PRAVILNIK O OBAVEZAMA OPERATORA KOJI PRENOSI USLUGE SA DODATOM VREDNOŠĆU I PRUŽAOCA USLUGA SA DODATOM VREDNOŠĆU: Predviđena obaveza da pružalac ovakve usluge mora krajnjeg korisnika (bez naplate dodatnih troškova) da obavesti i o svakom iznosu većem od 1.000 dinara (uključujući PDV) potrošenom za slanje poruka, odnosno nakon deset poslatih/primljenih poruka za konkretnu uslugu određenog pružaoca usluge, “u zavisnosti od toga koja okolnost pre nastupi”. Ova obaveza ne važi samo u slučaju plaćanja komunalnih usluga - poput parkinga, gradskog prevoza i slično

Za razliku od usluge parkiranja, za koju potrošač tačno zna koliko košta kada Parking servisu pošalje SMS poruku, neke druge poruke koje spadaju u "usluge sa dodatom vrednošću", tarifiraju se znatno više i to tako da korisnik na mesečnom nivou može da dobije telefonski račun uvećan i za nekoliko hiljada dinara. Novi Pravilnik o obavezama operatora koji prenosi usluge sa dodatom vrednošću i pružaoca usluga sa dodatom vrednošću ("Sl. glasnik RS", br. 30/2025 - dalje: Pravilnik) RATEL-a, koji stupa na snagu 14. aprila, dodatno definiše obaveze koju ima firma - pružalac ovakvih usluga, kao i mobilni operator preko kojeg ta firma komunicira sa potrošačima.

Teško da postoji ijedan dugogodišnji korisnik mobilnog telefona kojeg, bar jednom, nije neprijatno iznenadio dodatni nepoznat trošak na mesečnom računu, koji neretko ume da premaši i hiljadu, dve dinara. Mobilni operatori u tom slučaju potrošaču objašnjavaju da su oni samo “posrednici” između njih i firme koja pruža takvu vrstu usluge. Da li će novi pravilnik koji je doneo Savet Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) ovu situaciju popraviti, bar kada je reč o upozorenju potrošača?

Usluge sa dodatom vrednošću (Value Added Services - VAS) su šarenolike - od već pomenutog plaćanja parkinga, preko raznih zabavnih sadržaja poput kvizova, horoskopa, reklama koje nam stižu na mobilni telefon, igara na sreću…

“Usluga sa dodatom vrednošću je usluga koja se pruža putem javnih komunikacionih mreža i usluga korišćenjem posebnih brojeva ili kodova koji se koriste direktno ili indirektno preko aplikacije, i koja se tarifira na poseban način, a u svrhu pribavljanja unapred određenih dodatnih sadržaja i/ili usluga i naplaćuje preko računa za elektronske komunikacione usluge”, stoji u Pravilniku.

Ove takozvane VAS poruke najlakše se mogu prepoznati po tome što, po pravilu, pristižu sa brojeva koji sadrže četiri cifre, a cena im, često, premašuje stotinu dinara.

U ovu vrstu usluga spadaju i određeni pozivi, poput - usluga podrške korisnicima.

Do sada je ovakvim pravilnikom bilo definisano da firma koja pruža ovu vrstu usluge mora krajnjeg korisnika da obavesti o svakom iznosu većem od 1.000 dinara (uključujući PDV) potrošenom za poziv prema broju ili da prekine poziv kada njegovo trajanje dostigne deset minuta za konkretnu uslugu.

Sada je predviđena i obaveza da pružalac ovakve usluge mora krajnjeg korisnika (bez naplate dodatnih troškova) da obavesti i o svakom iznosu većem od 1.000 dinara (uključujući PDV) potrošenom za slanje poruka, odnosno nakon deset poslatih/primljenih poruka za konkretnu uslugu određenog pružaoca usluge, “u zavisnosti od toga koja okolnost pre nastupi”. Ova obaveza ne važi samo u slučaju plaćanja komunalnih usluga - poput parkinga, gradskog prevoza i slično.

I dalje stoji obaveza da pružalac ovakve usluge mora korisnika da obavesti o posebnim oblicima plaćanja usluge, i to pre njenog aktiviranja, kako i da mu omogući prekid korišćenja usluge u bilo kom trenutku.

Usluga sa dodatom vrednošću “ne sme da naruši privatnost krajnjeg korisnika niti da izazove nepotreban strah, zabrinutost ili patnju krajnjeg korisnika”.

“Usluga kojom se od krajnjeg korisnika traže određeni lični podaci, mora da bude u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti”, stoji u Pravilniku.

Takođe, ovakvom uslugom ne sme da se omogući obmanjivanje krajnjeg korisnika pružanjem pogrešnih, nepotpunih ili drugih netačnih informacija koje ga mogu dovesti u zabludu, niti prikrivanje informacija koje su krajnjem korisniku potrebne za donošenje odluke o korišćenju usluge.

“Pružanju usluge mora prethoditi unos lozinke (OTP - One Time Password), što predstavlja pouzdan dokaz o datom pristanku krajnjeg korisnika da koristi uslugu”, jedna je od novina u novom Pravilniku.

Radi dodatne zaštite krajnjeg korisnika, operator mora da ponudi mogućnost da se na zahtev krajnjeg korisnika postavlja ograničenje za SIM karticu (tzv. SIM-barring), koje podrazumeva blokadu (zabranu) korišćenja određene usluge ili određenog opsega iz Plana numeracije koji je namenjen za usluge.

“Ograničenje se može ukloniti samo na zahtev krajnjeg korisnika”, pojašnjava se u Pravilniku.

 Šta spada pod “usluge sa dodatom vrednošću”.

 To su, prema definiciji iz pravilnika, između ostalog, sledeće usluge:

 1) usluge podrške korisnicima;

 2) isporuka sadržaja za decu;

 3) isporuka sadržaja za odrasle;

 4) medijske usluge;

 5) usluge marketinga;

 6) usluge prikupljanja sredstava za humanitarne svrhe;

 7) igre na sreću;

 8) glasanje;

 9) zabavni sadržaji;

 10) naplata komunalnih usluga koje se ostvaruju slanjem i primanjem jedne poruke (npr. usluge parkiranja, gradskog prevoza….);

 11) autorizacija pristupa;

 12) informisanje korisnika usluge o statusu njegovih usluga;

 13) naručivanje roba i zakazivanje usluga, ukoliko se plaća uz račun za elektronsku komunikacionu uslugu i dr.

Izvor: Vebsajt N1, 13.04.2025.
Naslov: Redakcija