PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANJU I SUZBIJANJU TRGOVINE LJUDIMA I ZAŠTITI ŽRTAVA: Predlogom zakona uspostavlja se Nacionalni institucionalni mehanizam za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima kojim su obuhvaćeni svi relevantni subjekti i njihove nadležnosti, odnosno mere i radnje koje se preduzimaju na sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i u pružanju pomoći, podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima

Polazna osnova za izradu zakonskog teksta kojim se uređuje oblast trgovine ljudima predstavljala je analiza stanja koja je pokazala da se problemi uočeni u ovoj oblasti prvenstveno ogledaju u nepostojanju jedinstvenog institucionalnog organizacionog okvira, jasno definisane koordinacije i saradnje relevantnih subjekata, kao i nedostatak multidisciplinarnog pristupa u sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima.

Sve to je uslovilo neefikasno pružanje pomoći, podrške i zaštite žrtvama trgovine ljudima, otkrivanje i dokazivanje krivičnog dela, krivično gonjenje i procesuiranje počinilaca krivičnog dela trgovine ljudima i srodnih krivičnih dela.

Zaključeno je i da su nedovoljno precizno određene nadležnosti ključnih subjekata u sprečavanju u suzbijanju trgovine ljudima i to Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, Nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima i Nacionalnog izvestioca za oblast trgovine ljudima, kao i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Kao što vidite, ima toliko puno ovih subjekata da prosto je teško i navesti sve, a kamoli da oni u praksi funkcionalno i operativno sarađuju.

U postojećem sistemu detektovano je i neujednačeno postupanje relevantnih subjekata u borbi protiv trgovine ljudima, bez vođenja jedinstvenih statističkih podataka i evidencija o žrtvama. Posledice su se ogledale u nedovoljno efikasnom sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, kao i u nesrazmernom broju između formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima i broja oštećenih krivičnim delom trgovine ljudima.            

Predlogom zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava je uspostavljen Nacionalni institucionalni mehanizam za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima kojim su obuhvaćeni svi relevantni subjekti i njihove nadležnosti, odnosno mere i radnje koje se preduzimaju na sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i u pružanju pomoći, podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima. Pored nadležnih organa, navedenim mehanizmom obuhvaćena su i udruženja za pružanje podrške, pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima i Crveni krst Srbije.

Nacionalni institucionalni mehanizam čine sledeći subjekti: Savet za borbu protiv trgovine ljudima, Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, Zaštitnik građana, odnosno Nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, policija, javna tužilaštva, sudovi, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ministarstva nadležna za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uključujući Inspektorat za rad i reprezentativne sindikate, porodičnu zaštitu, za obrazovanje i vaspitanje, zdravlje, pravosuđe, informisanje, telekomunikacije i spoljne poslove, Komesarijat za izbeglice i migracije, centri za socijalni rad i druge ustanove socijalne zaštite, pružaoci zdravstvene zaštite, ustanove obrazovanja i vaspitanja, udruženja koja se bave sprečavanjem trgovine ljudima, pružanjem pomoći i zaštite žrtava, Crveni krst Srbije i lokalni timovi za borbu protiv trgovine ljudima.

Polaznu osnovu za izradu Predlog zakona predstavljala je analiza stanja koja je dala određene statističke podatke. Republika Srbija i dalje u velikoj meri predstavlja zemlju porekla, tranzita, ali i zemlju konačne destinacije za žrtve trgovine ljudima. To su podaci iz procene pretnje od teškog i organizovanog kriminala iz 2019. godine.

U periodu od 2017. do 2022. godine od strane Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima identifikovano je 320 žrtava trgovine ljudima. Većinu indentifikovanih žrtava čine žene, preko 75%, takođe iz godišnjih izveštaja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Žene su, pre svega, izložene seksualnoj eksploataciji, dok su skoro polovina identifikovanih žrtava deca, oko 40%. Državljani Republike Srbije čine većinu identifikovanih i pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima, dok se strani državljani identifikuju u manjim brojevima. U Republici Srbiji prepoznata je unutrašnja trgovina ljudima u kojoj se ceo proces trgovine ljudima - od vrbovanja do eksploatacije - odvija u Republici Srbiji.

Donošenje zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, koji će na sveobuhvatan način urediti oblast trgovine ljudima, ključna je reformska aktivnost u okviru programa za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji za period od 2024. do 2029. godine sa pratećim Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine koji je usvojen na sednici Vlade 20. marta 2024. godine.

Rešenjem ministra 8. oktobra 2024. godine obrazovana je interresorna Radna grupa za izradu Nacrta zakona kojim je predsedavao rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima i Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima. Članovi su bili predstavnici MUP-a, Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima Uprave kriminalističke policije, Uprave granične policije i Sekretarijata, Ministarstva pravde, Vrhovnog javnog tužilaštva, prekršajnog apelacionog suda, Vrhovnog suda, Upravnog suda, Komesarijata za izbeglice i migracije, Zaštitnika građana, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja, Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Višeg suda u Beogradu, kao i pet organizacija civilnog društva koje su izabrane u okviru javnog poziva koje je sprovelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa MUP, “Astra” iz Beograda, “Atina” iz Beograda, “Svet reči” iz Velike Plane, “Sloboda nema cenu” iz Novog Sada i Centar za devojke iz Niša.

Rešenjem je bilo predviđeno da Radna grupa u svoj rad može uključiti i po potrebi pozivati državne i druge organe i organizacije, naučne i stručne institucije, pojedince, međunarodne organizacije, donatore itd. Zato su tu bili uključeni i predstavnici Ministarstva za brigu o porodicu i demografiju, kabinet ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Inspektorata za rad, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Republičkog sekretarijata za javne politike i Crvenog krsta Srbije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u cilju obaveštavanja javnosti i omogućavanja učešća svih zainteresovanih strana i ciljanih grupa u proces izrade nacrta zakona realizovalo proces konsultacija na portalu i-konsultacija u periodu od 21. oktobra 2024. do 15. januara 2025. godine, a nakon toga je sprovedena i javna rasprava od 22. maja do 10. juna 2025. godine.

Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava u Srbiji. Ovo mišljenje je usledilo nakon javne rasprave. Evropska komisija je ocenila da su predložena rešenja usklađena sa evropskim direktivama u ovoj oblasti, što je bio ključni uslov za dobijanje pozitivne ocene.

Donošenje posebnog zakona u ovoj oblasti kojim će se uspostaviti jedinstveni i sveobuhvatni sistem mera i radnji, a u cilju sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima, zaštite ljudskih prava žrtava i pružanja pomoći i podrške žrtvama, kao i uspostavljanje institucionalno organizovanog sistema, donosi ključne promene. Srbija se opredelila za tzv. socijalni put u kojem postupak identifikacija i pomoći za žrtve trgovine ljudima podrazumeva dodelu statusa žrtve u svrhu pružanja dugoročne pomoći, a koji sprovode nadležni subjekti socijalne zaštite i udruženja. Na jednom mestu prepoznata su sva prava koja ostvaruju žrtve - pravo na informisanje, pravo na slobodan izbor i pristup uslugama pomoći i podrške, pravo na period za oporavak i razmišljanje, pravo na privremeni boravak, pravo na dobrovoljni povratak, pravo na psihološku pomoć i zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, pravo na podršku i pomoć u postupku, pravo na besplatnu pravnu pomoć, pravo na prevodioca i tumača, pravo na nekažnjavanje, pravo na radnu inkluziju, pravo na socijalnu zaštitu, pravo na obrazovanje, pravo na novčanu nadoknadu i pravo na siguran smeštaj.

Propisane su preventivne aktivnosti u sprečavanju trgovine ljudima koje razvijaju i preduzimaju nadležni subjekti u cilju jačanja svesti građana protiv svih oblika trgovine ljudima i obeshrabrivanja potražnje u odnosu na lica koja su izložena riziku od trgovine ljudima, odnosno osetljive grupe kod kojih je povećana ranjivost usled njihovog zdravstvenog i fizičkog stanja, ekonomske situacije i drugih okolnosti, što uzrokuje lošiji kvalitet života i viši stepen rizika od siromaštva i socijalne isključenosti.

Takođe su propisane evidencije i obrade podataka o žrtvama trgovine ljudima. Centralnu evidenciju o žrtvama trgovine ljudima vodi Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, naveo je tokom obrazlaganja Predloga zakona, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 17.04.2026.
Izvod iz stenografskih beleški, Naslov: Redakcija