UGOVORI I SPORAZUMI NEOPHODNI PRE OSNIVANJA STARTUP-A

Statistički gledamo većina startup-a osuđena je na propast. Neretko zbog nedovoljne informisanosti naročito u pogledu načina finansiranja odnosno investiranja, ali i po pitanju drugih segmenata i zbog toga što nisu svoje odnose regulisali određenim sporazumima/ugovorima na vreme, a što može da se ispostavi kao loša praksa kada do određenih nesuglasica i problema naknadno dođe. Zbog ovoga, odlučili smo se da se više posvetimo temi startup-a, naročito onima koji su okrenuti IT industriji i posebno u pogledu odnosa među licima koja su akteri neke od početnih faza prilikom pokretanja startup-a i/ili onih koji će se naknadno pojaviti.

Pismo namere (Letter of Intent tzv. LoI) - Pismo o namerama nije zakonski obavezan, ali je jako poželjan i koristan. To je neformalan sporazum, ugovor ili čak može se reći predugovor koji omogućava potencijalnim poslovnim partnerima da unapred definišu osnovne smernice svojih budućih poslovnih odnosa, s ciljem da se izbegnu komplikacije u slučaju da se poslovna ideja pokaže uspešnom.

Ovo je izuzetno koristan instrument, jer omogućava testiranje same osnovne ideje, definisanje narednih koraka ka njenoj realizaciji, ali i proveru posvećenosti i ozbiljnosti onih koji bi trebalo da učestvuju u njenoj implementaciji. Njime možete definisati sve što kasnije možete preneti na osnivački akt firme, kao što je npr. ko će biti osnivači, koji će biti njihovi udeli, kupovinu domena, vlasnika budućeg projekta (ako je projekat već započet), itd.

Kako potencijalni poslovni partneri ili budući vlasnici nisu još osnovali svoj startup pa on ne postoji kao pravno lice, ovim dokumentom se definišu unapred buduća prava, obaveze i odgovornosti koji se mogu preneti na buduće osnovani startup.

Sporazum među članovima startup-a

Prilikom sastavljanja dokumenata pre ili tokom osnivanja startup-a jako je korisno da imate sporazum među članovima startup-a. Ovaj dokument pandan ne pismu namera u fazi pre osnivanja startup-a. Njegova svrha je slična, ali sadržina se razlikuje obzirom na novonastale odnose, prava, obaveze i odgovornosti koje se javljaju nakon osnivanja startu-a. Ovaj sporazum nije zakonski obavezan, ali je od izuzetnog značaja za odnose među članovima i odnose članova i investitora tokom postojanja i rada startup-a. Nebrojeno je situacija kada su se sudski sporovi pokretali upravo u onom polju, a sve jako otežava ako ovi odnosi nisu precizno definisani unapred sporazumom. Sve ovo stavlja vas u nezavidan položaj da strepite od sudske odluke i stava suda, što povlači i mnoge finansijske posledice. Zato je mnogo pametnije, efikasnije i ekonomičnije ovo sve predvideti unapred kada su odnosi među članovima i investitorima dobri i kada će se do dogovora oko ovih pitanja mnogo lakše doći.

Sporazum o međusobnim odnosima između članova nemojte mešati sa osnivačkim aktom. Osnivački akt je zakonski obavezan dokument i bez njega pred državnim organima ne može osnovati svoj startup, ali njegova svrha je sasvim drugačija i on sadrži samo površno elemente koji su neophodni državnim organima kako bi Vas uveli u svoje registre i procedure rada.

Ovaj sporazum definisan je i našim Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021), i jako je čest u praksi naših kompanija, naročito kod startup kompanija, upravo zbog njihove specifičnosti nastanka i rada.

Pravna forma startup-a

O ovome je već bilo više reči u pravnim blogovima Osnivanje startup kompanije u Srbiji – prvi koraci i Kakva “firma” vam je potrebna za obavljanje delatnosti?

Međutim, ono što je najčešće u praksi je da se startup u Srbiji osniva uglavnom u pravnoj formi DOO, a jako retko u formi preduzetnika. Postoje i opcije da se startup osnuje i u drugoj državi pa se u Srbiji reguliše rad na treći način.

Vesting - Vesting je koristan instrument za startape koji žele da osiguraju da se udeli dodele na pravičan način i da ključni ljudi ostanu posvećeni razvoju i uspehu kompanije, bez obzira na to koliko vremena je prošlo od početka njihovog angažovanja.

To je proces koji se često koristi u startapima kako bi se motivisali osnivači, zaposleni i ključni saradnici da ostanu angažovani i posvećeni dugoročnom uspehu kompanije. U osnovi, vesting se odnosi na raspodelu vlasničkih udela (najčešće u obliku akcija ili udela) koja se postepeno stiče tokom određenog vremenskog perioda. To znači da oni koji dobijaju udela u startapu ne postaju automatski njihovi vlasnici, već stiču pravo na njih tek nakon što prođe određeni vremenski period i ispunjeni su određeni uslovi.

U startapima, vesting se koristi kako bi se osigurala dugoročna posvećenost ključnih članova tima. Drugo, zaposleni koji dobijaju opcije na akcije takođe često podležu vesting aranžmanima. Treće, vesting takođe pomaže u smanjenju mogućih nesuglasica među osnivačima, zaposlenima i investitorima. Pored toga, vesting može biti koristan i u situacijama kada firma prođe kroz promene, kao što su prodaja ili preuzimanje.

Ostali ugovori pre osnivanja ili prilikom osnivanja startup-a

Ovi ugovori nije prisutni kod svih startup kompanija, ali se često pojavljuju, pa ćemo pomenuti neke od njih i reći nešto više o njima

Ugovori sa korisnicima - U većini slučajeva, startapi koji razvijaju aplikacije za pristup putem interneta (remote access) sklapaće tzv. cloud ugovore sa svojim korisnicima. Ovo je važno napomenuti jer se cloud ugovori značajno razlikuju od ugovora o pružanju profesionalnih usluga, jer u ovom slučaju ne dolazi do prenosa vlasništva nad intelektualnom svojinom, niti do dodeljivanja licence (najčešće ToU ili ToS). Ova vrsta ugovora uglavnom definiše prava korišćenja licence, privatnost i zaštitu podataka, uslove plaćanja, održavanje, odgovornosti, intelektualnu svojinu itd.

Opšti uslovi korišćenja (click-wrap ili browse wrap ugovori) – ovo je ugovor ili pravilnik koji je javno dostupan i koji na jedinstven način reguliše odnos sa većim brojem korisnika i sve specifičnosti koje se odnose na korišćenje Vašeg sajta. Međutim, ovo se ne odnosi samo na korišćenje sajta, već sve češće ovim pravilnikom reguliše se i način korišćenja usluga koje se putem sajta pružaju ili kupovina proizvoda koje se kupuju putem sajta.

Svrha ovog pravilnika je zaštita Vašeg poslovanja, sadržaja koji se na sajtu objavljuje, zaštita Vaših prava i obaveza, ali i zaštita Vaših korisnika i sadržaja koji oni mogu postavljati na Vašem sajtu.

Za razliku od Politika privatnosti koje su obavezne na sajtu, ovaj dokument nije obavezan, ali je prilično koristan jer na jedinstven način reguliše prava, obaveze i odgovornosti odnosno Vaš odnos sa klijentima, i smanjuje rizik od neprijatnih situacija na koje možete da naiđete u budućnosti sa klijentima.

Ugovor o poverljivosti (NDA) – Ovaj ugovor je jedan od obaveznih ugovora koje morate imati kako bi ste njime uredili odnose sa osnivačima, poslodavca i zaposlenih u startup-u, odnose sa ugovaračima odnosno eksternim saradnicima i sa svim trećim licima. Ovaj ugovor ima ključnu ulogu u zaštiti najvrednijih resursa vašeg poslovanja. S obzirom na to da može odlučiti o budućnosti vaše firme, njegov značaj je neprocenjiv.

Osim ovih, postoji niz drugih dokumenata koji se mogu pojaviti u poslovanju startup-a ali ovde smo govorili nešto više samo o nekim osnovnim ugovorima/ sporazumima/pravilnicima. U nekom od narednih blogova biće reči i o drugim aspektima i dokumentima koji su bitni za svaki ili pojedine startupe.

Zaključak

Nedostatak informacija o svojim pravima i pogodnostima često vodi do najčešćih, a ujedno i najskupljih grešaka. Zbog toga je ključno da se unapred informišete i osigurate adekvatno znanje. Preporučuje se da formalno i detaljno uredite sve odnose dok su međusobni odnosi još uvek dobri, kako biste zaštitili sebe i svoj startup od potencijalnih problema u budućnosti.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Tamara Sićević, advokat, 08.12.2024.
Naslov: Redakcija