NACRT ZAKONA O TRGOVAČKIM PRAKSAMA: Nacrt zakona će biti delimično izmenjen. Ostaju siva i crna lista zabrana, biće i "uputstvo" ministarstva

Pre nego što Nacrt zakona o trgovačkim praksama dođe pred Vladu, biće delimično izmenjen, zahvaljujući primedbama i sugestijama koje je Ministarstvu trgovine dostavljeno tokom javne rasprave. Doduše, sudeći prema objavljenom zaključku, ministarstvo je mnogo više primedbi odbilo, a tek nekolicinu prihvatilo ili delimično prihvatilo.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o trgovačkim praksama je završena 28. januara. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine objavilo je zaključak sa pregledom pristiglih primedbi, predloga i sugestija koje je dostavilo, kako se navodi - 19 učesnika javne rasprave.

Svi pristigli predlozi su, navodi se - sagledani i razmotreni.

- Komentari su na tekst Nacrta zakona u celini, pojedini su opšte prirode, dok je najveći deo komentara predlog za konkretne izmene teksta. Najveći broj primedaba odnosi se na članove 6. i 7. kojima su uređene trgovačke prakse, i u tom smislu su ovi članovi pretrpeli najveće izmene. Prihvaćene su i ugrađene u tekst Nacrta zakona one primedbe i sugestije kojima se unapređuje kvalitet teksta Nacrta zakona, a koje nisu u suprotnosti sa regulativnom EU i najboljom praksom u ovoj oblasti - navelo je Ministarstvo trgovine.

Ostali predlozi, primedbe i sugestije učesnika u procesu javne rasprave koje su dostavljene ovom ministarstvu nakon analize - nisu prihvaćene.

Razlog je, kako se navodi - "što nisu dati konkretni predlozi ili predlozi ne sadrže adekvatno obrazloženje, predlozi su već sadržani u Nacrtu zakona (podnosilac komentara nije pravilno tumačio tekst Nacrta zakona), ili su suprotni odredbama relevantnih propisa EU sa kojima se vrši usklađivanje, ili nisu predmet regulacije ovog zakona".

Nepoštene prakse

Nepoštene trgovačke prakse su, stoji u nacrtu zakona - prakse koje zbog izražene neravnoteže pregovaračke moći između snabdevača (proizvođača, dobavljača) i kupaca (trgovaca), jednostranim nametanjem i postupanjem: odstupaju od dobrih poslovnih običaja, neopravdano i nesrazmerno prenosi ekonomski rizik sa jednog trgovinskog partnera na drugog, uspostavljaju značajnu neravnotežu prava i obaveza na štetu jednog trgovinskog partnera i omogućavaju druge nesrazmernosti u postupanju između snabdevača i kupaca.

Crna lista - uvek zabranjeno

Pomenuti član 6. ovog zakona odnosi se na takozvanu "crnu listu", odnosno nepoštene trgovačke prakse koje su uvek zabranjene, "bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja, postojanje sporazuma ili bilo kakav komercijalni opravdan razlog".

Tako je, između ostalog, trgovcu zabranjeno da ugovori plaćanje ili snabdevaču plati za isporučene kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku dužem od 30 dana od dana isteka perioda isporuke ili dana izdavanja računovodstvene isprave, u zavisnosti od toga koji od ova dva roka nastupi kasnije.

Trgovcima je zabranjeno i da jednostrano menjaju odredbe ugovora sa snabdevačem "a naročito odredbe koje se odnose na trajanje ugovora, rok, način, učestalost, mesto i vreme isporuke, i količinu ugovorenih proizvoda i standarde kvaliteta, način plaćanja i cenu".

Trgovci neće smeti od snabdevača da zahtevaju da plati za propast ili gubitak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se desio u prostorijama kupca ili nakon prenosa vlasništva na kupca, osim ako do takve propasti ili gubitka nije došlo krivicom snabdevača...

Ovakvih zabrana je prvobitno precizirano ukupno 10, a da li je i šta je konkretno promenjeno - tek će biti poznato.

Siva lista - uslovno zabranjeno

Član 7. ovog zakona, pak, odnosi se na takozvanu "sivu listu", tj. uslovno zabranjene nepoštene trgovačke prakse.

- Ako se ne dokaže drugačije, nepoštene trgovačke prakse postoje ako kupac od snabdevača zahteva ili naplaćuje naknadu za vraćanje ili uklanjanje neprodatih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ili proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, osim ako je reč o poljoprivrednom i prehrambenom proizvodu koji snabdevaču prvi put isporučuje kupcu ili o proizvodu za koji snabdevač traži prodaju od strane kupca, a unapred je pisanim putem upozoren od kupca da zbog slabog obrta ili kvarljivosti može doći do isteka roka upotrebe.

Na ovoj listi je i zabrana da trgovci naplaćuju naknade za skladištenje, izlaganje, ulistavanje u ponudu ili stavljanje na tržište, "osim ako je snabdevač zatražio tu uslugu od kupca ili trećeg lica i ako je naknada zasnovana na objektivnim i razumnim, unapred utvrđenim kriterijumima".

Nepoštenih trgovačkih praksi na sivoj listi ima više nego na crnoj i sudeći prema navodima ministarstva - taj broj nije konačan.

Na koje proizvode se odnosi

Zakon o trgovačkim praksama, kako predviđa nacrt, primenjuje se na odnose između snabdevača i trgovaca poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, ali i proizvodima od naročitog značaja za snabdevanje tržišta.

Upravo je ovaj stav bio razlog nekolicine primedbi tokom javne rasprave, gde su učesnici ukazali da se ovakva EU regulativa odnosi isključivo na poljoprivredne i prehrambene proizvode, te zahtevajući brisanje "proizvoda od naročitog značaja".

Zakonopisac je odbio da izmeni ovaj član zakona, obrazlažući to izjavom da "EU Direktiva 2019/633 propisuje minimum kriterijuma, ali ne isključuje mogućnost da zemlje propišu i dodatne odredbe"

Inače, prema nacrtu zakona, pod proizvodima od naročitog značaja za snabdevanje tržišta smatraju se:

• proizvodi od naročitog značaja za snabdevanje potrošača, i to: kućna hemija, papirna i kuhinjska galanterija, lična higijena i kozmetika i pelene i
• proizvodi od naročitog značaja za poljoprivrednu proizvodnju, i to: sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Uputstvo za "odmazdu"

Član 8. ovog zakona kaže da je "zabranjena svaka komercijalna odmazda ili pretnja odmazdom kupca upućena prema snabdevaču koji koristi svoja ugovorena prava", naročito ako se odnosi na tri slučaja među kojima je i uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude kupca (takozvano izlistavanje).

Ovaj član je posle javne rasprave izmenjen i sada glasi ovako:

"Zabranjen je svaki oblik komercijalne odmazde ili pretnje odmazdom kupca upućena prema snabdevaču zbog toga što koristi svoja ugovorna ili zakonska prava i obaveze odnosno ako je odbio da prihvati formalne ili neformalne ponude i uslove kupca, a naročito ako se odmazda odnosi na:

1) uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude ili akcija kupca,

2) smanjenje naručene količine ili učestalosti narudžbina ili odlaganje sa prihvatom, prijemom i obradom narudžbina ili proizvoda,

3) obustavu, ograničenje ili prekid pružanja usluga koje kupac inače pruža snabdevaču u okviru poslovnog odnosa, kao što su usluge marketinga, promocije ili dodatnog izlaganja proizvoda,

4) drugi oblici odmazde koji mogu neposredno uticati na poslovanje snabdevača.

Pod pretnjom odmazdom iz stava 1. ovog člana smatra se i svaka izjava, činjenje ili nečinjenje kupca, kojim se snabdevaču, izričito ili implicitno, ukazuje na posledicu u situaciji ako snabdevač iskoristi svoja prava ili ako odbije da prihvati određene uslove".

Više učesnika javne rasprave zahtevalo je dodatno preciziranje ove odredbe, dok je grupacija trgovaca predlagala da se precizira da se pod odmazdom "ne smatraju trgovinski postupci kupca koji imaju komercijalnu osnovu, a nisu učinjeni sa ciljem odmazde (npr. izlistavanje proizvoda za kojim nema više potražnje u skladu sa uslovima iz ugovora)".

Ministarstvo trgovine je odbilo ovaj predlog i navelo da će "navedena materija biti uputstvom bliže pojašnjena ("razrađena") i jasno razgraničena da npr. nije svako izlistavanje proizvoda zapravo odmazda jer odmazda ja uzročno posledična radnja".

Izvor: Vebsajt eKapija, 17.02.2026.
Naslov: Redakcija