NACRTI ZAKONA O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI I O IZMENAMA ZAKONA O SUDIJAMA I O JAVNOM TUŽILAŠTVU: Društvo sudija Srbije poziva Ministarstvo pravde da učini dostupnim radne verzije zakona i omogući javnu i stručnu raspravu o njima

Promena zakona o Pravosudnoj akademiji, sudijama i javnom tužilaštvu ispod žita, u sred leta, kad joj vreme nije - Uči li nas iskustvo ičemu?

Povodom odsustva bilo kakve rasprave o izmenama tri važna zakona - Zakona o sudijama, Zakona o Javnom tužilaštvu i Zakona o Pravosudnoj akademiji i usred leta započete procedure njihove izmene (13.07.2026), Društvo sudija Srbije 

OBAVEŠTAVA JAVNOST O SLEDEĆEM 

1. Bez ikakve rasprave, ne samo javne, već ni stručne, Ministarstvo pravde je 13. jula 2026. zahtevalo od pravosudnih saveta da mu u najkraćem roku dostave mišljenje o nacrtima Zakona o Pravosudnoj akademiji i zakona o izmenama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.
2. Prethodno (4.12.2025) je Ministarstvo pravde dostavilo pravosudnim savetima nacrte zakona o Pravosudnoj akademiji i o izmenama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu koja sadrže u bitnom identična rešenja i o njima zatražilo mišljenje. U odgovoru Ministarstvu pravde od 12.2025. Visoki savet sudstva je naglasio da se sa takvim zakonima nije saglasio, izneo je niz primedaba na dostavljene verzije oba nacrta zakona (o Pravosudnoj akademiji i o sudijama), ukazao na njihovu neustavnost i na nepoštovanje obe odluke Ustavnog suda od 2014. i zahtevao povlačenje oba zakona.
3. O postojanju nacrta tri pomenuta zakona ni stručna javnost u Srbiji nije obaveštena do danas. Prva informacija o tome prispela je 15. aprila 2026, i to od Venecijanske komisije, povodom organizovanja online sastanka, održanog 30.04.2026. godine. Samo neznatno bolji je bio proces koji je prethodio radnoj verziji Zakona o Pravosudnoj akademiji od 2024. godini (održan je jedan radni sastanak radne grupe), o čemu je Društvo sudija detaljno obavestilo Venecijansku komisiju svojim aktom od 6.11. 2024.  koji je ponovo dostavilo Venecijanskoj komisiji 16.04.2026. uz molbu da bude prosleđen svim izvestiocima.
4. Nije prošlo ni tri nedelje od 25.06.2026. godine kad su, zbog opravdane kritike, između ostalog i zbog procedure donošenja i odsustva rasprave, izmenjeni pravosudni zakoni od 01.2026. godine, a Ministarstvo pravde čini istu grešku.
5. Kvalitet zakona uveliko zavisi od kvaliteta zakonodavnog procesa, što je Društvo sudija naglasilo i 05.2026. godine u Komentarima nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji i o sudijama. Zakonodavni proces mora biti transparentan, odgovoran, inkluzivan i demokratski. Evropski standardi dobrog zakonodavstva zahtevaju smislenu raspravu, pluralističko učešće i konsultacije sa domaćim relevantnim akterima, posebno kada su u pitanju ključne institucije i sistemska pitanja. U slučajevima kada se zakonima menja uređenje državne vlasti ili se zakoni bave pitanjima od velikog značaja za društvo, osim kvalitetnog procesa, neophodna je i odgovarajuća temeljna procena uticaja novih zakonskih rešenja i odgovarajuća i dovoljna obrazloženja rešenja.
6. Na to je i Venecijanska komisija ukazivala u brojnim dokumentima, pa i onim koji se odnose na Republiku Srbiju, i to pre nepuna tri meseca u Hitnom mišljenju od 24.04.2026. godine o izmenama Zakona u oblasti pravosuđa od 28.01.2026. godine (stavovi 20-29, 96 i 99). Štaviše, po zahtevu ministra pravde od 13.02.2026. godine, na to je upozorila Venecijanska komisija i pre samo mesec dana, 15. juna 2026. godine (stavovi 41. i 49) u Dopunskom mišljenju od 15.06.2026. godine na mišljenje od 09.12.2024. o Nacrtu zakona o Pravosudnoj akademiji:

• “41....Kako je Komisija ranije istakla, evropski principi dobrog normativnog uređenja zahtevaju transparentan, inkluzivan i demokratski proces, uz sadržajnu raspravu i konsultacije koje uključuju domaće zainteresovane aktere, naročito kada je reč o pitanjima koja se tiču ključnih institucija. Nacrti zakona treba da budu dostupni javnosti i, kada je to primereno, praćeni obrazloženjima i procenama efekata propisa. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je postupak izmene Zakona o Pravosudnoj akademiji još uvek u ranoj fazi (podvuklo Društvo sudija), Komisija preporučuje da se u daljem toku postupka obezbede transparentnost, inkluzivnost i široko učešće svih relevantnih aktera.
• Konačno, imajući u vidu značaj pitanja o kojima je reč, Venecijanska komisija ponavlja da, u skladu sa njenim dugogodišnjim standardima, postupak donošenja zakona treba da bude inkluzivan i da omogući odgovarajuće učešće svih relevantnih aktera, uključujući organizacije civilnog društva. Obezbeđivanje transparentnosti, konsultacija i suštinskog uključivanja zainteresovanih strana u svakoj fazi zakonodavnog postupka od ključnog je značaja kako za legitimitet tako i za delotvornost reformi, naročito onih koje se odnose na pravosuđe i vladavinu prava.”

1. Društvo sudija podseća da su propisi koji uređuju pravosuđe Srbije izmenjeni pre svega nekoliko godina - 2022. Ustav i 2023. pravosudni zakoni, i to u inkluzivnom i u svemu uzornom procesu u kome:

• se imalo u vidu da Evropska unija nije preporučila “jednu tačku ulaska u pravosuđe”.
• su vršene temeljne analize i vođene suštinske rasprave tokom “traganja” za optimalnim rešenjima koja bi bila u skladu sa evropskim standardima, ali i sa pravnom tradicijom i mogućnostima Srbije, kako bi bila primenljiva u realnom životu
• se imalo u vidu da izbor sudija samo među kandidatima koji su završili obuku na Pravosudnoj akademiji ne predstavlja pravni standard u evropskim državama, što uostalom i Venecijanska komisija konstatuje u mišljenju od decembra 2024: “23. Dok evropski standardi naglašavaju važnost obuke, oni ne propisuju posebne detalje o tome kako treba organizovati sistem obrazovanja i obuke sudija i tužilaca, niti uslove pod kojima se takva obuka integriše u proces ulaska u profesije. Ova pitanja spadaju u organizacionu nadležnost i diskreciono pravo pojedinih zemalja. Kao takve, mogućnosti koje su dostupne svakoj zemlji za strukturiranje obuke i određivanje tačaka za ulazak u sudstvo i tužilaštvo su prilično široke.”
• se vodilo se računa o tome da, sve i kad bi takav standard postojao, ukoliko rešenje koje izvire iz pravnog standarda ne bi bilo realno primenjivo u konkretnoj državi i ukoliko bi ono ugrožavalo integritet i nezavisnost sudstva, ono ne bi trebalo da bude ni preporučeno ni prihvaćeno.
• nije predstavljalo ni propust ni grešku to što, prilikom propisivanja uslova za izbor sudija i javnih tužilaca rešenja nisu sadržala zahtev da se stručnost sudije procenjuje isključivo uverenjem o završenoj obuci u Pravosudnoj akademiji. Protiv takvog rešenja već su se odavno izjasnili, između ostalog, Ustavni sud, Vrhovni sud, Visoki savet sudstva, Radna grupa za izradu smernica za reformisanje i razvoj Pravosudne akademije, Radna grupa za izradu analize ustavnog okvira o pravosuđu u Republici Srbiji, gotovo sve sudije. Stav pravne struke zasnovan je na iskustvu i realnom sagledavanju društvenih uslova i trenutnog nivoa pravne kulture u Srbiji.

1. Najnovijim nacrtima Zakona o Pravosudnoj akademiji, uz prateće nacrte izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, menjaju se dve bitne stvari: 1) način procene jednog od kriterijuma za izbor sudija i javnih tužilaca (stručnost i osposobljenost) i 2) subjekt koji vrši procenu tog kriterijuma, tako što se procena izuzima iz nadležnosti Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva i poverava Pravosudnoj akademiji. Tako uostalom Venecijanska komisija i konstatuje, i to kako u Mišljenju od 09.12.2024. godine: “45.... Međutim, poveravanje isključive odgovornosti za ulazak na sudijsku i tužilačku funkciju Akademiji sadrži određene prednosti i može predstavljati poželjnu alternativu”, tako i u Dopunskom mišljenju od 15.06.2026. godine : “22. Međutim, Komisija takođe primećuje da će Akademija, time što postaje isključivi put za ulazak u sudijsku i tužilačku profesiju, steći monopol na obuku kandidata za te funkcije. Ukoliko su prijem na Akademiju, uspešno završavanje njenog programa, rangiranje u okviru Akademije ili dobijanje sertifikata Akademije neophodan uslov za izbor ili imenovanje za sudiju ili javnog tužioca, tada Akademija više nije “samo” obrazovna ustanova, već sastavni deo postupka izbora i imenovanja na sudijske i tužilačke funkcije. Takav razvoj događaja čini njenu nezavisnost od izvršne vlasti i njenu autonomiju u odnosu sa Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaštva - kao i uspostavljanje delotvornih zaštitnih mehanizama (podvuklo Društvo sudija) - još važnijim. Pored toga, mutatis mutandis, treba uzeti u obzir sve standarde koje je Venecijanska komisija razvila u vezi sa imenovanjem sudija.”
2. Društvo sudija primećuje da su upravo političke vlasti, a ne struka, najveći promoteri planiranih zakonskih izmena i Pravosudne akademije kao jedine tačke ulaska u pravosuđe (što obuku završenu na Pravosudnoj akademiji suštinski čini dodatnim uslovom za izbor sudija). Treba se zapitati zašto je to tako, a odgovor se logično i lako sam nameće.
3. Planiranim zakonskim rešenjima pravosudni saveti se lišavaju svoje ustavne nadležnosti da vrše izbor sudija i javnih tužilaca. Pitanja na koja je ukazano su neodvojiv deo izbora sudija i javnih tužilaca i predstavljaju ključne aspekte sudskog i javnotužilačkog sistema, odnosno sistema uređenja jedne od tri grane državne vlasti. Zato ona zahtevaju ne samo pribavljanje mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kojima je Ustav poverio nadležnost izbora sudija i javnih tužilaca, već i široku javnu raspravu.
4. Društvo sudija ocenjuje da proces izmena zakona o sudijama, o javnom tužilaštvu i o Pravosudnoj akademiji zasad ne može dobiti prelaznu ocenu, a da njihova sadržina ne odgovara Republici Srbiji, državi zasnovanoj na vladavini prava, podeli vlasti, nezavisnoj sudskoj vlasti, povinovanju vlasti Ustavu i zakonu i pripadnosti evropskim principima i vrednostima kako je to, između ostalog, zapisano u Ustavu.

Imajući sve navedeno u vidu, Društvo sudija

POZIVA

Ministarstvo pravde da, pre nego što nastavi dalju proceduru, učini dostupnim radne verzije zakona o Pravosudnoj akademiji, sudijama i javnom tužilaštvu i omogući javnu i stručnu raspravu o njima. 

Preuzmite Saopštenje. 

Izvor: Vebsajt Društvo sudija, 15.07.2026.
Naslov: Redakcija