinja radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi;

24)       lišavati životinju života, zlostavljati i podsticati životinju na agresivnost i protivprirodno ponašanje radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona, kao i stavljati u promet, iznajmljivati i javno prikazivati takve filmove, reklame i druga dela;

25)       davati lekove, medicinska sredstva i druga slična sredstva koja nemaju za cilj dijagnostiku, preventivu, lečenje životinje i poboljšanje njenog zdravstvenog stanja, a koja mogu dovesti do promena u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinje;

26)       posedovati, upotrebljavati i prodavati lekove i supstance u cilju dopingovanja životinja;

27)       podsticati, podržavati, pomagati i prikrivati doping životinja;

28)       primoravati životinju na ponašanje koje nije karakteristično za njenu vrstu i namenu i prevazilazi njene fizičke mogućnosti;

29)       upotrebljavati otrove i druga hemijska sredstava koja izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara, odnosno deratizacije i korišćenja životinja u naučne svrhe;

30)       prodavati ili poklanjati kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja;

31)       loviti izgubljene i napuštene kućne ljubimce;

32)       zanemarivati životinju uskraćivanjem osnovnih životnih potreba, kao što su: hrana i voda, udoban prostor za smeštaj, odnosno sklonište, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, higijena, veterinarska nega, kao i ambijentalne prilike koje odgovaraju vrsti, rasi, polu i starosnoj kategoriji, a koje se mogu utvrditi ne samo sredstvima objektivnog merenja, već i osmatranjem putem čula - kao što su čulo mirisa, vida, sluha i slično;

33)       zloupotrebljavati lekove na životinjama;

34)       navikavati životinju na aktivnosti koje su za nju neprirodne i samouništavajuće;

35)       držati, reprodukovati i koristiti divlje životinje u cilju izlaganja u cirkusima;

36)       nabavljati i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja;

37)       držati, reprodukovati, uvoziti, izvoziti i ubijati životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože;

38)       uvoziti krzno pasa i mačaka, kao i kožu i proizvode od kože mladunaca foka;

39)       vršiti selekciju, planiranje reprodukcije i obavljanje genetske modifikacije i manipulacije na životinjama radi povećavanja proizvodnih i radnih osobina životinje ili zadovoljstva pojedinca koji narušavaju život i dobrobit životinje;

40)       reprodukovati pse i mačke više od jednog legla godišnje.

Izuzetno od stava 1. tačka 6) ovog člana, kod utovara, pretovara i istovara životinja, u skladu sa ovim zakonom, može se primenjivati električni gonič.

2.         Korišćenje životinja za potrebe javnog prikazivanja i snimanja, kao i korišćenje životinja za rad

Javno prikazivanje životinja

Član 13.

Cirkusi, izložbe, takmičenja, priredbe i drugi oblici javnog prikazivanja životinja (u daljem tekstu: javno prikazivanje životinja) mogu se organizovati samo ako ne ugrožavaju život, zdravlje i dobrobit životinja, ako se njima životinje ne prisiljavaju na ponašanje nesvojstveno vrsti i ako se ne izvrgavaju ruglu fizičke i psihičke osobine životinja.

Organizator javnog prikazivanja životinja je dužan da nadležnom veterinarskom inspektoru pisanim putem prijavi mesto i vreme javnog prikazivanja životinja, i to najmanje sedam dana pre održavanja javnog prikazivanja životinja, a u slučaju promene mesta i vremena održavanja javnog prikazivanja životinja, tu promenu je dužan da prijavi najkasnije 24 časa pre javnog prikazivanja životinja.

Uz prijavu iz 2. ovog člana dostavljaju se i podaci o obliku javnog prikazivanja životinja, broju i vrsti životinja, kao i identifikacionom broju, u zavisnosti od vrste životinja.

Korišćenje životinje radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona

Član 14.

Pravno lice, odnosno preduzetnik, može da koristi životinju kao nosioca ili učesnika radnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona, samo ako se time ne ugrožava život, zdravlje i dobrobit životinja.

Korišćenje životinja za svrhe iz stava 1. ovog člana obavlja se na osnovu rešenja o odobrenju, koje donosi ministar, na osnovu podnetog zahteva.

Zahtev iz stava 2. ovog člana mora da sadrži:

1)         podatke o vrsti i broju životinja;

2)         identifikacioni broj životinje;

3)         mesto i način držanja životinje i vremenski period korišćenja životinje;

4)         kratak opis načina korišćenja životinje

Rešenje iz stava 2. je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Korišćenje životinja za rad

Član 15.

Korišćenje životinja za rad mora da bude primereno vrsti, rasi, polu, starosti i zdravstvenom stanju životinja.

Bolesne, povređene i iznemogle životinje, kao i bremenite životinje ne mogu da se koriste za rad.

3.         Intervencije na životinjama

Uslovi za obavljanje intervencija na životinjama

Član 16.

Intervencije na životinjama kojima se narušava fizička, psihička, odnosno genetička celovitost životinja može da obavlja samo veterinar.

Intervencije iz stava 1. ovog člana u naučne i obrazovne svrhe može da obavlja i naučni radnik u projektu, odnosno postupku.

Za obavljanje bolne intervencije na životinjama obavezna je anestezija, a u postoperativnom toku analgezija.

Intervencije na životinjama bez upotrebe anestezije mogu da se obavljaju samo:

1)         ako anestezija može da izazove smrt životinje;

2)         pri sprovođenju dijagnostičkih postupaka;

3)         ako anestezija prouzrokuje veću bol nego što je izaziva intervencija.

Sve intervencije koje obavlja veterinar moraju da se obavljaju u skladu sa dobrom veterinarskom praksom.

Zabrana intervencije na životinjama

Član 17.

Zabranjeno je obavljati intervencije na životinjama radi promene njihovog identiteta, prikrivanja telesnih mana i starosti, kao i delimičnu ili potpunu amputaciju pojedinih delova životinjskog tela, a naročito:

1)         seći i skraćivati rep;

2)         odstranjivati glasne žice, odnosno vršiti devokalizaciju;

3)         uklanjati kandže i otrovni zub;

4)         bolno potkivati kopitare;

5)         skraćivati kljun živini;

6)         kastrirati ovnove elastičnim prstenom;

7)         obavaljati intervencije na polnim organima mužjaka, osim kastracije;

8)         žigosati životinje;

9)         seći jezik teladima;

10)       onesposobljavati petlove da se oglašavaju kukurikanjem;

11)       intervencije na živini koje ih onemogućavaju da koriste krila, osim skraćivanje krilnih pera;

12)       obavljati radnje kojima se kod živine utiče na slabljenje vida;

13)       seći ušne školjke;

14)       seći rogove.

Intervencije iz stava 1. ovog člana izuzetno se mogu obavljati:

1)         radi zaštite zdravlja, odnosno sprečavanja ugrožavanja života i dobrobiti životinja;

2)         u naučne i obrazovne svrhe, u skladu sa ovim zakonom;

3)         radi kontrole populacije životinja sterilizacijom ili kastracijom.

Ukoliko je, suprotno stavu 1. ovog člana, na životinji obavljena intervencija, odgovornost za obavljenu intervenciju snosi i vlasnik, odnosno držalac životinje.

Ukoliko je na životinji obavljena intervencija iz stava 1. tač. 1) i 13) ovog člana, organizator javnih prikazivanja životinja tu životinju ne sme da prikazuje na izložbama, takmičenjima i priredbama.

4.         Lišavanje životinja života

Slučajevi lišavanja životinja života

 Član 18.

Životinja može da se liši života na human način, samo u slučaju ako:

1)         je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres;

2)         je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije;

3)         se koristi za ishranu ljudi;

4)         se koristi u naučne i obrazovne svrhe, u skladu sa ovim zakonom;

5)         se lišavanjem životinja života sprečava širenje zarazne bolesti, odnosno ako se suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti ili obezbeđuje prevencija i kontrola bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, kao i radi zaštite javnog zdravlja, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine (depopulacija);

6)         je u pitanju uništavanje štetnih glodara;

7)         je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih životinja, u skladu sa posebnim propisima;

8)         se vrši u svrhu odstranjivanja viška jednodnevnih pilića i embriona u jajima.

U slučaju iz tač. 1) i 2) ovog člana, lišavanje životinja života vrši se na osnovu mišljenja veterinara.

U slučaju iz tačke 5) ovog člana, lišavanje životinja života vrši se pod nadzorom Ministarstva.

Član 19.

Životinja ne sme da se liši života na javnim mestima, osim:

1)         u lovištima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo;

2)         u slučaju kada je neophodno lišiti životinju nepotrebnog bola i patnje, ako njen oporavak nije moguć;

3)         radi sprečavanja širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti, odnosno ako se time obezbeđuje prevencija i kontrola bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

Zahtevi zaštite dobrobiti životinja prilikom lišavanja životinja života

Član 20.

Lišavanje životinje života obavlja se na human način koji prouzrokuje trenutnu i sigurnu smrt.

Lišavanje životinje života mora da se obavlja uz prethodno omamljivanje životinje, osim kod prinudnog lišavanja životinje života radi prekida patnje i bola nastalih usled patološkog stanja, povrede ili zarazne bolesti, a bez mogućnosti da se oni smanje.

Životinju može da liši života samo veterinar ili veterinarski tehničar pod nadzorom veterinara ili drugo obučeno lice u skladu sa ovim zakonom, osim u slučajevima kada je ugrožena bezbednost ljudi i životinja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Lica iz stava 3. ovog člana dužna su da posle sprovedenog postupka lišavanja životinje života provere da li je nastupila smrt životinje.

Ministar bliže propisuje zahteve, način i sredstva za lišavanje životinja života.

IV.        POSEBNI ZAHTEVI ZAŠTITE DOBROBITI ŽIVOTINjA A) ZAŠTITA DOBROBITI PROIZVODNIH ŽIVOTINjA

1.         Držanje, reprodukcija i uzgajanje proizvodnih životinja

Zahtevi u pogledu objekata, načina držanja i uzgajanja životinja

Član 21.

Proizvodne životinje mogu da se drže, reprodukuju i uzgajaju u objektima koji ispunjavaju zahteve za dobrobit životinja u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

Objekti iz stava 1. ovog člana moraju da budu upisani u registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

Fizička i pravna lica i preduzetnici koji se bave držanjem, reprodukcijom i uzgajanjem životinja u proizvodne svrhe dužni su da vode evidenciju, koja se naročito odnosi na kretanje, ishranu, lečenje i uginuće životinja.

Lica iz stava 3. ovog člana dužna su da evidenciju čuvaju najmanje tri godine.

Ministar bliže propisuje zahteve koje treba da ispunjavaju objekti iz stava 1. ovog člana u pogledu zaštite dobrobiti životinja, način držanja i uzgajanja životinja i posebne zahteve za određene vrste i kategorije životinja, kao i sadržinu evidencije iz stava 4. ovog člana.

Jedinice lokalne samouprave propisuju područje jednog ili više naseljenih mesta, odnosno katastarskih opština koje ulaze u njihov sastav na kojima se mogu držati, reprodukovati i uzgajati proizvodne životinje, kao i način držanja i broj životinja.

Obaveze vlasnika, odnosno držaoca životinja

Član 22.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da obezbedi:

1)         odgovarajući i siguran smeštaj životinje, kao i mikroklimatske uslove, higijenu, dovoljno prostora, slobodu kretanja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starosti i fizičkim, biološkim, proizvodnim potrebama i potrebama u ponašanju životinje;

2)         zaštitu životinja od štetnog uticaja vremenskih prilika, kao i od prirodnih neprijatelja;

3)         odvojeno držanje životinja koje uznemiravaju jedna drugu ili predstavljaju opasnost za druge životinje i ljude;

4)         odvojeno držanje bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja;

5)         da o pojedinim vrstama i kategorijama životinja brine potreban broj obučenih lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da spreči nastanak tehnopatija.

Ministar propisuje program obuke za lica iz stava 1. tačka 5). ovog člana.

Zahtevi koji se odnose na slobodu kretanja životinja

Član 23.

Vlasnik, odnosno držalac životinje ne sme životinji da ograničava slobodu kretanja na način koji može da dovede do nepotrebnog bola, patnje, straha, stresa i povrede, a uzimajući u obzir vrstu životinje.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja je stalno ili privremeno vezana ili boravi u ograničenom prostoru obezbedi prostor koji odgovara njenim fiziološkim i etološkim potrebama.

2.         Prevoz životinja

Ovlašćenje za prevoz životinja

Član 24.

Prevoz životinja može da obavlja prevoznik koji je od strane Ministarstva ovlašćen za prevoz životinja i koji je upisan u registar prevoznika životinja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prevoz životinja može da obavlja i prevoznik koji je ovlašćen za prevoz životinja u nekoj od zemalja članica Evropske unije.

Ovlašćenje za kratki i dugi prevoz životinja izdaje se prevozniku koji ispunjava zahteve u pogledu prevoznog sredstva za prevoz životinja i koji je obezbedio lice, odnosno pratioca koji je obučen za dobrobit životinja u toku prevoza i poseduje potvrdu o obučenosti za dobrobit životinja tokom prevoza.

Za drumsko prevozno sredstvo namenjeno za dugi prevoz životinja, veterinarski inspektor prethodno zapisnikom utvrđuje ispunjenost zahteva u pogledu prevoznog sredstva i izdaje potvrdu o ispunjenosti zahteva za prevozno sredstvo (u daljem teksu: potvrdu o odobrenju drumskog prevoznog sredstva).

Zahtev za izdavanje ovlašćenja iz stava 3. ovog člana podnosi se Ministarstvu.

Ministar rešenjem izdaje ovlašćenje za kratki ili dugi prevoz životinja, u zavisnosti od dužine trajanja prevoza, na obrascu koji čini sastavni deo rešenja.

Rešenje iz stava 6. ovog člana izdaje se na rok važenja od pet godina.

Rešenje iz stava 6. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prevozniku nije potrebno ovlašćenje za prevoz životinja u slučaju da vrši prevoz životinja na udaljenosti do 65 km, računajući od mesta utovara do mesta istovara.

Ministar bliže propisuje zahteve koje moraju da ispunjavaju prevozna sredstva za prevoz životinja u pogledu dobrobiti životinja, program obuke o dobrobiti životinja za lica koja obavljaju prevoz životinja, odnosno pratioce, izgled obrasca potvrde o obučenosti za dobrobit životinja tokom prevoza, kriterijume za određivanje kratkog i dugog prevoza životinja, izgled obrasca potvrde o odobrenju drumskog prevoznog sredstva za dugi prevoz, kao i izgled obrasca ovlašćenja za kratki i dugi prevoz životinja.

Promena podataka

Član 25.

Prevoznik je dužan da svaku promenu podataka utvrđenih rešenjem iz člana 24. stav 6. ovog zakona prijavi Ministarstvu, u roku od 15 dana od dana nastupanja promene.

Ako se u toku službene kontrole koja se vrši u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju službene kontrole, utvrdi da prevoznik više ne ispunjava zahteve na osnovu kojih mu je izdato rešenje iz člana 24. stav 6. ovog zakona, ministar donosi rešenje o ukidanju tog rešenja pre isteka njegovog roka važenja.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Prevoz životinja bez izdatog ovlašćenja

Član 26.

Izuzetno od člana 24. stava 1. ovog zakona, prevoz životinja može da obavlja i fizičko lice radi prevoza sopstvenih životinja u sopstvenom prevoznom sredstvu (u daljem tekstu: nekomercijalni prevoz), ako je upisano u registar prevoznika životinja koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Pored slučaja iz stava 1. ovog člana, fizičko lice može da obavlja prevoz životinja i ako nije upisano u registar prevoznika životinja, u slučaju kada to zahtevaju potrebe obavljanja poslova primarne proizvodnje, i to radi:

1)         sezonskog preseljenja životinja na ispašu, koje se obavlja sopstvenim prevoznim sredstvom;

2)         prevoza sopstvenih životinja na udaljenosti do 50 km od sopstvenog gazdinstva.

Registar prevoznika životinja

 Član 27.

Ministarstvo vodi registar prevoznika životinja.

U registar prevoznika životinja upisuje se prevoznik kome je izdato rešenje iz člana 24. stav 6. ovog zakona.

U registar prevoznika životinja upisuje se i fizičko lice koje vrši nekomercijalni prevoz iz člana 26. stav 1. ovog člana.

Registar prevoznika životinja naročito sadrži:

1)         redni broj upisa;

2)         poslovno ime, odnosno ime i prezime prevoznika;

3)         sedište, odnosno adresu prevoznika.

Iz registra prevoznika životinja briše se prevoznik kome je doneto rešenje o ukidanju ovlašćenja za prevoz iz člana 25. stav 2. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja registra prevoznika životinja.

Registar prevoznika objavljuje se na internet stranici Ministarstva.

Plan putovanja

Član 28.

Prevoznik koji ima ovlašćenje za dugi prevoz životinja dužan je da ima plan putovanja u prevoznom sredstvu, koji naročito sadrži:

1)         podatke o planiranju putovanja;

2)         podatke o mestu polaska;

3)         podatke o mestu odredišta;

4)         izjavu o stvarno izvršenom putovanju;

5)         podatke o eventualnim razlozima za odstupanja od primene odredaba propisa kojima se uređuje dobrobit životinja tokom prevoza.

Ministar bliže propisuje način vođenja plana putovanja, kao i izgled obrasca plana putovanja.

Način prevoza životinja

Član 29.

Životinja može da se prevozi samo ako je sposobna da izdrži putovanje.

Prevoznik je dužan da prevoz životinja obavlja na način kojim se obezbeđuje zaštita života i dobrobiti životinja.

Životinje u toku prevoza mora da prati lice koje je prevoznik zadužio za brigu o dobrobiti životinja (u daljem tekstu: pratilac) i koje je obučeno za dobrobit životinja tokom njihovog prevoza, u skladu sa članom 24. ovog zakona.

Pratilac priprema životinje za prevoz, nadgleda ih i brine o njima u toku prevoza.

Prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara, kao i u toku prevoza, životinji ne sme da se nanosi bol, patnja, povrede, odnosno ne sme da se lišava osnovnih fizioloških potreba, niti da se prouzrokuje njena smrt.

Istovar životinje mora da se obavi bez odlaganja po prispeću u mesto odredišta.

Kontrolna stanica u kojoj se vrši istovar životinja, njihovo hranjenje i napajanje, u kojoj se životinje odmaraju najmanje 12 sati, odnosno u kojoj se vrši utovar, mora da ispunjava zahteve u pogledu dobrobiti životinja.

Ministar rešenjem utvrđuje ispunjenost zahteva u pogledu dobrobiti životinja koje mora da ispunjava kontrolna stanica iz stava 7. ovog člana.

Rešenje iz stava 8. je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje zahteve za prevoz životinja, način prevoza životinja, zahteve koje mora da ispunjava kontrolna stanica i mesta za odmor u pogledu dobrobiti životinja, kao i način utovara, istovara, hranjenja i napajanja životinja kojim se obezbeđuje njihova dobrobit.

Zabrana prevoza životinja

Član 30.

Zabranjeno je prevoziti životinje, i to:

1)         visokobremenite ženke u periodu od poslednjih 10% vremena od ukupnog trajanja bremenitosti, ženke prvih sedam dana posle donošenja mladih na svet, novorođene životinje kod kojih pupčana vrpca nije sasvim zarasla, bolesne ili povređene životinje, osim ako je prevoz životinja neophodan radi lečenja, prinudnog klanja, odnosno prinudnog lišavanja životinja života;

2)         u nepokrivenim prevoznim sredstvima, boksevima, kontejnerima i drugoj opremi u kojoj nisu zaštićene od štetnog uticaja vremenskih prilika i razlika u klimatskim uslovima;

3)         u toplim mesecima u zatvorenim prevoznim sredstvima, boksevima, kontejnerima i drugoj opremi, ako u toku prevoza nije obezbeđeno odgovarajuće provetravanje;

4)         koje su osetljive na razlike u temperaturi, ako u toku prevoza nije obezbeđena stalna temperatura;

5)         ako prevozno sredstvo ne ispunjava propisane uslove;

6)         ako je smeštaj takav da su moguće povrede ili ispadanje životinje iz prevoznog sredstva;

7)         ako se u toku prevoza ne može obezbediti napajanje i hranjenje, prva pomoć i veterinarsko zbrinjavanje bolesnih i povređenih životinja;

8)         vodene životinje ako nije obezbeđena dovoljna količina vode odgovarajuće temperature i koncentracije kiseonika u bazenu;

9)         ako se sa njima zajedno prevoze materije koje su štetne po njihovo zdravlje, kao i zajedno sa leševima životinja;

10)       poštom;

11)       ako prevoznik ne poseduje prateću dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja;

12)       koje uznemiravaju jedna drugu i predstavljaju međusobnu opasnost, osim ako su na odgovarajući način fizički razdvojene.

Zadržavanje pošiljke životinja

Član 31.

Pošiljka životinja tokom prevoza ne sme da se zadržava, osim ako je to neophodno radi zaštite dobrobiti životinja, zdravlja životinja ili ljudi ili iz drugih nepredvićenih okolnosti u skladu sa zakonom.

Na graničnim prelazima obezbeđuje se prednost prevoza životinja u odnosu na druge pošiljke.

Kada organi unutrašnjih poslova ili carinski organi zadrže pošiljku životinja, prevoznika ili prevozno sredstvo zbog toga što se prevoz životinja obavlja suprotno odredbama ovog zakona, dužni su da o tome bez odlaganja obaveste nadležnog veterinarskog inspektora, odnosno graničnog veterinarskog inspektora.

U slučaju da zadržavanje pošiljke životinja tokom prevoza traje duže od dva sata, za zadržane životinje mora da se obezbedi odgovarajuća briga, a ukoliko je to potrebno, i njihovo hranjenje, napajanje, istovar i privremeni smeštaj.

3.         Klanje životinja

Opšti zahtevi postupanja sa životinjama tokom klanja

Član 32.

Pre klanja, sa životinjom mora da se postupa na human način, uz prethodno stručno i na propisan način izvedeno omamljivanje.

Omamljivanje životinje mora da se obavi na način kojim se prouzrokuje trenutni gubitak svesti životinje koji traje do nastupa smrti životinje.

Prilikom omamljivanja, životinje ne smeju da se obuzdavaju sredstvima koja prouzrokuju bol i patnju, ne smeju da se vezuju za zadnje noge, niti da se kače pre omamljivanja, osim živine i kunića, koji mogu da se okače pre omamljivanja radi klanja, pod uslovom da se odmah posle toga omame.

U cilju omamljivanja životinja pre klanja ne sme da se koristi bodež, čekić, sekira ili druga sredstva koja nisu predviđena za te namene u skladu sa ovim zakonom.

Ako iskrvarenje životinje nije u potpunosti završeno, ne sme da se nastavi obrada zaklanih životinja.

Objekti, prostorije, prostor i oprema u klanici moraju da ispunjavaju zahteve za dobrobit životinja.

Ministar bliže propisuje način postupanja sa životinjama neposredno pre klanja, način postupanja prilikom obuzdavanja, omamljivanja i iskrvarenja životinja, sredstva i metode omamljivanja, kao i zahteve koje treba da ispunjavaju objekti, prostorije, prostor i oprema u klanici u pogledu dobrobiti životinja.

Posebni zahtevi postupanja sa životinjama tokom klanja bez prethodnog omamljivanja

Član 33.

Životinje mogu da se kolju bez prethodnog omamljivanja u slučaju:

1)         klanja živine i kunića u domaćinstvu za sopstvene potrebe na način i sredstvima koji dovode do trenutne smrti;

2)         prinudnog klanja radi prekida patološkog stanja životinje koje može dovesti do uginuća zbog teških povreda nastalih usled nesreće ili iz drugih zdravstvenih razloga, ako nema uslova za omamljivanje;

3)         religioznog klanja koje se obavlja prema propisima verske zajednice registrovane u Republici Srbiji.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, životinje pre klanja moraju da se obuzdaju na prikladan način i iskrvare brzo i stručno kako bi se bol i patnja sveli na najmanju moguću meru.

Ministar bliže propisuje zahteve i način klanja životinja bez prethodnog omamljivanja.

Odgovorno lice za dobrobit životinja tokom klanja

Član 34.

Obuzdavanje, omamljivanje i klanje životinja, osim živine i kunića koji se kolju u domaćinstvu i za sopstvene potrebe, može da obavlja samo lice koje je obučeno za tu vrstu poslova.

Lice iz stava 1. ovog člana mora da bude obučeno za dobrobit životinja tokom klanja.

Subjekat u poslovanju mora da ima zaposleno lice koje je odgovorno za dobrobit životinja u klanicama, osim u klanicama koje imaju manji kapacitet klanja životinja.

Lice iz stava 3. ovog člana mora da bude obučeno za dobrobit životinja u svim fazama klanja.

Ministar bliže propisuje program obuke o dobrobiti životinja za lica iz st. 2. i 4. ovog člana, kao i kriterijume za određivanje kapaciteta klanja u klanicama iz stava 3. ovog člana.

Obaveza jednoobraznog postupanja sa životinjama

Član 35.

Subjekti u poslovanju dužni su da u svim fazama klanja obezbede

jednoobrazno postupanje sa životinjama u toku smeštaja životinja u depo, obuzdavanja, omamljivanja, iskrvarenja, na način da se životinje poštede bola, stresa, straha ili patnje koji se mogu izbeći.

U cilju obezbeđenja jednoobraznog postupanja sa životinjama iz stava 1. ovog člana subjekti u poslovanju donose pisana uputstva - standardne operativne procedure.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način sprovođenja standardne operativne procedure iz stava 2. ovog člana.

Religiozno klanje

 Član 36.

Religiozno klanje životinja mogu da obavljaju lica koja su za tu vrstu klanja ovlašćena od strane verske zajednice registrovane u Republici Srbiji i to na način kojim se sprečava nepotreban bol, patnja, strah i stres.

B) KORIŠĆENjE ŽIVOTINjA U NAUČNE I OBRAZOVNE SVRHE

1.         Opšti zahtevi za korišćenje životinja u naučne i obrazovne svrhe Ovlašćenje i upis u registar

Član 37.

Projekat, odnosno postupak na životinjama može da obavlja korisnik koji je od strane Ministarstva ovlašćen za obavljanje projekata, odnosno postupaka na životinjama i upisan u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja, koji vodi Ministarstvo.

Korisniku se izdaje ovlašćenje za obavljanje projekta na životinjama i upisuje se u registar iz stava 1. ovog člana, ako:

1)         ispunjava zahteve u pogledu dobrobiti životinja;

2)         poseduje dokaz da je obezbedio da su lica koja rade sa oglednim životinjama kvalifikovana, odnosno prošla obuku o dobrobiti oglednih životinja, u skladu sa ovim zakonom;

3)         poseduje dokaz da je obezbedio veterinara ili drugo osposobljeno stručno lice za zaštitu dobrobiti oglednih životinja.

Uzgajanje oglednih životinja, odnosno snabdevanje oglednim životinjama može da obavlja uzgajivač, odnosno snabdevač ako je od strane Ministarstva ovlašćen za uzgajanje oglednih životinja, odnosno snabdevanje oglednim životinjama i upisan u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja.

Uzgajivaču, odnosno snabdevaču se izdaje ovlašćenje za uzgajanje oglednih životinja, odnosno snabdevanje oglednim životinjama i upisuje se u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja, ako ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.

Zahtev za izdavanje rešenja o ovlašćenju i upisu u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja, lica iz st. 1. i 3. ovog člana podnose Ministarstvu.

Ministar donosi rešenje o ovlašćenju za obavljanje projekta na životinjama, odnosno za uzgajanje oglednih životinja, odnosno za snabdevanje oglednim životinjama i upisu u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje iz stava 6. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje zahteve za dobrobit oglednih životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija, objekata i opreme, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, sadržinu zahteva za izdavanje ovlašćenja i upis u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja.

Sadržina registra

Član 38.

Registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja, naročito sadrži:

1)         redni broj upisa;

2)         poslovno ime i sedište, odnosno adresu korisnika, uzgajivača ili snabdevača.

Ministar bliže   propisuje sadržinu registra korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja.

Registar iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici Ministarstva.

Brisanje iz registra

Član 39.

U slučaju da korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač prestane da ispunjava neki od uslova iz člana 37. stav 2. ovog zakona ministar donosi rešenje o ukidanju ovlašćenja i brisanju iz registra korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja.

Ako korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač, vrši promenu konstrukcije ili funkcije objekta u kome se drže ogledne životinje, a koja može negativno da utiče na dobrobit životinja, dužan je da o tome obavesti Ministarstvo.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Stručna lica odgovorna za obavljanje pojedinih stručnih poslova

Član 40.

Korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač je dužan da obezbedi veterinara ili druga stručna lica koja su odgovorna za obavljanje pojedinih stručnih poslova u toku sprovođenja projekta, odnosno uzgoja i snabdevanja oglednim životinjama.

Ministar bliže propisuje vrste poslova koje obavljaju stručna lica iz stava 1. ovog člana.

2.         Etička komisija za dobrobit oglednih životinja Obrazovanje Etičke komisije

Član 41.

Korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač je dužan da obrazuje etičku komisiju za dobrobit oglednih životinja (u daljem tekstu: Etička komisija).

Etička komisija u svom sastavu mora da ima stručno lice odgovorno za dobrobit životinja iz člana 37. stav 2. tačka 3) ovog zakona, veterinara sa iskustvom u uzgoju oglednih životinja, stručnjaka sa iskustvom primene statistike u istraživanjima, predstavnika udruženja, odnosno organizacija čiji ciljevi su usmereni na zaštitu dobrobiti životinja, kao i istraživača iz srodnih naučnih oblasti.

U sastavu Etičke komisije korisnika najmanje dve trećine članova moraju da budu lica koja nisu zaposlena kod korisnika.

Poslovi Etičke komisije

Član 42.

Etička komisija korisnika:

1)         utvrđuje način sprovođenja projekta, odnosno postupka na životinjama, u skladu sa ovim zakonom;

2)         obavlja stručnu kontrolu nad sprovođenjem projekta, odnosno postupka na životinjama;

3)         daje stručna mišljenja Ministarstvu o etičkoj i naučnoj opravdanosti sprovođenja projekta;

4)         podnosi redovne godišnje izveštaje Ministarstvu;

5)         pruža savete licima koja rade sa oglednim životinjama o dobrobiti životinja, načinu smeštaja, brizi i korišćenju oglednih životinja;

6)         pruža savete o primeni 3R principa, kao i informacije o najnovijim tehničkim i naučnim dostignućima;

7)         sastavlja i ažurira standardne operativne procedure, koje se odnose na interni nadzor i izveštavanje o dobrobiti životinja koje se koriste u naučne svrhe;

8)         prati razvoj projekata;

9)         pruža savete o udomljavanju životinja korišćenih u projektima, uključujući i odgovarajuću socijalizaciju ovih životinja;

10)       daje stručno mišljenje za retrospektivnu procenu projekta;

11)       izrađuje prethodnu procenu projekta i sažetak projekta.

Etička komisija uzgajivača, odnosno snabdevača obavlja poslove iz stava 1. tač. 6), 7) i 8) ovog člana.

Etička komisija korisnika je dužna da bez odlaganja prekine sprovođenje projekta, odnosno postupka ako se u toku sprovođenja projekta, odnosno postupka na životinjama postupa suprotno odredbama ovog zakona i da o tome obavesti Ministarstvo.

Etička komisija vodi evidenciju o obavljenim poslovima iz stava

1. ovog člana, koja se čuva najmanje tri godine i mora se dati na uvid po zahtevu Ministarstva.

Ministar bliže propisuje sadržinu mišljenja Etičke komisije, način izrade i sadržinu prethodne procene projekta, kao i sadržinu sažetka projekta.

3.         Etički savet za dobrobit oglednih životinja Obrazovanje Etičkog saveta

Član 43.

Radi razmatranja stručnih pitanja, davanja stručnih mišljenja i učešća u realizaciji projektnih zadataka u oblasti dobrobiti životinja, ministar, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu - Etički savet za dobrobit oglednih životinja (u daljem tekstu: Etički savet).

Administrativne i tehničke poslove za potrebe Etičkog saveta obavlja Ministarstvo.

Poslovi Etičkog saveta

Član 44.

Etički savet:

1)         daje savete iz etike i dobrobiti životinja prilikom sprovođenja projekata i genetskih modifikacija i manipulacija životinja;

2)         daje stručna mišljenja o etičkoj i naučnoj opravdanosti obavljanja projekata, kao i prekida projekata na životinjama;

3)         daje savete radi usaglašavanja rada etičkih komisija za zaštitu dobrobiti oglednih životinja;

4)         daje stručna mišljenja o izvođenju teških projekata, odnosno

postupaka;

5)         podnosi izveštaj o svom radu i stanju dobrobiti oglednih životinja ministru jednom godišnje;

6)         podstiče razvoj alternativnih pristupa za sprovođenje projekata, odnosno postupaka i prati metode koje ne uključuju korišćenje životinje u projektima, odnosno postupcima i koje koriste manji broj životinja, odnosno uključuju manje bolne postupke;

7)         podstiče razvoj programa razmene organa i tkiva životinja lišenih života, radi njihovog korišćenja u naučne svrhe;

8)         daje stručno mišljenje za retrospektivnu procenu projekta;

9)         obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

4.         Način sprovođenja projekata, odnosno postupaka na životinjama Rešenje o odobrenju sprovođenja projekata

Član 45.

Sprovođenje projekta na životinjama može da obavlja korisnik kome je izdato rešenje o odobrenju sprovođenja projekta na životinjama, koje donosi ministar na osnovu podnetog zahteva, dostavljene prethodne procene projekta i stručnog mišljenja Etičke komisije, a za izvođenje teških postupaka na životinjama i na osnovu mišljenja Etičkog saveta.

Rešenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na rok važenja od najviše pet godina, u zavisnosti od svrhe projekta i može da se produži na zahtev korisnika, koji se podnosi najkasnije sedam dana pre isteka roka važenja odobrenja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenti upravni spor.

Nakon donošenja rešenja o odobrenju sprovođenja projekta iz stava

1. ovog člana, sažetak projekta koji je dostavljen uz prethodnu procenu projekta, objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva.

Sadržina zahteva za odobrenje sprovođenja projekata

Član 46.

Zahtev za odobrenje sprovođenja projekta podnosi se Ministarstvu. Zahtev iz stava 1. ovog člana mora da sadrži:

1)         opis polja istraživačkog rada koji je napisan na jasan i nedvosmilen način, kako bi se razumeo cilj istraživanja;

2)         prednosti i značaj sprovođenja projekta, potencijalne opasnosti i neprijatnosti za ogledne životinje, kao i kategoriju postupka po težini;

3)         detaljan opis materijala i metod rada;

4)         dokaze o postojanju alternativnih metoda sprovođenja projekata i razloge zbog kojih se oni ne sprovode;

5)         ukupan broj i vrstu životinja po fazama projekta;

6)         vrste i doze anestetika i analgetika koji će se upotrebljavati;

7)         opis očekivane reakcije životinja;

8)         opis mogućih negativnih uticaja postupaka na životinje, težine i dužine trajanja takvih uticaja, metode koje će se preduzeti da bi se takvi negativni uticaji ublažili ili izbegli;

 

9)         način lišavanja života oglednih životinja, ako se vrši u toku ili na kraju projekta;

10)       ime lica koje je zaduženo za zaštitu dobrobiti oglednih životinja i njegovu stručnu osposobljenost;

11)       imena lica koja će učestvovati u sprovođenju projekta u skladu sa ovim zakonom.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana korisnik dostavlja prethodnu procenu projekta i stručno mišljenje Etičke komisije.

Ministar propisuje obrazac zahteva za odobrenje sprovođenja projekata na životinjama.

Obaveza prijave promene podataka

Član 47.

Korisnik je dužan da Ministarstvu prijavi svaku promenu

podataka utvrđenih rešenjem iz člana 45. stav 1. ovog zakona, u roku od sedam dana.

Ako se promena podataka iz stava 1. ovog člana odnosi na korišćenje većeg broja životinja, promenu vrste životinja koje se koriste u projektu, odnosno promenu postupaka, ministar donosi rešenje o odobrenju sprovođenja projekta na osnovu dostavljenog mišljenja Etičke komisije, odnosno pribavljenog mišljenja Etičkog saveta.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Retrospektivna procena projekta

Član 48.

Retrospektivnu procenu projekta sprovodi Ministarstvo na

osnovu mišljenja Etičke komisije, odnosno Etičkog saveta, a koje se odnosi na sprovedeni projekat.

O svakoj sprovednoj retrospektivnoj proceni projekta Ministarstvo sačinjava izveštaj.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vršenja retrospektivne procene projekta, kao i kategorije projekata za koje se ne vrši retrospektivna procena.

Obaveze korisnika

Član 49.

Korisnik je dužan da:

1)         projekat sprovodi u skladu sa rešenjem o odobrenju sprovođenja projekta;

2)         obezbedi da se ogledne životinje nakon završetka projekta leče ili liše života na human način, ako je to potrebno radi zaštite dobrobiti životinja;

3)         spreči uginuće ogledne životinje, kao konačni rezultat projekta, ako je to moguće i zameni ga prevremenim lišavanjem života na human način;

4)         obezbedi da se ogledna životinja koja je već korišćena u jednom ili više projekata koristi u novom projektu, samo uz poštovanje propisanih uslova, u zavisnosti od težine prethodnog, odnosno novog projekta i zdravstvenog stanja životinje;

5)         dostavi Ministarstvu godišnje izveštaje o sprovedenim projektima;

6)         čuva dokumentaciju najmanje pet godina.

Vrste životinja koje mogu da se koriste u projektima

Član 50.

Projekat može da se sprovodi samo na životinjama koje su u vlasništvu, odnosno posedu korisnika, uzgajivača, odnosno snabdevača.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, projekat može da se sprovodi i na:

1)         drugim obeleženim i registrovanim životinjama, uz pisanu saglasnost vlasnika;

2)         divljim životinjama radi očuvanja životinjske vrste.

Snabdevač može da isporučuje ogledne životinje samo ovlašćenim i registrovanim korisnicima.

Ministar bliže propisuje vrste životinja koje mogu da se koriste u projektima, kao i uslove pod kojima životinje mogu ponovo da se koriste u projektima.

Opravdanost projekata na životinjama

Član 51.

Projekat na životinjama može da se sprovodi samo radi:

1)         osnovnih istraživanja;

2)         translacijskih i primenjenih istraživanja u svrhu:

(1)        prevencije, dijagnostikovanja ili lečenja bolesti, lošeg zdravlja ili drugih anomalija ili njihovih posledica po čoveka, životinje i biljke,

(2)        dobrobiti životinja i poboljšanja proizvodnih i drugih osobina životinja koje se uzgajaju u proizvodne svrhe;

(3)        otkrivanja, ocene, kontrole ili promene fiziološkog stanja čoveka, životinje i biljke;

3)         ispitivanja kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti lekova, hrane, hrane za životinje i ostalih supstanci ili proizvoda;

4)         zaštite životne sredine u interesu zdravlja ili dobrobiti ljudi ili životinja;

5)         istraživanja u cilju očuvanja životinjskih vrsta;

6)         naučnih istraživanja;

7)         obrazovanja i stručnog osposobljavanja;

8)         sudsko-medicinskih ispitivanja.

Projekat mora da se sprovodi samo u prostorijama korisnika.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ministar u određenim slučajevima rešenjem može da dozvoli sprovođenje projekta van prostorija korisnika.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

3R princip

Član 52.

Projekat, odnosno postupak na životinjama može da se sprovodi samo ako cilj istraživanja ne može da se postigne drugim naučnim metodama i ako se očekivana bol, patnja, strah, stres i povrede životinja mogu etički opravdati očekivanim rezultatima, koji su od značaja za čoveka, životinje i nauku.

Postupak na životinjama ne može da se sprovodi ako postoji alternativni metod za sprovođenje postupka kojim se postiže isti cilj.

Projekat na životinjama mora da se sprovodi u skladu sa 3R principom, odnosno principom zamene korišćenja oglednih životinja metodama koje ne zahtevaju njihovu upotrebu, korišćenja najmanjeg broja oglednih životinja neophodnog za postizanje cilja projekta i poboljšanja uslova uzgoja, smeštaja, sprovođenja postupaka sa oglednim životinjama, da bi se otklonio ili smanjio na najmanju moguću meru eventualni bol, patnja, stres, ili trajna povreda životinje.

Način sprovođenja postupka na oglednim životinjama

Član 53.

Postupak na oglednim životinjama mora da se sprovodi primenom

opšte ili lokalne anestezije, kao i analgezije i drugih stručnih metoda koje isključuju bol, patnju, strah i stres, osim u slučaju kada se njihovom primenom nanosi veća šteta, odnosno ugrožava zdravlje oglednoj životinji ili se ne postiže cilj projekta.

Postupci se klasifikuju prema stepenu bola, patnje, stresa ili trajne povrede, koja se očekuje kod svake pojedinačne životinje tokom postupka, odnosno projekta.

Ministar bliže propisuje način primene anestezije, odnosno analgezije oglednih životinja, kriterijume za procenu jačine svakog postupka, način klasifikacije postupaka i primere različitih tipova postupaka.

Način postupanja sa oglednim životinjama

Član 54.

Korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač je dužan da se brine o oglednim životinjama sa pažnjom dobrog domaćina, kao i da im obezbedi odgovarajući smeštaj, brigu i negu pre, u toku i posle sprovođenja projekta, odnosno postupka.

Smrt životinje, kao krajnji ishod projekta, odnosno postupka treba izbegavati što je više moguće i zameniti ga lišavanjem životinja života na human način u skladu sa ovim zakonom.

Ministar bliže propisuje način nege i postupanja sa oglednim životinjama pri držanju, reprodukciji, korišćenju, prevozu, način označavanja i identifikacije oglednih životinja, kao i način i metode lišavanja životinja života.

Zabrana sprovođenja projekta na životinjama

Član 55.

Projekat na životinjama ne sme da se sprovodi u slučaju:

1)         ispitivanja oružja, ratne opreme, kao i uticaja radijacije;

2)         ispitivanja kozmetičkih preparata i supstanci koje ulaze u njihov sastav, hemijskih sredstava za pranje i dezinfekciju predmeta opšte upotrebe, duvanskih i alkoholnih proizvoda, odnosno sredstava za povećanje mišićne snage i drugih sličnih sredstava;

3)         postupaka koji se sprovode bez anestezije, suprotno odredbama ovog zakona;

4)         napuštenih životinja, odnosno životinja iz prihvatilišta;

5)         prikazivanja bioloških i medicinskih pravila ili činjenica koje su već naučno potvrđene.

6)         životinja uzetih iz prirodne sredine;

7)         primata;

8)         ugroženih životinjskih vrsta;

9)         postojanja druge priznate naučne metode ili naučne strategije za postizanje željenog rezultata, a koja ne uključuje korišćenje živih životinja.

Izuzetno od stava 1. tač. 6), 7) i 8) ovog člana, projekat može da se sprovodi na osnovu rešenja o odobrenju projekta koje donosi ministar, na osnovu pribavljenog mišljenja nadležnog organa za zaštitu prirode Republike Srbije i mišljenja Etičkog saveta, koja su zasnovana, pored ostalog, i na naučnim dokazima i saznanjima da se korišćenjem drugih životinja ne mogu postići ciljevi projekta u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Razlozi za dupliranje projekta

Član 56.

Pri planiranju projekta korisnik mora da uzme u obzir podatke prikupljene u prethodnim projektima, kako ne bi došlo do dupliranja.

Izuzetno, ministar rešenjem može da odobri dupliranje projekta, ako je to potrebno u cilju zaštite javnog zdravlja i bezbednosti i zaštite životne sredine.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Vođenje evidencije

Član 57.

Korisnik, uzgajivač i snabdevač dužan je da vodi evidenciju o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju projekata na životinjama, koja naročito sadrži podatke o broju, vrsti životinja, svrsi sprovođenja projekata i klasifikaciji težine projekata.

Evidencija iz stava 1. ovog člana čuva se najmanje pet godina.

Podaci iz stava 1. ovog člana dostavljaju se Ministarstvu najkasnije do 1. februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Ministar bliže propisuje sadržinu evidencije iz stava 1. ovog člana.

Postupci na životinjama u obrazovne svrhe

Član 58.

Postupci na životinjama mogu da se sprovode u obrazovne svrhe samo ako ne prouzrokuju bol, patnju, strah, stres, povredu ili smrt životinja.

U osnovnim i srednjim školama dozvoljeno je da se obavljaju vežbe na živim životinjama koje su opservativnog karaktera.

U osnovnim i srednjim školama i u visokoškolskim ustanovama ne mogu da se obavljaju vežbe na leševima životinja koje su lišene života u cilju izvođenja praktičnih vežbi.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ministar, na osnovu mišljenja Etičkog saveta, može da odobri postupke koji se sprovode u visokoškolskim ili naučnoistraživačkim ustanovama, u svrhu obrazovanja za jednu akademsku godinu, i to samo u slučaju ako zadovoljavajući rezultati ne mogu da se postignu drugim nastavnim metodama (kompjuterska simulacija, film, slike, modeli, preparati i sl).

Objavljivanje naučnih radova

Član 59.

Objavljivanje naučnih radova ne može da se vrši u slučaju kada je projekat na životinjama sproveden suprotno odredbama ovog zakona.

Genetske modifikacije i manipulacije

Član 60.

Genetske modifikacije i manipulacije u projektima, odnosno postupcima na životinjama mogu da se odobre samo ako se tim postupcima ne ugrožava život i dobrobit životinja i ne remeti ravnoteža u ekosistemu, a favorizuju željene fenotipske i genotipske osobine.

V) KUĆNI LjUBIMCI

1.         Način postupanja sa kućnim ljubimcima

Opšti zahtevi postupanja sa kućnim ljubimcima i obeležavanje kućnih ljubimaca

Član 61.

Vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca dužan je da se prema kućnom ljubimcu ponaša odgovorno, u skladu sa njegovom vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i potrebama u ponašanju i zdravstvenom stanju kućnog ljubimca.

Kućni ljubimci obeležavaju se i evidentiraju u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, odnosno zaštita prirode.

Obaveza vlasnika, odnosno držaoca kućnih ljubimaca

Član 62.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca dužan je da odgovarajućim držanjem i drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude, druge životinje i okolinu.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, dužan je da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca (u daljem tekstu: neželjeno leglo), i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije mužjaka i sterilizacijom ženke.

Neželjenim leglom smatra se leglo koje nastane kada vlasnik nepažnjom dozvoli parenje svoje ženke i nema plan kako da mladunce zbrine (proda ili pokloni).

Ako vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca ne obezbedi odgovarajući i siguran smeštaj kućnom ljubimcu o kome nije u mogućnosti da se dalje brine, smatraće se da je napustio kućnog ljubimca.

Psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, moraju da se drže na propisani način.

Ministar bliže propisuje način držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu.

Obaveze lica koja reprodukuju kućne ljubimce u svom domaćinstvu

Član 63.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca koji reprodukuje kućne ljubimce dužan je da brine o zaštiti zdravlja, života i dobrobiti legla, kao i da obeleži i registruje mladunce.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca iz stava 1. ovog člana dužan je da zbrine mladunce iz legla svojih kućnih ljubimaca ustupanjem, odnosno prodajom.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca iz stava 1. ovog člana dužan je da licu kojem ustupi ili proda kućnog ljubimca preda i pisano uputstvo o načinu držanja kućnih ljubimaca, kao i druge podatke koji su od značaja za držanje kućnog ljubimca, a naročito u pogledu higijene, ishrane, rasnih odlika, karaktera, osnovne obuke, socijalizacije i održavanja kondicije, u zavisnosti od vrste.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca koji reprodukuje kućne ljubimce u svom domaćinstvu dužan je da to prijavi Ministarstvu, na posebnom obrascu.

Ministarstvo vodi evidenciju lica iz stava 4. ovog člana. Ministar propisuje izgled obrasca prijave iz stava 4. ovog člana.

Nedozvoljen način držanja i korišćenja kućnih ljubimaca

Član 64.

Kućni ljubimci ne smeju da se drže, reprodukuju i koriste za:

1)         rad, odnosno vuču i nošenje tereta;

2)         ishranu, odnosno proizvodnju hrane, kože, krzna, kao i u druge komercijalne svrhe.

Vlasnik, odnosno držalac psa koji u toku dana drži psa vezanog na lancu ili na neki sličan način vezanog mora da obezbedi dovoljno dug lanac koji omogućava psu da se kreće i da mu ne nanosi povrede, kao i da mu omogućava pristup hrani, vodi i zaklonu od loših vremenski prilika.

Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka

Član 65.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da izrade i sprovode

program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka prema karakteristikama sredine, a koji naročito sadrži:

1)         mere u svrhu sprečavanja napuštanja i kontrolu razmnožavanja pasa i mačaka;

2)         informisanje i jačanje svesti javnosti o značaju i načinima kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka.

Jedinice lokalne samouprave propisuju vrstu i broj kućnih ljubimaca koji mogu da se drže u domaćinstvu, kao i mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca, a naročito pasa i mačaka na javne površine i zajedničke delove zgrade.

2.         Reprodukcija i promet kućnih ljubimaca Odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca

Član 66.

U odgajivačnicama se vrši držanje i reprodukcija kućnih ljubimaca u komercijalne svrhe.

U objektima u kojima se obavlja trgovina kućnih ljubimaca na veliko i malo (u daljem tekstu: prodavnice kućnih ljubimaca) vrši se prodaja kućnih ljubimaca, osim pasa i mačaka.

Odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca moraju da ispunjavaju zahteve u pogledu dobrobiti životinja i da budu upisane u registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

Odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca moraju da vode evidenciju, koja naročito sadrži podatke o vrsti i broju kućnih ljubimaca, poreklu, identifikacionom broju i starosnoj dobi kućnih ljubimaca, kao i ličnim podacima lica kojima je prodat kućni ljubimac.

Odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca za svakog prodatog kućnog ljubimca izdaju pisano uputstvo o načinu držanja te životinje.

Lica koja rade sa životinjama u odgajivačnicama i prodavnicama kućnih ljubimaca moraju da budu obučena za dobrobit životinja.

Ministar bliže propisuje zahteve koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca u pogledu dobrobiti životinja, sadržinu evidencije i program obuke o dobrobiti životinja.

3.         Objekti za higijenu i ulepšavanje kućnih ljubimaca

Član 67.

Lica koja rade u objektima za higijenu i ulepšavanje kućnih ljubimaca dužna su da se u svom radu i postupcima sa kućnim ljubimcima pridržavaju načela zaštite dobrobiti životinja u skladu sa ovim zakonom.

4.         Divlje i egzotične životinje kao kućni ljubimci

Član 68.

Držanje i reprodukcija divljih i egzotičnih životinja kao

kućnih ljubimaca može da se obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine i zakonom kojim se uređuje zaštita prirode, uz poštovanje načela dobrobiti životinja koja su propisana ovim zakonom.

5.         Pansioni i prihvatilišta

Zahtevi koje mora da ispunjava pansion

Član 69.

Pansion mora da ispunjava zahteve za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom i mora da bude upisan u registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

Lica koja rade sa kućnim ljubimcima u pansionu moraju da budu obučena za dobrobit životinja i da sa kućnim ljubimcima postupaju na način kojim se obezbeđuje zaštita dobrobiti.

O smeštaju i brizi o životinjama u pansionu zaključuje se ugovor, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, između vlasnika pansiona i vlasnika, odnosno držaoca kućnog ljubimca, kom prilikom se vlasniku pansiona stavlja na uvid potvrda ili drugi dokaz o zdravlju kućnog ljubimca koga predaje na brigu i čuvanje.

Ako vlasnik, odnosno držalac ne preuzme kućnog ljubimca iz pansiona u roku od 15 dana od dana isteka ugovorenog roka, odnosno ako ne produži ugovor o korišćenju pansiona, smatraće se da je napustio kućnog ljubimca i kućni ljubimac postaje vlasništvo pansiona, osim ako vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca u tom roku ne opravda razloge zbog kojih tu životinju nije preuzeo u propisanom roku.

Ministar bliže propisuje zahteve za zaštitu dobrobiti životinja koje mora da ispunjava pansion, način postupanja sa životinjama u pansionu i program obuke o dobrobiti životinja za lica iz stava 2. ovog člana.

Zahtevi koje mora da ispunjava prihvatilište

Član 70.

Prihvatilište mora da ispunjava zahteve za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom i mora da bude upisano u registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

Prihvatilište mora da se nalazi na mestu na kome neće narušavati javni red i mir.

Lica koja rade sa životinjama u prihvatilištu moraju da budu obučena za dobrobit životinja i da sa životinjama postupaju na način kojim se obezbeđuje zaštita dobrobiti životinja.

Ministar propisuje bliže zahteve za zaštitu dobrobiti životinja koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta, način postupanja sa životinjama u prihvatilištu i program obuke o dobrobiti životinja za lica iz stava 3. ovog člana.

Opšte obaveze vlasnika pansiona i prihvatilišta

Član 71.

Vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan je da obezbedi zdravstvenu zaštitu životinja.

Vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan je da se o životinjama u pansionu, odnosno prihvatilištu brine sa pažnjom dobrog domaćina i odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinja u pansionu, odnosno prihvatilištu.

Vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan je da vodi evidenciju o životinjama i da tu evidenciju čuva tri godine.

Ministar propisuje sadržinu evidencije koju vodi vlasnik pansiona, odnosno prihvatilištva.

Posebne obaveze vlasnika prihvatilišta

Član 72.

Vlasnik prihvatilišta:

1)         obezbeđuje      zbrinjavanje     napuštene,      izgubljene        i           oduzete životinje, u skladu sa ovim zakonom;

2)         obezbeđuje sprovođenje mera preventivne zdravstvene zaštite životinja i potrebnu pomoć životinjama od strane veterinara;

3)         preduzima potrebne aktivnosti u cilju pronalaženja vlasnika, odnosno držaoca životinja;

4)         priprema plan zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja prihvatilišta ili elementarnih nepogoda.

Vlasnik prihvatilišta dužan je da vlasniku, odnosno držaocu, na njegov zahtev i uz dokaz o vlasništvu, vrati životinju koja je smeštena u prihvatilište, u što kraćem roku.

Ako vlasnik, odnosno držalac ne preuzme životinju u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište, životinja postaje vlasništvo prihvatilišta.

Dodatne obaveze prihvatilišta za pse i mačke koje obezbeđuju jedinice lokalne samouprave

 

Član 73.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da na svojoj teritoriji obezbede prihvatilište za pse i mačke.

U prihvatilište za pse i mačke koje obezbeđuju jedinice lokalne samouprave smeštaju se:

1)         napušteni i izgubljeni psi i mačke;

2)         psi i mačke čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se brinu o njima;

3)         psi i mačke koje Ministarstvo ili drugi državni organ oduzme vlasnicima, odnosno držaocima;

4)         psi i mačke koje su u opasnosti usled elementarnih nepogodana ili drugih sličnih situacija.

Vlasnik prihvatilišta iz stava 1. ovog člana dužan je da sarađuje sa nadležnim veterinarskim službama, udruženjima za zaštitu životinja i pravnim subjektima koji obavljaju poslove zoohigije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i da redovno obaveštava javnost i druge vlasnike prihvatilišta o životinjama koje se nalaze u prihvatilištu.

Način prikupljanja i postupljanja sa napuštenim psima i mačkama od strane jedinica lokalne samouprave

Član 74.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da:

1)         organizuju zoohigijensku službu koja prikuplja, prevozi i zbrinjava napuštene i izgubljene pse i mačke, u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost;

2)         napuštenim i izgubljenim psima i mačkama pruže pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom.

Prilikom prikupljanja i prevoza napuštenih i izgubljenih pasa i mačaka, životinje se prikupljaju na način kojim se prouzrokuje najmanji stepen bola, patnje, straha i stresa za životinju.

Obaveza prijave gubitka životinje

Član 75.

Vlasnik, odnosno držalac koji izgubi životinju dužan je da taj gubitak bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana gubitka životinje, prijavi nadležnom pravnom subjektu koji obavlja poslove zoohigije na teritoriji jedinice lokalne samouprave i veterinarskoj službi.

Ako vlasnik, odnosno držalac ne prijavi gubitak iz stava 1. ovog člana smatra se da je napustio životinju.

Troškovi zbrinjavanja napuštenih, izgubljenih i oduzetih životinja

Član 76.

Troškove zbrinjavanja napuštenih, izgubljenih, i oduzetih životinja snosi vlasnik, odnosno držalac životinje, a ako je nepoznat troškove zbrinjavanja životinje snosi vlasnik prihvatilišta.

G) ZAŠTITA DOBROBITI ŽIVOTINjA U ZOOLOŠKOM VRTU

Obaveza vlasnika zoološkog vrta

Član 77.

Vlasnik zoološkog vrta dužan je da naročito obezbedi:

1)         objekat, prostor i opremu za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu koji odgovaraju potrebama svake životinjske vrste;

2)         odgovarajuće prostorije za izolaciju životinja;

3)         zaštitu životinja od posetilaca i posetilaca od životinja;

4)         sprovođenje zdravstvene zaštite;

5)         hranu i vodu u skladu sa potrebama svake životinjske vrste;

6)         vođenje evidencije o svakoj jedinki, kao i o svim prodatim, razmenjenim ili poklonjenim životinjama;

7)         program održavanja zbirke sa listom vrsta i planovima zbrinjavanja eventualnog potomstva;

8)         plan zbrinjavanja životinja u slučaju njegovog zatvaranja ili elementarnih nepogoda;

9)         lice odgovorno za dobrobit životinja.

Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana rešenjem utvrđuje ministar.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje zahteve koje treba da obezbedi zoološki vrt, kao i stručnu spremu lica odgovornog za dobrobit životinja.

Promet divljih životinja iz zooloških vrtova

Član 78.

Promet divljih životinja iz zooloških vrtova koje su pod posebnim režimom zaštite u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima može da se vrši jedino između zooloških vrtova, uz saglasnost ministra i ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

D) OBUKE O DOBROBITI ŽIVOTINjA

Sprovođenje obuke o dobrobiti životinja

Član 79.

Ministarstvo sprovodi obuku o dobrobiti životinja iz člana 22. stav 3, člana 24. stav 10, člana 34. stav 5, člana 37. stav 8, člana 66. stav 7, člana 69. stav 5. i člana 70. stav 4. ovog zakona.

Poslove sprovođenja obuke o dobrobiti životinja Ministarstvo može da ustupi pravnom licu koje ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra, u zavisnosti od programa obuke.

Ministar bliže propisuje zahteve koje treba da ispunjavaju pravna lica iz stava 2. ovog člana.

V.         UDRUŽENjA U OBLASTI ZAŠTITE DOBROBITI ŽIVOTINjA

Obaveza udruženja u oblasti zaštite dobrobiti životinja

Član 80.

Udruženja koja su registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija i osnivanje udruženja, čiji ciljevi su usmereni na zaštitu dobrobiti životinja, dužna su da rade na širenju svesti i informisanju javnosti o dobrobiti životinja, u skladu sa ovim zakonom, i da svojim delovanjem aktivno učestvuju u zaštiti dobrobiti životinja na način kojim se ne povređuje etika i prava drugih građana i organizacija, a ako imaju prihvatilište dužna su da rade na zbrinjavanju, napuštenih životinja uz prethodni oporavak i zdravstveno zbrinjavanje životinja.

Član 81.

U slučaju da udruženja obavljaju aktivnosti suprotno odredbama ovog zakona, Ministarstvo o tome obaveštava nadležni državni organ kod koga su registrovana.

VI.        NADZOR

1.         Nadzor nad primenom zakona

Član 82.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuju službene kontrole, zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, kao i drugim propisima kojima se uređuje organizacija državne uprave i delokrug poslova.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo vrši preko veterinarskih inspektora.

Nadzor iz stava 1. ovog člana obavlja se na osnovu analize rizika, plana službenih kontrola, slučajnim odabirom mesta kontrole, po saznanju o postupanju suprotno odredbama ovog zakona, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom kojim se uređuju službene kontrole, odnosno zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Član 83.

Nadzor nad sprovođenjem poslova koje obavljaju jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 21. stav 6. i članom 65. ovog zakona, vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost.

2.         Prava i dužnosti veterinarskog inspektora Sprovođenje nadzora

Član 84.

U sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, odnosno inspekcijskog nadzora, pored ovlašćenja datih zakonom kojim se uređuju službene kontrole, odnosno zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, veterinarski inspektor ima pravo i dužnost da proverava, odnosno kontroliše:

1)         da li se sa životinjama postupa u skladu sa ovim zakonom;

2)         da li objekti, prostor i prostorije u kojima se vrši držanje, uzgoj, reprodukcija, prodaja, klanje, smeštaj i zbrinjavanje životinja ispunjavaju propisane uslove u pogledu dobrobiti životinja;

4)         način držanja, uzgoja, reprodukovanja, prometa i prevoza životinja;

5)         način lišavanja životinja života i klanja proizvodnih životinja;

6)         ispunjenost propisanih zahteva za dobrobit životinja tokom prevoza za prevozna sredstva, mesta za odmor životinja i kontrolne stanice;

7)         posedovanje odgovarajućeg ovlašćenja, odnosno rešenja, u skladu sa ovim zakonom;

8)         da li lica koja rade sa životinjama ispunjavaju propisane zahteve u pogledu obučenosti za dobrobit životinja;

9)         posedovanje propisane dokumentacije i vođenje evidencije u skladu sa ovim zakonom;

10)       sprovođenje genetskih modifikacija i manipulacija na životinjama;

11)       primenu lekova ili drugih supstanci koje mogu da dovedu do promena u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinja, a koji se ne primenjuju za lečenje životinja;

12)       sprovođenje intervencija na životinjama;

13)       korišćenje životinja tokom javnog prikazivanja životinja i radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona;

14)       korišćenje životinja za rad;

15)       ispunjenost propisanih zahteva za sprovođenje projekata, odnosno postupaka na životinjama, kao i obavljanje poslova uzgajanja oglednih životinja i snabdevanje oglednim životinjama;

16)       da li objekti, prostor, prostorije i oprema korisnika, uzgajivača i snabdevača ispunjavaju uslove u pogledu dobrobiti životinja.

U obavljanju poslova kontrole iz stava 1. tač. 1) do 14) ovog člana, osim kada je u pitanju dobrobit oglednih životinja, primenjuje se zakon kojim se uređuju službene kontrole, uz supsidijarnu primenu zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

U obavljanju poslova kontrole iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 7), 8), 9), 15) i 16) ovog člana, kada je u pitanju dobrobit oglednih životinja, primenjuje se zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Nadležni organ je dužan da sačini plan inspekcijskih nadzora svih korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja, a koji naročito sadrži učestalost i obim vršenja kontrole, kao i način čuvanja rezultata kontrole.

U vršenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, odnosno inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana, veterinarski inspektor ima pravo i dužnost da:

1)         kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu;

2)         preduzima i druge radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuju službene kontrole, odnosno zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Saradnja nadležnih organa u postupku nadzora

Član 85.

Na zahtev veterinarskog inspektora, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u granicama svojih ovlašćenja pruža pomoć pri sprovođenju inspekcijskog nadzora.

U slučajevima kada veterinarski inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da bez odlaganja obavesti Ministarstvo, kako bi se zajednički izvršio nadzor i preduzele odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.

4. Mere koje nalaže veterinarski inspektor

Član 86.

U vršenju poslova iz člana 84. ovog zakona veterinarski inspektor je dužan i ovlašćen da:

1)         naredi otklanjanje nepravilnosti pri držanju, uzgoju, reprodukciji, klanju, lišavanju životinja života, utovaru, pretovaru, istovaru, prevozu i korišćenju životinja;

2)         naredi otklanjanje nepravilnosti prilikom javnog prikazivanja životinja, kao i prilikom korišćenja životinja radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela;

3)         naredi otklanjanje nepravilnosti prilikom sprovođenja intervencija na životinjama;

4)         naredi otklanjanje nepravilnosti u pogledu korišćenja objekata, prostora, prostorija i opreme u kojima se drže, uzgajaju, reprodukuju i vrši promet životinja, kao i nepravilnosti u vođenju evidencije, odnosno zabrani upotrebu objekta, prostora, prostorija i opreme, ako nepravilnosti nisu otklonjene u određenom roku;

5)         zabrani korišćenje životinje za rad, ako se obavlja suprotno odredbama ovog zakona;

6)         zabrani javno prikazivanje životinja, ako se ono sprovodi suprotno odredbama ovog zakona;

7)         zabrani borbe između životinja ili između životinja i ljudi;

8)         zabrani sprovođenje intervencija na životinjama, ako se one sprovode suprotno odredbama ovog zakona;

9)         zabrani lišavanje životinja života od strane nestručnog lica i na način suprotno odredbama ovog zakona;

10)       zabrani utovar, pretovar, prevoz i istovar životinja, ako nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom;

11)       privremeno zabrani klanje životinja koje se obavlja suprotno odredbama ovog zakona;

12)       zabrani genetske modifikacije i manipulacije na životinjama, ako se obavljaju bez odobrenja;

13)       naredi prekid sprovođenja projekta, odnosno postupka na životinjama ako se sprovode bez rešenja o odobrenju sprovođenja projekta, odnosno postupka na životinjama ili ako se sprovode suprotno odredbama ovog zakona;

14)       privremeno zabrani sprovođenje projekta, odnosno postupka na životinjama ako nedostaci u vezi sa sprovođenjem projekta, odnosno postupka nisu otklonjeni u propisanom roku;

15)       privremeno oduzme dokumentaciju i predmete koji u prekršajnom ili nekom drugom kaznenom postupku mogu poslužiti kao dokaz i za to izdaje potvrdu;

16)       naredi privremeno oduzimanje životinje čije držanje nije dozvoljeno, kao i u slučaju da nije postupljeno po rešenju inspektora koji je naredio meru otklanjanja nedostataka ili izrekao meru zabrane;

17)       privremeno zabrani držanje i reprodukciju svih ili pojedinih vrsta životinja, ako vlasnik, odnosno držalac postupa suprotno odredbama ovog zakona;

18)       naredi i druge mere u slučaju nepoštovanja zahteva koji su propisani ovim zakonom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju službene kontrole, odnosno zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor;

19)       podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno prijavu za privredni prestup ili krivično delo, ukoliko oceni da postoji sumnja da je povredom propisa učinjen prekršaj, privredni prestup ili krivično delo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

U slučaju mere iz stava 1. tačka 16) ovog člana, privremeno oduzeta životinja može biti vraćena vlasniku, odnosno držaocu ako su ispunjeni uslovi iz ovog zakona za njeno dalje držanje, odnosno može se zbrinuti na način propisan ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja ili lišiti života o trošku vlasnika.

Žalba

Član 87.

Mere iz člana 86. stav 1. tač. 1) - 17) ovog zakona veterinarski inspektor utvrđuje rešenjem.

Na rešenje veterinarskog inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

6.         Obaveze lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor

Član 88.

Vlasnici, odnosno držaoci životinja, vlasnici objekata, prostora, prostorija, opreme i prevoznih sredstava koji podležu inspekcijskom nadzoru, dužni su da isti omoguće, pruže podatke i obaveštenja, kao i dokumentaciju za nesmetan rad veterinarskog inspektora.

Lica iz stava 1. ovog člana su dužna da u roku od tri dana od dana vršenja nadzora, na zahtev veterinarskog inspektora, pripreme ili dostave podatke iz evidencije i dokumentaciju koja je potrebna za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora,

Fizička lica, pravna lica i preduzetnici koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, dužni su da Ministarstvu prijave svaku promenu podataka utvrđenih rešenjem u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, u roku od sedam dana od dana nastupanja promena podataka.

VII.       KAZNENE ODREDBE

Prekršaj pravnog lica

 Član 89.

Novačnom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         napusti i odbaci životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka (član 12. stav 1. tačka 2);

2)         koristi tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa, suprotno odredbi člana 12. stav 1. tačka 6) ovog zakona, osim u slučaju iz stava 2. ovog člana;

3)         hvata životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda (član 12. stav 1. tačka 7);

4)         povećava agresivnost životinje selekcijom, hemijskim ili mehaničkim metodama (član 12. stav 1. tačka 8);

5)         vrši nahuškavanje životinje na ljude ili druge životinje, osim u postupku dresure službenih životinja (član 12. stav 1. tačka 9);

6)         koristi žive životinje za ishranu drugih životinja suprotno članu 12. stav 1. tačka 10) ovog zakona;

7)         koristi žive životinje kao mamce za lov ili obuku životinja (član 12. stav 1. tačka 11);

8)         organizuje trke životinja na način kojim se prevazilaze fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres (član 12. stav 1. tačka 12);

9)         reprodukuje životinju suprotno članu 12. stav 1. tačka 13) ovog

zakona;

10)       izlaže životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika (član 12. stav 1. tačka 18);

11)       održava borbe između životinja ili između životinja i ljudi (član 12. stav 1. tačka 22);

12)       drži, reprodukuje ili vrši promet životinja radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi (član 12. stav 1. tačka 23);

13)       podstiče životinju na agresivnost i protivprirodno ponašanje radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona ili ako stavlja u promet, iznajmljuje i javno prikazuje takav film, reklamu ili drugo delo (član 12. stav. 1. tačka 24);

14)       upotrebljava otrove i druga hemijska sredstva koja izazivaju bol, patnju i smrt životinja suprotno članu 12. stav 1. tačka 29);

15)       lovi izgubljene i napuštene kućne ljubimce (član 12. stav 1. tačka 31);

 

16)       zanemaruje životinje (član 12. stav 1. tačka 31);

17)       navikava životinju na aktivnosti koje su za nju neprirodne i samouništavajuće (član 34. stav 1. tačka 34);

18)       drži, reprodukuje, uvozi, izvozi ili ubija životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože (član 12. stav 1. tačka 37);

19)       koristi životinje za rad suprotno članu 15. ovog zakona;

20)       prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara i u toku prevoza nanosi bol, patnju, povrede, odnosno lišava životinju osnovnih fizioloških potreba ili proizrokuje smrt životinje (član 29. stav 5),

21)       ne obezbedi odgovarajuće mere i sredstva kojima se sprečava da kućni ljubimci ugroze ljude, druge životinje i okolinu, kao i ako ne drži na propisani način psa koji može predstavljati opasnost za okolinu (član 62. st. 1. i 5).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novačnom kaznom od

50.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći zaštitna mera oduzimanja životinja i zabrane držanja životinja.

Član 90.

Novačnom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         životinji koju je povredilo ne pruži prvu pomoć ili joj ne obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica (član 10.stav 2);

2)         prema životinji ne postupa sa pažnjom dobrog domaćina u skladu sa članom 10. stav 3. tačka 1) ovog zakona;

3)         ne obezbedi blagovremeno veterinarsku pomoć životinji u skladu sa članom 10. stav 3. tačka 2) ovog zakona;

4)         drži, odnosno reprodukuje životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres (član 12. stav 1. tačka 4);

5)         prisiljava životinju na uzimanje hrane, ako to nije u zdravstvene ili naučne svrhe (član 12. stav 1. tačka 5);

6)         pusti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju ako nije prethodno pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju (član 12. stav 1. tačka 14);

7)         koristi doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi bržeg razvoja životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina (član 12. stav 1. tačka 16);

8)         hrani ili napaja životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje (član 12. stav 1. tačka 17);

9)         propagira aktivnosti koje su ovim zakonom zabranjene suprotno članu 12. stav 1. tačka 20);

10)       daje lekove, medicinska sredstva i druga slična sredstva koja nemaju za cilj dijagnostiku, preventivu, lečenje životinje i poboljšanje njenog zdravstvenog stanja, a koje mogu dovesti do promene u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinje (član 12. stav 1. tačka 25);

11)       poseduje, upotrebljava i prodaje lekove i supstance u cilju dopingovanja životinja (član 12. stav 1. tačka 26);

12)       podstiče, podržava, pomaže i prikriva doping životinja (član 12. stav 1. tačka 27);

13)       primorava životinju na ponašanje koje nije karakteristično za njenu vrstu i namenu i prevazilazi njene fizičke mogućnosti (član 12. stav 1. tačka 28) ovog zakona);

14)       zloupotrebljava lekove na životinjama (član 12. stav 1. tačka 33);

15)       drži, reprodukuje i koristi divlje životinje u cilju izlaganja u cirkusima (član 12. stav 1. tačka 35);

16)       nabavlja ili prodaje životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja (član 12. stav 1. tačka 36);

17)       uvozi krzno pasa i mačaka, kao i kožu i proizvode od kože mladunaca foka (član 12. stav 1. tačka 38);

18)       vrši selekciju, planiranje reprodukcije ili obavljanje genetske modifikacije i manipulacije na životinjama suprotno članu 12. stav 1.      tačka 39);

19)       reprodukuje pse ili mačke više od jednog legla godišnje (član 12. stav 1. tačka 40);

20)       organizuje cirkuse, izložbe, takmičenja ili priredbe suprotno odredbama člana 13. stav 1. ovog zakona;

21)       koristi životinju kao nosioca ili učesnika radnje filmova, reklama ili drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugom nosaču slike, a ne poseduje rešenje o odobrenju korišćenja životinje za te svrhe (član 14. stav 2);

22)       obavlja intervencije na životinjama suprotno članu 16. i članu 17. stav 1. ovog zakona;

23)       izvodi životinju na kojoj je obavljena intervencija iz člana

17. stav 1. tač. 1) i 13) ovog zakona na izložbe, takmičanja ili priredbe suprotno članu 17. stav 3. ovog zakona;

24)       liši životinju života suprotno načinu i zahtevima propisanim u članu 20. st. 2, 3. i 4. ovog zakona;

25)       drži, reprodukuje ili uzgaja proizvodne životinje u objektima koji ne ispunjavaju propisane zahteve (član 21. stav 1);

26)       ne vodi evidenciju o kretanju, ishrani, lečenju i uginuću životinja i tu evidenciju ne čuva najmanje tri godine, suprotno članu 21. st. 3. i 4. ovog zakona;

27)       drži životinju, a nije obezbedio uslove iz člana 22. ovog zakona;

28)       ograniči životinji slobodu kretanja ili ne obezbedi odgovarajući prostor koji odgovara njenim fiziološkim i etiološkim potrebama, suprotno članu 23. ovog zakona;

29)       prevozi životinju a nije ovlašćen za prevoz životinja i nije upisan u registar prevoznika, osim na udaljenosti do 65 km računajući od mesta utovara do mesta istovara (član 24. stav 1. u vezi sa stavom 9. ovog zakona);

30)       prevozi životinju, a ne poseduje plan prevoza životinje u skladu sa članom 28. stav 1. ovog zakona;

31)       nije obezbedio da životinje u toku prevoza prati pratilac u skladu sa članom 29. stav 3. ovog zakona;

32)       izvrši istovar životinja, njihovo hranjenje, napajanje i odmaranje u kontrolnoj stanici koja ne ispunjava zahteve u pogledu dobrobiti životinja (član 29. stav 7);

33)       prevozi životinje suprotno zabrani iz člana 30. ovog zakona;

34)       vrši klanje životinja bez stručnog i na propisan način izvedenog omamljivanja (član 32. stav 1);

35)       vrši omamljivanje životinja suprotno odredbama člana 32. st. 2.      i 3. ovog zakona;

36)       radi omamljivanja životinja koristi bodež, čekić, sekiru ili druga sredstva koja nisu predviđena za te namene, suprotno članu 32. stav 4. ovog zakona;

37)       vrši obradu zaklanih životinja, iako iskrvarenje životinje nije u potpunosti završeno (član 32. stav 5);

38)       objekti, prostorije, prostor i oprema u klanici ne ispunjavaju zahteve za dobrobit životinja (član 32. stav 6);

39)       vrši klanje životinja bez prethodnog omamljivanja u slučaju koji nije propisan ovim zakonom (član 33. stav 1);

40)       vrši obuzdavanje, omamljivanje i klanje životinja, osim živine i kunića koji se kolju u domaćinstvu i za sopstvene potrebe, iako nije obučeno za tu vrstu posla, odnosno nije obučeno za dobrobit životinja tokom klanja, suprotno članu 34. stav 1. ovog člana;

41)       ne obezbedi zaposleno lice koje je odgovorno za dobrobit životinja tokom klanja, osim u klanicama koje imaju manji kapacitet klanja životinja, i koje je obučeno za dobrobit životinja u svim fazama klanja (član 34. st. 3. i 4);

42)       ne donese standardne operativne procedure u cilju obezbeđivanja jednoobraznog postupanja sa životinjama (član 35. stav 2);

43)       sprovodi projekat, odnosno postupak na životinjama, iako nije ovlašćen za obavljanje projekata, odnosno postupaka na životinjama i nije upisan u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja (član 37. stav 1);

44)       vrši uzgajanje oglednih životinja, odnosno snabdevanje oglednim životinjama, iako nije za te poslove ovlašćen i nije upisan u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja (član 37. stav 3);

45)       ne obezbedi veterinara ili druga stručna lica koja su odgovorna za obavanje pojedinih stručnih poslova u toku sprovođenja projekata, odnosno uzgoja i snabedavanja oglednim životinja (član 40. stav 1);

46)       ne obrazuje Etičku komisiju u skladu sa ovim zakonom (član 41);

47)       sprovodi projekat na životinjama iako ne poseduje rešenje o sprovođenju projekta na životinjama (član 45. stav 1. ovog zakona);

48)       ne prijavi promenu podataka utvrđenih rešenjem o odobrenju sprovođenja projekta na životinjama (član 47. stav 1);

49)       postupi suprotno članu 49. ovog zakona;

50)       sprovodi projekat na životinjama koje nisu u vlasništvu, odnosno posedu korisnika, uzgajivača, odnosno snabdevača, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom (član 50. st. 1. i 2);

51)       sprovodi projekat na životinjama suprotno odredbama čl. 51,

52. i 52. ovog zakona;

52)       ne postupa sa oglednim životinjama u skladu sa članom 54. ovog zakona; 55);

53)       sprovodi projekat na životinjama u nedozvoljene svrhe (član

54)       ne vodi i ne čuva evidenciju o držanju, reprodukciji, prometu i sprovođenju projekata na životinjama i podatke iz te evidencije ne dostavi Ministarstvu u propisanom roku (član 57. st. 1, 2. i 3);

55)       sprovodi postupke na životinjama u obrazovne svrhe suprotno odredbama člana 58. ovog zakona;

56)       sprovodi genetske modifikacije i manipulacije u projektima, odnosno postupcima na životinjama suprotno članu 60. ovog zakona;

57)       ne obezbedi odgovarajuće mere i sredstva kojima se sprečava rađanje neželjenih kućnih ljubimaca (član 62. stav 2);

58)       vrši reprodukciju, ustupanje ili prodaju kućnih ljubimaca suprotno odredbama člana 63. ovog zakona;

59)       drži, reprodukuje, odnosno koristi kućne ljubimce u nedozvoljene svrhe (član 64. stav 1);

60)       drži psa suprotno odredbi člana 64. stav 2. ovog zakona;

61)       vrši promet pasa i mačaka suprotno članu 66. stav 2. ovog zakona;

62)       drži,     reprodukuje,    odnosno          prodaje            kućne  ljubimce           u odgajivačnicama, odnosno prodavnicama kućnih ljubimaca koje ne ispunjavaju zahteve u pogledu dobrobiti životinja i nisu upisane u registar objekata (član 66. stav 3);

63)       ne vodi evidenciju o vrsti i broju kućnih ljubimaca, poreklu, idetifikacionom broju i starosnoj dobi kućnih ljubimaca, kao i ličnim podacima lica kojima je prodat kućni ljubimac (član 66. stav 4);

64)       ne obezbedi da lica koja rade sa životinjama u odgajivačnicama ili prodavnicama kućnih ljubimaca budu obučena za dobrobit životinja (član 66. stav 6);

65)       drži pansion a ne ispunjava zahteve za zaštitu dobrobiti životinja u pansionu, kao i ako nije upisan u registar objekata (član 69. stav 1);

66)       ne obezbedi obučenost za lica koja rade sa životinjama u pansionu (član 69. stav 2);

67)       drži prihvatilište a ne ispunjava zahteve za zaštitu dobrobiti životinja u prihvatilištu i nije upisano u registar objekata (član 70. stav 1);

68)       ne obezbedi obučenost za lica koja rade sa životinjama u prihvatilištu (član 70. stav 3);

69)       ne obezbedi zdravstvenu zaštitu životinja u pansionu, odnosno prihvatilištu i ne brine se o životinjama sa pažnjom dobrog domaćina (član 71. st. 1. i 2);

70)       ne vodi i ne čuva evidenciju iz člana 71. stav 3. ovog zakona;

71)       ne obezbedi propisane zahteve za prihvatilište u skladu sa članom 72. stav 1. ovog zakona;

72)       drži zoološki vrt, a ne ispunjava uslove propisane u članu 77. ovog zakona;

73)       vrši promet divljih životinja suprotno članu 78. ovog zakona. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novačnom kaznom od

30.000 do 120.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Član 91.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako

1)         dodeljuje životinje kao nagradu u igrama na sreću (član 12. stav 1. tačka 14);

2)         prodaje ili poklanja kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja (član 12. stav 1. tačka 30);

3)         ne prijavi mesto i vreme javnog prikazivanja životinja, kao i promenu mesta i vremena javnog prikazivanja životinja u roku iz člana 13. stav 2.        ovog člana;

4)         vrši promenu konstrukcije ili funkcije objekta u kome se drže ogledne životinje, koja može negativno da utiče na dobrobit životinja, a o tome ne obavesti Ministarstvo (član 39. stav 2);

5)         ne prijavi promenu podataka utvrđenih rešenjem o ovlašćenju za prevoz (član 25. stav 2);

6)         vrši objavljivanje naučnih radova, iako je projekat na životinjama sproveden suprotno odredbama ovog zakona (član 59);

7)         za prodatog kućnog ljubimca ne izda pisano uputstvo o načinu držanja te životinje (član 66. stav 6);

8)         ne prijavi gubitak životinje nadležnom organu jedinice lokalne samouprave suprotno članu 75. stav 1. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novačnom kaznom od 20.000 do 70.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaj organa jedinice lokalne samouprave

Član 92.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako organ jedinice lokalne samouprave ne izradi ili ne sprovodi program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka u skladu sa članom 65. stav 1. ovog zakona, kao i ako ne obezbedi prihvatilište na teritoriji te jedinice lokalane samouprave u skladu sa članom 73. stav 1. ovog zakona.

Prekršaj preduzetnika

Član 93.

 

Novačnom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 89. stav 1. tač. 1) do 21) ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći zaštitna mera oduzimanja životinja i zabrane držanja životinja.

Član 94.

Novačnom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 90. stav 1. tač. 1) do 73) ovog zakona.

Član 95.

Novčanom kaznom od 50.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako učini radnje iz člana 91. stav 1. tač. 1) do 8) ovog zakona.

Prekršaj fizičkog lica

Član 96.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako ako učini radnje iz člana 89. stav 1. tač. 1) do 21) ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći zaštitna mera oduzimanja životinja i zabrane držanja životinja.

Član 97.

Novčanom kaznom od 50.000 do 120.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako učini radnje iz člana 90. stav 1. tač. 1) do 29), tač. 32) - 37), tač. 39), 40), 43)i 44), tač. 56) - 62) i tač. 65), 67), 72) i 73. ovog zakona.

Član 98.

Novčanom kaznom od 20.000 do 80.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako učini radnje iz člana 91. stav 1. tač. 1) do 8) ovog zakona, kao i ako:

1)         obavlja prevoz životinja suprotno članu 26. stav 1. ovog zakona,

2)         ne zbrine mladunce iz legla svojih kućnih ljubimaca suprotno članu 63. stav 2;

3)         reprodukuje kućne ljubimce u svom domaćinstvu, a to ne prijavi Ministarstvu (član 63. stav 4).

VIII.      USKLAĐIVANjE SA PRAVNIM TEKOVINAMA EVROPSKE UNIJE

Član 99.

Ovim zakonom prenose se sledeći propisi Evropske unije:

-           Direktiva Saveta (EZ) 98/58 od 20. jula 1998. godine o zaštiti životinja, koje se drže u proizvodne svrhe - Council Directive 98/58/EC of 20 July 1998 concerning the protection of animals kept for farming purposes;

-           Direktiva Saveta (EZ) 1999/74 od 19. jula 1999. godine o minimalnim standardima za zaštitu koka nosilja - Council Directive 1999/74/EC of 19 July 1999 laying down minimum standards for the protection of laying hens;

-           Direktiva Komisije (EZ) 2002/4 od 30. januara 2002. godine o registraciji objekata u kojima se drže koke nosilje, obuhvaćenih Direktivom Saveta (EZ) 1999/74 - Commission Directive 2002/4/EC of 30 January 2002 on the registration of establishments keeping laying hens, covered by Council Directive 1999/74/EC;

-           Direktiva Saveta (EZ) 2007/43, od 28. juna 2007. godine o minimalnim pravilima za zaštitu pilića, koji se drže za proizvodnju mesa - Council Directive 2007/43 of 28 June 2007 laying down minimum rules for the protection of chickens kept for meat production;

-           Direktiva Saveta (EZ) 2008/119 od 18. decembra 2008. godine o minimalnim standardima za zaštitu teladi - Council Directive 2008/119/EC of 18 December 2008 laying down minimum standards for the protection of calves;

-           Direktiva Saveta (EZ) 2008/120 od 18. decembra 2008. godine o minimalnim standardima za zaštitu svinja - Council Directive 2008/120/EC of 18 December 2008 laying down minimum standards for the protection of pigs;

-           Uredba Saveta (EZ) br. 1255/97 od 25. Juna 1997. godine o kriterijumima Zajednice za odmorišna mesta i o izmenama plana puta, navedenog u Prilogu Direktive (EEZ) 91/628 - Council Regulation 1255/97/EC on minimal standards of EU which must be fulfilled in staging points and changed rout plan referred to in Council Directive 91/628/EEC;

-           Uredba Saveta (EZ) br 1/2005 od 22. decembra 2004. godine o zaštiti životinja tokom prevoza i povezanim operacijama i izmenama Direktiva (EEZ) 64/432, (EZ) 93/119 i Uredbe (EZ) br 1255/97 - Council Regulation (EC) No 1/2005 of 22 December 2004, on the protection of animals during transport and related operations and amending Directives 64/432/EEC and 93/119/EC and Regulation (EC) No 1255/97;

-           Direktiva Saveta (EZ) 2010/63 od 22. oktobra 2008. godine o zaštiti životinja koje se koriste u naučne svrhe - Directive 2010/63/EU of the European Parliament and of the Counsil of 22 September 2010 on the protection of animals used for scientific purposes;

-           Uredba Saveta (EZ) br 1099/2009 od 24. septembra 2009. godine o zaštiti životinja u vreme klanja i ubijanja - Council Regulation (EC) No 1099/2009 of 24 September 2009 on the protection of animals at the time of killing.

IX.        PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 100.

Ministar će osnovati Savet za dobrobit životinja i Etički savet u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 101.

Fizička lica, pravna lica i preduzetnici koji se bave držanjem, uzgojem, prevozom, klanjem, reprodukcijom, prometom životinja, sprovođenjem ogleda na životinjama, smeštajem i zbrinjavanjem životinja uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 102.

Lica koja su upisana u Registar prevoznika životinja i lica koja su upisana u Registar za oglede na životinjama, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja (“Službeni glasnik RS”, broj 41/09), smatraju se upisanim u Registar prevoznika, odnosno Registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednim životinjama, koji se vode u skladu sa ovim zakonom.

Član 103.

Upravni postupci koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona u toku, nastaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 104.

Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Organi jedinica lokalne samouprave dužni su da propise koje donose na osnovu obaveza iz ovog zakona donesu u roku od dve godine.

Do donošenja propisa iz st. 1. i 2. ovog člana, primenjivaće se propisi koji su doneti u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja (“Službeni glasnik RS”, broj 41/09), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 105.

Danom stupanja na snagu ovom zakona, prestaje da važi Zakon o dobrobiti životinja (“Službeni glasnik RS”, broj 41/09).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi član 4. tačka 11) i član 138. Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19 - dr. zakon).

Član 106.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

IZ OBRAZLOŽENJE

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Nakon stupanja na snagu određenih propisa Evropske unije (Direktiva Evropskog Parlamenta i Veća 2010/63 od 22. septembra 2010. godine o zaštiti životinja koje se koriste u naučne svrhe, Uredba Saveta (EZ) br 1099/2009 od 24. septembra 2009. godine o zaštiti životinja u vreme klanja i ubijanja i dr) pojavila se potreba da se nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti u potpunosti usaglasi sa pravnim tekovinama Evropske unije, u cilju daljeg razvoja ovog sektora. Ovo se posebno odnosi na usklađivanje propisa u delu koji se odnosi na dobrobit proizvodnih životinja, dobrobit životinja tokom prevoza, prilikom omamljivanja i klanja, kao i dobrobit životinja prilikom korišćenja životinja u ogledne i druge naučne svrhe.

Zemlja kandidat mora do dana pristupanja u potpunosti da uskladi nacionalne propise o dobrobiti životinja sa pravnim tekovinama Evropske unije. Ova oblast predstavlja važan segment u izgradnji poverenja javnosti u proizvodnju hrane, ali i u sprečavanju situacija u kojima bi različiti standardi dobrobiti životinja u državama članicama doveli do neravnopravnih uslova konkurencije, što bi moglo negativno da utiče na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Evropske unije.

Dakle, potpuno usklađen Zakon o dobrobiti životinja predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost za našu zemlju jer:

-           pri izvozu proizvoda životinjskog porekla zemlja uvoznica zahteva da su ispoštovane sve procedure u vezi sa držanjem i prevozom životinja i proizvoda životinjskog porekla sve do konačnog odredišta, odnosno potrošača;

-           pri izvozu lekova zemlja uvoznica zahteva da je lek ispitivan na način kojim se oglednim životinjama ne nanosi nepotrebna bol, patnja, strah i stres;

-           pri izvozu kozmetičkih sredstava zemlja uvoznica zahteva da kozmetičko sredstvo nije testirano na životinjama;

-           pri izradi naučnih radova, bez obzira na odobrenje naučnih veća fakulteta, odnosno univerziteta, naučnik mora da dobije dozvolu Etičke komisije za dobrobit oglednih životinja, jer je takav naučni rezultat relevantan i sa njim se u svetu može predstaviti naša nauka.

Izgradnja celovitog sistema zaštite dobrobiti životinja i sprovođenje odredaba o zaštiti dobrobiti životinja i nadzor nad njihovom primenom u Republici Srbiji ima višestruki značaj, koji se ogleda kroz: proces pristupanja Evropskoj uniji koji podrazumeva usvajanje standarda Evropske unije u ovoj oblasti, uticaj na zdravlje i bezbednost kroz obezbeđenje bezbedne hrane životinjskog porekla i unapređenje javnog zdravlja, ekonomski značaj u pogledu jačanja konkurentnosti naših proizvoda na tržištu Evropske unije, uticaj na ruralni razvoj, uticaj na oblast nauke i obrazovanja kroz prepoznavanje rezultata naučnih istraživanja u svetu, kao i opštedruštveni značaj koji se ogleda kroz afirmaciju odgovornosti prema životinjama, negovanju brige, humanosti, tolerancije, altruizma i empatije, kao i u smanjenju broja slučajeva zlostavljanja i zanemarivanja životinja, kao delu sveobuhvatne borbe protiv nasilja.

Daljim usklađivanjem sa zakonodavstvom Evropske unije dodatno se stvara pravni okvir za uređivanje dobrobiti životinja u delu koji se odnosi na držanje i uzgoj proizvodnih životinja, dobrobiti životinja tokom prevoza, prilikom omamljivanja i klanja, kao i dobrobit životinja prilikom korišćenja životinja u ogledne i druge naučne svrhe. To će rezultirati boljoj zaštiti životinja, kao i olakšanju unutrašnje i spoljne trgovine, smanjenju ekonomske štete u proizvodnji životinja i obezbeđivanju kvalitetnih i zdravstveno ispravnih proizvoda, a sve u cilju zaštite dobrobiti životinja i potrošača.

Takođe, zakonom se otklanjaju određeni nedostaci koji su uočeni u primeni važećeg Zakona o dobrobiti životinja, dodatno se unapređuje sistem zaštite dobrobiti životinja i istovremeno se, usled izmena drugih zakona iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao što su zakon kojim se uređuju službene kontrole, zdravlje životinja i sl, vrši međusobno usklađivanje novih zakonskih rešenja, kako bi se obezbedio jedinstven i celovit sistem.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. regulisan je predmet uređivanja Zakona.

Članom 2. propisano je da se dobrobit životinja, koja se uređuje ovim zakonom, odnosi se na sve kičmenjake koji mogu da osete bol, patnju, strah i stres, i to naročito na: životinje koje se koriste u proizvodne svrhe; životinje koje se koriste u naučne i obrazovne svrhe (u daljem tekstu: ogledne životinje); životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja; životinje za rad; kućne ljubimce; napuštene, izgubljene i oduzete životinje; divlje životinje u zatočeništvu. Istim članom predviđeno je da se dobrobit životinja koja se uređuje ovim zakonom ne odnosi na divlje životinje u prirodnim staništima čija se zaštita, lov, korišćenje i raspolaganje uređuju posebnim propisima.

Članom 3. propisano je da državni organi, lica kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i ustanove, organizacije i druga pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama, obezbeđuju, usmeravaju i podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja, kao i njihova obaveza i obaveza građana da brinu o životu i zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja i međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja.

Članom 4. regulisano je da se sučajevi zlostavljanja životinja prijavljuju javnom tužilaštvu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, odnosno veterinarskoj inspekciji.

Članom 5. predviđeno je da se na pitanja postupka koja nisu drukčije uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Članom 6. regulisana su osnovna načela dobrobiti životinja.

Članom 7. regulisano je značnje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu.

Članom 8. regulisano je osnivanje Saveta za dobrobit životinja radi razmatranja stručnih pitanja od značaja za zaštitu i unapređivanje dobrobiti životinja, a koji se osniva u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.

Članom 9. regulisani su poslovi Saveta za dobrobit životinja: razmatra stanje i daje mišljenje u vezi sa razvojem dobrobiti životinja; prati razvoj naučnih i stručnih saznanja u oblasti zaštite dobrobiti životinja i daje predloge za unapređenje zaštite dobrobiti životinja; učestvuje u pripremi strategija i akcionih planova u oblasti zaštite dobrobiti životinja; pruža savete o pitanjima u vezi sa dobrobiti životinja; inicira finansiranje određenih akcija i programa u cilju zaštite dobrobiti životinja; obavlja i druge poslove koji su u vezi sa dobrobiti životinja.

Članom 10. propisano je da pravo da drži i uzgaja životinje ima fizičko i pravno lice i preduzetnik koje ispunjava zahteve za držanje, reprodukciju i uzgoj životinja u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, te da lice koje povredi životinju dužno je da joj pruži prvu pomoć, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica. Istim članom propisano je da je vlasnik, odnosno držalac životinje dužan da: prema životinji postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da obezbedi uslove za držanje i negu životinja koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, kao i fizičkim, biološkim i proizvodnim specifičnostima i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinje; blagovremeno obezbedi pomoć veterinara ako je životinja obolela, pri porođaju životinje, kao i zbrinjavanje bolesne, povređene i iznemogle životinje.

Članom 11. propisano je da vlasnik, odnosno držalac životinje ne može biti lice mlađe od 18 godina, te da ako to lice poseduje životinju, vlasnikom, odnosno držaocem životinje smatra se njegov roditelj ili staratelj. Takođe je propisano da je vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.

Članom 12. takstaivno su propisana zabranjena postupanja sa životinjama.

Članom 13. regulisano je javno prikazivanje životinja, koje se može organizovati samo ako se time ne ugrožava život, zdravlje i dobrobit životinja, ako se time životinje ne prisiljavaju na ponašanje nesvojstveno vrsti i ako se ne izvrgavaju ruglu fizičke i psihičke osobine životinja. Propisana je obaveza organizatora javnog prikazivanja životinja da nadležnom veterinarskom inspektoru pisanim putem prijavi mesto i vreme javnog prikazivanja životinja, i to najmanje sedam dana pre održavanja javnog prikazivanja životinja, a u slučaju promene mesta i vremena održavanja javnog prikazivanja životinja, tu promenu je dužan da prijavi najkasnije 24 časa pre javnog prikazivanja životinja, kao i podaci koji se dostavljaju uz prijavu.

Članom 14. reguliano je korišćenje životinje radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona. Ovim članom propisano je da pravno lice, odnosno preduzetnik, može da koristi životinju kao nosioca ili učesnika radnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona, samo ako se time ne ugrožava život, zdravlje i dobrobit životinja, te da se korišćenje životinja za te svrhe obavlja na osnovu rešenja o odobrenju, koje donosi ministar, na osnovu podnetog zahteva.

Članom 15. reguliasano je da korišćenje životinja za rad mora da bude primereno vrsti, rasi, polu, starosti i zdravstvenom stanju životinja, te da se bolesne, povređene i iznemogle životinje, kao i bremenite životinje ne mogu da koriste za rad.

Članom 16. regulisano je da intervencije na životinjama kojima se narušava fizička, psihička, odnosno genetička celovitost životinja može da obavlja samo veterinar, a da te intervenije u naučne i obrazovne svrhe može da obavlja i naučni radnik u projektu, odnosno postupku. Propisana je obavezna anestezija, a u postoperativnom toku analgezija, za obavljanje bolne intervencije na životinjama, kao i da se intervencije na životinjama bez upotrebe anestezije mogu da se obavljaju samo: ako anestezija može da izazove smrt životinje; pri sprovođenju dijagnostičkih postupaka; ako anestezija prouzrokuje veću bol nego što je izaziva intervencija. Reguliasno je da sve intervencije koje obavlja veterinar moraju da se obavljaju u skladu sa dobrom veterinarskom praksom.

Članom 17. propiasna je zabrana intervencija na životinjama radi promene njihovog identiteta, prikrivanja telesnih mana i starosti, kao i delimična ili potpuna amputacija pojedinih delova životinjskog tela, i taksativno su navedeni slučajevi na koje se ta zabrana naročito odnosi. Istim članm propisano je da se izuzetno intervencije mogu obavljati: radi zaštite zdravlja, odnosno sprečavanja ugrožavanja života i dobrobiti životinja; u naučne i obrazovne svrhe, u skladu sa ovim zakonom; radi kontrole populacije životinja sterilizacijom ili kastracijom. Posebno je regulisano da, ukoliko je obavljena intervencija suprotno ovom članu, odgovornost za obavljenu intervenciju snosi i vlasnik, odnosno držalac životinje. Takođe, regulisa je da ukoliko je na životinji obavljena intervencija iz stava 1. tač. 1) i 13) ovog člana, organizator javnih prikazivanja životinja tu životinju ne sme da prikazuje na izložbama, takmičenjima i priredbama.

Članom 18. regulisni su slučajevi kada životinja može da se liši života na human način, i to samo u slučaju ako: 1) je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres;

2) je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije; 3) se koristi za ishranu ljudi; 4) se koristi u naučne i obrazovne svrhe, u skladu sa ovim zakonom; 5) se lišavanjem životinja života sprečava širenje zarazne bolesti, odnosno ako se suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti ili obezbeđuje prevencija i kontrola bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, kao i radi zaštite javnog zdravlja, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine (depopulacija); 6) je u pitanju uništavanje štetnih glodara; 7) je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih životinja, u skladu sa posebnim propisima; 8) se vrši u svrhu odstranjivanja viška jednodnevnih pilića i embriona u jajima. Istim članom propisano je da se u slučaju iz tač. 1) i 2) ovog člana, lišavanje životinja života vrši se na osnovu mišljenja veterinara, a u slučaju iz tačke 5) ovog člana, lišavanje životinja života vrši se pod nadzorom Ministarstva. Na ovaj način izvršeno je usklađivanje sa Uredbom Saveta (EZ) br 1099/2009 od 24. septembra 2009. godine o zaštiti životinja u trenutku ubijanja.

Članom 19. regulisano je da životinja ne sme da se liši života na javnim mestima, osim: 1) u lovištima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo; 2) u slučaju kada je neophodno lišiti životinju nepotrebnog bola i patnje, ako njen oporavak nije moguć; 3) radi sprečavanja širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti, odnosno ako se time obezbeđuje prevencija i kontrola bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja.

Članom 20. regulisano je da se lišavanje životinje života obavlja na human način koji prouzrokuje trenutnu i sigurnu smrt, da lišavanje životinje života mora da se obavlja uz prethodno omamljivanje životinje, osim kod prinudnog lišavanja životinje života radi prekida patnje i bola nastalih usled patološkog stanja, povrede ili zarazne bolesti, a bez mogućnosti da se oni smanje. Propisano je da životinju može da liši života samo veterinar ili veterinarski tehničar pod nadzorom veterinara ili drugo obučeno lice u skladu sa ovim zakonom, osim u slučajevima kada je ugrožena bezbednost ljudi i životinja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, te da sz ova lica dužna da posle sprovedenog postupka lišavanja životinje života provere da li je nastupila smrt životinje. Istim članjm predviđeno je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže propisati zahtevi, način i sredstva za lišavanje životinja života.

Članom 21. propisano je da proizvodne životinje mogu da se drže, reprodukuju i uzgajaju u objektima koji ispunjavaju zahteve za dobrobit životinja u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, te da ovi objekti iz moraju da budu upisani u registar objekata koji vodi Ministarstvo. Propisana je obaveza za fizička i pravna lica i preduzetnike koji se bave držanjem, reprodukcijom i uzgajanjem životinja u proizvodne svrhe da vode evidenciju, koja se naročito odnosi na kretanje, ishranu, lečenje i uginuće životinja, koju su dužna da čuvaju najmanje tri godine. Istim članom previđeno je ovlašćenje ministra za donošenje pozakonskog akata kojim će se bliže propisati zahtevi koje treba da ispunjavaju objekti iz stava 1. ovog člana u pogledu zaštite dobrobiti životinja, način držanja i uzgajanja životinja i posebne zahteve za određene vrste i kategorije životinja, kao i sadržinu evidencije iz stava 4. ovog člana. Takođe, predviđena je obaveza jedinica lokalne samouprave da propišu područje jednog ili više naseljenih mesta, odnosno katastarskih opština koje ulaze u njihov sastav na kojima se mogu držati, reprodukovati i uzgajati proizvodne životinje, kao i način držanja i broj životinja.

Članom 22. predviđeno je da je vlasnik, odnosno držalac životinje dužan da obezbedi: 1) odgovarajući i siguran smeštaj životinje, kao i mikroklimatske uslove, higijenu, dovoljno prostora, slobodu kretanja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starosti i fizičkim, biološkim, proizvodnim potrebama i potrebama u ponašanju životinje; 2) zaštitu životinja od štetnog uticaja vremenskih prilika, kao i od prirodnih neprijatelja; 3) odvojeno držanje životinja koje uznemiravaju jedna drugu ili predstavljaju opasnost za druge životinje i ljude; 4) odvojeno držanje bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja; 5) da o pojedinim vrstama i kategorijama životinja brine potreban broj obučenih lica. Posebno, predviđena je obaveza vlasnika, odnosno držaoca životinje da spreči nastanak tehnopatija. Takođe, predviđeno je ovlašćenje minsitra da propiše program obuke za lica iz stava 1. tačka 5). ovog člana.

Članom 23. regulisani su zahtevi koji se odnose na slobodu kretanja životinja, a prema kojima vlasnik, odnosno držalac životinje ne sme životinji da ograničava slobodu kretanja na način koji može da dovede do nepotrebnog bola, patnje, straha, stresa i povrede, a uzimajući u obzir vrstu životinje. Takođe, vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja je stalno ili privremeno vezana ili boravi u ograničenom prostoru obezbedi prostor koji odgovara njenim fiziološkim i etološkim potrebama.

Članom 24. predviđeno je da prevoz životinja može da obavlja samo prevoznik koji je od strane Ministarstva ovlašćen za prevoz životinja i koji je upisan u registar prevoznika životinja, a izuzetno i prevoznik koji je ovlašćen za prevoz životinja u nekoj od zemalja članica Evropske unije. Propisano je da se ovlašćenje za kratki i dugi prevoz životinja izdaje prevozniku koji ispunjava zahteve u pogledu prevoznog sredstva za prevoz životinja i koji je obezbedio lice, odnosno pratioca koji je obučen za dobrobit životinja u toku prevoza i poseduje potvrdu o obučenosti za dobrobit životinja tokom prevoza. Posebno je regulisano da se za drumsko prevozno sredstvo namenjeno za dugi prevoz životinja, prethodno zapisnikom utvrđuje ispunjenost zahteva u pogledu prevoznog sredstva od strane veterinarskog inspektora, koji izdaje potvrdu o ispunjenosti zahteva za prevozno sredstvo (u daljem teksu: potvrdu o odobrenju drumskog prevoznog sredstva). Predviđeno je da se rešenjem izdaje ovlašćenje za kratki ili dugi prevoz životinja, u zavisnosti od dužine trajanja prevoza, na obrascu koji čini sastavni deo rešenja. Posebno je predviđen izuzetak od stava 1. ovog člana, prema kome prevozniku nije potrebno ovlašćenje za prevoz životinja u slučaju da vrši prevoz životinja na udaljenosti do 65 km, računajući od mesta utovara do mesta istovara. Istim članom predviđeno je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati zahteve koje moraju da ispunjavaju prevozna sredstva za prevoz životinja u pogledu dobrobiti životinja, program obuke o dobrobiti životinja za lica koja obavljaju prevoz životinja, odnosno pratioce, izgled obrasca potvrde o obučenosti za dobrobit životinja tokom prevoza, kriterijumi za određivanje kratkog i dugog prevoza životinja, izgled obrasca potvrde o odobrenju drumskog prevoznog sredstva za dugi prevoz, kao i izgled obrasca ovlašćenja za kratki i dugi prevoz životinja.

Članom 25. regulisana je dužnost prevoznika da prijavi svaku promenu podataka koji su utvrđeni rešenjem, u roku od 15 dana od dana nastupanja promene, a ako se u toku službene kontrole koja se vrši u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju službene kontrole, utvrdi da prevoznik više ne ispunjava zahteve na osnovu kojih mu je izdato rešenje iz člana 24. stav 6. ovog zakona, donosi se rešenje o ukidanju tog rešenja pre isteka njegovog roka važenja. Članom 26. regulisan je prevoz životinja bez izdatog ovlašćenja, a koji izuzetno od člana 24. stava 1. ovog zakona, može da obavlja i fizičko lice radi prevoza sopstvenih životinja u sopstvenom prevoznom sredstvu (u daljem tekstu: nekomercijalni prevoz), ako je upisano u registar prevoznika životinja koji se vodi u skladu sa ovim zakonom. Pored toga, regulisano je da fizičko lice može da obavlja prevoz životinja i ako nije upisano u registar prevoznika životinja, u slučaju kada to zahtevaju potrebe obavljanja poslova primarne proizvodnje, i to radi: 1) sezonskog preseljenja životinja na ispašu, koje se obavlja sopstvenim prevoznim sredstvom; 2) prevoza sopstvenih životinja na udaljenosti do 50 km od sopstvenog gazdinstva.

Članom 27. regulisan je registar prevoznika životinja u koji se upisuje prevoznik kome je izdato rešenje iz člana 24. stav 6. ovog zakona, kao i fizičko lice koje vrši nekomercijalni prevoz iz člana 26. stav 1. ovog člana, kao i da se iz tog registra briše prevoznik kome je doneto rešenje o ukidanju ovlašćenja kao i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom. Predviđeno je da se registar prevoznika objavljuje na internet stranici Ministarstva.

Članom 28. regulisan je obaveza prevoznika koji ima ovlašćenje za dugi prevoz životinja da ima plan putovanja u prevoznom sredstvu, koji naročito sadrži: podatke o planiranju putovanja; podatke o mestu polaska; podatke o mestu odredišta; izjavu o stvarno izvršenom putovanju; podatke o eventualnim razlozima za odstupanja od primene odredaba propisa kojima se uređuje dobrobit životinja tokom prevoza. Istim članom, propisano je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže propisati način vođenja plana putovanja, kao i izgled obrasca plana putovanja.

Članom 29. regulisan je način prevoza životinja. Propisano je da životinja može da se prevozi samo ako je sposobna da izdrži putovanje., a da je prevoznik dužan da prevoz životinja obavlja na način kojim se obezbeđuje zaštita života i dobrobiti životinja. Propisano je da životinje u toku prevoza mora da prati lice koje je prevoznik zadužio za brigu o dobrobiti životinja (u daljem tekstu: pratilac) i koje je obučeno za dobrobit životinja tokom njihovog prevoza, u skladu sa članom 24. ovog zakona, te da pratilac priprema životinje za prevoz, nadgleda ih i brine o njima u toku prevoza. Popisano je da prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara, kao i u toku prevoza, životinji ne sme da se nanosi bol, patnja, povrede, odnosno ne sme da se lišava osnovnih fizioloških potreba, niti da se prouzrokuje njena smrt, te da istovar životinje mora da se obavi bez odlaganja po prispeću u mesto odredišta. Propisano je da kontrolna stanica u kojoj se vrši istovar životinja, njihovo hranjenje i napajanje, u kojoj se životinje odmaraju najmanje 12 sati, odnosno u kojoj se vrši utovar, mora da ispunjava zahteve u pogledu dobrobiti životinja. Predviđeno je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže propisati zahtevi za prevoz životinja, način prevoza životinja, zahtevi koje mora da ispunjava kontrolna stanica i mesta za odmor u pogledu dobrobiti životinja, kao i način utovara, istovara, hranjenja i napajanja životinja kojim se obezbeđuje njihova dobrobit.

Članom 30. regulisani su slučajevi kada je zabranjeno prevoziti životie, a koji si taksativno navedeni.

Članom 31. regulisano je da pošiljka životinja tokom prevoza ne sme da se zadržava, osim ako je to neophodno radi zaštite dobrobiti životinja, zdravlja životinja ili ljudi ili iz drugih nepredvićenih okolnosti u skladu sa zakonom, te da se na graničnim prelazima obezbeđuje prednost prevoza životinja u odnosu na druge pošiljke. Predviđeno je da kada organi unutrašnjih poslova ili carinski organi zadrže pošiljku životinja, prevoznika ili prevozno sredstvo zbog toga što se prevoz životinja obavlja suprotno odredbama ovog zakona, dužni su da o tome bez odlaganja obaveste nadležnog veterinarskog inspektora, odnosno graničnog veterinarskog inspektora. Takođe, predviđeno je da u slučaju da zadržavanje pošiljke životinja tokom prevoza traje duže od dva sata, za zadržane životinje mora da se obezbedi odgovarajuća briga, a ukoliko je to potrebno, i njihovo hranjenje, napajanje, istovar i privremeni smeštaj.

Članom 32. regulisano je da se pre klanja, sa životinjom mora postupati na human način, uz prethodno stručno i na propisan način izvedeno omamljivanje, a koje ora da se obavi na način kojim se prouzrokuje trenutni gubitak svesti životinje koji traje do nastupa smrti životinje. Propisano je da prilikom omamljivanja, životinje ne smeju da se obuzdavaju sredstvima koja prouzrokuju bol i patnju, ne smeju da se vezuju za zadnje noge, niti da se kače pre omamljivanja, osim živine i kunića, koji mogu da se okače pre omamljivanja radi klanja, pod uslovom da se odmah posle toga omame. Predviđeno je da u cilju omamljivanja životinja pre klanja ne sme da se koristi bodež, čekić, sekira ili druga sredstva koja nisu predviđena za te namene u skladu sa ovim zakonom, te da ako iskrvarenje životinje nije u potpunosti završeno, ne sme da se nastavi obrada zaklanih životinja. Objekti, prostorije, prostor i oprema u klanici moraju da ispunjavaju zahteve za dobrobit životinja. Predviđeno je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže propisati način postupanja sa životinjama neposredno pre klanja, način postupanja prilikom obuzdavanja, omamljivanja i iskrvarenja životinja, sredstva i metode omamljivanja, kao i zahtevi koje treba da ispunjavaju objekti, prostorije, prostor i oprema u klanici u pogledu dobrobiti životinja.

Članom 33. regulisani su posebni zahtevi postupanja sa životinjama tokom klanja bez prethodnog omamljivanja. Propisano je da životinje mogu da se kolju bez prethodnog omamljivanja u slučaju: 1) klanja živine i kunića u domaćinstvu za sopstvene potrebe na način i sredstvima koji dovode do trenutne smrti; 2) prinudnog klanja radi prekida patološkog stanja životinje koje može dovesti do uginuća zbog teških povreda nastalih usled nesreće ili iz drugih zdravstvenih razloga, ako nema uslova za omamljivanje; 3) religioznog klanja koje se obavlja prema propisima verske zajednice registrovane u Republici Srbiji. Predviđeno je da u navedenim slučajevima, životinje pre klanja moraju da se obuzdaju na prikladan način i iskrvare brzo i stručno kako bi se bol i patnja sveli na najmanju moguću meru. Istim članom predviđeno je i ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuju zahtevi i način klanja životinja bez prethodnog omamljivanja.

Članom 34. regulisano je da obuzdavanje, omamljivanje i klanje životinja, osim živine i kunića koji se kolju u domaćinstvu i za sopstvene potrebe, može da obavlja samo lice koje je obučeno za tu vrstu poslova, a koje mora da bude obučeno za dobrobit životinja tokom klanja. Posebno je regulisano da subjekat u poslovanju mora da ima zaposleno lice koje je odgovorno za dobrobit životinja u klanicama, osim u klanicama koje imaju manji kapacitet klanja životinja, koje mora da bude obučeno za dobrobit životinja u svim fazama klanja. Uvođenjem obaveza subjekta u poslovanju da zaposli lice odgovorno za dobrobit životinja pojačava se samokontrola subjekta u poslovanju. To lice će imati zaduženje da sa pozicije odgovornosti subjekta u poslovanju vrši nadzor svih faza klanja ne dovodeći u pitanje nadležnost veterinarskog ispektora da i dalje vrši kontrolu. U skladu sa Uredbom EU klanice sa malim kapacitetom klanja (predmet budućeg pravilnika) nisu u obavezi da zaposle takvo lice, ali nisu izuzete od odgovornosti postupanja sa životinjama. Predviđeno je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati program obuke o dobrobiti životinja za lica iz st. 2. i 4. ovog člana, kao i kriterijume za određivanje kapaciteta klanja u klanicama iz stava 3. ovog člana.

Članom 35. regulisana je obaveza jednoobraznog postupanja sa životinjama. Predviđeno je obaveza subjekata u poslovanju da u svim fazama klanja obezbede jednoobrazno postupanje sa životinjama u toku smeštaja životinja u depo, obuzdavanja, omamljivanja, iskrvarenja, na način da se životinje poštede bola, stresa, straha ili patnje koji se mogu izbeći. Istim članom regulisano je da u cilju obezbeđenja jednoobraznog postupanja sa životinjama subjekti u poslovanju donose pisana uputstva - standardne operativne procedure, čija sadržina i način sprovođenja će se bliže urediti podzakonskog akta.

Članom 36. regulisano je da religiozno klanje životinja mogu da obavljaju lica koja su za tu vrstu klanja ovlašćena od strane verske zajednice registrovane u Republici Srbiji i to na način kojim se sprečava nepotreban bol, patnja, strah i stres.

Članom 37. regulisano je da projekat, odnosno postupak na životinjama može da obavlja jedino korisnik koji je od strane Ministarstva ovlašćen za obavljanje projekata, odnosno postupaka na životinjama i upisan u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja, koji vodi Ministarstvo. Korisniku se izdaje ovlašćenje za obavljanje projekta na životinjama i upisuje se u registar ako: 1) ispunjava zahteve u pogledu dobrobiti životinja; 2) poseduje dokaz da je obezbedio da su lica koja rade sa oglednim životinjama kvalifikovana, odnosno prošla obuku o dobrobiti oglednih životinja, u skladu sa ovim zakonom; 3) poseduje dokaz da je obezbedio veterinara ili drugo osposobljeno stručno lice za zaštitu dobrobiti oglednih životinja. Istim članom propisano je da uzgajanje oglednih životinja, odnosno snabdevanje oglednim životinjama može da obavlja uzgajivač, odnosno snabdevač koji je od strane Ministarstva ovlašćen za uzgajanje oglednih životinja, odnosno snabdevanje oglednim životinjama i koji je upisan u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja, kao i uslovi za upis u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja. Istim članom regulisan je postupak izdavanja rešenja o ovlašćenju za obavljanje projekta na životinjama, odnosno za uzgajanje oglednih životinja, odnosno za snabdevanje oglednim životinjama i upisu u registar, kao i ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati zahtevi za dobrobit oglednih životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija, objekata i opreme, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, sadržina zahteva za izdavanje ovlašćenja i upis u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja.

Članom 38. regulisana je sadržina registra. Istim članom predviđeno da se registar objavljuje na internet stranici Ministarstva.

Članom 39. regulisano je brisanje iz registra, a naime predviđeno je da u slučaju da korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač prestane da ispunjava neki od uslova iz člana 37. stav 2. ovog zakona ministar donosi rešenje o ukidanju ovlašćenja i brisanju iz registra korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja. Takođe je predviđeno da ako korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač, vrši promenu konstrukcije ili funkcije objekta u kome se drže ogledne životinje, a koja može negativno da utiče na dobrobit životinja, dužan je da o tome obavesti Ministarstvo.

Članom 40. Propisano je da je korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač dužan da obezbedi veterinara ili druga stručna lica koja su odgovorna za obavljanje pojedinih stručnih poslova u toku sprovođenja projekta, odnosno uzgoja i snabdevanja oglednim životinjama. Istim članom predviđeno je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže propisati vrste poslova koje obavljaju stručna lica.

Članom 41. regulisano je obrazovanje Etičke komisije za dobrobit oglednih životinja, koju je korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač dužan da obrazuje. Predviđeno je da Etička komisija u svom sastavu mora da ima stručno lice odgovorno za dobrobit životinja iz člana 37. stav 2. tačka 3) ovog zakona, veterinara sa iskustvom u uzgoju oglednih životinja, stručnjaka sa iskustvom primene statistike u istraživanjima, predstavnika udruženja, odnosno organizacija čiji ciljevi su usmereni na zaštitu dobrobiti životinja, kao i istraživača iz srodnih naučnih oblasti, te da u sastavu Etičke komisije korisnika najmanje dve trećine članova moraju da budu lica koja nisu zaposlena kod korisnika.

Članom 42. regulisani su poslovi koje obavlja Etička komisije korisnika, uzgajivača i snabdevača, kao i obaveza Etičke komisije da vodi evidenciju o obavljenim poslovima, koja se čuva najmanje tri godine i mora se dati na uvid po zahtevu Ministarstva. Istim članom predviđen je pravni osnov odnosno ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuje sadržina mišljenja Etičke komisije, način izrade i sadržina prethodne procene projekta, kao i sadržina sažetka projekta.

Članom 43. regulisano je osnivanje Etičkog saveta za dobrobit oglednih životinja, kao posebne radne grupe, koju osniva minsitar rešenjem, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, radi razmatranja stručnih pitanja, davanja stručnih mišljenja i učešća u realizaciji projektnih zadataka u oblasti dobrobiti životinja.

Članom 44. regulisani su poslovi Etičkog saveta.

Članom 45. regulisano je da sprovođenje projekta na životinjama može da obavlja korisnik kome je izdato rešenje o odobrenju sprovođenja projekta na životinjama, koje donosi ministar na osnovu podnetog zahteva, dostavljene prethodne procene projekta i stručnog mišljenja Etičke komisije, a za izvođenje teških postupaka na životinjama i na osnovu mišljenja Etičkog saveta. Rešenje se izdaje na rok važenja od najviše pet godina, u zavisnosti od svrhe projekta i može da se produži na zahtev korisnika, koji se podnosi najkasnije sedam dana pre isteka roka važenja odobrenja. Posebno je predviđeno da nakon donošenja rešenja o odobrenju sprovođenja projekta, sažetak projekta koji je dostavljen uz prethodnu procenu projekta, objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva.

Članom 46. regulisana je sadržina zahteva za odobrenje sprovođenja projekata koji se podnosi Ministarstvu. Takođe je propisano da se uz zahtev korisnik dostavlja prethodnu procenu projekta i stručno mišljenje Etičke komisije.

Članom 47. regulisana je obaveza korisnika da Ministarstvu prijavi svaku promenu podataka utvrđenih rešenjem iz člana 45. stav 1. ovog zakona, u roku od sedam dana, a ako se promena podataka odnosi na korišćenje većeg broja životinja, promenu vrste životinja koje se koriste u projektu, odnosno promenu postupaka, ministar donosi rešenje o odobrenju sprovođenja projekta na osnovu dostavljenog mišljenja Etičke komisije, odnosno pribavljenog mišljenja Etičkog saveta.

Članom 48. regulisana je retrospektivna procena projekta, koju sprovodi Ministarstvo na osnovu mišljenja Etičke komisije, odnosno Etičkog saveta, a koje se odnosi na sprovedeni projekat. Propisano je da o svakoj sprovednoj retrospektivnoj proceni projekta Ministarstvo sačinjava izveštaj. Istim članom predviđeno je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuje sadržina i način vršenja retrospektivne procene projekta, kao i kategorije projekata za koje se ne vrši retrospektivna procena.

Članom 49. regulisane su obaveze korisnika, da: 1) projekat sprovodi u skladu sa rešenjem o odobrenju sprovođenja projekta; 2) obezbedi da se ogledne životinje nakon završetka projekta leče ili liše života na human način, ako je to potrebno radi zaštite dobrobiti životinja; 3) spreči uginuće ogledne životinje, kao konačni rezultat projekta, ako je to moguće i zameni ga prevremenim lišavanjem života na human način; 4) obezbedi da se ogledna životinja koja je već korišćena u jednom ili više projekata koristi u novom projektu, samo uz poštovanje propisanih uslova, u zavisnosti od težine prethodnog, odnosno novog projekta i zdravstvenog stanja životinje; 5) dostavi Ministarstvu godišnje izveštaje o sprovedenim projektima; 6) čuva dokumentaciju najmanje pet godina.

Članom 50. regulisano je da se projekat može sprovoditi samo na životinjama koje su u vlasništvu, odnosno posedu korisnika, uzgajivača, odnosno snabdevača, a izuzetno i na:1) drugim obeleženim i registrovanim životinjama, uz pisanu saglasnost vlasnika; 2) divljim životinjama radi očuvanja životinjske vrste. Takođe, predviđeno je da snabdevač može da isporučuje ogledne životinje samo ovlašćenim i registrovanim korisnicima. Posebno je predviđeno ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuju vrste životinja koje mogu da se koriste u projektima, kao i uslovi pod kojima životinje mogu ponovo da se koriste u projektima.

Članom 51. regulisano je da projekat na životinjama može da se sprovodi samo radi: 1) osnovnih istraživanja; 2) translacijskih i primenjenih istraživanja u svrhu: (1) prevencije, dijagnostikovanja ili lečenja bolesti, lošeg zdravlja ili drugih anomalija ili njihovih posledica po čoveka, životinje i biljke, (2) dobrobiti životinja i poboljšanja proizvodnih i drugih osobina životinja koje se uzgajaju u proizvodne svrhe; (3) otkrivanja, ocene, kontrole ili promene fiziološkog stanja čoveka, životinje i biljke; 3) ispitivanja kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti lekova, hrane, hrane za životinje i ostalih supstanci ili proizvoda; 4) zaštite životne sredine u interesu zdravlja ili dobrobiti ljudi ili životinja; 5) istraživanja u cilju očuvanja životinjskih vrsta; 6) naučnih istraživanja; 7) obrazovanja i stručnog osposobljavanja; 8) sudsko-medicinskih ispitivanja. Predviđeno je da projekat mora da se sprovodi samo u prostorijama korisnika, a da izuzetno, ministar u određenim slučajevima rešenjem može da dozvoli sprovođenje projekta van prostorija korisnika.

Članom 52. regulisano je da projekat, odnosno postupak na životinjama može da se sprovodi samo ako cilj istraživanja ne može da se postigne drugim naučnim metodama i ako se očekivana bol, patnja, strah, stres i povrede životinja mogu etički opravdati očekivanim rezultatima, koji su od značaja za čoveka, životinje i nauku. Postupak na životinjama ne može da se sprovodi ako postoji alternativni metod za sprovođenje postupka kojim se postiže isti cilj. Takođe, propisano je da projekat na životinjama mora da se sprovodi u skladu sa 3R principom, odnosno principom zamene korišćenja oglednih životinja metodama koje ne zahtevaju njihovu upotrebu, korišćenja najmanjeg broja oglednih životinja neophodnog za postizanje cilja projekta i poboljšanja uslova uzgoja, smeštaja, sprovođenja postupaka sa oglednim životinjama, da bi se otklonio ili smanjio na najmanju moguću meru eventualni bol, patnja, stres, ili trajna povreda životinje.

 

Članom 53. propisano je da postupak na oglednim životinjama mora da se sprovodi primenom opšte ili lokalne anestezije, kao i analgezije i drugih stručnih metoda koje isključuju bol, patnju, strah i stres, osim u slučaju kada se njihovom primenom nanosi veća šteta, odnosno ugrožava zdravlje oglednoj životinji ili se ne postiže cilj projekta. Predviđeno je da se postupci klasifikuju prema stepenu bola, patnje, stresa ili trajne povrede, koja se očekuje kod svake pojedinačne životinje tokom postupka, odnosno projekta. Posebno je regulisano ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuje način primene anestezije, odnosno analgezije oglednih životinja, kriterijumi za procenu jačine svakog postupka, način klasifikacije postupaka i primeri različitih tipova postupaka.

Članom 54. regulisano je da je korisnik, uzgajivač, odnosno snabdevač dužan da se brine o oglednim životinjama sa pažnjom dobrog domaćina, kao i da im obezbedi odgovarajući smeštaj, brigu i negu pre, u toku i posle sprovođenja projekta, odnosno postupka. Propisano je da smrt životinje, kao krajnji ishod projekta, odnosno postupka treba izbegavati što je više moguće i zameniti ga lišavanjem životinja života na human način u skladu sa ovim zakonom. Posebno je predviđeno ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuje način nege i postupanja sa oglednim životinjama pri držanju, reprodukciji, korišćenju, prevozu, način označavanja i identifikacije oglednih životinja, kao i način i metode lišavanja životinja života.

Članom 55. propisano je da projekat na životinjama ne sme da se sprovodi u slučaju: 1) ispitivanja oružja, ratne opreme, kao i uticaja radijacije; 2) ispitivanja kozmetičkih preparata i supstanci koje ulaze u njihov sastav, hemijskih sredstava za pranje i dezinfekciju predmeta opšte upotrebe, duvanskih i alkoholnih proizvoda, odnosno sredstava za povećanje mišićne snage i drugih sličnih sredstava; 3) postupaka koji se sprovode bez anestezije, suprotno odredbama ovog zakona; 4) napuštenih životinja, odnosno životinja iz prihvatilišta; 5) prikazivanja bioloških i medicinskih pravila ili činjenica koje su već naučno potvrđene; 6) životinja uzetih iz prirodne sredine; 7) primata; 8) ugroženih životinjskih vrsta; 9) postojanja druge priznate naučne metode ili naučne strategije za postizanje željenog rezultata, a koja ne uključuje korišćenje živih životinja. Takođe je predviđeno da izuzetno od stava 1. tač. 6), 7) i 8) ovog člana, projekat može da se sprovodi na osnovu rešenja o odobrenju projekta koje donosi ministar, na osnovu pribavljenog mišljenja nadležnog organa za zaštitu prirode Republike Srbije i mišljenja Etičkog saveta, koja su zasnovana, pored ostalog, i na naučnim dokazima i saznanjima da se korišćenjem drugih životinja ne mogu postići ciljevi projekta u skladu sa ovim zakonom.

Članom 56. predviđeno je da pri planiranju projekta korisnik mora da uzme u obzir podatke prikupljene u prethodnim projektima, kako ne bi došlo do dupliranja, te da, izuzetno, ministar rešenjem može da odobri dupliranje projekta, ako je to potrebno u cilju zaštite javnog zdravlja i bezbednosti i zaštite životne sredine.

Članom 57. propisana je obaveza korisnika, uzgajivača i snabdevača da vodi evidenciju o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju projekata na životinjama, koja naročito sadrži podatke o broju, vrsti životinja, svrsi sprovođenja projekata i klasifikaciji težine projekata, a koja se čuva najmanje pet godina. Posebno je predviđeno da se podaci iz stava 1. ovog člana dostavljaju se Ministarstvu najkasnije do 1. februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Članom 58. propisano je da postupci na životinjama mogu da se sprovode u obrazovne svrhe samo ako ne prouzrokuju bol, patnju, strah, stres, povredu ili smrt životinja. Propisano je da je u osnovnim i srednjim školama dozvoljeno da se obavljaju vežbe na živim životinjama koje su opservativnog karaktera, te da u osnovnim i srednjim školama i u visokoškolskim ustanovama ne mogu da se obavljaju vežbe na leševima životinja koje su lišene života u cilju izvođenja praktičnih vežbi. Posebno je predviđen izuzetak od stava 1. ovog člana, da ministar, na osnovu mišljenja Etičkog saveta, može da odobri postupke koji se sprovode u visokoškolskim ili naučnoistraživačkim ustanovama, u svrhu obrazovanja za jednu akademsku godinu, i to samo u slučaju ako zadovoljavajući rezultati ne mogu da se postignu drugim nastavnim metodama (kompjuterska simulacija, film, slike, modeli, preparati i sl).

Članom 59. regulisano je da objavljivanje naučnih radova ne može da se vrši u slučaju kada je projekat na životinjama sproveden suprotno odredbama ovog zakona.

Članom 60. propisano je da genetske modifikacije i manipulacije u projektima, odnosno postupcima na životinjama mogu da se odobre samo ako se tim postupcima ne ugrožava život i dobrobit životinja i ne remeti ravnoteža u ekosistemu, a favorizuju željene fenotipske i genotipske osobine.

Članom 61. regulisano je da je vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca dužan da se prema kućnom ljubimcu ponaša odgovorno, u skladu sa njegovom vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i potrebama u ponašanju i zdravstvenom stanju kućnog ljubimca, te da se kućni ljubimci obeležavaju se i evidentiraju u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, odnosno zaštita prirode.

Članom 62. propisano je da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca dužan da odgovarajućim držanjem i drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude, druge životinje i okolinu. Predviđeno je da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, dužan da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca (u daljem tekstu: neželjeno leglo), i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije mužjaka i sterilizacijom ženke. Neželjenim leglom smatra se leglo koje nastane kada vlasnik nepažnjom dozvoli parenje svoje ženke i nema plan kako da mladunce zbrine (proda ili pokloni). Predviđeno je da ako vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca ne obezbedi odgovarajući i siguran smeštaj kućnom ljubimcu o kome nije u mogućnosti da se dalje brine, smatraće se da je napustio kućnog ljubimca. Takođe je propisano da psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, moraju da se drže na propisani način. Posebno je predviđeno ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuje način držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu.

Članom 63. propisano je da vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca koji reprodukuje kućne ljubimce dužan je da brine o zaštiti zdravlja, života i dobrobiti legla, kao i da obeleži i registruje mladunce. Takođe je propisano da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca dužan da zbrine mladunce iz legla svojih kućnih ljubimaca ustupanjem, odnosno prodajom, kao i da licu kojem ustupi ili proda kućnog ljubimca preda i pisano uputstvo o načinu držanja kućnih ljubimaca, kao i druge podatke koji su od značaja za držanje kućnog ljubimca, a naročito u pogledu higijene, ishrane, rasnih odlika, karaktera, osnovne obuke, socijalizacije i održavanja kondicije, u zavisnosti od vrste. Regulisano je da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca koji reprodukuje kućne ljubimce u svom domaćinstvu dužan da to prijavi Ministarstvu, na posebnom obrascu, te da Ministarstvo vodi evidenciju lica iz stava 4. ovog člana.

Članom 64. propisano je da kućni ljubimci ne smeju da se drže, reprodukuju i koriste za: 1) rad, odnosno vuču i nošenje tereta; 2) ishranu, odnosno proizvodnju hrane, kože, krzna, kao i u druge komercijalne svrhe. Posebno je predviđeno da vlasnik, odnosno držalac psa koji u toku dana drži psa vezanog na lancu ili na neki sličan način vezanog mora da obezbedi dovoljno dug lanac koji omogućava psu da se kreće i da mu ne nanosi povrede, kao i da mu omogućava pristup hrani, vodi i zaklonu od loših vremenski prilika.

Članom 65. predviđeno je da su jedinice lokalne samouprave dužne da izrade i sprovode program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka prema karakteristikama sredine, a koji naročito sadrži: 1) mere u svrhu sprečavanja napuštanja i kontrolu razmnožavanja pasa i mačaka; 2) informisanje i jačanje svesti javnosti o značaju i načinima kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka. Takođe je prppisano da jedinice lokalne samouprave propisuju vrstu i broj kućnih ljubimaca koji mogu da se drže u domaćinstvu, kao i mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca, a naročito pasa i mačaka na javne površine i zajedničke delove zgrade.

Članom 66. propisano je da se u odgajivačnicama vrši držanje i reprodukcija kućnih ljubimaca u komercijalne svrhe, te da se u objektima u kojima se obavlja trgovina kućnih ljubimaca na veliko i malo (u daljem tekstu: prodavnice kućnih ljubimaca) vrši prodaja kućnih ljubimaca, osim pasa i mačaka. Predviđeno je da odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca moraju da ispunjavaju zahteve u pogledu dobrobiti životinja i da budu upisane u registar objekata koji vodi Ministarstvo. Propisano je da odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca moraju da vode evidenciju, koja naročito sadrži podatke o vrsti i broju kućnih ljubimaca, poreklu, identifikacionom broju i starosnoj dobi kućnih ljubimaca, kao i ličnim podacima lica kojima je prodat kućni ljubimac, te da odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca za svakog prodatog kućnog ljubimca izdaju pisano uputstvo o načinu držanja te životinje. Propisano je da lica koja rade sa životinjama u odgajivačnicama i prodavnicama kućnih ljubimaca moraju da budu obučena za dobrobit životinja. Posebno je propisano ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuju zahtevi koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca u pogledu dobrobiti životinja, sadržinu evidencije, program obuke o dobrobiti životinja.

Članom 67. propisano je da su lica koja rade u objektima za higijenu i ulepšavanje kućnih ljubimaca dužna da se u svom radu i postupcima sa kućnim ljubimcima pridržavaju načela zaštite dobrobiti životinja u skladu sa ovim zakonom.

Članom 68. propisano je da držanje i reprodukcija divljih i egzotičnih životinja kao kućnih ljubimaca može da se obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine i zakonom kojim se uređuje zaštita prirode, uz poštovanje načela dobrobiti životinja koja su propisana ovim zakonom.

Članom 69. propisano je da pansion mora da ispunjava zahteve za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom i mora da bude upisan u registar objekata koji vodi Ministarstvo. Regulisano je da lica koja rade sa kućnim ljubimcima u pansionu moraju da budu obučena za dobrobit životinja i da sa kućnim ljubimcima postupaju na način kojim se obezbeđuje zaštita dobrobiti. Istim članom propisano je da se o smeštaju i brizi o životinjama u pansionu zaključuje ugovor, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, između vlasnika pansiona i vlasnika, odnosno držaoca kućnog ljubimca, kom prilikom se vlasniku pansiona stavlja na uvid potvrda ili drugi dokaz o zdravlju kućnog ljubimca koga predaje na brigu i čuvanje. Dalje je propisano da ako vlasnik, odnosno držalac ne preuzme kućnog ljubimca iz pansiona u roku od 15 dana od dana isteka ugovorenog roka, odnosno ako ne produži ugovor o korišćenju pansiona, smatraće se da je napustio kućnog ljubimca i kućni ljubimac postaje vlasništvo pansiona, osim ako vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca u tom roku ne opravda razloge zbog kojih tu životinju nije preuzeo u propisanom roku. Posebno je regulisano ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuju zahtevi za zaštitu dobrobiti životinja koje mora da ispunjava pansion, način postupanja sa životinjama u pansionu i program obuke o dobrobiti životinja, te način upisa u Registar pansiona.

Članom 70. propisano je da prihvatilište mora da ispunjava zahteve za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom i mora da bude upisano u registar objekata koji vodi Ministarstvo. Posebno je predviđeno da prihvatilište mora da se nalazi na mestu na kome neće narušavati javni red i mir, te da lica koja rade sa životinjama u prihvatilištu moraju da budu obučena za dobrobit životinja i da sa životinjama postupaju na način kojim se obezbeđuje zaštita dobrobiti životinja. Posebno je predviđeno ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuju zahtevi za zaštitu dobrobiti životinja koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta, način postupanja sa životinjama u prihvatilištu i program obuke o dobrobiti životinja za lica iz stava 3. ovog člana.

Članom 71. propisano je da je vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan da obezbedi zdravstvenu zaštitu životinja, kao i da se o životinjama u pansionu, odnosno prihvatilištu brine sa pažnjom dobrog domaćina i odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinja u pansionu, odnosno prihvatilištu. Takođe je propisano da je vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan da vodi evidenciju o životinjama i da tu evidenciju čuva tri godine. Posebno je predviđeno olašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se propisuje sadržina evidencije koju vodi vlasnik pansiona, odnosno prihvatilištva.

Članom 72. propisano je da vlasnik prihvatilišta: 1) obezbeđuje zbrinjavanje napuštene, izgubljene i oduzete životinje, u skladu sa ovim zakonom; 2) obezbeđuje sprovođenje mera preventivne zdravstvene zaštite životinja i potrebnu pomoć životinjama od strane veterinara; 3) preduzima potrebne aktivnosti u cilju pronalaženja vlasnika, odnosno držaoca životinja; 4) priprema plan zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja prihvatilišta ili elementarnih nepogoda. Propisana je obaveza vlasnika prihvatilišta da vlasniku, odnosno držaocu, na njegov zahtev i uz dokaz o vlasništvu, vrati životinju koja je smeštena u prihvatilište, u što kraćem roku, te da ukoliko vlasnik, odnosno držalac ne preuzme životinju u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište, životinja postaje vlasništvo prihvatilišta.

Članom 73. propisano je da su jedinice lokalne samouprave dužne da na svojoj teritoriji obezbede prihvatilište za pse i mačke, te da se u prihvatilište za pse i mačke koje obezbeđuju jedinice lokalne samouprave smeštaju se: 1) napušteni i izgubljeni psi i mačke; 2) psi i mačke čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se brinu o njima; 3) psi i mačke koje Ministarstvo ili          drugi    državni organ   oduzme            vlasnicima,      odnosno držaocima; 4) psi i mačke koje su u opasnosti usled elementarnih nepogodana ili drugih sličnih situacija. Propisana je obaveza vlasnika prihvatilišta da sarađuje sa nadležnim veterinarskim službama, udruženjima za zaštitu životinja i drugim organima javne vlasti, kao i da redovno obaveštava javnost i druge vlasnike prihvatilišta o životinjama koje se nalaze u prihvatilištu. Članom 74. propisana je obaveza jedinica lokalne samouprave da:

1) organizuju zoohigijensku službu koja prikuplja, prevozi i zbrinjava napuštene i izgubljene pse i mačke, u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost; 2) napuštenim i izgubljenim psima i mačkama pruže pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom. Takođe je propisano da, prilikom prikupljanja i prevoza napuštenih i izgubljenih pasa i mačaka, životinje se prikupljaju na način kojim se prouzrokuje najmanji stepen bola, patnje, straha i stresa za životinju.

Članom 75. propisana je dužnost vlasnika, odnosno držaoca koji izgubi životinju da taj gubitak bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana gubitka životinje, prijavi nadležnom pravnom subjektu koji obavlja poslove zoohigije na teritoriji jedinice lokalne samouprave i veterinarskoj službi, te da ako vlasnik, odnosno držalac ne prijavi gubitak smatra se da je napustio životinju.

Članom 76. predviđeno je da troškove zbrinjavanja napuštenih, izgubljenih i oduzetih životinja snosi vlasnik, odnosno držalac životinje, a ako je nepoznat troškove zbrinjavanja životinje snosi vlasnik prihvatilišta.

Članom 77. propisana je obaveza vlasnika zoološkog vrta da naročito obezbedi: 1) objekat, prostor i opremu za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu koji odgovaraju potrebama svake životinjske vrste; 2) odgovarajuće prostorije za izolaciju životinja; 3) zaštitu životinja od posetilaca i posetilaca od životinja; 4) sprovođenje zdravstvene zaštite; 5) hranu i vodu u skladu sa potrebama svake životinjske vrste; 6) vođenje evidencije o svakoj jedinki, kao i o svim prodatim, razmenjenim ili poklonjenim životinjama; 7) program održavanja zbirke sa listom vrsta i planovima zbrinjavanja eventualnog potomstva; 8) plan zbrinjavanja životinja u slučaju njegovog zatvaranja ili elementarnih nepogoda; 9) lice odgovorno za dobrobit životinja. Posebno je predviđeno ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuju zahtevi koje treba da obezbedi zoološki vrt, kao i stručna sprema lica odgovornog za dobrobit životinja.

Članom 78. propisano je da promet divljih životinja iz zooloških vrtova koje su pod posebnim režimom zaštite u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima može da se vrši jedino između zooloških vrtova, uz saglasnost ministra i ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Članom 79. propisano je da Ministarstvo sprovodi obuku o dobrobiti životinja iz člana 22. stav 3, člana 24. stav 10, člana 34. stav 5, člana 37. stav 8, člana 66. stav 7, člana 69. stav 5. i člana 70. stav 4. ovog zakona, te da poslove sprovođenja obuke o dobrobiti životinja Ministarstvo može da ustupi pravnom licu koje ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra, u zavisnosti od programa obuke. Posebno je predviđeno ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže propisuju zahteve koje treba da ispunjavaju navedena pravna lica.

Članom 80. propisano je da udruženja koja su registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija i osnivanje udruženja, čiji ciljevi su usmereni na zaštitu dobrobiti životinja, dužna su da rade na širenju svesti i informisanju javnosti o dobrobiti životinja, u skladu sa ovim zakonom, i da svojim delovanjem aktivno učestvuju u zaštiti dobrobiti životinja na način kojim se ne povređuje etika i prava drugih građana i organizacija, a ako imaju prihvatilište dužna su da rade na zbrinjavanju, napuštenih životinja uz prethodni oporavak i zdravstveno zbrinjavanje životinja.

Članom 81. propisano je da u slučaju da udruženja obavljaju aktivnosti suprotno odredbama ovog zakona, Ministarstvo o tome obaveštava nadležni državni organ kod koga su registrovana.

Odredbama čl. 82-85. regulisan je nadzor, prava i dužnosti veterinarskog inspektora, saradnja nadležnih organa u postupku nadzora.

Članom 86. ovog zakona propisane su mere koje nalažu veterinarski inspektor.

Članom 87. regulisano je pravo na žalbu na rešenje veterinarskog inspektora.

Članom 88. regulisane su obaveze lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor.

Čl. 89-98. ovog zakona propisane su kaznene odredbe.

Članom 99. navedeni su propisi Evropske unije koji se prenose ovim zakonom.

Članom 100. propisano je da će se Savet za dobrobit životinja i Etički savet osnovati u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 101. regulisano je da će fizička lica, pravna lica i preduzetnici koji se bave držanjem, uzgojem, prevozom, klanjem, reprodukcijom, prometom životinja, sprovođenjem ogleda na životinjama, smeštajem i zbrinjavanjem životinja uskladiti svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 102. regulisano je a lica koja su upisana u Registar prevoznika životinja i lica koja su upisana u Registar za oglede na životinjama, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja (“Službeni glasnik RS”, broj 41/09), smatraju se upisanim u Registar prevoznika, odnosno Registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednim životinjama, koji se vode u skladu sa ovim zakonom.

Članom 103. propisano je da će upravni postupci koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona u toku, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 104. propisano je da će se propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, da su organi jedinica lokalne samouprave dužni da propise koje donose na osnovu obaveza iz ovog zakona donesu u roku od dve godine, te da će se do donošenja propisa iz st. 1. i 2. ovog člana primenjivati propisi koji su doneti u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja (“Službeni glasnik RS”, broj 41/09), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 105. propisano je da danom stupanja na snagu ovom zakona, prestaje da važi Zakon o dobrobiti životinja (“Službeni glasnik RS”, broj 41/09), kao i član 4. tačka 11) i član 138. Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19 - dr. zakon).

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

SPISAK PODZAKONSKIH PROPISA KOJIMA SE NACRT ZAKONA IZVRŠAVA

U skladu sa Nacrtom zakona dobrobiti životinja neophodno je doneti sledeće podzakonske akte:

1.         Podzakonski propisi koje donosi ministar

1)         Pravilnik o zahtevima, načinu i sredstvima za lišavanje životinja života (član 20. stav 5);

2)         Pravilnik o zahtevima koje treba da ispunjavaju objekti u kojima se drže, reprodukuju i uzgajaju proizvodne životinje u pogledu zaštite dobrobiti životinja, način držanja i uzgajanja životinja i posebni zahteve za određene vrste i kategorije životinja, kao i sadržini evidencije (član 21. stav 5);

3)         Pravilnik o zahtevima koje moraju da ispunjavaju prevozna sredstva za prevoz životinja u pogledu dobrobiti životinja, program obuke o dobrobiti životinja za lica koja obavljaju prevoz životinja, odnosno pratioce, izgled obrasca potvrde o obučenosti za dobrobit životinja tokom prevoza, kriterijume za određivanje kratkog i dugog prevoza životinja, izgled obrasca potvrde o odobrenju drumskog prevoznog sredstva za dugi prevoz, kao i izgled obrasca ovlašćenja za kratki i dugi prevoz životinja (član 24. stav 10);

4)         Pravilnik o Ministar sadržini i način vođenja registra prevoznika životinja (član 27. stav 6);

5)         Pravilnik o načinu vođenja plana putovanja, kao i izgledu obrasca plana putovanja (član 28. stav 2);

6)         Pravilnik o zahtevima za prevoz životinja, načinu prevoza životinja, zahtevima koje mora da ispunjava kontrolna stanica i mesta za odmor u pogledu dobrobiti životinja, kao i načinu utovara, istovara, hranjenja i napajanja životinja kojim se obezbeđuje njihova dobrobit (član 29. stav 10);

7)         Pravilnik o načinu postupanja sa životinjama neposredno pre klanja, načinu postupanja prilikom obuzdavanja, omamljivanja i iskrvarenja životinja, sredstvima i metodoma omamljivanja, kao i zahtevima koje treba da ispunjavaju objekti, prostorije, prostor i oprema u klanici u pogledu dobrobiti životinja (član 32. stav 7);

8)         Pravilnik o zahtevima i načinu klanja životinja bez prethodnog omamljivanja (član 33. stav 3);

9)         Pravilnik o programu obuke o dobrobiti životinja, kao i kriterijumima za određivanje kapaciteta klanja u klanicama (član 34. stav 5);

10)       Pravilnik o zahtevima za dobrobit oglednih životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija, objekata i opreme, programu obuke o dobrobiti oglednih životinja, sadržini zahteva za izdavanje ovlašćenja i upisu u registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja (član 37. stav 8);

11)       Pravilnik o sadržini registra korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednih životinja (član 38. stav 2);

12)       Pravilnik o vrstama poslova koje obavljaju stručna lica koja su odgovorna za obavljanje pojedinih stručnih poslova u toku sprovođenja projekta, odnosno uzgoja i snabdevanja oglednim životinjama (član 40. stav 2);

13)       Pravilnik o sadržini mišljenja Etičke komisije, načinu izrade i sadržini prethodne procene projekta, kao i sadržini sažetka projekta (član 42. stav 5);

 

14)       Pravilnik o sadržini i načinu vršenja retrospektivne procene projekta, kao i kategoriji projekata za koje se ne vrši retrospektivna procena (član 48. stav 3);

15)       Pravilnik o vrstama životinja koje mogu da se koriste u projektima, kao i uslovima pod kojima životinje mogu ponovo da se koriste u projektima (član 50 stav 4);

16)       Pravilnik o načinu primene anestezije, odnosno analgezije oglednih životinja, kriterijumima za procenu jačine svakog postupka, načinu klasifikacije postupaka i primere različitih tipova postupaka (član 53. stav 3);

17)       Pravilnik o načinu nege i postupanja sa oglednim životinjama pri držanju, reprodukciji, korišćenju, prevozu, načinu označavanja i identifikacije oglednih životinja, kao i načinu i metodama lišavanja životinja života (član 54. stav 3);

18)       Pravilnik o sadržini evidencije iz stava 1. ovog člana o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju projekata na životinjama (član 57. stav 4);

19)       Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu (član 62. stav 6);

20)       Pravilnik o zahtevima koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice i prodavnice kućnih ljubimaca u pogledu dobrobiti životinja, sadržini evidencije, i programu obuke o dobrobiti životinja (član 66. stav 7);

21)       Pravilnik o zahtevima za zaštitu dobrobiti životinja koje mora da ispunjava pansion, načinu postupanja sa životinjama u pansionu i programu obuke o dobrobiti životinja za lica koja rade sa kućnim ljubimcima u pansionu (član 69. stav 5);

22)       Pravilnik o zahtevima za zaštitu dobrobiti životinja koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta, načinu postupanja sa životinjama u prihvatilištu i programu obuke o dobrobiti životinja za lica koja rade sa životinjama u prihvatilištu (član 70. stav 4);

23)       Pravilnik o zahtevima koje treba da obezbedi zoološki vrt, kao i stručnoj spremi lica odgovornog za dobrobit životinja (član 77. stav 4);

24)       Pravilnik o zahtevima koje treba da ispunjavaju pravna lica koja obavljaju obuke o dobrobiti životinja (član 79. stav 3).

2.         Podzakonski propisi koje donose organi jedinica lokalne samouprave

1)         Odluka kojom se propisuje područje jednog ili više naseljenih mesta, odnosno katastarskih opština koje ulaze u njihov sastav na kojima se mogu držati, reprodukovati i uzgajati proizvodne životinje, kao i način držanja i broj životinja (član 21. stav 6);

2)         Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka (član 65. stav 1);

3)         Odluka kojom se propisuje vrsta i broj kućnih ljubimaca koji mogu da se drže u domaćinstvu, kao i mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca, a naročito pasa i mačaka na javne površine i zajedničke delove zgrade (član 65. stav 3).

Izvor: Vebsajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 20.07.2026.