NACRT ZAKONA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA: Biće neophodna saglasnost Ministarstva finansija na predložena javno-privatna partnerstva i koncesione projekte vrednosti veće od šest milijardi dinara

Javno-privatno partnerstvo je način, kaže sama Vlada, da država izbegne zaduživanje za izgradnju javne infrastrukture ili poboljšanje javnih usluga. Umesto toga, novac se obezbeđuje kroz partnerstvo sa privatnim kapitalom. U Srbiji je ovo pitanje zakonski regulisano od kraja 2011, dok je propis o koncesijama usvojen 2003. godine. Vlada je sada pripremila Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.

Javna rasprava traje do 19. avgusta. Zakon se menja kako bi se uskladio sa evropskim direktivama, ali i da bi se obezbedila jača uloga Ministarstva finansija. Pre svega u procesu odobravanja i ugovaranja javno-privatnog partnerstva.

Ubuduće će tako biti neophodna saglasnost Ministarstva finansija na predložena javno-privatna partnerstva i koncesione projekte vrednosti veće od šest milijardi dinara. To bi trebalo da garantuje veću fiskalnu kontrolu. Decentralizovan način odlučivanja ostaje u slučaju manjih, lokalnih projekata.

“Porast zahteva za analizom fiskalnog uticaja, povezano sa potrebama za novom javnom infrastrukturom u Republici Srbiji doprineo je razmatranju mogućnosti balansiranja potreba privatnog finansiranja projekata javne infrastrukture”, obrazlažu se izmene.

Potrebno je rešenje, kako se vidi, jer nedostaje javno finansiranje i nedovoljna su državna sredstva. I to da se razvijaju putna i komunalna infrastruktura, vodovodna mreža i upravljanje otpadnim vodama, sistemi daljinskog grejanja i snadbevanja električnom energijom.

“Indirektni benefit će postojati, s obzirom na uvođenje analize fiskalnog uticaja, potencijalno će biti sačuvana na bolji način sredstva poreskih obveznika od plaćanja negativnih posledica neprihvatljivih JPP projekata, koji neće dobiti saglasnost Ministarstva finansija”, uveravaju predlagači.

Jedna od efekata bi moglo da bude i osnivanje novih firmi. Zakon, kao i dosad, predviđa obavezu osnivanja društva za posebne namene radi svakog projekta.

“I to kao društva kapitala, imajući u vidu da je javnom partneru neophodno da ima potpuno odgovornog privatnog partnera registrovanog u skladu sa propisima Republike Srbije, sa isključivom obavezom realizacije JPP projekta”, objašnjeno je uz nacrt zakona.

U predloženom propisu malo je drugačije nego do sada precizirana koncesija za javne radove, odnosno javne usluge.

“Koncesija za javne radove je javni ugovor čiji je predmet izvođenje radova, projektovanje i izvođenje radova, izgradnja, rekonstrukcija, upravljanje ili održavanje javne infrastrukture ili drugog objekta od javnog značaja. Kada se naknada sastoji od prava na korišćenje izvedenih radova ili od tog prava zajedno sa plaćanjem, uz prenos operativnog rizika na koncesionara”, stoji u nacrtu.

Koncesija za javne usluge je javni ugovor čiji je predmet pružanje i upravljanje uslugama od javnog značaja. Naknada se sastoji od prava na korišćenje usluga, naplatu od korisnika ili ostvarivanje prihoda po drugom ugovorenom osnovu. Ili od tog prava zajedno sa plaćanjem, uz prenos operativnog rizika na koncesionara.

Za razliku od prethodnog rešenja, nacrt sada ne daje iste mogućnosti “javnom telu”, onome koje bira privatnog partnera, kada je reč o konzorcijumu. Ne predviđa se da može da ograniči broj članova konzorcijuma ili strukturu konzorcijuma i odgovornosti njegovih članova.

Ne pominje se ni da može ograničiti promene u strukturi konzorcijuma. To bi bila zamena članova, pripajanje ponuđača konzorcijumu ili spajanje konzorcijuma.

Kada je reč o roku na koji se bira privatni partner, on je ostao isti. On ne može biti kraći od pet, ni duži od 35 godina. Nema nastavka ovog člana važećeg zakona “uz mogućnost da se nakon isteka ugovorenog perioda zaključi novi ugovor uz izbor privatnog partnera na način i u postupku propisanom ovim zakonom”.

Stručni tima se pominje i u važećem zakonu. U novom nacrtu, međutim, on je detaljnije opisan. Javno telo je dužno da ga formira pre izrade predloga projekta JPP.

“Stručni tim javnog tela pruža stručnu podršku javnom telu u pripremi, strukturiranju, proceni opravdanosti, odobravanju, ugovaranju i praćenju realizacije projekta javno-privatnog partnerstva”, piše u nacrtu. “Stručni tim javnog tela ima najmanje tri člana, od kojih najmanje jedan član mora biti službenik za javno-privatno partnerstvo i koncesije”.

Ako javno telo nema zaposlenog koji ispunjava uslove, za člana stručnog tima može se angažovati neko ko nije zaposlen. Pod uslovom da nije u sukobu interesa u odnosu na konkretan projekat. To što će imenovati službenika za javno-privatno partnerstvo ne isključuje pravo institucije da angažuje i savetnike. Naravno kroz javne nabavke. Oni bi trebalo da poseduju specijalistička znanja neophodna za pripremu, ugovaranje i realizaciju projekta JPP, odnosno koncesije.

Izbor privatnog partnera za projekat JPP bez elemenata koncesije se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke. Javne nabavke obavlja komisija za javnu nabavku. Stručni tim može da obavlja posao komisije za javnu nabavku, ako je njegov sastav usklađen sa uslovima propisanim zakonom. I ako je najmanje jedan član stručnog tima službenik za javne nabavke.

Da se vratimo na službenika za JPP i koncesije. Zakon predviđa uslove koje će morati da ispuni.

Očekuje se visoko obrazovanje u obimu od najmanje 240 ESPB bodova. Da ima najmanje tri godine radnog iskustva na pravnim, ekonomskim, finansijskim… poslovima. Konačno da ima položen ispit za službenika za JPP i koncesije.

To znači da će se utvrditi i gradivo i način na koji će ispit polagati. Program će propisivati ministar nadležan za poslove privrede. Kao i sastav i način rada ispitne komisije, obrazac i sadržinu uverenja o položenom ispitu.

Valja napomenuti da će obaveza da stručni tim ima najmanje jednog službenika za JPP i koncesije važiti godinu dana nakon početka primene zakona.

Komisija za javno-privatno partnerstvo će sprovodi ispit za budućeg službenika, ali i voditi njihov registar.

Deo koji autori ističu kao jedan od najvažnijih je obaveza da partnerstvo proceni Ministarstvo finansija.

“Komisija daje pozitivno mišljenje na predlog projekta JPP, odnosno predlog koncesionog akta ako su ispunjeni kriterijumi u skladu sa ovim zakonom”, navodi se u nacrtu. “Komisija, pre davanja mišljenja na predlog projekta JPP, obavezno pribavlja prethodno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija. Ako je procenjena vrednost projekta JPP bez elemenata koncesije, odnosno procenjena vrednost koncesije, veća od šest milijardi dinara”.

Ministarstvo daje mišljenje na osnovu finansijskih obaveza javnog tela. Ulogu će imati i budžetske i fiskalne projekcije.

Nacrt predviđa i kaznene odredbe. Za kršenje obaveza propisanih zakonom predviđena je novčana kazna od 100.000 do milion dinara. Ovo je kazna za pravno lice, bilo na strani javnog ili privatnog partnera.

Odgovorni u toj firmi, instituciji, može da očekuje kaznu od 30.000 do 80.000 dinara. Ukoliko je prekršilac državna institucija, odnosno pokrajinska ili lokalna, odgovorni u njoj može da očekuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara.

Nacrt zakona predviđa da je rok zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka - tri godine. I to od dana kada je učinjen prekršaj.

Izvor: Vebsajt Forbes Srbija, Aleksandra Bulatović, 07.08.2026
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija