PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENjE JAVNIH DOBARA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 49/19 i 92/23), u članu 37. stav 2. menja se i glasi:

“Izuzetno, za električnu energiju osnovica naknade je:

1) utrošena električna energija koja se utvrđuje u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije izražena u kWh za isporučenu količinu električne energije kupcu proizvođaču;

2) procenjena količina električne energije koju operator sistema dostavlja snabdevaču za određeni obračunski period, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast energetike.ˮ

Član 2.

U članu 39. stav 3, menja se i glasi:

“Količina električne energije koja je osnovica za utvrđivanje naknade iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu očitane potrošnje preko mernih uređaja na mestu primopredaje, odnosno na osnovu procenjene potrošnje električne energije od strane operatora sistema za određeni obračunski period u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i propisima donetim na osnovu tog zakona.”

U stavu 13. posle reči: “kupcimaˮ dodaju se zapeta i reči: “odnosno procenjene količine električne energijeˮ.

Član 3.

U članu 58. stav 4. reči: “put, odnosno vlakaˮ zamenjuju se rečima: “osim vlakaˮ.

Član 4.

U članu 88. stav 11. menja se i glasi:

“Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.ˮ

Stav 12. briše se.

Član 5.

U članu 93. stav 9. menja se i glasi:

“Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.ˮ

Stav 10. briše se.

Dosadašnji stav 11. postaje stav 10.

Član 6.

U članu 103. stav 1. posle reči: “ministarstvuˮ dodaju se zapeta i reči: “a za ribarsko područje koje se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine nadležnom pokrajinskom organu,ˮ.

Član 7.

U članu 105. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

“2) vikendice i druge nekomercijalne objekte za odmor na teritoriji zaštićenog područja;ˮ.

Član 8.

U članu 108. stav 6. menja se i glasi:

“Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine (za nacionalni park i kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine autonomne pokrajine (za nacionalni park i kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade a nalazi se na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno kada je proglašeno aktom nadležnog organa autonomne pokrajine), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom jedinice lokalne samouprave).”

Dodaje se stav 7, koji glasi:

“Žalba iz stava 6. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.”.

Član 9.

U članu 109. stav 1. tačka 8) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 9), koja glasi:

“9) registrovana aktivna poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju poljoprivredno zemljište u granicama zaštićenog područja.ˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

“Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine (za nacionalni park i kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine autonomne pokrajine (za nacionalni park i kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade a nalazi se na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno kada je proglašeno aktom nadležnog organa autonomne pokrajine), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom jedinice lokalne samouprave).ˮ

Član 10.

U članu 128. stav 5. menja se i glasi:

“Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ

Član 11.

U članu 138. stav 1. posle reči: “aprila” dodaju se reči: “tekuće godineˮ.

Član 12.

U članu 138a stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

“3) udruženje – nedobitna organizacija, crkva i verska zajednica, koje se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija i sl. pri čemu na pravo na ovo oslobođenje ne utiče ostvarivanje drugih vrsta prihoda koji nisu poslovni;ˮ.

Član 13.

U članu 141. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

“Izuzetno, od stava 2. ovog člana, u slučaju da se težina guma – spoljnih pneumatika na vozilima ne može utvrditi, osnovica za obračun naknade iznosi 3% od težine uvezenih ili proizvedenih vozila.

Izuzetno, od stava 2. ovog člana, u slučaju da se težina akumulatora ili startera koje su sastavni deo proizvedenih ili uvezenih vozila iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi, osnovica za obračun naknade iznosi 1,5% od težine uvezenih ili proizvedenih vozila.ˮ

Član 14.

U članu 144. stav 4. menja se i glasi:

“Obvezniku naknade koji nije dostavio Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj o količini uvezenih proizvoda iz stava 3. ovog člana, Agencija će na osnovu carinske isprave utvrditi količine uvezenih proizvoda, sačiniti godišnji izveštaj i dostaviti ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, osim za obveznika – uvoznika proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakona.ˮ

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

“Agencija za zaštitu životne sredine će dostaviti republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine spisak obveznika koji nisu dostavili godišnji izveštaj iz stava 3. ovog člana, radi postupanja inspekcije po članu 274. stav 1. ovog zakona.”

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Član 15.

Član 150. menja se i glasi:

“Član 150.

Naknada za ambalažu se utvrđuje za ambalažu ili upakovan proizvod prema vrsti (papir/karton, plastika, staklo, metal, drvo i ostalo) i količini ambalaže.

Naknada se obračunava prema preovlađujućem materijalu u sastavu ambalaže ili njene komponente ili upakovanog proizvoda, i to:

1) na različite materijale od kojih je sačinjena višeslojna ambalaža koji se ne mogu fizički odvojiti ili izdvojiti;

2) na delove od kojih je izrađena ambalaža ili njena komponenta koji se ne mogu fizički odvojiti ručno ili jednostavnim fizičkim putem.

Naknada se obračunava za svaku komponentu ambalaže ili upakovanog proizvoda koja se može odvojiti ručno ili jednostavnim fizičkim putem.

Naknada za ambalažu se obračunava prema nameni ambalaže bez obzira da li se koristi za jednokratnu ili višekratnu upotrebu.

Naknada za ambalažu obračunava se prema ispunjenosti nacionalnih ciljeva upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, i to:

1) opštih ciljeva za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada bez obzira na vrstu ambalaže;

2) specifičnih ciljeva za reciklažu ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže.

Naknadu iz stava 5. ovog člana čini zbir naknade za opšte ciljeve za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada i naknade za specifične ciljeve za reciklažu po vrstama ambalaže:

Naknada = naknada (opšti ciljevi) + naknada (specifični ciljevi)

Obračun naknada za opšte i specifične ciljeve vrši se prema sledećim formulama:

1) opšti ciljevi za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada:

naknada (opšti ciljevi) ponovno iskorišćenje = N x (PI - (Opi+ΣORi)), pri čemu je: PI = cPI x T;

naknada (opšti ciljevi) reciklaža = N x (R – ΣORi) gde je R = cR x T;

gde je:

N = koeficijent naknade za ponovno iskorišćenje i reciklažu 1 kg ambalažnog otpada, izražen u dinarima;

sPI = procenat ponovnog iskorišćenja ambalažnog otpada utvrđen kao opšti cilj za svaku godinu;

sR = procenat reciklaže ambalažnog otpada utvrđen kao opšti cilj za svaku godinu;

R = količina ambalažnog otpada koju je neophodno reciklirati prema opštem cilju izražena u kilogramima;

PI = količina ambalažnog otpada koju je neophodno ponovno iskoristiti;

OPi = ukupna količina ambalažnog otpada koji je ponovno iskorišćen, izražena u kilogramima;

ΣORi = ukupna količina ambalažnog otpada koji je recikliran, izražena u kilogramima (i = staklo, papir/karton, metal, plastika, drvo, kao i/ili drugi ambalažni materijali);

T = ukupna količina ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima;

Ako je količina ambalažnog otpada koji je ponovno iskorišćen veća od količine koju je neophodno ponovno iskoristiti tj. ako je Opi > PI, izraz (PI - Opi) se uzima da je jednak 0 (nuli).

Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je OR > R, izraz (R - OR) se uzima da je jednak 0 (nuli).

2) specifični ciljevi za reciklažu ambalažnog otpada:

Naknada (specifični ciljevi) = NRi x Σ (Ri - ORi) pri čemu je: R = cR x T;

gde je:

NR = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže, izražen u dinarima (i = staklo, metal i drvo);

sR = procenat reciklaže ambalažnog otpada utvrđen kao specifični cilj za svaku godinu (i = staklo, metal i drvo);

T = ukupna količina ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima (i = staklo, metal i drvo);

R = količina ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže koju je neophodno reciklirati prema specifičnom cilju, izražena u kilogramima (i = staklo, metal i drvo);

OR = količina ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže koja je reciklirana, izražena u kilogramima (i = staklo, metal i drvo).

Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORi > Ri, izraz (Ri - OR i) uzima se da je jednak 0 (nuli).

Plastika

Naknada za ukupnu plastiku specifičan cilj

Nr x (Rp - Σ ORpi) pri čemu je: Rp = cRp x Tp;

gde je:

Nr = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg plastičnog ambalažnog otpada, izražen u dinarima;

Rp = količina plastičnog ambalažnog otpada koju je neophodno reciklirati prema opštem cilju izražena u kilogramima;

cRp = procenat reciklaže plastičnog ambalažnog otpada utvrđen kao specifični cilj za svaku godinu;

Tp = ukupna količina plastične ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima;

ΣOR p= ukupna količina plastičnog ambalažnog otpada koji je recikliran, izražena u kilogramima (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike).

Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORp > ΣRpi, izraz (Rpi - ΣORpi) se uzima da je jednak 0 (nuli).

Naknada za pojedine vrste plastike

Nrpi x Σ (Rpi - ORpi) pri čemu je: Rpi = cRpi x Tpi

gde je:

Nrp = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg pojedinih vrsta plastičnog ambalažnog otpada, izražen u dinarima (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike);

cRp = procenat reciklaže utvrđen kao specifični cilj za pojedine vrste plastičnog ambalažnog otpada za svaku godinu (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike);

Tp = ukupna količina pojedine plastične ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike);

Rp = količina plastičnog ambalažnog otpada prema vrsti plastične ambalaže koju je neophodno reciklirati prema specifičnom podcilju, izražena u kilogramima (i=polietilen, pet i ostale vrste plastike);

ORp = količina plastičnog ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže koja je reciklirana, izražena u kilogramima (i = polietilen, pet i ostale vrste plastike).

Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORpi > Rpi, izraz (Rpi - ORpi) se uzima da je jednak 0 (nuli).

Papir

Naknada za ukupan papir specifičan cilj:

Nrk x (Rk - ΣORki) pri čemu je: Rk = cRk x Tk;

gde je:

Nrk = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg papirnog ambalažnog otpada, izražen u dinarima;

Rk = količina papirnog ambalažnog otpada koju je neophodno reciklirati prema opštem cilju izražena u kilogramima;

Tk = ukupna količina papirne ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima;

cRk = procenat reciklaže papirnog ambalažnog otpada utvrđen kao opšti cilj za svaku godinu;

ΣORki = ukupna količina papirnog ambalažnog otpada koji je recikliran, izražena u kilogramima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke);

Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORki > ΣRk, izraz (Rk - ΣORki) se uzima da je jednak 0 (nuli).

Naknada za pojedine vrste papira:

Nrki x Σ (Rki - OR ki) pri čemu je Rki = cRki x Tki:

gde je:

Nrk = koeficijent naknade za reciklažu 1 kg pojedinih vrsta papirnog ambalažnog otpada, izražen u dinarima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke);

cRk = procenat reciklaže pojedine vrste papirnog ambalažnog otpada utvrđen kao specifični cilj za svaku godinu (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke);

Tk = ukupna količina pojedine papirne ambalaže koja je plasirana na tržište u toku godine izražena u kilogramima. (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke);

Rk = količina plastičnog ambalažnog otpada prema vrsti plastične ambalaže koju je neophodno reciklirati prema specifičnom podcilju, izražena u kilogramima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke);

ORk = količina plastičnog ambalažnog otpada prema vrsti ambalaže koja je reciklirana, izražena u kilogramima (i = papir i višeslojna kartonska ambalaža za napitke);

Ako je količina ambalažnog otpada koji je recikliran veća od količine koju je neophodno reciklirati tj. ako je ORki > Rki, izraz (Rki – Orki) se uzima da je jednak 0 (nuli).

Koeficijenti naknade za ponovno iskorišćenje i reciklažu, kao i koeficijenti naknade za reciklažu po vrstama ambalaže, za 1 kg ambalažnog otpada, izraženi u dinarima, dati su u Prilogu 7, Tabela 7. ovog zakona.ˮ

Član 16.

U članu 152. stav 2. uvodna rečenica menja se i glasi:

“Oslobođenje od plaćanja naknade za ambalažu ostvaruje i obveznik koji ispunjava sledeće uslove:ˮ.

Član 17.

U članu 155. tačka 1. reči: “lica koja pri obavljanju komunalne delatnosti ispuštaju otpadne vode u sistem javne kanalizacije ili u septičke ili sabirne jame, u količini većoj od 30 metara kubnih (m³) dnevno,ˮ brišu se.

Član 18.

U članu 158. st. 3. i 4. reč: “QS” zamenjuje se rečju “Qˮ, na oba mesta.

Član 19.

U članu 159. stav 1. menja se i glasi:

“Godišnja visina naknade za neposredno zagađivanje voda predstavlja visinu:

1) (R) – naknade na godišnjem nivou za otpadne vode u kojima se količine zagađujućih materija usklađene sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija;

2) (V) – naknade na godišnjem nivou za otpadne vode u kojima su količine zagađujućih materija iznad propisanih graničnih vrednosti emisija.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Naknada iz stava 1. ovog člana obračunava se preko cene za:

1) ukupnu količinu ispuštene otpadne vode u kojima se količine zagađujućih materija usklađene sa propisanim graničnim vrednostima (RSDP);

2) ispuštanje otpadnih voda u kojima su količine zagađujućih materija iznad propisanih graničnih vrednosti emisije (RSDV), u skladu sa Prilogom 7, deo 8.3. ovog zakona.”.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 20.

U članu 160. stav 10. menja se i glasi:

“Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ

Član 21.

Član 195. menja se i glasi:

“Član 195.

Obveznik putarine je:

1) vozač;

2) vlasnik motornog vozila;

3) lice koje na osnovu ugovora ima pravo korišćenja vozila;

4) korisnik usluge elektronske naplate putarine;

5) pružalac usluga EENP.”.

Član 22.

U članu 197. stav 5. menja se i glasi:

,,Naknada eksternih troškova je naknada troškova nastalih zbog zagađenja vazduha, emisije CO₂ ili štetnih uticaja buke koje su posledica odvijanja saobraćaja.”

Posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi:

“Trošak emisije CO₂ zbog saobraćaja je trošak štete uzrokovane ispuštanjem CO₂ za vreme rada vozila.ˮ.

Dosadašnji st. 8-11. postaju st. 9-12.

U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, procenat:,,50%” zamenjuje se rečima:,,dva i po puta”, a procenat:,,100%” zamenjuje se rečima:,,pet puta”.

Dosadašnji stav 13. briše se.

Stav 24. menja se i glasi:

“Osnovna načela za raspodelu troškova i proračun putarina, minimalne zahteve za naplatu naknade za eksterne troškove i referentne vrednosti naknade za eksterne troškove (troškovi zbog zagađenja vazduha, emisije CO₂ i štetnog uticaja buke), okvirno utvrđivanje kategorije vozila u odnosu na broj osovina, najveću dozvoljenu masu i stepen oštećenja kolovoza, granične emisije štetnih gasova, način i postupak oslobađanja od naplate putarine, način ostvarivanja prava na popust i kriterijume za ostvarivanje prava na popust, propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.”

Član 23.

U članu 198. st. 7–10. menjaju se i glase:

“Pravno lice ili preduzetnik sa sedištem u Republici Srbiji, koje obavlja javni prevoz putnika u drumskom saobraćaju, putarinu može plaćati kroz avansnu mesečnu ili godišnju pretplatu za upotrebu određene deonice autoputa.

Visina mesečne pretplate za upotrebu deonice autoputa obračunava se tako što se iznos naknade za određenu kategoriju vozila i deonicu autoputa množi sa brojem 40 i važi za naznačen mesec.

Visina godišnje pretplate za upotrebu deonice autoputa obračunava se tako što se iznos naknade za određenu kategoriju vozila i deonicu autoputa množi sa brojem 400 i važi 12 meseci od dana izdavanja.

Postupak izdavanja i način korišćenja odobrenja za upotrebu autoputa sa pretplatom propisuje upravljač javnog puta.”

Stav 11. briše se.

U dosadašnjem stavu 12. koji postaje stav 11. posle reči: “ovlašćenim distributerom” dodaju se reči:,,i putem WEB platforme”.

Dosadašnji st. 13–17. postaju st. 12–16.

Član 24.

Naziv člana 198a i član 198a menjaju se i glase:

“Vanredni postupak naplate putarine

Član 198a

U vanrednom postupku naplate putarine, putarina se naplaćuje obvezniku za svako odstupanje od redovnog postupka naplate putarine, kao što su: zloupotrebe, oštećenja, gubitak ili upotreba suprotno uputstvima za korišćenje uređaja za elektronsku naplatu putarine, magnetne kartice, gradske karte, dozvole za besplatan prolazak, kao i za neplaćanje računa za putarinu u skladu sa zaključenim ugovorom u “postpejd” sistemu ili putem web platforme.

U vanrednom postupku naplate putarine, obvezniku će se putarina naplatiti na licu mesta ili naknadno, zavisno od slučaja odstupanja od redovnog postupka naplate putarine.

Postupak, slučajeve u kojima se sprovodi vanredni postupak naplate putarine i način obračuna visine putarine u vanrednom postupku naplate putarine bliže uređuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.

U vanrednom postupku naplate putarine najveći iznos koji se može obračunati i naplatiti obvezniku je cena putarine za najdužu relaciju odgovarajuće deonice, uvećana za troškove vanrednog postupka.”

Član 25.

U članu 199. stav 1. tačka 4) posle reči: “požara” dodaju se reči: “i vozila Gorske službe spašavanja, kao subjekta od posebnog značaja u skladu sa propisima kojima se uređuje smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijamaˮ.

U stavu 2. reči: “2) i 3)” zamenjuju se rečima: “2), 3) i 4)ˮ.

U stavu 3. tačka 3) reči: “izgradnje,ˮ brišu se.

U tački 6) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 7) koja glasi:

,,7) udruženja građana koja se bave zaštitom osoba sa invaliditetom, registrovana na teritoriji Republike Srbije, za jedno vozilo koje udruženje ima u svom vlasništvu.ˮ

Stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, tačka 1) menja se i glasi:

“1) za 10% za plaćanje putarine elektronskim putem, upotrebom uređaja za ENP putem WEB platforme za poljoprivrednike koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju upis poljoprivrednih gazdinstava u registar;”.

U tački 2) reči: “u pripejd ili postpejd sistemuˮ brišu se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.

Dosadašnji stav 8. briše se.

Član 26.

U članu 201. stav 2. reči:,,stav 2.” zamenjuju se rečima:,,stav 3.”, a reči: “marku i” brišu se.

U stavu 4. reč: “korišćenja” zamenjuje sa rečju: “važenja”.

Član 27.

Član 216. menja se i glasi:

“Član 216.

Obveznik naknade za priključenje industrijskog koloseka na javnu železničku infrastrukturu je vlasnik, odnosno korisnik industrijske železnice, odnosno industrijskog koloseka, koji pribavlja saglasnost na akt o uslovima i načinu obavljanja prevoza na industrijskoj železnici i industrijskom koloseku saglasno zakonu kojim se uređuju železnice.ˮ

Član 28.

U članu 226. stav 2. menja se i glasi:

“Utvrđena obaveza iz stava 1. ovog člana plaća se mesečno, do desetog u mesecu za prethodni mesec, na osnovu ispostavljene fakture.ˮ

Član 29.

U članu 227. dodaje se stav 3, koji glasi:

“Upravljač komunalne infrastrukture, u smislu ovog zakona, je svaki vlasnik ili investitor komunalne infrastrukture, odnosno finansijer komunalne infrastrukture na koga je preneto pravo upravljanja ugovorom između investitora i finansijera saglasno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i vršilac komunalne delatnosti na koga je aktom jedinice lokalne samouprave, odnosno rešenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti, preneto pravo upravljanja komunalnom infrastrukturom saglasno posebnim propisima.ˮ

Član 30.

U članu 230. stav 2. posle reči: “rešenjaˮ dodaju se zapeta i reči: “na osnovu ispostavljene faktureˮ.

Član 31.

Posle člana 230. dodaju se naziv člana 230a i član 230a, koji glase:

“Oslobođenja

Član 230a

Naknadu za konstituisanje prava službenosti prolaza ne plaća operator distributivnog sistema električne energije.ˮ

Član 32.

Član 234. menja se i glasi:

“Član 234.

Naknadu za postavljanje telekomunikacione opreme utvrđuje rešenjem upravljač javne železničke infrastrukture, za kalendarsku godinu.

Utvrđena obaveza iz stava 1. ovog člana plaća se mesečno, do desetog u mesecu za prethodni mesec, na osnovu ispostavljene fakture.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.ˮ

Član 33.

U članu 236. dodaje se stav 9, koji glasi:

“Javna površina u smislu ovog zakona jeste i javna površina za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i površina i objekti za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.ˮ

Član 34.

U članu 265. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

“1) radio-amateri, hitna medicinska pomoć, zdravstvene ustanove, Crveni krst Srbije, službe protivgradne odbrane, službe odbrane od poplava, dobrovoljna vatrogasna društva osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrovoljno vatrogastvo, Gorska služba spasavanja i druga udruženja za potragu i spasavanje koja obavljaju delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja;ˮ.

Član 35.

U članu 270. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

“Izuzetno, obveznicima plaćanja naknade za neposredno zagađivanje voda može se odobriti odlaganje plaćanja dugovane naknade na rate, najduže do 60 meseci.ˮ

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

Član 36.

U članu 271. stav 4. posle reči: “javnih vodoprivrednih preduzeća” dodaju se reči: “i drugih organa kada utvrđuju naknade za vode,ˮ.

Član 37.

U članu 274. stav 1. tačka 9) posle reči: “odredbiˮ dodaju se reči:,,člana 198. stav 13,ˮ.

Član 38.

U Prilogu 7, Tabela 7. Koeficijenti naknade za reciklažu po vrsti ambalaže menja se i glasi:

“Tabela 7. Koeficijenti naknade za reciklažu po vrsti ambalaže

Koeficijent naknade Jedinica mere Iznos RSD

N kg 60

NR staklo kg 35

NR metal kg 27

NR drvo kg 14

NRp plastika kg 60

NRp polietilen kg 50

NRp PET kg 70

NRp ostale vrste plastike kg 45

NRk papir kg 17

NRk višeslojna kartonska ambalaža za napitke kg 70

Član 39.

U Prilogu 8. Tabela 8.1. Visina naknade za neposredno zagađenje voda (cena ispuštene otpadne vode – zajednička za sve zagađujuće materije) i Napomena ispod Tabele 8.1. menjaju se i glase:

“Tabela 8.1. – Visina naknade za neposredno zagađenje voda (cena ispuštene otpadne vode-zajednička za sve zagađujuće materije)

Predmet naknade Osnovica Visina naknade - RSD

1. Ukupna količina ispuštene otpadne vode u kojima su količine zagađujućih materija usklađene sa propisanim graničnim vrednostima (P) kg zagađenja godišnje 10

Ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su količine zagađujućih materija iznad propisanih graničnih vrednosti emisija (V) kg zagađenja godišnje 26

Napomena: Izuzetno, visina naknade za javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru koja obavljaju delatnosti ptt saobraćaja, energetike, puteva, iznosi:

– za ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su količine zagađujućih materija usklađene sa propisanim graničnim vrednostima (rsdp) 0,010 dinara

– za ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su količine zagađujućih materija iznad propisanih graničnih vrednosti emisija (rsdv) 0,026 dinara.ˮ

Deo 8.3. Obračun naknade za neposredno zagađivanje voda menja se i glasi:

“Deo 8.3. Obračun naknade za neposredno zagađivanje voda

Visina naknade na godišnjem nivou za zagađivanje voda koja je usklađena sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija (p) se izračunava prema izrazu:

P=Q · ΣGVEi · RSDP · 10-3

gde je:

Q – ukupna količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m3/god);

ΣGVEi – zbir GVE za parametre od interesa (npr. HPK, BPK5, ukupni azot, ukupni fosfor, toksični metali), mg/dm3;

10-3 – korekcioni faktor pretvaranja grama (g) u kilograme (kg);

RSDP - cena za ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su količine zagađujućih materija usklađene sa propisanim graničnim vrednostima, RSD/kg zagađenja.

Naknada na godišnjem nivou za zagađivanje voda iznad dozvoljenog opterećenja otpadne vode (V) izračunava se prema sledećem izrazu:

V=Q⋅[(HPK/((BPK_5)⁄HPK)-〖GVE〗_HPK)+(N_u-GVE_(N_u))+(P_u-GVE_(P_u))+(ΣM_i-ΣGVE_(М_i))]×〖10〗^(-3)×RSD_v

gde je:

Q – ukupna količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m3/god)

HPK – srednja vrednost HPK na godišnjem nivou mgO2/dm3;

BPK5 – srednja vrednost BPK5 na godišnjem nivou mgO2/dm3;

Nu – srednja vrednost ukupnog azota na godišnjem nivou mg/dm3;

Pu – srednja vrednost ukupnog fosfora na godišnjem nivou mg/dm3;

ΣMi – zbir srednjih vrednosti toksičnih metala na godišnjem nivou mg/dm3;

10-3 – korekcioni faktor pretvaranja grama (g) u kilograme (kg);

GVE – granične vrednosti emisije za zagađujuće materije od interesa mg/dm3;

RSDv – cena za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode RSD/kg zagađenja.

U slučajevima kada je izmerena vrednost zagađujuće materije od interesa manja od GVE, taj član jednačine se označava kao nula (0). Na primer, u slučaju da je NU < GVEN, u jednačini će biti Nu = 0. Kod sume metala (ΣMi), računa se svaki metal pojedinačno. Metali koji su ispod GVE se ne uzimaju u obzir, tj. vrednost ovog člana u sumi je 0, a metali koji su iznad GVE se uzimaju u obzir pri izračunavanju. Deo jednačine koji sadrži HPK I BPK₅ računa se ako su obe vrednosti iznad propisane granične vrednosti emisije (GVE), ili ako je iznad granice samo jedna od njih. ukoliko GVE za BPK₅ nije definisana, ovaj deo jednačine se računa samo kada je HPK iznad GVE. Ako je rezultat ovog člana manji ili jednak nuli (0), njegova vrednost se uzima kao nula (0).

Napomena: u smislu ovog zakona, lista toksičnih metala obuhvata: As, Bo, Cu, Zn, Cr, Fe, Mn, Cd, Pb, Hg, Ni. Ukupan azot (u slučajevima kada nije tako prikazan) računa se kao zbir neorganskog i organskog azota. Neorganski azot računa se kao zbir amonijaka (NH4-N), nitrita (NO2-N) i nitrata (NO3-N).ˮ

Član 40.

U Prilogu 10. tabele 10, 11. i 11.1 menjaju se i glase:

“Tabela 10. Visina naknade za putarinu

Kategorija vozila Osnovica Visina naknade za državni put IA reda Visina naknade za državni put IM reda Visina naknade za državni put IB reda

(dinara) (dinara) (dinara)

I km 5,4274 - -

IA km 2,7136 - -

II km 8,141 - -

III km 16,2821 - -

IV km 32,5644 29,3079 26,0515

Tabela 11. Visina godišnje naknade za korišćenje delova putnog zemljišta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta, pored državnih puteva I i II reda, a koje obveznik naknade koristi za pristup i izgradnju objekta, osim fizičkog lica koje zemljište koristi za sopstvene potrebe

Državni put Visina godišnje naknade

(dinara/m² korišćenog putnog zemljišta)

I A reda 1.180,64

IM reda 1.019,75

I B reda 944,51

II A reda 708,38

II B reda 472,26

Tabela 11.1 Iznos najviše godišnje naknade za korišćenje delova putnog zemljišta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta, pored državnih puteva I i II reda, a koje obveznik naknade koristi za pristup i izgradnju objekta, osim fizičkog lica koje zemljište koristi za sopstvene potrebe

Državni put Visina najviše godišnje naknade u RSD

I A reda 1.416.771,17

IM reda 1.019.748,92

I B reda 708.385,59

II A reda 354.192,80

II B reda 188.902,83

.”

Član 41.

U Prilogu 15. tačka 9) reči: “kratkih kôdova za komercijalne usluge” zamenjuju se rečima: “petocifrenih kratkih kôdova za pozivanje komercijalnih uslugaˮ.

Tačka 10) menja se i glasi:

“10) Godišnja naknada za korišćenje pojedinačno dodeljenih četvorocifrenih kratkih kôdova za pozivanje komercijalnih usluga iznosi 225.000,00 dinara;ˮ.

U tački 11) alineja peta reči: “trocifreni odredišni kôd mobilne mreže” zamenjuju se rečima: “trocifreni nacionalni odredišni kôd za virtuelne mobilne operatore”.

Dodaju se tač. 12) i 13), koje glase:

“12) Godišnja naknada za korišćenje pojedinačno dodeljenih kratkih SMS kodova za usluge sa dodatom vrednošću utvrđuje se u sledećem iznosu:

– četvorocifreni kôd 24.000,00 dinara;

– petocifreni kôd 12.000,00 dinara;

– šestocifreni kôd 6.000,00 dinara;

13) Godišnja naknada za korišćenje pojedinačno dodeljenih kratkih SMS kodova za usluge sa dodatom vrednošću za komunalne usluge utvrđuje se u sledećem iznosu:

– četvorocifreni kôd 12.000,00 dinara;

– petocifreni kôd 6.000,00 dinara;

– šestocifreni kôd 3.000,00 dinara.”

Član 42.

U Prilogu 16. tačka 1. podtačka 1.1. menja se i glasi:

“1.1. Analogna radio-difuzna služba

N = O x A x V x G x D

gde je:

N - visina godišnje naknade;

O - osnovica za izračunavanje naknade je 15,00 dinara;

A - broj stanovnika u zoni opsluživanja;

V - vrsta - signala: za audio signal – koeficijent 0,01;

G - način korišćenja radio-frekvencije:

a) ako se radio-frekvencija koristi u radio mreži – koeficijent 1,5, u suprotnom koeficijent 1;

b) za zajedničko korišćenje jedne radio-frekvencije - koeficijent 1,5 pomnožen procentom (%) vremena korišćenja radio-frekvencije;

D - broj programa:

a) za jedan program, koeficijent 1;

b) za drugu i svaku sledeću radio-frekvenciju na kojima se emituju različiti programi - koeficijent 1,5.”.

Tačka 2. podtačka 2.1. menja se i glasi:

“2.1. Godišnja naknada za korišćenje jedne radio-frekvencije za radio-stanicu u radio-mreži sa simpleksnim, semidupleksnim i dupleksnim načinom rada, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x Kd x Ks x Kt

Gde je:

N - visina godišnje naknade;

O - osnovica za izračunavanje naknade 18.000,00 dinara;

Kd - način rada (simpleks ili semidupleks i dupleks):

a) za simpleksni način rada - koeficijent 0,5;

b) za semidupleksni i dupleksni način rada - koeficijent 1;

Ks - broj radio-stanica u radio-mreži:

a) do 100 - koeficijent 1;

b) do 200 - koeficijent 2;

v) do 400 - koeficijent 3;

g) preko 400 - koeficijent 5;

Kt - širina kanala:

a) za širinu kanala 200 KHz - koeficijent 8;

b) za širinu kanala 25 KHz - koeficijent 1;

v) za širinu kanala 12,5 KHz - koeficijent 0,5;

g) za širinu kanala 6,25 KHz - koeficijent 0,25.

Ukoliko se jedna radio-frekvencija u radio-mreži koristi sa različitim širinama kanala, koeficijent širine kanala određuje se prema najvećoj korišćenoj širini kanala.”

Tačka 6. menja se i glasi:

“6. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra, na osnovu izdate pojedinačne dozvole obračunava se na godišnjem nivou u periodu važenja te pojedinačne dozvole.”

Član 43.

Mesečne i godišnje pretplatne karte za plaćanje putarine, koje su izdate u skladu sa članom 198. st. 7–11. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 49/19 i 92/23), važiće do isteka roka na koji su izdate.

Odobrenja upravljača javnog puta koja su izdata privrednim društvima i drugim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji obavljaju poslove izgradnje javnog puta shodno članu 199. stav 3. tačka 3) Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 49/19 i 92/23), važiće do isteka roka na koji su izdate.

Član 44.

Obaveze po osnovu naknada koje su nastale do dana početka primene ovog zakona, a nisu plaćene, izmiriće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme nastanka obaveze.

Postupci utvrđivanja, naplate i kontrole naknada koji su započeti do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Član 45.

Prvo usklađivanje dinarskih iznosa naknada propisanih ovim zakonom, izvršiće se u 2026. godini primenom indeksa potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od 1. januara do 30. septembra 2026. godine, pri čemu se zaokruživanje vrši tako što se iznos manji i jednak 0,50 dinara ne uzima u obzir, a iznos preko 0,50 dinara zaokružuje na 1,00 dinar. Izuzetno kada su iznosi naknada propisani ovim zakonom na jedno, odnosno više decimalnih mesta zaokruživanje usklađenih dinarskih iznosa vrši se na propisani broj decimalnih mesta.

Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrditi i objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije” usklađene dinarske iznose naknada iz stava 1. ovog člana.

Objavljeni usklađeni dinarski iznosi naknada iz stava 1. ovog člana primenjivaće se od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu u kojoj se vrši usklađivanje.

Član 46.

Podzakonska akta za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonska akta doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 47.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjivaće se od 1. januara 2026. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. Razlozi za donošenje ZAKONA

● Problemi koje bi Zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu

Osnovni razlozi zbog kojih se predlaže izmena i dopuna Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Službeni glasnik RSˮ, br. 95/18, 49/19, i 92/23 - u daljem tekstu: Zakon) sadržani su u potrebi usaglašavanja sa Zakonom o energetici (“Službeni glasnik RSˮ, br. 145/14, 95/18 - dr. zakon, 40/21, 35/23 - dr. zakon, 62/23, 94/24). S tim u vezi, uređuje se da se naknada za unapređivanje energetske efikasnosti za električnu energiju utvrđuje i na osnovu procenjene potrošnje.

U cilju usklađivanja sa Uredbom o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 21/25) kojom je izmenjena struktura ciljeva za reciklažu, a sve radi smanjenja količine ambalažnog otpada koja se odlaže na deponiju kao i usklađivanja nacionalnih ciljeva sa standardima Evropske Unije za ponovno korišćenje i reciklažu ambalažnog otpada predlaže se promena načina izračunavanja naknade za ambalažu. S tim u vezi, u specijalne ciljeve uvršćeno je više materijala i to staklo, metal, drvo, plastika, polietilen, pet, ostale vrste plastike, papir i višeslojna kartonska ambalaža.

Pored navedenih, jedan od ciljeva je da se finansijski vrednuje uticaj emisije ugljen-dioksida na životnu sredinu i da se omogući ravnomernije raspoređivanje troškova koji proističu iz tog uticaja, odnosno da se primeni politika da “zagađivač plaća”. S tim u vezi u delu putarine koji obuhvata naknadu za eksterne troškove dodaje se komponenta zagađenja emisijom CO₂, i definiše trošak emisije CO₂. Ovim predlogom vrši se dalje usklađivanje sa Direktivom 1999/62/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 17. juna 1999. godine o naknadama koje se naplaćuju za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila.

Kako bi se omogućilo održavanje tunela, mostova i vijadukta, predlaže se izmena iznosa uvećanja visine putarine za dužinu puta preko mostova i vijadukta, kao i za dužinu puta kroz tunele. Razlog za ovu izmenu je značajno uvećanje troškova izgradnje i održavanja putnih objekata u odnosu na period kada su prvobitno propisani procenti uvećanja čija se izmena sada predlaže.

Takođe, u cilju obezbeđenja održivog finansiranja izgradnje, upravljanja i održavanja celokupne mreže državnih puteva, uz istovremeno uspostavljanje pravičnog sistema naplate koji odražava različite tehničke karakteristike, nivo usluge i bezbednosne standarde pojedinih kategorija puteva uređuje se plaćanje putarine za vozila IV kategorije (teška teretna vozila) na državnim putevima IM i IB reda koji predstavljaju ključne tranzitne i regionalne koridore.

U cilju smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama uređuje se oslobođenje od plaćanja putarine za vozila Gorske službe spašavanja, kao i proširenje lica koja ne plaćaju naknadu za korišćenje radio-frekvencija, odnosno, naknade za korišćenje radio frekvencija oslobađaju se i dobrovoljna vatrogasna društva osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrovoljno vatrogastvo i druga udruženja za potragu i spasavanje koja obavljaju delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja imajući u vidu širi društveni značaj istih, kao i javni interes.

Takođe, u cilju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, uređuje se oslobođenje za jedno vozilo koje pripada udruženjima osoba sa invaliditetom za prevoz članova udruženja vozilima.

U cilju ujednačavanja uslova poslovanja poljoprivrednika koji imaju prebivalište u zaštićenom području i poljoprivrednika koji su vlasnici obradivih površina sa prebivalištem izvan zaštićenog područja uređuje se oslobođenje za vlasnike registrovanih aktivnih poljoprivrednih gazdinstava koja obrađuju poljoprivredno zemljište u granicama zaštićenog područja.

III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta

i pojedinačnih rešenja

Uz čl. 1. i 2.

Ovim članovima uređuje se da se naknada za unapređivanje energetske efikasnosti za električnu energiju utvrđuje i na osnovu procenjene potrošnje, u cilju usaglašavanja sa zakonima kojima se uređuje oblast energetike i propisima donetim na osnovu tog zakona. S tim u vezi, vrše se odgovarajuća usklađivanja i kod načina utvrđivanja naknade.

Uz član 3.

Ovim članom vrši se preciziranje da se naknada za korišćenje šumskog zemljišta u državnoj svojini plaća za šumski put, a ne i za vlaku.

Uz čl. 4 i 5.

Ovim članovima se uređuje da je rešenje o utvrđivanju naknada za odvodnjavanje i naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema u javnoj svojini konačno i da se protiv tih rešenja može pokrenuti upravni spor, zbog uočenih zloupotreba trenutnog zakonskog rešenja u praksi.

Uz član 6.

Uređuje se da obveznik naknade za korišćenje ribarskog područja koje se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, podatke o utvrđenoj obavezi naknade za tromesečni period na propisanom obrascu dostavlja nadležnom pokrajinskom organu.

Uz član 7.

Ovim članom vrši se preciziranje da se naknada utvrđuje za vikendice i druge nekomercijalne objekte u zaštićenom području, a ne samo za postavljanje istih.

Uz čl. 8. i 9.

Predlaže se da se precizira nadležnost za odlučivanje u postupcima podnetih žalbi na rešenja kojim se utvrđuje naknada za korišćenje zaštićenog područja, odnosno rešenja kojima se utvrđuje pravo na olakšicu za aktivnosti koje su utvrđene programom upravljanja zaštićenim područjem i neposredno doprinose unapređenju stanja, prezentaciji i promociji vrednosti zaštićenog područja. S tim u vezi, uređuje se da kada je nacionalni park proglašen aktom Vlade, a isti se nalazi na području autonomne pokrajine drugi stepen prilikom odlučivanja po žalbi na rešenja kojim je utvrđena naknada za korišćenje zaštićenog područja, kao i na rešenja kojima se utvrđuje pravo na olakšicu bude autonomna pokrajina, a Ministarstvo zaštite životne sredine za nacionalne parkove koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije bez autonomnih pokrajina.

Takođe, uređuje se oslobođenje za registrovana aktivna poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju poljoprivredno zemljište u granicama zaštićenog područja.

Uz član 10.

U okviru naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač uređuje se da žalba izjavljena na rešenje nadležnog ministarstva koje vrši utvrđivanje te naknade ne odlaže izvršenje rešenja.

Uz član 11.

Ovim članom se precizira da se prijava sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine podnosi svake godine.

Uz član 12.

Ovim članom se uređuje da udruženje – nedobitna organizacija ne plaća naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine kada se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija, ostavina i sl. odnosno koje ne ostvaruje prihode obavljanjem privrednih i drugih registrovanih delatnosti kojima se stiče dobit, osim ako ostvaruje prihode po osnovu kamata na uloge i pozitivnih kursnih razlika.

Uz član 13.

Ovim članom uređuju se izuzeci za utvrđivanje osnovice za gume – spoljne pneumatike na vozilima, kao i akumulatore ili startere koji su sastavni deo uvezenih ili proizvedenih motornih vozila, u slučaju da se ne može utvrditi njihova težina. S tim u vezi uređuje se da je osnovica u tim slučajevima procent od težine uvezenih ili proizvedenih vozila, odnosno % od težine akumulatora ili startera.

Uz član 14.

Ovim članom se menja dosadašnji član 144. stav 4. i uređuje da će obvezniku naknade koji nije dostavio Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj o količini uvezenih proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, Agencija na osnovu carinske isprave utvrditi količine uvezenih proizvoda, sačiniti godišnji izveštaj i dostaviti ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, osim za obveznika – uvoznika motornih vozila.

Uz član 15.

Ovim članom menja se član 150. Zakona u smislu izmene načina izračunavanja naknade i proširenja osnova za naplatu naknade uvođenjem novih materijala (polietilen, pet, višeslojna ambalaža za napitke, ostala vrsta plastike). Naime, vrši se usklađivanje sa Uredbom o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine kojom je utvrđen plan smanjenja ambalažnog otpada, odnosno nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, koji se odnose na sakupljanje ambalaže i ambalažnog otpada, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada, kao i ponovno iskorišćenje i reciklažu komunalnog ambalažnog otpada. Time je izmenjena struktura, i u specijalne ciljeve uvršćeno je više materijala i to staklo, metal, drvo, plastika, polietilen, pet, ostale vrste plastike, papir i višeslojna kartonska ambalaža. S tim u vezi, izmenjeni su i koeficijenti naknade za reciklažu po vrsti ambalaže u Prilogu 7. Tabela 7. Zakona i povećana visina istih.

Uz član 16.

Ovim članom se precizira da su plaćanja naknade za ambalažu oslobođeni obveznici koji ne ispunjavaju opšte i specifične ciljeve za ponovno iskorišćenje i ambalažu kada su se opredelili za sopstveno upravljanje ambalažnim otpadom, kao i obveznici koji su ugovorom preneli obavezu na operatera upravljanja otpadom.

Uz član 17.

Predlaže se da se iz obveznika naknade brišu lica koja pri obavljanju komunalne delatnosti ispuštaju otpadne vode u sistem javne kanalizacije ili u septičke ili sabirne jame, u količini većoj od 30 metara kubnih (m³) dnevno nije moguće evidentirati prema datim karakteristikama, a pre sve prema količini ispuštene otpadne vode.

Uz član 18.

Ovom izmenom vrši se usaglašavanje sa izmenom u formuli za izračunavanje na godišnjem nivou za otpadne vode u kojima su količine zagađujućih materija iznad propisanih graničnih vrednosti emisija, gde Q označava ukupnu količinu ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu, a ne srednju godišnju vrednost protoka (Qs) kako je ranije stajalo u formuli.

Uz član 19.

Ovim izmenama vrši se usklađivanje sa članom 159. zakona.

Uz član 20.

Ovom izmenom vrši se usaglašavanje i ujednačavanje postupka po žalbi sa drugim članovima Zakona koji su na isti način izmenjeni u prethodnoj izmeni Zakona.

Uz član 21.

Ovim članom vrši se izmena obveznika putarine, jer učesnik u saobraćaju koji upravlja motornim vozilom ne mora nužno biti i vlasnik motornog vozila, te je potrebno pod obveznikom putarine obuhvatiti i druge korisnike motornog vozila.

Uz član 22.

Izmenama i dopunama ovog člana u stavu 5. dodaje se još jedna komponenta,,eksternih troškova” a to je,,zagađenje emisijom CO₂”, i s tim u vezi definiše se,,trošak emisije CO₂”. Ovim predlogom stvara se osnov za dalje usklađivanje sa Direktivom 1999/62/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 17. juna 1999. godine o naknadama koje se naplaćuju za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila.

Pored navedenog, u stavu 12. predlaže se izmena iznosa uvećanja visine putarine za mostove i vijadukte, kao i za tunele, a razlog za ovu izmenu je značajno uvećanje troškova izgradnje i održavanja putnih objekata u odnosu na period kada su prvobitno propisani procenti uvećanja čija se izmena sada predlaže.

Predloženo je brisanje stava 13. člana 197. važećeg zakona jeste zbog toga što se postavljeni paritet ne može održati u istom odnosu za puteve IA reda i za puteve nižeg reda (putevi IM i putevi IB reda), gde će putarina biti naplaćivana samo za vozila IV kategorije.

Predlog za izmenu i dopunu člana 197. stav 24. je usklađivanje sa dopunom kojom je kao jedan od eksternih troškova uvedena i,,emisija CO₂” za vreme rada vozila. Za određivanje visine naknade za eksterne troškove, neophodno je utvrditi referentne vrednosti za svaku od komponenti eksternih troškova (troškovi zbog zagađenja vazduha, emisije CO₂ i štetnog uticaja buke) kao i granične emisije štetnih gasova za vozila. Takođe precizirano je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta kojim će se izvršiti i dalje usklađivanje sa Direktivom 1999/62/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 17. juna 1999. godine o naknadama koje se naplaćuju za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila, a sve sa ciljem da se u naš pravni sistem preuzmu prilozi ove direktive.

Uz član 23.

Ovim članom predložena je izmena st. 7–10. zbog toga što se nastoji da se u narednom periodu smanje subvencionisani korisnici javnog puta i time povećaju prihodi od naplate putarine. Iz navedenog razloga uređuje se da se subvencije putem pretplate omoguće pravnim licima koji obavljaju poslove javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju (u skladu sa odredbama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju). Korisnici kojima su izdate mesečne i godišnje pretplatne karte pre stupanja na snagu izmene i dopune ovog Zakona će nastaviti da koriste iste do isteka roka na koji su izdate, a nakon toga mogu plaćati putarinu u umanjenom iznosu na druge zakonom propisane načine (član 199. stav 6. Zakona).

U članu 198. stav 12. uređuje se da se omogućava fizičkim i pravnim licima da putarinu za motorna vozila koja koriste plaćaju i putem WEB platforme, a u skladu sa trenutnim razvojem tehnologije.

Uz član 24.

Izmena člana 198a je predloženo je uređenje vanrednog postupka naplate putarine i bliže uređenje – preciziranje slučajeva nepoštovanja procedure naplate putarine, postupka i načina naplate putarine u tim slučajevima, kao i iznosa putarine koji će biti obračunat i naplaćen obvezniku a najviše do iznosa koji je uređen Zakonom, kako bi se rasteretio Zakon nabrajanjem slučajeva nepoštovanja.

Uz član 25.

Ovim članom proširuje se oslobođenje od plaćanja putarine na vozila Gorske službe spašavanja jer su Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama prepoznati kao subjekt od posebnog značaja (pored Crvenog krsta i Vatrogasnog saveza Srbije) i deo snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama. Pored toga, putarine se oslobađaju i udruženja građana koja se bave zaštitom osoba sa invaliditetom, registrovana na teritoriji Republike Srbije, za jedno vozilo koje udruženje ima u svom vlasništvu.

Takođe, uređuje se da i vozila profesionalnih vatrogasnih jedinica, dobrovoljnih vatrogasnih društava i vatrogasnih jedinica pravnih lica koja imaju vatrogasnu službu organizovanu po propisima o zaštiti od požara koriste uređaj za ENP za prolazak kroz naplatnu stanicu ukoliko nisu vidno obeležena na način da se nedvosmisleno može utvrditi da su u pitanju motorna vozila navedenih vatrogasnih jedinica.

Predložena izmena člana 199. stav 3. tačka 3) da se briše oslobođenje od plaćanja putarine licima koja koriste put pod naplatom putarine za potrebe izgradnje drugog javnog puta, jer se dodatno opterećuje put pod naplatom putarine. S tim u vezi, prelaznim odredbama je uređeno da privredna društva i druga pravna lica, odnosno preduzetnici koji obavljaju poslove izgradnje javnog puta ranije stečena prava po odobrenju upravljača javnog puta koriste do isteka roka na koji su ta odobrenja izdata.

Takođe, briše se da vozila iz stava 3. tačka 1) istog člana (lica sa utvrđenim invaliditetom) ne mogu putarinu plaćati putem uređaja za ENP jer im je isto omogućeno.

Izmena člana 199. stav 6. tačka 1) predloženo je da se u narednom periodu ukinu mesečne i godišnje pretplatne karte za poljoprivrednike koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju upis poljoprivrednih gazdinstava u registar.

Takođe, predložena je izmena člana 199. stav 6. tačka 2) iz razloga što se popust za pravna i fizička lica koja putarinu plaćaju putem uređaja za ENP uređuju podzakonskim aktima i aktima upravljača javnog puta.

U članu 199. predloženo je brisanje stava 8, s obzirom da je pravni osnov sadržan u članu 197. stav 24. ovog zakona.

Uz član 26.

Ovim članom se ispravlja poziv na broj stava kojim je uređeno izdavanje odobrenja. Izvršena je i ispravka termina koji stoji uz rok važnosti izdatog odobrenja (prestaje rok važnosti, a ne rok korišćenja izdatog odobrenja).

Uz čl. 27–32.

U članu 27. vrši se preciziranje da obveznik naknade pribavlja saglasnost na akt o uslovima i načinu obavljanja prevoza na industrijskoj železnici i industrijskom koloseku saglasno zakonu kojim se uređuju železnice.

Predloženim izmenama u čl. 226. stav 2 i 234. stav. 2, vrši se izmena roka za plaćanje naknade za privremeno korišćenje delova zemljišta pružnog pojasa i naknade za postavljanje telekomunikacione opreme na 10. u mescu umesto 15. u mesecu.

U članu 29. uređuje se termin upravljača komunalne infrastrukture u cilju da se plaćanje naknade svim korisnicima železničke infrastrukture urede na jedinstven način.

Uređuje se novi član 230a kojim se vrši usklađivanje sa članom 218. stav 4. Zakona o energetici, u smislu da se propisuje da naknadu za konstituisanje prava službenosti prolaza ne plaća operator distributivnog sistema električne energije.

U članu 32. uređuje se da se rešenjem upravljača železničke infrastrukture naknada za postavljanje telekomunikacione opreme utvrđuje za kalendarsku godinu, a da se plaćanje vrši mesečno, na osnovu ispostavljene fakture.

Uz član 33.

Ovim članom se precizira pojam javne površine u smislu Zakona.

Uz član 34.

Predlažu se izmene člana 265. Zakona na način da se proširuje spisak subjekata, koji ne plaćaju naknadu za korišćenje radio-frekvencija, odnosno, radiofrekvencijekog spektra, imajući u vidu širi društveni značaj istih, kao i javni interes, i to: službe odbrane od poplava; dobrovoljna vatrogasna društva; drugih subjekata za potragu i spasavanje, koji su pored gorske službe spasavanja, prepoznati kao subjekti od posebnog značaja za sprovođenje mera zaštite i spasavanja u Republici Srbiji, organizovanik u udruženja koja obavljaju delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja.

Uz član 35.

Uređuje se izuzetak za odobrenje odlaganja plaćanja dugovanih naknada na rate, najduže do 60 meseci za obveznike plaćanja naknade za neposredno zagađivanje voda.

Uz član 36.

Ovim članom se uređuje da se i na postupak prinudne naplate naknada koje utvrđuju drugi organe koji utvrđuju vodne naknade primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Uz član 37.

Ovim članom se uređuje kaznena odredba za korisnike motornih vozila IV kategorije ako putarinu ne plaćaju isključivo upotrebom uređaja za ENP.

Uz član 38.

Kao uz član 15.

Uz član 39.

Izmenama ovog člana se vrše neophodna usklađivanja sa izmenama izvršenim u čl. 17–19. ovog zakona (odnose se na utvrđivanje naknade za zagađivanje voda na godišnjem nivou). Izmenom napomene ispod Tabele 8.1. preciziraju se obveznici koji izuzetno plaćaju naknadu u manjem iznosu u odnosu na propisani iznos.

Pored toga, vrše se i neophodne ispravke u delu 8.3. sa izmenama izvršenim u čl. 18. ovog zakona. RSDv i RSDP je potrebno da budu izraženi u RSD/kg zagađenja na godišnjem nivou, jer je cela jednačina transformisana sa dnevnih na godišnje vrednosti. Takođe, vrši se usklađivanje sa nazivom naknade, i daju dodatna pojašnjenja sa utvrđivanje naknade.

Uz član 40.

Ovim članom uređene su visine naknade za korišćenje državnog puta IM i IB reda za teška teretna vozila (IV kategorija vozila). Predloženi procenti (90% i 80%) predstavljaju polaznu osnovu i mogu se dodatno prilagođavati na osnovu detaljnih ekonomskih analiza, očekivanih saobraćajnih tokova i politike Vlade Republike Srbije. Važno je zadržati jasan diferencijal u ceni koji odražava realne razlike u infrastrukturi, a da se pritom obezbedi dovoljno prihoda za održavanje i razvoj mreže.

Pored toga, predloženom izmenom u Prilogu 10. Tabela 11 i 11.1, vrši se usklađivanje sa Uredbom o kategorizaciji državnih puteva (,,Službeni glasnik RS”, br. 87/23, 24/24, 90/24 i 28/25) i uvođenjem nove kategorije državnog puta – motoputa, pa je s tim u vezi neophodno da se za te kategorije puta uredi visina naknade.

Uz član 41.

Predlažu se izmene u Prilogu 15. Način utvrđivanja naknade za korišćenje numeracije u tač. 10), 12) i 13) zbog usaglašavanja sa Pravilnikom o utvrđivanju Plana numeracije (“Službeni glasnik RS”, broj 44/25, u daljem tekstu: Plan numeracije). S tim u vezi, za nove kategorije numeracije (četvorocifreni kratki kodovi za pozivanje komercijalnih i komunalnih usluga) određena je visina naknade. Osim toga, brisana je usluga dodeljivanja kratkih kodova za izbor operatora, jer Plan numeracije ne predviđa više postojanje tih kodova. Visine naknada za kratke SMS kodove, zavisi od efikasnog korišćenja numeričkih resursa i namene istih, vrste usluge koja se pruža (usluge mogu biti od javnog interesa, usluge za ostvarivanje komunikacija, usluge sa dodatom vrednošću i sl.), i vrste brojeva i dužine koda (duži kodovi zauzimaju manji deo numeričkog prostora i zato je naknada za njih manja.). Takođe, uzeti su u obzir i prihodi i troškovi koji se odnose na korišćenje kratkih SMS kodova.

Uz član 42.

U Prilogu 16. u podtački 1.1. predložena je izmena osnovice za izračunavanje godišnje naknade za korišćenje radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra u radiodifuznoj službi, i to za analognu radio-difuziju sa 7,20 dinara na 15,00 dinara, imajući u vidu da je još 2010. godine Pravilnikom o visini naknade za korišćenje radio-frekvencija (“Službeni glasnik RS”, broj 93/10), čiji je donosilac bio Regulator osnovica bila viša od trenutno propisane (osnovica od 8,00 dinara).

U Prilogu 17. Zakona predložena je izmena i tačke 6. na način da se brišu reči: “koja se izdaje po zahtevu”, s obzirom na to da je odredbom člana 105. stav 12. ZEK-a propisano da je imalac pojedinačne dozvole koja je izdata na osnovu sprovedenog postupka javnog nadmetanja u obavezi da evidentira svaku radio-stanicu u javnoj mobilnoj i/ili fiksnoj elektronskoj komunikacionoj mreži, a imaoci pojedinačnih dozvola, bez obzira da li su iste izdate po zahtevu ili na osnovu sprovedenog postupka javnog nadmetanja, u obavezi su da plaćaju godišnju naknadu za korišćenje radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra, obračunatu na godišnjem nivou, u periodu važenja te pojedinačne dozvole.

S obzirom na to da je radiofrekvencijski spektar svakako zauzet u najvećoj korišćenoj širini, bilo da ga koristi jedna ili više radio-stanica u određenoj radio-mreži, u Prilogu 16. Zakona predložena je izmena u tački 2. podtačka 2.1. u delu koji se odnosi na koeficijent Kt – širina kanala, tako da se precizira da ukoliko se jedna radio-frekvencija u radio-mreži koristi sa različitim širinama kanala, koeficijent širine kanala se određuje prema najvećoj korišćenoj širini kanala.

Uz član 43.

Uređuje se korišćenje ostvarenih prava za mesečne i godišnje pretplatne karte za plaćanje putarine, kao i za odobrenja upravljača javnog puta za oslobođenje od plaćanja putarine licima koja obavljaju poslove izgradnje javnog puta.

Uz član 44.

Uređuje se postupanje sa obavezama koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i postupanje sa predmetima koji su u toku.

Uz član 45.

Propisan je način usklađivanja dinarskih iznosa naknada za izmenjene iznose naknada.

Uz član 46.

Utvrđuju se rokovi za donošenje podzakonskih akata koje je potrebno doneti na osnovu ovog zakona.

Uz član 47.

Uređuje se stupanje na snagu ovog zakona i početak primene istog.

Izvor: Vebsajt Vlade, 11.10.2025.