NOVE IZMENE SETA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Poziv Društva sudija Srbije savetima da obaveste javnost da li im novi zakoni oduzimaju nadležnost

Imajući u vidu:

• Da je Ustav Republike Srbije promenjen na referendumu 2022. godine a zakoni koji uređuju sudstvo i javno tužilaštvo doneti 2023. godine u uzornom postupku, što je dovelo do otvaranja dosad jedinog klastera u procesu evropskih integracija Srbije;
• Da je Ustavom propisano da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva (pravosudni saveti) obezbeđuju i jemče nezavisnost sudova i sudija i samostalnost javnih tužilaca i javnog tužilaštva i da sudije i javne tužioce biraju isključivo pravosudni saveti (čl. 150. i 162);
• Da je politička vlast, mimo relevantne struke, koja je o tome imala dosledan i izrazito negativan stav još od 2013, uključujući i Vrhovni sud, Visoki savet sudstva u ranijim sazivima (2018. i 2025), Ustavni sud i značajne predstavnike profesure, između ostalih, odlučila da jedini put ulaska u pravosuđe bude Pravosudna akademija;
• Da obuka budućih sudija i javnih tužilaca u akademiji kao jedina tačka ulaska u pravosuđe nije evropski standard niti je to bio zahtev Evropske unije Srbiji, zbog čega kao takva ni nije sadržana u Akcionom planu za Poglavlje 23 u procesu EU pridruživanja
• Da su 31. avgusta 2026. godine doneti Zakon o izmeni Zakona o sudijama, Zakon o izmenama i dopuni Zakona o javnom tužilaštvu i Zakon o Pravosudnoj akademiji kojima se u postupku izbora za sudije i javne tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju pravosudnim savetima (Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva)
• oduzima nadležnost da procenjuju stručnost i osposobljenost kandidata za izbor, propisivanjem da se stručnost i osposobljenost utvrđuju uverenjem o završenoj prethodnoj obuci na Pravosudnoj akademiji i
• nameće dužnost da za sudije i javne tužioce izaberu samo kandidate koje saveti niti su selektirali za obuku niti su ocenili njihovu stručnost i osposobljenost;
• Da se Visoki savet sudstva nije saglasio sa istovetnim rešenjem 12.2025. godine kada je u odgovoru Ministarstvu pravde izneo niz primedaba na dostavljene verzije oba nacrta zakona, ukazao na nepoštovanje odluka Ustavnog suda od 2014. godine i na neustavnost nacrta zakona, jer se njima “... protivustavno oduzima ovlašćenje Visokom savetu sudstva da organizuje i sprovodi ispit na kom se utvrđuje stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na sudijsku funkciju i istovremeno se ograničavaju izborna ovlašćenja Saveta jer će Savet moći da bira za sudiju samo kandidata koji je završio prethodnu obuku na Pravosudnoj akademiji” i zahtevao povlačenje oba zakona;
• Da o predloženim zakonima Visoki savet sudstva nije bio u prilici da dostavi mišljenje u smislu člana 17. Zakona o Visokom savetu sudstva za samo nekoliko dana – od 13. jula, kada mu je ministarstvo pravde dostavilo zahtev, do 17. jula 2026. godine, kada je Vlada predloge zakona dostavila Narodnoj skupštini na proceduru usvajanja;
• Da činjenica što pravosudni saveti imaju određena ovlašćenja u odnosu na sastav i rad organa Pravosudne akademije ne otklanja osnovni nedostatak donetih zakona – oduzimanje pravosudnim savetima njihove ustavne nadležnosti da samostalno vrše izbor sudija i tužilaca;

Društvo sudija Srbije smatra neophodnim da se o ovom pitanju funkcionisanja jedne od grana državne vlasti izjasne upravo organi čija je ustavna nadležnost izbor sudija i javnih tužilaca i staranje o nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva i zato

POZIVA

Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva da jasno i javno obaveste javnost o tome:

• Da li smatraju da se usvojenim zakonima zadire u njihovu isključivu Ustavom utvrđenu nadležnost da samostalno odlučuju o izboru sudija, odnosno javnih tužilaca;
• Da li će, ukoliko smatraju da im se pojedinim odredbama donetih zakona zadire u nadležnost, kao Ustavom utvrđeni nezavisni, odnosno samostalni državni organi čija je ustavna nadležnost neposredno pogođena ovim zakonskim rešenjima, pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti tih odredaba navedenih zakona pred Ustavnim sudom, u skladu sa članom 168. Ustava.

Društvo sudija Srbije naglašava da:

• ovo pitanje prevazilazi pitanje organizacije obuke budućih sudija i javnih tužilaca, jer se tiče ustavnog položaja pravosudnih saveta, podele vlasti i garancija nezavisnosti sudske vlasti i samostalnosti javnog tužilaštva
• ne traži od pravosudnih saveta da prihvate jedinstven stav koji su o ovakvom rešenju zasebno iskazali kako ovo strukovno udruženje, tako i Vrhovni sud, raniji sazivi Visokog saveta sudstva (2018. i 2025), Ustavni sud, značajan deo profesure, između ostalih, već da, u okviru svoje ustavne odgovornosti, samostalno ocene da li nova zakonska rešenja zadiru u njihove Ustavom utvrđene nadležnosti i da o tome obaveste stručnu i širu javnost.

Izvor: Vebsajt Društvo sudija Srbije, 02.09.2026.
Naslov: Redakcija