ZAKON O UREĐENJU SUDOVA: Postupak prijema sudijskih pomoćnika putem javnog konkursa

Po završenom pravnom fakultetu i položenom pravosudnom ispitu, pravnicima stoji na raspolaganju, između ostalog, zaposlenje u sudovima na radnom mestu sudijskog pomoćnika. Zakon o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 10/2023) kategoriše sudijske pomoćnike u tri grupe:

• sudijski saradnik (zvanje koje se može steći odmah po položenom pravosudnom ispitu),
• viši sudijski saradnik (zvanje koje se može steći uz radno iskustvo u pravnoj struci od najmanje dve godine nakon polaganja pravosudnog ispita) i
• sudski savetnik (zvanje koje se može steći uz radno iskustvo u pravnoj struci koje je potrebno za izbor sa sudiju višeg suda, odnosno radno iskustvo od najmanje 6 godina po položenom pravosudnom ispitu).

U Vrhovnom sudu postoji i posebna kategorija - savetnika Vrhovnog suda (koje zvanje može steći sudski savetnik sa najmanje devet godina radnog iskustva u pravnoj struci nakon položenog pravosudnog ispita, od kojih najmanje šest godina u pravosuđu). Kako su sudijski pomoćnici u režimu državnih službenika, ova zvanja se upodobljavaju zvanjima iz Zakona o državnim službenicima("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018, 157/2020, 142/2022, 13/2025 - odluka US i 19/2025), pa se zvanje sudijskog saradnika upodobljava zvanju savetnika, zvanje višeg sudijskog saradnika upodobljava zvanju samostalnog savetnika, a zvanje sudskog savetnika (i savetnika Vrhovnog suda) upodobljava zvanju višeg savetnika.

Radni odnos u sudovima u Republici Srbiji na radnom mestu sudijskog pomoćnika je moguće zasnovati na određeno i neodređeno vreme. Postoji nekoliko načina za popunjavanje radnih mesta sudijskih pomoćnika, to su: premeštaj unutar istog suda, preuzimanje po osnovu sporazuma o preuzimanju iz drugog državnog organa, na osnovu sprovedenog internog konkursa i na osnovu izbora na javnom konkursu.

U ovoj pravnoj temi će biti obrađen isključivo prijem sudijskih pomoćnika u radni odnos putem javnog konkursa, o čemu je svakako potrebno više informacije u odnosu na ostale načine.

Javni konkurs za popunjavanje radnog mesta se objavljuje na internet stranici suda, internet stranici Službe za upravljanje kadrovima, portalu e-uprave, oglasnoj tabli suda, internet stranici i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.

Sam obrazac prijave zahteva popunjavanje velikog broja podataka, iz tog razloga je potrebno prvo pažljivo pročitati ceo obrazac do kraja pre popunjavanja. Takođe, treba obratiti pažnju i na način popunjavanja, da li za konkretno polje treba odgovoriti zaokruživanjem broja odgovora ili precrtavanjem kvadratića. Ovaj deo postupka konkursa je od izuzetne važnosti, jer će nepotpune, neblagovremene, nedopuštene ili nerazumljive prijave na konkurs biti odbačene, na koju odluku je moguće uložiti žalbu.

Tekst konkursa sadrži pitanje da li je kandidat već učestvovao na nekom konkursu radi zasnivanja radnog odnosa u državnim organima u prethodne 2 godine, u kom slučaju kandidat ima mogućnost da svoj prethodni rezultat provere opštih kompetencija koristi u okviru ovog konkursa, u kom slučaju je potrebno dostaviti dokaz o učestvovanju na prethodnom konkursu i o postignutim rezultatima. Takođe, kandidat može priložiti i sertifikat o poznavanju rada na računaru, čime se može osloboditi od polaganja jednog od delova javnog konkursa. Takođe, rezultat provere ponašajnih kompetencija će biti preuzet radi provere u okviru ovog konkursa ukoliko je kandidat već učestvovao na konkursu za rad u držanim organima u prethodne dve godine.

Prilikom popunjavanja obrasca za konkurs kandidat može izabrati da sud pribavi dokaze o ispunjenosti uslova za zasnivanje radnog odnosa (što je svakako jednostavnija opcija, naročito imajući u vidu obim potrebne dokumentacije i kratke rokove sprovođenja konkursa) ili može izabrati da sam dostavi dokaze o ispunjenosti uslova. Ukoliko kandidat ne dostavi potrebne dokaze u toku izbornog postupka biva obavešten da je isključen iz daljeg izbornog postupka.

Nakon uspešne prijave, kandidat dobija obaveštenje o uspešnoj prijavi na javni konkurs uz obaveštenje o šifri pod kojom učestvuje u javnom konkursu. Kandidat se blagovremeno obaveštava o vremenu i mestu provere kompetencija za zasnivanje radnog odnosa, na način koji je izabrao prilikom popunjavanja prijave na konkurs.

Prva faza provera kompetencija potrebnih za zasnivanje radnog odnosa otpočinje proverom opštih funkcionalnih kompetencija za rad u državnim organima. Ova znanja su potrebna za rad u svim državnim organima, te se i sama pitanja ne razlikuju prema radnom mestu državnog službenika za koje je podneta prijava. Kandidat može pronaći pitanja za proveru znanja iz ove faze provere kompetencija na internet stranici suda za koji konkuriše.

Drugi deo provere opštih funkcionalnih kompetencija se tiče provere poslovne komunikacije, koje primere pitanja, ne i bazu, kandidat može pronaći na internet stranici suda za koji konkuriše. Pitanja su uopštena, tiču se poznavanja pravila pravopisa, prihvatljivog ponašanja i načina oblačenja u poslovnom okruženju.

U okviru provere opštih funkcionalnih kompetencija se vrši provera poznavanja rada na računarima - digitalna pismenost, koja važi samo za kandidate koji prilikom prijave na konkurs nisu dostavili dokaz o posedovanju odgovarajućeg sertifikata za rad na računarima (Word, Excel, Windows, Internet).

Nakon uspešnog polaganja prvog dela provera kompetencija sledi druga faza, provera posebnih funkcionalnih kompetencija, koja se razlikuje za svako pojedinačno mesto državnog službenika za koje je objavljen javni konkurs. Takođe, sama znanja koja se proveravaju se razlikuju i prema samom sudu, tako da će se npr. razlikovati provera znanja za Privredni sud i Viši sud, a o čemu kandidat treba naročito da vodi računa prilikom pripreme. Po pravilu, sama baza pitanja je objavljena na internet stranici suda koji je objavio javni konkurs, gde kandidat može pronaći listu pitanja koje treba spremiti za polaganje ove faze konkursa. Nakon pisanog dela ove faze konkursa sledi usmeno ispitivanje od strane članova komisije, koje se tiče poznavanja Sudskog poslovnika i Zakona o uređenju sudova, te rada u sudovima uopšte, odnosno konkretnog suda za koji kandidat konkuriše.

Po uspešnom sprovođenju druge faze provere kompetencija, sledi treća faza - provera ponašajnih kompetencija, koja se sprovodi u zgradi Službe za upravljanje kadrovima u Beogradu. Ova faza je u neku ruku najsloženija, jer se sastoji iz niza testova. Kandidat u ovoj fazi radi testove na računaru, koji imaju ograničeno vreme i sastoje se od testa inteligencije i testa ličnosti. U ovoj fazi je naročito značajno slušati i primeniti savete i uputstva zaposlenih u Službi za upravljanje kadrovima, jer se testovi sastoje od izuzetno velikog broja pitanja i ograničenog vremena. Testovi inteligencije proveravaju inteligenciju kandidata u pogledu dovršavanja slike koja nedostaje u nizu slika i dovršavanja niza brojeva. U okviru ove faze provere kompetencija se obavlja i razgovor sa psihologom, koji postavlja različita pitanja, od rešavanja konflikata, preko nezakonitog rada kolega, borbe sa pritiskom posla i druga pitanja.

Nakon sprovedene treće faze javnog konkursa sledi četvrta, razgovor sa komisijom. U okviru ove faze izborna komisija postavlja pitanja kandidatu koja se tiču rada u konkretnom sudu, posebnim obavezama suda predviđenim zakonom, kao što je izborni postupak, načinom i vremenom rada suda, te da li je kandidat spreman da se uklopi u rad u ovakvom organu. Ovo ja naročito značajno u tzv. izbornim sporovima (koji su u nadležnosti Upravnog suda i viših sudova), a u kojima su rokovi izuzetno kratki, računaju se na sate, te je izvesno postojanje prekovremenog rada radi postupanja u ovakvim predmetima. Takođe, u zavisnosti od konkretnog suda za koji kandidat konkuriše mogu se pojaviti drugačije specifičnosti rada.

Po obavljenoj četvrtoj, poslednjoj fazi javnog konkursa, konkursna komisija dostavlja listu kandidata koji ispunjavaju merila propisana za izbor, na osnovu koje je predsednik suda dužan da u roku od 15 dana primi u radni odnos kandidata, odnosno kandidate, sa najboljim rezultatom merila za izbor. Istovremeno, na internet stranici suda i službe za upravljanje kadrovima, se objavljuje spisak kandidata koji su izabrani. Rešenje o prijemu u radni odnos se dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u javnom konkursu. Svaki učesnik konkursa ima pravo da izjavi žalbu u roku od 8 dana od dana prijema rešenja. Žalbeni razlozi su da kandidat koji je izabran u okviru konkursnog postupka ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.

Izabrani kandidat je dužan da stupi na rad u roku od 8 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, ukoliko mu predsednik suda, iz opravdanih razloga, ne odredi duži rok. Ukoliko izabrani kandidat ne stupi na rad u određenom roku, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos nije doneto, te može biti izabran kandidat sa liste kandidata sa sledećim najboljim rezultatom.

Izvor: Vebsajt Asocijacije sudijskih pomoćnika, Uroš Jevtić, 6.11.2025.
Naslov: Redakcija