NACRT ZAKONA O SLUŽBENIM KONTROLAMA - Tekst propisa

I.          PREDMET UREĐENjA, PODRUČJE PRIMENE I ZNAČENjE IZRAZA

Predmet uređenja i područje primene

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se: sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti; zahtevi za životinje i robu koja se unosi u Republiku Srbiju ili se iz nje izvozi; finansiranje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti; uspostavljanje informacionog sistema u oblasti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti; administrativna pomoć i saradnja sa drugim državama; druga pitanja od značaja za uspostavljanje i sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa propisima kojima se uređuje oblast:

1)         hrane i bezbednosti hrane, njenog integriteta i korisnosti u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, uključujući pravila kojima se obezbeđuju poštene prakse u trgovini i zaštita interesa i informisanosti potrošača, kao i proizvodnje i upotrebe materijala i predmeta u kontaktu sa hranom;

2)         namernog uvođenja u životnu sredinu genetički modifikovanih organizama radi proizvodnje hrane i hrane za životinje, u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

3)         hrane za životinje i bezbednosti hrane za životinje u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije i upotrebe hrane za životinje, uključujući pravila zaštite zdravlja, interesa i informisanosti potrošača i obezbeđenja poštene prakse u trgovini;

4)         zahteva za zdravlje životinja;

5)         sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda radi sprečavanja i smanjenja rizika na najmanju moguću meru po zdravlje ljudi i životinja;

6)         zahteva za dobrobit životinja;

7)         zaštitnih mera protiv štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima;

8)         zahteva za stavljanje na tržište i upotrebe sredstava za zaštitu bilja i održivu primenu pesticida, osim uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja;

9)         organske proizvodnje i označavanja organskih proizvoda;

10)       upotrebe i označavanja proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta.

Odredbe ovog zakona, koje se odnose na službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblastima iz stava 2. ovog člana primenjuju se i kada se ti zahtevi odnose na životinje i robu koja se unosi u Republiku Srbiju ili se iz nje izvozi.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa propisima kojima se uređuju:

1)         tržište poljoprivrednih proizvoda, osim kada se službenim kontrolama utvrđuju moguće prevarne ili obmanjujuće prakse u pogledu tržišnih standarda;

2)         zaštita životinja koje se koriste u naučne svrhe;

3)         veterinarski medicinski proizvodi, osim u delu službenih kontrola koje se sprovode nad životinjama i hranom životinjskog porekla koja se izvozi iz drugih država u Republiku Srbiju radi provere usaglašenosti sa zabranom upotrebe antimikrobnih lekova kod životinja koje se koriste za proizvodnju s ciljem podsticanja rasta i povećanja prinosa, kao i radi provere usaglašenosti sa propisima kojima se uređuju sredstva ili grupe antimikrobnih sredstava rezervisanih za lečenje određenih infekcija kod ljudi.

Odredbe čl. 4, 5, 6, 8, člana 12. st. 3. i 4, čl. 15. i 18 - 27, čl. 31 -34, čl. 37 - 42, člana 78, čl. 86 - 96, člana 97. stav 5, čl. 107 - 112, čl. 114 -116. i člana 118. ovog zakona primenjuju se na druge službene aktivnosti koje sprovode nadležni organi u skladu sa ovim zakonom ili propisima u oblastima iz stava 2. ovog člana.

Službene kontrole i druge službene aktivnosti

Član 2.

Službene kontrole jesu aktivnosti koje sprovode nadležni organi ili tela ovlašćena za obavljanje određenih poslova službene kontrole u skladu sa ovim zakonom, radi provere:

1)         usaglašenosti subjekata sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, i

2)         da li životinje ili roba ispunjavaju zahteve propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, uključujući i zahteve za izdavanje službenog sertifikata, odnosno službene potvrde.

Druge službene aktivnosti jesu aktivnosti, osim službenih kontrola, koje sprovode nadležni organi, tela ili fizička lica ovlašćena za obavljanje drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, uključujući aktivnosti provere prisustva bolesti životinja ili štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima, sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjavanje takvih bolesti životinja ili štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima, izdavanje rešenja o ovlašćenju ili odobrenju, kao i izdavanje službenih sertifikata ili službenih potvrda.

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         propisi o hrani (food law) jesu zakoni, drugi propisi i akta koji uređuju hranu uopšte, a posebno bezbednost hrane; obuhvata svaku fazu proizvodnje, prerade i distribucije hrane, kao i hrane za životinje koja se proizvodi za ili kojom se hrane životinje koje se koriste za proizvodnju hrane;

2)         propisi o hrani za životinje (feed law) jesu zakoni, drugi propisi i akta koji uređuju hranu za životinje uopšte, a posebno bezbednost hrane za životinje, uključujući sve faze proizvodnje, prerade i distribucije ili upotrebe hrane za životinje;

3)         nadležni organi (competent authorities) jesu organi odgovorni za organizaciju i sprovođenje službenih kontrola u oblastima iz člana 1. stav

2. ovog zakona i u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 4. ovog zakona, a prema potrebi, i odgovarajući organi drugih država;

4)         nadležni organ za kontrolu organske proizvodnje (organic control authority) jeste Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao organ državne uprave i kontrolno telo za organsku proizvodnju i označavanje organskih proizvoda (u daljem tekstu: kontrolno telo), koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u celini ili delimično ovlastilo za obavljanje poslova kontrole organske proizvodnje u skladu sa propisom kojim se uređuje organska proizvodnja, uključujući, prema potrebi, odgovarajući organ druge države ili organ koji posluje u drugoj državi;

5)         ovlašćeno telo (delegated body) jeste posebno pravno lice koga su nadležni organi ovlastili za sprovođenje određenih poslova službenih kontrola ili određenih poslova povezanih sa drugim službenim aktivnostima;

6)         procedure za verifikaciju kontrola (control verification procedures) jesu uspostavljene procedure i radnje koje sprovode nadležani organi radi obezbeđivanja doslednosti i efektivnosti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti;

7)         sistem kontrole (control system) jeste sistem koji obuhvata nadležne organe, uključujući resurse, strukture, uspostavljene sisteme i procedure kojima se obezbeđuje sprovođenje službenih kontrola u skladu sa ovim zakonom i zahtevima iz čl. 18  27. ovog zakona;

8)         plan kontrole (control plan) jeste plan koji donose Vlada ili nadležni organi, a koji sadrži informacije o strukturi i organizaciji sistema službenih kontrola, kao i o njegovom funkcionisanju i detaljnom planiranju službenih kontrola koje treba sprovesti tokom određenog perioda u svakoj od oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

9)         životinje (animals) jesu kičmenjaci i beskičmenjaci;

10)       bolesti životinja (animal diseases) jesu pojava infekcija i infestacije kod životinja, s kliničkim ili patološkim manifestacijama ili bez njih, uzrokovana jednim ili sa više uzročnika bolesti;

11)       roba (goods) jeste sve što podleže jednom ili većem broju zahteva propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, osim životinja;

12)       hrana ili prehrambeni proizvod (food or foodstaffs; u daljem tekstu: hrana) jeste bilo koja supstanca ili proizvod, bilo da je prerađen, delimično prerađen ili neprerađen, namenjen za ishranu ljudi, ili se razumno očekuje da će ta hrana biti konzumirana od strane ljudi.

Hrana obuhvata i piće, žvakaću gumu i bilo koju supstancu, uključujući vodu koja se namerno dodaje hrani tokom njene proizvodnje, pripreme ili obrade i koja ispunjava na kontrolnim tačkama propisane vrednosti parametara za vodu u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet vode namenjene za ljudsku upotrebu.

Hrana ne obuhvata:

(1)        hranu za životinje;

(2)        žive životinje, osim ako su pripremljene za stavljanje na tržište za ishranu ljudi;

(3)        biljke pre žetve, odnosno berbe plodova;

(4)        lekove za humanu upotrebu u skladu sa zakonom kojim se uređuju lekovi i veterinarske medicinske proizvode, u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinarski medicinski proizvodi;

(5)        kozmetičke proizvode, u skladu sa zakonom kojim se uređuju predmeti opšte upotrebe;

(6)        duvan i duvanske proizvode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje duvan;

(7)        opojne droge ili psihotropne supstance u skladu sa Uredbom o ratifikaciji jedinstvene konvencije o opojnim drogama (,,Službeni list SFRJ  Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 2/64 i,,Službeni list SFRJ  Međunarodni ugovori”, broj 3/78  dr. zakon) i Zakonom o ratifikaciji Konvencije o psihotropnim supstancama (,,Službeni list SFRJ”, broj 40/73);

(8)        ostatke (rezidue) i kontaminante;

(9)        medicinska sredstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju medicinska sredstva;

13)       hrana za životinje (feed or feedingstuff) jeste svaka supstanca ili proizvod, uključujući aditive, koji je prerađen, delimično prerađen ili neprerađen a namenjen je za oralno hranjenje životinja;

14)       sporedni proizvodi životinjskog porekla (animal by-products) jesu čitava tela ili delovi životinja, proizvodi životinjskog porekla ili drugi proizvodi dobijeni od životinja, koji nisu namenjeni za ishranu ljudi, uključujući jajne ćelije, embrione i seme;

15)       dobijeni proizvodi (derived products) jesu proizvodi dobijeni iz jednog ili više tretmana, transformacija ili faza u preradi sporednih proizvoda životinjskog porekla;

16)       bilje (plants) jesu žive biljke i živi delovi biljaka uključujući:

(1)        seme, u botaničkom smislu, osim semena koje nije namenjeno za setvu;

(2)        plodove, u botaničkom smislu;

(3)        povrće;

(4)        krtole, gomolje, lukovice, rizome, korenje, podloge, stolone;

(5)        izdanke, stabljike, živiće;

(6)        rezano cveće;

(7)        grane sa ili bez listova;

(8)        rezana stabla drveta sa zadržanim listovima;

(9)        listove, lišće;

(10)      kulture biljnih   tkiva,   uključujući       ćelijske            kulture, germplazme,  meristemska   tkiva,            himerne           klonove           i           mikropropagacioni materijal;

(11)      živi polen i spore;

(12)      pupoljke, plemke, reznice, izdanke, kalemove;

17)       štetni organizmi (pests of plants) jesu vrsta, soj ili biotip patogenih organizama, biljaka ili životinja koji predstavlja fitosanitarni rizik i koji su štetni za bilje ili biljne proizvode;

18)       sredstva za zaštitu bilja (plant protection products) jesu proizvodi u obliku u kojem su dostupni korisniku, a koja se sastoje ili sadrže aktivne supstance, protektante ili sinergiste i namenjena su za:

(1)        zaštitu bilja ili biljnih proizvoda od štetnih organizama ili sprečavanje delovanja štetnih organizama, osim ako se ovi proizvodi koriste u higijenske svrhe, a ne za zaštitu bilja i biljnih proizvoda,

(2)        delovanje na životne procese biljaka, kao što su supstance koje deluju na rast, osim sredstava za ishranu bilja ili biljnih biostimulatora,

(3)        očuvanje biljnih proizvoda, kada su u pitanju supstance ili proizvodi koji nisu regulisani posebnim propisima kojima se uređuju konzervansi,

(4)        uništavanje neželjenog bilja ili delova biljaka, izuzev algi, osim ako se ti proizvodi primenjuju na zemljište ili vodu radi zaštite bilja,

(5)        za kontrolu ili sprečavanje neželjenog rasta bilja, izuzev algi, osim ako se ti proizvodi primenjuju na zemljište ili vodu radi zaštite bilja;

19)       proizvodi životinjskog porekla (products of animal origin) jesu:

(1)        hrana životinjskog porekla, uključujući med i krv;

(2)        živi školjkaši, živi bodljokošci, živi plaštaši i živi morski puževi namenjeni za ishranu ljudi;

(3)        ostale životinje namenjene za pripremu kako bi u živom obliku bile dostavljene krajnjem potrošaču;

20)       reproduktivni materijal (germinal products) jesu:

(1)        seme, jajne ćelije i embrioni namenjeni za veštačku oplodnju;

(2)        jaja za inkubiranje;

21)       biljni proizvodi (plant products) jesu neprerađeni materijali biljnog porekla i prerađeni proizvodi koji po svojoj prirodi ili načinu prerade, mogu da predstavljaju rizik od širenja karantinski štetnih organizama.

Ako nije drugačije utvrđeno u propisima kojima se uređuju posebne mere ili posebni zahtevi u vezi sa zdravljem bilja, drvo se smatra biljnim proizvodom samo ako ispunjava jedan ili više sledećih uslova:

(1)        ako je zadržalo u potpunosti ili delimično, svoju prirodno oblu površinu, sa ili bez kore;

(2)        ako nije zadržalo svoju prirodnu oblu površinu usled testerisanja, sečenja ili cepanja;

(3)        ako je u obliku čipsa (ivera), delova, piljevine, drvnog otpada, strugotina ili drvnih ostataka, i nije podvrgnuto preradi koja podrazumeva upotrebu lepka, toplote ili pritiska, ili njihove kombinacije, kako bi se dobio pelet, briket, šperploča ili iverica;

(4)        ako se upotrebljava ili je namenjeno za upotrebu materijala za pakovanje, bez obzira na to da li se upotrebljava za prevoz robe ili ne;

22)       drugi predmeti (other objects) jesu bilo koji materijal ili predmet, izuzev bilja ili biljnih proizvoda, kojim je moguće prenošenje ili širenje štetnih organizama, uključujući zemlju ili supstrat za gajenje;

23)       opasnost (hazard) jeste bilo koji agens ili stanje koje može potecijalno da izazove štetan uticaj na zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili životnu sredinu;

24)       rizik (risk) jeste funkcija verovatnoće nastanka štetnog uticaja na zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili životnu sredinu i stepena ozbiljnosti tog uticaja, koji je posledica neke opasnosti;

25)       službena sertifikacija (official certification) jeste postupak kojim nadležni organi potvrđuju usaglašenost sa jednim ili većim brojem zahteva propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

26)       službeno lice za sertifikaciju (certifying officer) jeste:

(1)        bilo koji zaposleni u nadležnim organima ovlašćen od strane tih organa da potpisuje službene sertifikate; ili

(2)        bilo koje drugo fizičko lice koje je ovlašćeno od strane nadležnih organa da potpisuje službene sertifikate u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

27)       službeni sertifikat (official certificate) jeste papirni ili elektronski dokument koji je potpisalo službeno lice za sertifikaciju i kojim se potvrđuje usaglašenost sa jednim ili većim brojem zahteva propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

28)       službena potvrda (official attestation) jeste etiketa, oznaka ili drugi oblik potvrde koju izdaje subjekt pod nadzorom nadležnih organa u okviru ciljanih službenih kontrola, ili sami nadležni organi, a kojom se pruža garancija o ispunjenosti jednog ili većeg broja zahteva propisanih ovim zakonom ili propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

29)       subjekt (operator) jeste fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji podleže jednoj ili više obaveza propisanih u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

30)       audit (audit) jeste sistematsko i nezavisno ispitivanje kojim se utvrđuje da li su aktivnosti i rezultati datih aktivnosti u skladu sa planiranim postupanjima za sprovođenje i da li se ta postupanja sprovode efektivno, kao i da li su odgovarajuća za postizanje ciljeva;

31)       rangiranje (rating) jeste klasifikacija subjekata na osnovu procene usaglašenosti sa kriterijumima za rangiranje;

32)       službeni veterinar (official veterinarian) jeste veterinar koga određuje nadležni organ, bilo kao svog zaposlenog ili u drugom svojstvu, koji ima odgovarajuće kvalifikacije za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisima u odgovarajućim oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

33)       službeno lice za zdravlje bilja (official plant health officer) jeste fizičko lice koje određuje nadležni organ, bilo kao svog zaposlenog ili u drugom svojstvu, koje je osposobljeno za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona koji se odnose na zdravlje bilja;

34)       specifični rizični materijal (specified risk material) jesu tkiva utvrđena posebnim propisom kojim se uređuju prenosive spongioformne encefalopatije;

35)       dugi prevoz životinja (long journey) jeste prevoz životinja koji traje duže od osam časova, od momenta premeštanja prve životinje iz pošiljke;

36)       uređaji za primenu sredstava za zaštitu bilja (pesticide application equipment) jesu uređaji namenjeni za primenu sredstava za zaštitu bilja, uključujući sve pripadajuće delove potrebne za efikasno funkcionisanje takve opreme kao što su: rasprskivači, manometri, filteri, sita, uređaji za čišćenje rezervoara i drugi delovi;

37)       pošiljka (consignment) jeste određeni broj životinja ili količina robe iste vrste, klase ili opisa koji su obuhvaćeni istim službenim sertifikatom, službenom potvrdom ili bilo kojim drugim dokumentom i koji se nalaze na istom prevoznom sredstvu i dolaze iz istog područja ili iste države, osim robe koja podleže zahtevima propisanim u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona koji se odnose na zdravlje bilja;

38)       granično kontrolno mesto (border control post) jeste mesto i objekti koji mu pripadaju određeno za sprovođenje službenih kontrola životinja i robe u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona;

39)       mesto izlaska (exit point) jeste granično kontrolno mesto ili bilo koje drugo mesto koje je odredila Republika Srbija gde životinje obuhvaćene posebnim propisom o dobrobiti životinja napuštaju carinsko područje Republike Srbije;

40)       unošenje u Republiku Srbiju ili unos u Republiku Srbiju (entering the Republic of Serbia or entry into the Republic of Serbia) jeste unos životinja i robe na teritoriju Republike Srbije sa teritorije koja je van teritorije Republike Srbije, osim u slučaju robe koja se unosi u Republiku Srbiju a na koju se primenjuju zahtevi propisani u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona koji se odnose na zdravlje bilja;

41)       provera dokumentacije (documentary check) jeste pregled službenih sertifikata, službenih potvrda i drugih dokumenata, uključujući i komercijalna dokumenta, koji moraju da prate pošiljku u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, članom 56. stav 1. ovog zakona ili posebnim propisima iz člana 77. stav 4, člana 103. stav 4, člana 105. stav 2. ovog zakona ili sporazumom iz člana 106. stav 2. ovog zakona;

42)       provera identiteta (identity check) jeste vizuelna provera kojom se utvrđuje da sadržaj i oznake pošiljke, uključujući i oznake na životinjama, plombama i prevoznim sredstvima odgovaraju podacima navedenim u službenim sertifikatima, službenim potvrdama i drugim dokumentima koji prate pošiljku;

43)       fizički pregled (physical check) jeste pregled životinja i robe i, ukoliko je potrebno, pregled ambalaže u koju je roba upakovana, prevoznog sredstva, oznaka i temperature, uzimanje uzoraka za analizu, testiranje ili dijagnostiku i bilo koji drugi pregled radi utvrđivanja usaglašenosti u skladu sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

44)       tranzit (transit) jeste premeštanje iz jedne države u drugu državu ili teritoriju van carinskog područja Republike Srbije, koje se odvija pod nadzorom carinskog organa preko carinskog područja Republike Srbije, osim u vezi sa zahtevima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja;

45)       carinski nadzor (supervision by the customs authorities) jeste radnja koju uobičajeno preduzima carinski organ s ciljem obezbeđenja poštovanja carinskih propisa i, po potrebi, ostalih propisa primenljivih na robu koja je predmet takve radnje;

46)       carinska kontrola (control by the customs authorities) jesu određene radnje koje sprovodi carinski organ s ciljem obezbeđivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa kojima se propisuju ulazak, izlazak, tranzit, kretanje, smeštaj i upotreba u posebne svrhe robe koja se kreće između carinskog područja Republike Srbije i država ili teritorija van tog područja, kao i prisustvo i kretanje strane robe i robe koja je stavljena u postupak upotrebe u posebne svrhe, unutar carinskog područja Republike Srbije;

47)       službeno zadržavanje (official detention) jeste postupak kojim nadležni organi nalažu da se životinje i roba koji podležu službenoj kontroli ne smeju premeštati ili se ne sme njima rukovati do odlučivanja o njihovom odredištu, a obuhvata i skladištenje od strane subjekta u skladu sa uputstvima i pod kontrolom nadležnih organa;

48)       dnevnik puta (journey log) jeste dokument u skladu sa propisom kojim se uređuje dobrobit životinja, koji se odnosi na vreme putovanja i odgovarajuće postupke povezane sa prevozom u toku putovanja, i:

1)         koji lice koje planira dugo putovanje je dužno da pripremi, overi pečatom i potpiše sve stranice plana puta;

2)         koji se sastoji od delova koji moraju biti povezani: deo 1 - Planiranje, deo 2 - Mesto polaska, deo 3 - Mesto odredišta, deo 4 - Izjava prevoznika, deo 5 - Obrazac izveštaja o odstupanjima;

3)         za koji je organizator dužan da:

(1)        za svaki plan puta odredi poseban broj;

(2)        obezbedi da nadležni organ iz mesta polaska dva radna dana pre polaska dobije potpisan primerak dela 1. dnevnika puta, pravilno popunjen, osim brojeva sertifikata za zdravlje životinja;

(3)        se pridržava uputstva koji daje nadležni organ;

(4)        obezbedi da dnevnik puta bude overen pečatom;

(5)        obezbedi da dnevnik puta prati životinje tokom putovanja do tačke odredišta ili, u slučaju izvoza u drugu državu, barem do mesta izlaska;

4)         koji vlasnici ili držaoci životinja u mestu polaska i, kad se mesto odredišta nalazi unutar područja Republike Srbije, vlasnici ili držaoci životinja u mestu odredišta moraju da popune i potpišu relevantne delove dnevnika puta, kao i da izveste nadležni organ što je pre moguće o svakom odstupanju u delu 5. dnevnika puta;

5)         koji vlasnici ili držaoci životinja u mestu odredišta koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije čuvaju, osim dela 4. dnevnika puta, najmanje tri godine od datuma dolaska u mesto odredišta.

Dnevnik puta daje se na zahtev nadležnom organu na uvid;

49)       službeni pomoćnik (official auxiliary) jeste predstavnik nadležnog organa obučen u skladu sa zahtevima utvrđenim u članu 18. ovog zakona i angažovan za obavljanje određenih aktivnosti službene kontrole ili drugih službenih aktivnosti;

50)       meso i ostali jestivi klanični proizvodi (meat and edible meat offal) jesu, za svrhu člana 49. stav 2. tačka 1) ovog zakona, proizvodi obuhvaćeni tarifnim brojevima 0201 do 0208 u skladu sa propisom kojim se uređuje nomenklatura carinske tarife;

51)       oznaka zdravstvene ispravnosti (health mark) jeste oznaka koja se stavlja posle sprovođenja službenih kontrola iz člana 18. stav 2. tač. 1) i 3) ovog zakona kojom se potvrđuje da je meso pogodno za ishranu ljudi.

Pojmovi faza proizvodnje, prerade i distribucije, kao i trup i jestivi delovi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu, imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje hrana i hrana za životinje, kao i propisima kojima se uređuje zdravlje životinja.

Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u muškom rodu podrazumevaju iste pojmove u ženskom rodu.

II.         SLUŽBENE KONTROLE I DRUGE SLUŽBENE AKTIVNOSTI

1.         Nadležni organi

Imenovanje nadležnih organa

Član 4.

Nadležni organi za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima je uređena oblast iz člana 1. stav 2. tačka 1) ovog zakona, u skladu sa podelom nadležnosti utvrđenom zakonom kojim se uređuje hrana, jesu:

1)         organ uprave nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), preko nadležne veterinarske, fitosanitarne i poljoprivredne inspekcije;

2)         organ uprave nadležan za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja), preko nadležne sanitarne inspekcije.

Nadležni organi za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima se uređuje oblast iz člana 1. stav 2. tačka 2) ovog zakona jeste Ministarstvo, preko nadležne veterinarske i fitosanitarne inspekcije, u skladu sa podelom nadležnosti utvrđenom zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi.

Nadležni organ za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima se uređuje oblast iz člana 1. stav 2. tačka 3) ovog zakona jeste Ministarstvo, preko nadležne veterinarske, fitosanitarne i poljoprivredne inspekcije, u skladu sa podelom nadležnosti utvrđenom zakonom kojim se uređuje hrana za životinje.

Nadležni organ za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima se uređuje oblast iz člana 1. stav 2. tač. 4) i 6) ovog zakona jeste Ministarstvo, preko nadležne veterinarske inspekcije, u skladu sa podelom nadležnosti utvrđenom zakonima kojima se uređuju zdravlje životinja i dobrobit životinja.

Nadležni organi za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima se uređuje oblast iz člana 1. stav 2. tačka 5) ovog zakona, u skladu sa podelom nadležnosti utvrđenom zakonom kojim se uređuju sporedni proizvodi životinjskog porekla, jesu:

1)         Ministarstvo, preko nadležne veterinarske, fitosanitarne i poljoprivredne inspekcije;

2)         ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko nadležne sanitarne inspekcije.

Nadležni organ za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima se uređuje oblast iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona jeste Ministarstvo, preko nadležne fitosanitarne i šumarske inspekcije, u skladu sa podelom nadležnosti utvrđenom zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja.

Nadležni organ za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima se uređuje oblast iz člana 1. stav 2. tačka 8) ovog zakona jeste Ministarstvo preko nadležne fitosanitarne inspekcije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja.

Nadležni organ za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima se uređuje oblast iz člana 1. stav 2. tačka 9) ovog zakona, u skladu sa podelom nadležnosti utvrđenim zakonima kojima se uređuju organska proizvodnja i hrana, jesu:

1)         Ministarstvo, preko nadležne veterinarske, fitosanitarne i poljoprivredne inspekcije;

2)         ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, preko nadležne sanitarne inspekcije.

Nadležni organ za sprovođenje ovog zakona, kao i propisa kojima se uređuje oblast iz člana 1. stav 2. tačka 10) ovog zakona jeste Ministarstvo, preko nadležne veterinarske, fitosanitarne i poljoprivredne inspekcije, u skladu sa podelom nadležnosti utvrđene zakonima kojima se uređuju oznake geografskog porekla, oznake garantovano tradicionalnih specijaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića.

Nadležni organ za poslove carine (u daljem tekstu: carinski organ) sprovodi službene kontrole i druge službene aktivnosti, i to:

1)         nad drvenim materijalom koji se koristi za pakovanje robe na graničnim prelazima, u skladu sa propisom kojim se uređuje zdravlje bilja;

2)         nad kućnim ljubimcima, u skladu sa propisom kojim se uređuje nekomercijalno premeštanje kućnih ljubimaca;

3)         nad robom, kao deo ličnih stvari putnika, a namenjena je za ličnu ishranu i upotrebu i male pošiljke robe poslate fizičkim licima koje nisu namenjene za stavljanje na tržište;

4)         izveštava o sprovedenim službenim kontrolama u svrhu izrade godišnjeg izveštaja;

5)         sarađuje u izradi višegodišnjeg nacionalnog plana službenih kontrola iz člana 97. ovog zakona.

Ministarstvo je centralni organ odgovoran za:

1)         efikasnu i efektivnu koordinaciju između nadležnih organa iz st. 1  10. ovog člana, kao i za doslednost i efektivnost službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti;

2)         koordinaciju saradnje i kontakata sa Evropskom komisijom i sa drugim državama u vezi sa službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima koje se obavljaju u svakoj od oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Ministarstvo sa nadležnim organima iz st. 1  10. ovog člana zaključuje memorandum o saradnji kojim se utvrđuju mehanizmi saradnje radi obezbeđivanja efikasane i efektivne koordinacije, kao i doslednosti i efektivnosti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti koje se sprovode u svakoj od oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Nadležni organ iz stava 8. tačka 1) ovog zakona, odgovoran za verifikaciju usklađenosti sa zahtevima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 9) ovog zakona može za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti ovlastiti jedno ili više kontrolnih tela, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja i svakom od njih dodeliti kodni broj.

Ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju o kontakt podacima i svim promenama u vezi sa:

1)         nadležnim organima određenim u skladu sa st. 1  10. ovog člana;

2)         centralnim organom određenim u skladu stavom 11. ovog člana;

3)         kontrolnim telima iz stava 13. ovog člana;

4)         ovlašćenim telima iz člana 28. stav 1. ovog zakona.

Informacije iz stava 14. ovog člana Ministarstvo stavlja na raspolaganje javnosti i objavljuje ih na svojoj internet stranici.

Nadležni organi iz st. 1  10. ovog člana u vršenju poslova u okviru svojih ovlašćenja koriste službenu oznaku.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar), odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar zdravlja), propisuje oblik, dimenzije, izgled i način upotrebe službene oznake u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje.

Opšte obaveze nadležnih organa i nadležnog organa za kontrolu organske proizvodnje

Član 5.

Nadležni organi iz člana 4. ovog zakona i nadležni organ za kontrolu organske proizvodnje u sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti:

1)         imaju uspostavljene procedure i/ili sisteme kojima se obezbeđuje:

(1)        efektivno i odgovarajuće sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti;

(2)        nepristrasnost, kvalitet i doslednost službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti na svim nivoima;

(3)        da zaposleni koji sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti nisu u sukobu interesa;

2)         imaju ili na drugi način obezbede odgovarajuće laboratorijske kapacitete za analizu, testiranje i dijagnostiku;

3)         imaju ili na drugi način obezbede dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom, kako bi se službene kontrole i druge službene aktivnosti mogle sprovoditi efikasno i efektivno;

4)         imaju objekte i opremu koji se održavaju na odgovarujući i propisan način kako bi se obezbedilo da zaposleni mogu efikasno i efektivno da sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti;

5)         imaju ovlašćenja da sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti, kao i da preduzimaju aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

6)         donose procedure kojima se obezbeđuje da zaposleni imaju pristup objektima i dokumentima subjekata, radi obavljanja svoje dužnosti;

7)         imaju planove za upravljanje kriznim situacijama i da su spremni da ih primene u hitnim situacijama, kada je to odgovarajuće, u skladu sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Ovlašćivanje službenog veterinara vrši se rešenjem u pisanoj formi kojim se utvrđuju službene kontrole i druge službene aktivnosti i sa njima povezani poslovi za koje je ovlašćenje dato ako lice ispunjava zahteve u skladu sa ovim zakonom i propisima u odgovarajućoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona, uključujući i zahteve o nepostojanju sukoba interesa.

Ovlašćivanje službenog lica za zaštitu zdravlja bilja vrši se rešenjem u pisanoj formi kojim se utvrđuju službene kontrole i druge službene aktivnosti i sa njima povezani poslovi za koje je ovlašćenje dato ako lice ispunjava zahteve u skladu sa ovim zakonom i propisima u odgovarajućoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona, uključujući i zahteve o nepostojanju sukoba interesa.

Lica koja sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti moraju da:

1)         pohađaju za svoju oblast nadležnosti odgovarajuću obuku, koja im omogućava da kompetentno obavljaju svoje dužnosti i da službene kontrole i druge službene aktivnosti obavljaju na dosledan način;

2)         prate nove informacije u svojoj oblasti nadležnosti i, po potrebi, pohađaju redovnu dodatnu obuku;

3)         pohađaju obuku koja se odnosi na:

(1)        različite metode i tehnike kontrole, kao što su inspekcija, verifikacija, skrining, ciljani skrining, uzorkovanje i laboratorijska analiza, testiranje i dijagnostika;

(2)        procedure kontrole;

(3)        zahteve propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

(4)        procenu nepoštovanja zahteva propisanih u oblastima u članu 1. stav 2. ovog zakona;

(5)        opasnosti u proizvodnji, preradi i distribuciji životinja i robe;

(6)        različite faze proizvodnje, prerade i distribucije i moguće

rizike za zdravlje ljudi, a po potrebi i za zdravlje životinja i bilja, dobrobit životinja i životnu sredinu;

(7)        ocenu primene procedura analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP) i dobrih poljoprivrednih praksi;

(8)        sisteme upravljanja, kao što su programi obezbeđivanja kvaliteta kojima upravljaju subjekti i njihova procena u meri u kojoj su relevantni za zahteve utvrđene u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

(9)        sisteme službene sertifikacije;

(10)      postupke za krizne situacije, kao i komunikaciju sa drugim državama, uključujući države članice Evropske unije i Evropsku komisiju;

(11)      pravne postupke i posledice službenih kontrola;

(12)      pregled pisanog, dokumentarnog materijala i drugih zapisa, uključujući i one koji se odnose na međulaboratorijsko uporedno testiranje, akreditaciju i procenu rizika, koje mogu biti relevantne za procenu usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, što može uključivati finansijske i komercijalne aspekte;

(13)      procedure kontrole i zahteve za unos životinja i robe u Republiku Srbiju;

(14)      bilo koju drugu oblast neophodnu radi osiguranja sprovođenja službenih kontrola u skladu sa ovim zakonom.

Nadležni organi iz člana 4. ovog zakona, kontrolna tela i ovlašćena tela donose i sprovode programe obuke kako bi se osiguralo da lica koja obavljaju službene kontrole i druge službene aktivnosti pohađaju obuke u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Nadležni organi, kontrolna tela i ovlašćena tela dužni su da vode evidenciju o sprovedenim obukama za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, koja se čuva u roku od pet godina od dana sprovođenja obuke.

Kada je, u okviru službi nadležnih organa iz člana 4. ovog zakona, više od jedne unutrašnje organizacione jedinice nadležno za obavljanje službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti, taj nadležni organ mora obezbediti efikasnu i efektivnu koordinaciju i saradnju između njih.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje programe obuke za zaposlene u nadležnim organima za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, organizaciju i način sprovođenja obuka, kao i obrazac evidencije o sprovedenim obukama za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Audit

Član 6.

Radi potvrde usaglašenosti sa ovim zakonom, nadležni organi sprovode interni audit ili za sprovođenje audita angažuju drugo pravno lice (eksterni audit) i preduzimaju odgovarajuće mere u skladu sa rezultatima audita.

Audit iz stava 1. ovog člana podleže nezavisnoj proceni i sprovodi se na transparentan način.

U slučaju internog audita, nadležni organi određuju samostalnu unutrašnju organizacionu jedinicu za nezavisno sprovođenje internog audita radi utvrđivanja da li su službene kontrole i druge službene aktivnosti sprovedene u skladu sa planiranim, kao i radi utvrđivanja efektivnosti preduzetih mera i da li su postignuti ciljevi u skladu sa ovim zakonom.

Organizaciona jedinica iz stava 3. ovog člana utvrđuje stanje, sačinjava izveštaj i predlaže preduzimanje mera u skladu sa rezultatima internog audita.

Interni audit se sprovodi na osnovu godišnjeg plana.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način sprovođenja internog audita.

Pravo na žalbu

Član 7.

Protiv rešenja nadležnih organa iz člana 4. ovog zakona može se izjaviti žalba u vezi sa članom 55, članom 66. st. 4 - 7, 11. i 12, članom 67,

članom 112. stav 3. tačka 2) i članom 115. st. 1 - 3. ovog zakona, od strane subjekta, u roku propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Na rešenje nadležnog inspektora kojim se se nalažu mere u skladu sa članom 115. stav 8. ovog zakona može se izjaviti žalba ministru, odnosno ministru nadležnom za poslove zdravlja u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba iz st. 1. i 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja i ne utiče na obavezu preduzimanja hitnih mera za uklanjanje ili ograničavanje rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životinu sredinu u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Obaveze nadležnih organa u vezi sa poverljivošću

Član 8.

Nadležni organi obezbeđuju da se, u skladu sa stavom 4. ovog člana, informacije prikupljene prilikom obavljanja službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti ne otkrivaju trećim licima, tamo gde takve informacije, po svojoj prirodi, podležu obavezi čuvanja poslovne tajne u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita poslovne tajne.

Lica zaposlena u nadležnom organu, kao i druga lica koja su angažovana u sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti dužna su da poštuju obavezu poverljivosti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika.

Na kontrolna tela, ovlašćeno telo, fizička lica ovlašćena za obavljanje određenih poslova službene kontrole i službene laboratorije primenjuju se odredbe st. 1. i 2. ovog člana.

Kada ne postoji preovlađujući javni interes za otkrivanje informacija koje su obuhvaćene obavezom čuvanja poslovne tajne kako je navedeno u st. 1. i 2. ovog člana, i bez obzira na situacije u kojima je otkrivanje propisano zakonom, takve informacije uključuju informacije čije bi otkrivanje ugrozilo:

1)         svrhu inspekcija, istraga ili audita;

2)         zaštitu komercijalnih interesa subjekata ili bilo kog drugog fizičkog ili pravnog lica ili preduzetnika; ili

3)         zaštitu sudskih postupaka i pravnih saveta.

Nadležni organi, prilikom utvrđivanja da li postoji preovlađujući javni interes za otkrivanje informacija koje su zaštićene poslovnom tajnom iz st. 1. i 2. ovog člana, uzimaju u obzir, između ostalog, i moguće rizike za zdravlje ljudi, životinja ili bilja ili za životnu sredinu, kao i prirodu, ozbiljnost i obim takvih rizika.

Bez obzira na situacije u kojima je otkrivanje propisano zakonom, obaveze poverljivosti propisane st. 1 - 5. ovog člana ne sprečavaju nadležne organe da objavljuju ili na drugi način učine dostupnim javnosti informacije o rezultatima službenih kontrola koje se odnose na pojedinačne subjekte, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         da je subjektu data mogućnost da se izjasni putem komentara na informacije koje nadležni organ namerava da objavi ili na drugi način učini dostupnim javnosti, pre njihovog objavljivanja ili otkrivanja, uzimajući u obzir hitnost situacije; i

2)         da informacije koje se objavljuju ili na drugi način učine dostupnim javnosti uzimaju u obzir komentare koje je izneo subjekt ili se objavljuju ili otkrivaju zajedno sa takvim komentarima.

2.         Službene kontrole

a) Opšti zahtevi

Opšti zahtevi za službene kontrole

Član 9.

Nadležni organi redovno sprovode službene kontrole nad svim subjektima, na osnovu rizika i sa odgovarajućom učestalošću, uzimajući u obzir:

1)         identifikovane rizike u vezi sa:

(1)        životinjama i robom;

(2)        aktivnostima pod kontrolom subjekta;

(3)        mestom obavljanja aktivnosti subjekta;

(4)        upotrebom proizvoda, procesa, materijala ili supstanci koje mogu da utiču na bezbednost, integritet i korisnost hrane ili hrane za životinje, zdravlje životinja ili dobrobit životinja, zdravlje bilja ili koji, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstavima za zaštitu bilja, mogu takođe imati negativan uticaj na životnu sredinu;

2)         informacije koje ukazuju na verovatnoću da bi potrošači mogli biti dovedeni u zabludu, a naročito u pogledu prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, roka trajanja, zemlje porekla ili mesta porekla i načina proizvodnje ili prerade hrane;

3)         rezultate prethodnih službenih kontrola koje su sprovedene nad subjektom i njegove usaglašenosti sa zahtevima propisanim u određenoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

4)         pouzdanost i rezultate sopstvenih kontrola koje je sproveo subjekt ili treće lice na njegov zahtev, uključujući, prema potrebi, i sopstvene procedure za obezbeđivanje kvaliteta, radi provere usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

5)         bilo koje informacije koje bi mogle da ukazuju na neusaglašenost sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Nadležni organi redovno sprovode službene kontrole, sa odgovarajućom učestalošću utvrđenom na osnovu rizika, kako bi identifikovali moguće namerne povrede propisa u oblastima iz člana 1. stav

2. ovog zakona, učinjene putem prevarnih ili obmanjujućih praksi, uzimajući u obzir informacije o takvim povredama koje se dele putem mehanizama administrativne pomoći propisanih u čl. 95. i 96. ovog zakona, kao i bilo koje druge informacije koje ukazuju na mogućnost takvih povreda.

Službene kontrole koje se sprovode pre stavljanja na tržište ili pre premeštanja određenih životinja i robe radi izdavanja službenih sertifikata ili službenih potvrda koje se zahtevaju u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, kao uslov za stavljanje na tržište ili premeštanje životinja ili robe, obavljaju se u skladu sa:

1)         zahtevima propisanim u određenoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona; i

2)         propisima kojima se uređuju posebni zahtevi za službene kontrole i druge službene aktivnosti u određenoj oblasti u skladu sa čl. 18 - 27. ovog zakona.

Službene kontrole sprovode se bez prethodne najave, osim u slučajevima kada je takva najava neophodna i opravdana za potrebe sprovođenja službene kontrole.

Ako subjekt zahteva službenu kontrolu, nadležni organi mogu da odluče da li će sprovesti službenu kontrolu sa prethodnom najavom ili bez nje.

Službene kontrole sa prethodnom najavom ne isključuju službene kontrole bez prethodne najave.

Službene kontrole se sprovode na način da se administrativno opterećenje i ometanje poslovanja subjekta svede na najmanju moguću meru, ali da to ne utiče negativno na efektivnost tih kontrola.

Službene kontrole životinja i robe sprovode se na isti način, vodeći računa o potrebi prilagođavanja kontrola specifičnim situacijama, bez obzira na to da li su životinje i roba:

1)         dostupne na tržištu Republike Srbije;

2)         izvoze iz Republike Srbije; ili

3)         unose u Republiku Srbiju.

Subjekti koji životinje i robu unose u Republiku Srbiju dužni su da prijave pošiljku nadležnom organu koji vrši pregled pošiljke.

Subjekti, procesi i aktivnosti na koje se primenjuju službene kontrole

Član 10.

Nadležni organi, u meri u kojoj je to potrebno da se utvrdi usaglašenost sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, sprovode službene kontrole:

1)         u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade, distribucije i upotrebe životinja i robe;

2)         supstanci, materijala ili drugih predmeta koji mogu da utiču na svojstva ili zdravlje životinja i robe i njihovu usaglašenost sa propisanim zahtevima, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade, distribucije i upotrebe;

3)         subjekata u pogledu aktivnosti, uključujući držanje životinja, opreme, prevoznih sredstava, prostorija i objekata i drugih mesta pod njihovom kontrolom i njihove okoline, kao i povezane dokumentacije.

Bez obzira na postojanje evidencija, lista ili registara subjekata uspostavljenih u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona nadležni organi uspostavljaju, vode i ažuriraju evidencije, liste ili registre subjekata. Ako takve evidencije, liste ili registri postoje za druge svrhe mogu se koristiti i za potrebe ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje vrste subjekata koji se ne upisuju u evidencije, liste ili registre subjekata, ako bi njihovo uključivanje u takve evidencije, liste ili registre predstavljalo nesrazmerno administrativno opterećenje za njih u poređenju sa rizikom povezanim sa njihovim aktivnostima.

Transparentnost službenih kontrola

Član 11.

Nadležni organi sprovode službene kontrole transparentno i najmanje jednom godišnje čine dostupnim javnosti, uključujući i objavljivanje na svojoj zvaničnoj internet stranici, relevantne informacije koje se odnose na organizaciju i sprovođenje službenih kontrola.

Nadležni organi takođe obezbeđuju redovno i blagovremeno objavljivanje informacija o sledećem:

1)         vrsti, broju i rezultatima sprovedenih službenih kontrola;

2)         vrsti i broju slučajeva u kojima je utvrđena neusaglašenost;

3)         vrsti i broju slučajeva u kojima su preduzete mere u skladu sa članom 115. ovog zakona; i

4)         vrsti i broju slučajeva u kojima su izrečene kazne u skladu sa članom 118. ovog zakona.

Informacije iz stava 2. ovog člana mogu se staviti na raspolaganje javnosti, kada je to odgovarajuće, i kroz objavljivanje godišnjeg izveštaja iz člana 100. ovog zakona.

Nadležni organi su dužni da uspostave procedure da obezbede da se netačne informacije koje se učine dostupnim javnosti isprave na odgovarajući način.

Nadležni organi mogu da objave ili da na drugi način učine dostupnim javnosti informacije o rangiranju pojedinačnih subjekata na osnovu rezultata jedne ili više službenih kontrola, pod uslovom da su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         kriterijumi za rangiranje su objektivni, transparentni i javno dostupni; i

2)         da je postupak rangiranja pravičan, dosledan i transparentan.

Dokumentovane procedure za sprovođenje kontrola

Član 12.

Nadležni organi sprovode službene kontrole u skladu sa dokumentovanim procedurama.

Procedure iz stava 1. ovog člana moraju da sadrže uputstva za zaposlene koji sprovode službene kontrole i moraju da obuhvataju sledeće oblasti:

1)         organizaciju nadležnih organa i odnos između centralnih nadležnih organa i organa kojima su povereni zadaci za sprovođenje službene kontrole ili drugih službenih aktivnosti, ako postoje;

2)         odnos između nadležnih organa i ovlašćenih tela ili fizičkih lica koji su ovlašćeni za određene poslove u vezi sa službenim kontrolama ili drugim službenim aktivnostima;

3)         izjavu o ciljevima koje treba postići;

4)         zadatke, odgovornosti i dužnosti zaposlenih;

5)         procedure uzorkovanja, metode i tehnike kontrole, uključujući laboratorijske analize, ispitivanja i dijagnostiku, tumačenje rezultata i donošenje odluka na osnovu toga;

6)         programe za proveru (screening) usaglašenosti i ciljanu proveru (targeted screening) usaglašenosti;

7)         međusobnu pomoć u slučaju da službene kontrole zahtevaju da mere preduzme više država;

8)         aktivnosti koje se preduzimaju posle sprovedenih službenih kontrola;

9)         saradnju sa drugim službama i odeljenjima koja mogu imati relevantnu odgovornost ili saradnju sa subjektima;

10)       verifikaciju       primerenosti    metoda            uzorkovanja    i laboratorijskih analiza, ispitivanja i dijagnostike;

11)       bilo koje druge aktivnosti ili informacije potrebne za efektivno funkcionisanje službenih kontrola.

Nadležni organi moraju da imaju uspostavljene procedure za verifikaciju kontrole.

Nadležni organi:

1)         preduzimaju korektivne mere u slučajevima kada se u skladu sa procedurama iz stava 3. ovog člana utvrde nedostaci;

2)         ažuriraju, prema potrebi, dokumentovane procedure iz stava 1. ovog člana.

Odredbe st. 1 - 4. ovog člana primenjuju se i na kontrolna tela u organskoj proizvodnji i na ovlašćena tela.

Zapisnici o službenim kontrolama

Član 13.

Nadležni organi za svaku službenu kontrolu koja se sprovede sačinjavaju zapisnik, koji može biti u papirnom ili u elektronskom obliku.

Zapisnik mora da sadrži:

1)         opis cilja službene kontrole;

2)         metode kontrole koje su primenjene;

3)         rezultat službene kontrole;

4)         naložene mere koje subjekt treba da sprovede kao rezultat službene kontrole, prema potrebi.

Ako se za potrebe sudske istrage ili sudskog postupka ne zahteva drugačije, subjektu nad kojim je sprovedena službena kontrola dostavlja se jedan primerak zapisnika iz stava 1. ovog člana na njegov zahtev, osim u slučaju izdavanja službenog sertifikata ili službene potvrde.

U slučaju neusaglašenosti utvrđenoj tokom sprovođenja službenih kontrola, nadležni organi dužni su da o tome, u pisanom obliku, bez odlaganja obaveste subjekta.

Kada službene kontrole zahtevaju redovno prisustvo nadležnih organa u objektima subjekta, zapisnik iz stava 1. ovog člana sačinjava se na način koji omogućava:

1)         redovno informisanje o stepenu usaglašenosti;

2)         informisanje bez odlaganja u slučaju neusaglašenosti utvrđenih tokom službene kontrole.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na kontrolna tela za organsku proizvodnju, fizička lica koja obavljaju određene aktivnosti službenih kontrola u skladu sa ovim zakonom i na ovlašćena tela.

Metode i tehnike za službene kontrole

Član 14.

Metode i tehnike službenih kontrola obuhvataju:

1)         proveru kontrola koje je uspostavio subjekt, kao i njihovih rezultata;

2)         inspekcijski pregled, i to:

(1)        opreme, prevoznog sredstva, objekata i prostorija i drugih mesta pod kontrolom subjekta i njihove okoline;

(2)        životinja i robe, uključujući poluproizvode, sirovine, sastojke, pomoćna sredstva i druge proizvode koji se koriste za pripremu i proizvodnju robe ili za hranjenje ili lečenje životinja;

(3)        sredstava za čišćenje i održavanje, kao i načina čišćenja i održavanja;

(4)        sistema            sledljivosti,       deklarisanja,    predstavljanja, oglašavanja i ambalažnih materijala za pakovanje, uključujući i materijale koji dolaze u kontakt sa hranom;

3)         kontrolu higijenskih uslova u objektu subjekta;

4)         procenu procedura dobre proizvođačke prakse, dobre higijenske prakse, dobre poljoprivredne prakse, kao i primenu Analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (u daljem tekstu: HACCP);

5)         proveru dokumentacije, podataka o sledljivosti životinja i robe i drugih podataka i evidencija relevantnih za utvrđivanje usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

6)         razgovore sa subjektom i njegovim zaposlenim;

7)         proveru merenja koja je izvršio subjekt, kao i drugih rezultata ispitivanja;

8)         uzimanje uzoraka, analize, testiranja i dijagnostike;

9)         audit subjekta;

10)       bilo koju drugu aktivnost koja je potrebna da bi se utvrdila neusaglašenost.

Obaveze subjekta

Član 15.

Radi sprovođenja službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti, subjekt, na zahtev nadležnog organa, dužan je da omogući zaposlenima u nadležnom organu pristup:

1)         objektu, opremi, prevoznom sredstvu, prostorima i drugim mestima pod kontrolom subjekta, kao i njihovoj okolini;

2)         računarskom sistemu za upravljanje informacijama;

3)         životinjama i robi koja je pod njegovom kontrolom;

4)         dokumentima i bilo kojim drugim relevantnim podacima.

U toku službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, subjekt je dužan da sarađuje sa nadležnim organom i kontrolnim telom za organsku proizvodnju.

Pored obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana, subjekt odgovoran za pošiljku koja se unosi u Republiku Srbiju sve informacije koje se tiču pošiljke stavlja bez odlaganja na raspolaganje, u papirnom ili elektronskom obliku, nadležnom organu.

Za potrebe člana 10. stav 2. ovog zakona i u skladu sa članom 10. stav 3. ovog zakona, subjekt je dužan da nadležnom organu dostavi najmanje sledeće ažurirane podatke:

1)         svoj naziv i pravni oblik;

2)         specifične aktivnosti koje obavlja, uključujući aktivnosti koje se sprovode pomoću komunikacije na daljinu, kao i mesta koja su pod njegovom kontrolom.

Odredbe ovog člana primenjuju se i u slučaju kada službene kontrole i druge službene aktivnosti sprovode kontrolna tela za organsku proizvodnju, fizička lica, ovlašćeno telo, službeni veterinar i službeno lice za zdravlje bilja koje su nadležni organi ovlastili, odnosno odredili za sprovođenje određene aktivnosti službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom.

b) Dodatni i posebni zahtevi za službene kontrole i druge službene aktivnosti u određenim oblastima

Dodatni zahtevi

Član 16.

Dodatni zahtevi iz ovog pododeljka primenjuju se uz druge zahteve propisane ovim zakonom.

Prilikom donošenja propisa iz ovog pododeljka nadležni organi uzimaju u obzir sledeće:

1)         iskustvo stečeno od strane nadležnih organa i subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje u primeni postupaka HACCP, u skladu sa propisom o higijeni hrane i propisom o higijeni hrane za životinje;

2)         naučni i tehnološki razvoj;

3)         očekivanja potrošača u pogledu sastava hrane i promena u prehrambenim navikama;

4)         rizike za zdravlje ljudi, zdravlje životinja i zdravlje bilja povezane sa životinjama i robom; i

5)         informacije o mogućim namernim povredama propisa izvršenim putem prevarnih ili obmanjujućih praksi.

Prilikom donošenja propisa iz ovog pododeljka i, ukoliko to ne sprečava ostvarivanje ciljeva koji se žele postići propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog člana, nadležni organi uzimaju u obzir i sledeće:

1)         potrebu olakšavanja primene tih propisa, uzimajući u obzir prirodu i veličinu malih subjekata;

2)         potrebu omogućavanja kontinuirane primene tradicionalnih metoda u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade ili distribucije hrane, kao i proizvodnje tradicionalne hrane; i

3)         potrebe subjekata koji se nalaze u regionima sa posebnim geografskim ograničenjima.

Posebne definicije

Član 17.

Radi sprovođenja službenih kontrola i za mere koje preduzima Ministarstvo u vezi sa proizvodnjom proizvoda životinjskog porekla namenjenih za ishranu ljudi u skladu sa članom 18. ovog zakona sledeći izrazi imaju značenje:

1)         pod odgovornošću službenog veterinara jeste obavljanje dodeljene aktivnosti službenom pomoćniku od strane službenog veterinara;

2)         pod nadzorom službenog veterinara jeste obavljanje aktivnosti službenog pomoćnika pod odgovornošću službenog veterinara koji mora biti prisutan u objektu, odnosno prostorijama za vreme obavljanja dodeljene aktivnosti;

3)         pregled pre klanja (u daljem tekstu: ante mortem pregled) jeste provera ispunjenosti propisanih zahteva za zdravlje ljudi i životinja, kao i dobrobit životinja, a kada je to potrebno, i klinički pregled svake pojedinačne životinje, kao i provera informacija iz lanca hrane;

4)         pregled posle klanja (u daljem tekstu: post mortem pregled) jeste provera ispunjenosti zahteva u objektima za klanje ili u objektima za privremeno skladištenje i pregled odstreljene divljači, a koji se odnose na:

(1)        trupove i jestive delove, radi utvrđivanja da je to meso pogodno za ishranu ljudi,

(2)        bezbedno uklanjanje specifičnog rizičnog materijala,

(3)        zdravlje i dobrobit životinja.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzima Ministarstvo u vezi sa proizvodnjom proizvoda životinjskog porekla namenjenih za ishranu ljudi

Član 18.

Službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima iz člana 1. stav 2. ovog zakona koji se odnose na proizvode životinjskog porekla namenjene za ishranu ljudi obuhvataju proveru usaglašenosti sa zahtevima utvrđenim propisima kojima se uređuju: higijena hrane, higijena hrane životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla i dobijeni proizvodi životinjskog porekla koji nisu namenjeni za ishranu ljudi i zaštitu dobrobiti dobrobiti životinja tokom klanja, kada je to primenljivo.

Službene kontrole iz stava 1. ovog člana koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima u pogledu proizvodnje mesa, obuhvataju:

1)         ante mortem pregled koji u objektima za klanje obavlja službeni veterinar kome, za prethodni odabir životinja, može da pomaže službeni pomoćnik obučen za te aktivnosti;

2)         ante mortem pregled u slučaju živine i lagomorfa koji obavlja službeni veterinar ili koji se obavlja pod nadzorom službenog veterinara ili ako za to postoje garancije pod odgovornošću službenog veterinara;

3)         post mortem pregled koji obavlja službeni veterinar ili koji se obavlja pod nadzorom službenog veterinara ili ako za to postoje garancije pod odgovornošću službenog veterinara;

4)         službene kontrole u objektima za klanje i rasecanje, kao i objektima za obradu divljači koje obavlja službeni veterinar ili koje se obavljaju pod nadzorom službenog veterinara ili ako za to postoje garancije pod odgovornošću službenog veterinara, kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima koji se primenjuju na:

(1)        higijenu proizvodnje mesa;

(2)        prisustvo rezidua veterinarskih medicinskih proizvoda i kontaminanata u proizvodima životinjskog porekla namenjenim za ishranu ljudi;

(3)        audit dobrih higijenskih praksi i procedura koje se zasnivaju na HACCP-u;

(4)        laboratorijska ispitivanja kojima se otkriva prisustvo uzročnika zoonoza i bolesti životinja, kao i radi provere usaglašenosti sa mikrobiološkim kriterijumima u skladu sa propisom kojim se uređuju mikrobiološki kriterijumi za hranu;

(5)        rukovanje i uklanjanje sporednih proizvoda životinjskog porekla i specifičnog rizičnog materijala;

(6)        zdravlje i dobrobit životinja.

Ministarstvo može, rešenjem, da odredi kao službenog pomoćnika lice koje ima odgovarajuću obuku za obavljanje određenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo, na osnovu analize rizika, može da, u objektima u kojima se vrši klanje živine ili lagomorfa, rešenjem odobri zaposlenima da pomažu pri obavljanju određenih aktivnosti koje se odnose na službene kontrole iz stava 2. ovog člana, a u objektima u kojima se vrši klanje životinja drugih vrsta da obavljaju određene aktivnosti u vezi sa uzorkovanjem i ispitivanjem koje se odnosi na te kontrole, ako ti zaposleni:

1)         postupaju nezavisno od zaposlenih u proizvodnji u objektu za klanje;

2)         su obučeni za obavljanje takvih poslova u skladu sa ovim zakonom;

3)         obavljaju          te         poslove            u          prisustvu          i           prema  uputstvima službenog veterinara ili službenog pomoćnika.

Ako je službenim kontrolama iz stava 2. tač. 1) i 3) ovog člana utvrđeno da je meso pogodno za ishranu ljudi, oznaku zdravstvene ispravnosti na domaće kopitare i papkare, gajenu divljač sisara, osim lagomorfa, kao i na krupnu divljač stavlja službeni veterinar ili se oznaka zdravstvene ispravnosti stavlja pod nadzorom službenog veterinara ili pod odgovornošću službenog veterinara ili oznaku zdravstvene ispravnosti u objektu za klanje stavlja zaposleni iz stava 4. ovog člana.

Službeni veterinar posle sprovođenja službenih kontrola iz st. 2. i 5. ovog člana, kao i za obavljene aktivnosti službenog pomoćnika odgovoran je za te sprovedene službene kontrole, odnosno aktivnosti u okviru službene kontrole.

Rešenje iz st. 3. i 4. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Za potrebe službenih kontrola iz stava 1. ovog člana, koje se sprovode u vezi sa živim školjkašima, ministar propisuje zahteve za klasifikaciju proizvodnih područja i područja za prečišćavanje živih školjkaša.

Ministar bliže propisuje:

1)         merila i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tačka 1) ovog člana, kada se ante mortem pregled u određenim klanicama može sprovoditi pod nadzorom ili pod odgovornošću službenog veterinara, uz uslov da ta odstupanja ne utiču na postizanje ciljeva propisanih ovim zakonom;

2)         merila i uslove za utvrđivanje, u pogledu živine i lagomorfa, kada su ispunjene dovoljne garancije da se službene kontrole sprovode pod odgovornošću službenog veterinara, u vezi sa ante mortem pregledom iz stava 2. tačka 2) ovog člana;

3)         merila i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tačka 1) ovog člana, kada se ante mortem pregled može sprovesti izvan klanice, u slučaju hitnog klanja;

4)         merila i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana, kada se ante mortem pregled može sprovesti na gazdinstvu porekla;

5)         merila i uslove za utvrđivanje kada su ispunjene dovoljne garancije da se službene kontrole sprovode pod odgovornošću službenog veterinara, u vezi sa post mortem pregledom i aktivnostima audita iz stava 2. tač. 3) i 4) ovog člana;

6)         merila i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tačka 3) ovog člana, kada, u slučaju hitnog klanja, post mortem pregled treba da sprovede službeni veterinar;

7)         merila i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 8. ovog člana, kada se objekti za proizvodnju i ponovno polaganje živih školjkaša neće klasifikovati;

8)         posebna odstupanja u odnosu na vrste Rangifer tarandus tarandus, Lagopus lagopus i Lagopus mutus, radi omogućavanja nastavka dugogodišnjih lokalnih i tradicionalnih običaja i praksi, pod uslovom da ta odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona;

9)         merila i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tačka 4) ovog člana, kada službene kontrole u objektima za rasecanje mogu da sprovode zaposleni koje je Ministarstvo odredilo za te svrhe i koji su prošli odgovarajuću obuku;

10)       posebne minimalne zahteve, merila i uslove za zaposlene u Ministarstvu i za službenog veterinara i službenog pomoćnika, radi obezbeđenja adekvatnog obavljanja njihovih poslova propisanih ovim članom, uključujući i posebne minimalne zahteve za obuku, kao i način i organizaciju sprovođenja te obuke;

11)       odgovarajuće minimalne zahteve za obuke zaposlenih u objektima za klanje koji pomažu pri obavljanju poslova koji se odnose na službene kontrole i druge službene aktivnosti u skladu sa stavom 4. ovog člana.

Ministar bliže propisuje:

1)         posebne zahteve za sprovođenje službenih kontrola i ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola, imajući u vidu specifične opasnosti i rizike u vezi sa svakim proizvodom životinjskog porekla i različitim procesom kojim je taj proizvod podvrgnut, gde je potreban minimalni nivo službenih kontrola kojima se odgovara na prepoznate jedinstvene opasnosti i rizike koji mogu da potiču od proizvoda životinjskog porekla;

2)         uslove za klasifikaciju i nadzor nad klasifikovanim objektima za proizvodnju i ponovno polaganje živih školjkaša;

3)         slučajeve u kojima Ministarstvo, u pogledu specifičnih neusaglašenosti, treba da preduzme jednu ili veći broj mera propisanih u članu 112. st. 2. i 3. i članu 115. stav 3. ovog zakona;

4)         praktično uređenje ante mortem i post mortem pregleda propisanih stavom 2. tač. 1) - 3) ovog člana, uključujući i ujednačene zahteve neophodne za obezbeđivanje dovoljnih garancija u slučajevima kada se službene kontrole sprovode pod odgovornošću službenog veterinara;

5)         tehničke zahteve za oznaku zdravstvene ispravnosti i praktična uređenja za njenu primenu;

6)         posebne zahteve za sprovođenje službenih kontrola i ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola sirovog mleka, mlečnih proizvoda i proizvoda ribarstva, gde postoji minimalni nivo službenih kontrola koji je neophodan da se odgovori na prepoznate jedinstvene opasnosti i rizike koje bi oni mogli da predstavljaju.

Za obavljanje određenih poslova službene kontrole iz ovog člana može se ovlastiti jedno ili veći broj fizičkih lica u skladu sa članom 30. ovog zakona.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzimaju nadležni organi u vezi sa reziduama određenih supstanci u hrani i hrani za životinje

Član 19.

Službene kontrole kojima se utvrđuje usaglašenost sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. tač. 1) i 3) ovog zakona obuhvataju službene kontrole koje se sprovode u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane i hrane za životinje, a odnose se na relevantne supstance uključujući supstance koje se koriste u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom, kontaminante, neodobrene, zabranjene i nepoželjne supstance čija upotreba ili prisustvo na usevima, odnosno zasadima ili životinjama, ili u proizvodnji ili preradi hrane i hrane za životinje može da dovede do prisustva rezidua takvih supstanci u hrani ili hrani za životinje.

Ministar propisuje bliže zahteve koji se odnose na:

1)         sprovođenje službenih kontrola iz stava 1. ovog člana i za postupanje nadležnih organa posle tih kontrola u odnosu na specifične zahteve u vezi sa sprovođenjem službenih kontrola, uključujući, kada je to odgovarajuće, broj uzoraka i fazu proizvodnje, prerade i distribucije u kojoj se uzorci uzimaju, u skladu sa metodama uzorkovanja i laboratorijskih analiza iz člana 34. stav 10. tač. 1) i 2) ovog zakona, uzimajući u obzir specifične opasnosti i rizike povezane sa supstancama iz stava 1. ovog člana;

2)         slučajeve kada nadležni organi, u vezi sa neusaglašenostima ili u vezi sa sumnjom na neusaglašenost, posle sprovođenja službenih kontrola iz stava 1. ovog člana preduzimaju jednu ili više mera iz 112. st. 2. i 3. i 115. stav 3. ovog zakona;

3)         slučajeve kada nadležni organi u vezi sa neusaglašenostima ili u vezi sa sumnjom na neusaglašenost u pogledu životinja i robe iz drugih država preduzimaju jednu ili više mera iz čl. 65 - 72. ovog zakona.

Ministar bliže propisuje zahteve za ujednačeno praktično uređenje za sprovođenje službenih kontrola iz stava 1. ovog člana i za mere koje preduzimaju nadležni organi posle tih službenih kontrola, a koji se odnose na:

1)         ujednačene minimalne učestalosti službenih kontrola, uzimajući u obzir opasnosti i rizike povezane sa supstancama iz stava 1. ovog člana;

2)         poseban način i poseban dodatni sadržaj, uz one propisane u članu 98. ovog zakona, za pripremu relevantnih delova višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola (VNPK) iz člana 97. stav 1. ovog zakona;

3)         poseban način za aktiviranje mehanizma administrativne pomoći iz čl. 95. i 96. ovog zakona.

Za obavljanje određenih poslova službene kontrole iz ovog člana može se ovlastiti jedno ili veći broj fizičkih lica iz člana 30. ovog zakona.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzima Ministarstvo u vezi sa životinjama, proizvodima životinjskog porekla, reproduktivnim materijalom, sporednim proizvodima životinjskog porekla i dobijenim proizvodima

Član 20.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 1) i tač. 3) - 5) ovog zakona obuhvataju službene kontrole koje se sprovode u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, kao i proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala, sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda.

Ministar propisuje zahteve za službene kontrole i mere koje Ministarstvo preduzima posle sprovođenja službene kontrole, a koji se odnose na:

1)         sprovođenje službenih kontrola životinja, proizvoda životinjskog porekla i reproduktivnog materijala kako bi se odgovorilo na prepoznate opasnosti i rizike za zdravlje ljudi i životinja kroz službene kontrole koje se sprovode sa ciljem provere usaglašenosti sa merama za prevenciju i nadzor bolesti utvrđenima u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 4) ovog zakona;

2)         sprovođenje službenih kontrola sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda kako bi se reagovalo na posebne opasnosti i rizike za zdravlje ljudi i životinja kroz službene kontrole koje se sprovode sa ciljem provere usaglašenost sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 5) ovog zakona;

3)         slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa neusaglašenostima ili u vezi sa sumnjom na neusaglašenost, posle sprovođenja službenih kontrola iz stava 1. ovog člana preduzimaju jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona.

Ministar bliže propisuje zahteve za ujednačeno praktično uređenje za sprovođenje službenih kontrola iz stava 1. ovog člana koji se odnose na:

1)         ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola životinja, proizvoda životinjskog porekla i reproduktivnog materijala kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na prepoznate jedinstvene opasnosti i rizike za zdravlje ljudi i životinja kroz službene kontrole koje se sprovode sa ciljem provere usaglašenosti sa merama za prevenciju i nadzor bolesti utvrđenim u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 4) ovog zakona; i

2)         ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda, kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na posebne opasnosti i rizike za zdravlje ljudi i životinja kroz službene kontrole koje se sprovode sa ciljem provere usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 5) ovog zakona.

Za obavljanje određenih poslova službene kontrole iz ovog člana može se ovlastiti jedno ili veći broj fizičkih lica iz člana 30. ovog zakona.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzima Ministarstvo u vezi sa zahtevima za dobrobit životinja

Član 21.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 6) ovog zakona sprovode se u svim odgovarajućim fazama proizvodnje, prerade i distribucije u poljoprivredno-prehrambenom lancu.

Službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima za dobrobit životinja, a naročito u pogledu zaštite životinja tokom prevoza i sa prevozom povezanih postupaka, uključuju:

1)         službene kontrole koje se sprovode pre utovara u slučaju dugog putovanja u druge države, a kojima se proverava da li su životinje sposobne da izdrže putovanje;

2)         službene kontrole u slučaju dugog putovanja domaćih kopitara koji nisu obeleženi i registrovani, kao i domaćih životinja vrsta goveda, ovaca, koza i svinja, u druge države, a pre tog prevoza, i:

(1)        službene kontrole dnevnika puta kojima se proverava da li je dnevnik puta realan i usaglašen sa zahtevima za zaštitu životinja tokom prevoza i sa prevozom povezanih postupaka,

(2)        službene kontrole kojima se proverava da li je prevoznik naznačen u dnevniku puta upisan u Registar prevoznika životinja i ima ovlašćenje za dugi prevoz životinja u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja, sertifikat o odobrenju prevoznog sredstva za dugi prevoz životinja i sertifikat o obučenosti vozača i pratioca životinja za dobrobit životinja tokom prevoza;

3)         službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima iz člana 59. stav 1. ovog zakona i mestima izlaska, i to:

(1)        službene kontrole o stanju životinja koje se prevoze i o prevoznom sredstvu kako bi se proverila usaglašenost sa zahtevima propisa o zaštiti životinja tokom prevoza i s prevozom povezanih postupaka, i to: zahtevi koji se odnose na zahteve u pogledu prevoznih sredstava i zahteve za duga putovanja domaćih kopitara i domaćih životinja vrsta goveda, ovaca, koza i svinja;

(2)        službene kontrole kojima se proverava da li prevoznik ispunjava odredbe potvrđenih međunarodnih sporazuma u oblasti dobrobiti životinja i ima ovlašćenje za dugo putovanje životinja i sertifikat o obučenosti vozača i pratioca životinja za dobrobit životinja tokom prevoza,

(3)        službene kontrole kojima se proverava da li se domaći kopitari i domaće životinje vrsta goveda, ovaca, koza i svinja prevoze ili treba da se prevezu na velike razdaljine kao dugo putovanje životinja.

Tokom sprovođenja službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti Ministarstvo:

1)         preduzima potrebne mere da se spreče ili da se smanje na najmanju moguću meru bilo kakva odlaganja između utovara životinja i njihovog polaska na put ili tokom prevoza;

2)         tokom prevoza ne zadržava životinje, osim ako je to neophodno radi dobrobiti životinja ili zdravlja životinja ili ljudi;

3)         mora da se obezbedi zbrinjavanje životinja, kao i njihovo hranjenje, pojenje, istovar i smeštaj, ako životinje moraju da se zadrže tokom prevoza duže od dva sata.

U slučaju utvrđene neusaglašenosti posle službene kontrole iz stava 2. tačka 2) ovog člana, a koju organizator putovanja ne otkloni pre dugog putovanja životinja tako što unosi neophodne promene u organizaciju prevoza, Ministarstvo zabranjuje takvo dugo putovanje životinja.

Ako se posle službene kontrole iz stava 2. tačka 3) ovog člana utvrdi da životinje nisu u stanju da završe putovanje, Ministarstvo naređuje da se životinje istovare, napoje, nahrane i odmore dok ne budu u stanju da nastave putovanje.

Obaveštenje o neusaglašenosti sa zahtevima iz stava 1. ovog člana Ministaratvo dostavlja:

1)         državama koje su izdale ovlašćenje prevozniku;

2)         državi koja je izdala sertifikat o odobrenju prevoznog sredstva za dugi prevoz životinja, ako je utvrđena neusaglašenost sa bilo kojim od zahteva koji se primjenjuju na prevozno sredstvo;

3)         državu koja je izdala sertifikat o obučenosti vozača za dobrobit životinja tokom prevoza ako je utvrđena neusaglašenost sa bilo kojim od zahteva koji se primenjuju na vozače.

Za obavljanje određenih poslova službene kontrole iz ovog člana može se ovlastiti jedno ili veći broj fizičkih lica iz člana 30. ovog zakona.

Ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 6) ovog zakona, uzimajući u obzir rizik za dobrobit životinja u vezi sa poljoprivrednim aktivnostima i prevozom, klanjem i ubijanjem životinja koji se odnose na:

(1)        posebne zahteve za sprovođenje takvih službenih kontrola kako bi se odgovorilo na rizik povezan sa različitim životinjskim vrstama i prevoznim sredstvima, i u odnosu na potrebe za sprečavanje neusaglašenih praksi i ograničavanje patnje životinja;

(2)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i

3. i člana 115. stav 3. ovog zakona;

(3)        proveru zahteva za dobrobit životinja na graničnim kontrolnim mestima i mestima izlaska i minimalnih zahteva koji se primjenjuju na mesta izlaska;

(4)        posebna merila i uslove za aktiviranje mehanizma administrativne pomoći iz čl. 95. i 96. ovog zakona;

(5)        slučajeve i uslove kada službene kontrole za proveru usaglašenosti sa zahtevima za dobrobit životinja mogu uključivati upotrebu posebnih pokazatelja dobrobiti životinja zasnovanim na merljivim kriterijumima uspešnosti, i o osmišljavanju takvih pokazatelja na osnovu naučnih i tehničkih dokaza;

2)         ujednačen način sprovođenja službene kontrole za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 6) ovog zakona kojima se utvrđuju zahtevi za dobrobit životinja i za mere koje Ministarstvo preduzima nakon tih službenih kontrola, a koja se odnose na:

(1)        ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola, kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na rizik koji je povezan sa različitim vrstama životinja i prevoznim sredstvima, i u vezi sa potrebom za sprečavanje neusaglašenih praksi i ograničavanje patnje životinja; i

(2)        način čuvanja zapisnika o sprovedenim službenim kontrolama i rokovima čuvanja.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzima Ministarstvo u vezi sa zdravljem bilja

Član 22.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona obuhvataju službene kontrole štetnih organizama, bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta, kao i profesionalnih subjekata u oblasti zdravlja bilja i drugih lica na koja se ovi zahtevi odnose.

Za obavljanje određenih poslova službene kontrole iz ovog člana može se ovlastiti jedno ili veći broj fizičkih lica iz člana 30. ovog zakona.

Ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona koja se primenjuju na tu robu i za mere koje preduzima Ministarstvo nakon sprovođenja tih službenih kontrola, a koje se odnose na:

(1)        posebne zahteve za sprovođenje tih službenih kontrola u odnosu na unos u Republiku Srbiju i premeštanje unutar Republike Srbije određenog bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta koji podležu propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona, kako bi se odgovorilo na prepoznate opasnosti i rizike za zdravlje bilja u odnosu na određeno bilje, biljne proizvode i druge predmete određenog porekla ili izvora; i

(2)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona ovog zakona;

2)         ujednačen način sprovođenja službenih kontrola na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima radi provere usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona koja se primenjuju na tu robu i za mere koje se preduzimaju nakon tih službenih kontrola, a koja se odnose na:

(1)        ujednačene minimalne učestalosti tih službenih kontrola, kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na prepoznate ujednačene opasnosti i rizike za zdravlje bilja u odnosu na određeno bilje, biljne proizvode i druge predmete određenog porekla ili izvora;

(2)        ujednačene učestalosti službenih kontrola koje se sprovode nad subjektima koji su ovlašćeni za izdavanje biljnih pasoša u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja, uzimajući u obzir činjenicu da li su ti subjekti sproveli plan upravljanja rizikom od štetnih organizama za bilje, biljne proizvode i druge predmete koje proizvode;

(3)        ujednačene učestalosti službenih kontrola koje se sprovode nad subjektima koji su ovlašćeni za primenu oznake na drvenom materijalu za pakovanje, drvetu i drugim predmetima ili za izdavanje službene potvrde za bilje, biljne proizvode ili druge predmete koji nisu drveni materijal za pakovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzima Ministarstvo u vezi sa genetički modifikovanim organizmima radi proizvodnje hrane i hrane za životinje i genetički modifikovane hrane i hrane za životinje

Član 23.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. tač. 1) - 3) ovog zakona obuhvataju službene kontrole prisustva genetički modifikovanih organizama radi proizvodnje hrane i hrane za životinje koje se sprovode u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije u celom poljoprivredno-prehrambenom lancu u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi.

Za obavljanje određenih poslova službene kontrole iz ovog člana može se ovlastiti jedno ili veći broj fizičkih lica iz člana 30. ovog zakona.

Ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola iz stava 1. ovog člana i za mere koje preduzima Ministarstvo nakon takvih službenih kontrola, uzimajući u obzir potrebu za obezbeđivanjem minimalnog nivoa službenih kontrola kako bi se sprečile prakse kojima se krše propisi u oblasti iz člana 1.          stav 2. tačka 2) ovog zakona i koja se odnose na:

(1)        posebne zahteve za sprovođenje službenih kontrola kako bi se odgovorilo na identifikovane ujednačene opasnosti i rizike u vezi sa:

         prisutnošću u poljoprivredno-prehrambenom lancu genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje i genetički modifikovane hrane i hrane za životinje koja nije odobrena u skladu sa zahtevima utvrđenim zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

         uzgojem genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje i pravilnom primenom plana monitoringa zasnovanog na proceni rizika za životnu sredinu kod namernog uvođenja genetički modifikovanih organizama u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

(2)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona;

2)         ujednačen način sprovođenja službenih kontrola iz stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir potrebu za obezbeđivanjem minimalnog nivoa službenih kontrola kako bi se sprečile prakse kojima se krše pravila u pogledu ujednačene minimalne učestalosti takvih službenih kontrola kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na identifikovane ujednačene opasnosti i rizike u vezi sa:

(1)        prisutvom u poljoprivredno-prehrambenom lancu genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje i genetički modifikovane hrane i hrane za životinje koja nije odobrena u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

(2)        uzgojem genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje i pravilnom primenom plana monitoringa koji se odnosi na namerno uvođenje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu, monitoringa neželjenih efekata genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje nakon stavljanja na tržište, kao i informacijama koje podnosioci zahteva moraju da dostave prilikom odobravanja genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje, uključujući moguće uticaje na zdravlje.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzima Ministarstvo u vezi sa sredstavima za zaštitu bilja

Član 24.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 8) ovog zakona obuhvataju službene kontrole aktivnih supstanci i protektanata, sinergista, koformulanata i ađuvanasa u skladu sa propisom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja.

Za potrebe utvrđivanja učestalosti sprovođenja službenih kontrola zasnovanih na riziku iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo uzima u obzir i sledeće:

1)         rezultate aktivnosti monitoringa, uključujući i one o reziduama pesticida u hrani i hrani za životinje u skladu sa propisima kojima se uređuju sredstva za zaštitu bilja i o stanju površinskih i podzemnih voda i zaštićenih područja u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita voda;

2)         informacije o neregistrovanim sredstvima za zaštitu bilja, uključujući nelegalnu trgovinu sredstvima za zaštitu bilja i rezultate relevantnih kontrola koje sprovode nadležni organi za uvoz i izvoz opasnih hemikalija;

3)         informacije o trovanjima sredstvima za zaštitu bilja, uključujući i dostupne informacije o potencijalno štetnim ili neprihvatljivim efektima sredstava za zaštitu bilja u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja, kao i informacije o hitnim zdravstvenim intervencijama koje je na raspolaganje stavila nacionalna ustanova nadležna za kontrolu trovanja.

Za obavljanje određenih poslova službene kontrole iz ovog člana može se ovlastiti jedno ili veći broj fizičkih lica iz člana 30. ovog zakona.

Ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola iz stava 1 ovog člana, koji se odnose na:

(1)        posebne zahteve za sprovođenje tih službenih kontrola kako

bi se odgovorilo na identifikovane ujednačene opasnosti i rizike koje bi mogla predstavljati sredstva za zaštitu bilja u vezi sa proizvodnjom, stavljanjem na tržište, unosom u Republiku Srbiju, označavanjem, pakovanjem, prevozom, skladištenjem i upotrebom sredstava za zaštitu bilja sa ciljem da se osigura njihova bezbedna i održiva upotreba i borba protiv nelegalne trgovine; i

(2)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona.

2)         ujednačen način sprovođenja službenih kontrola sredstava za zaštitu bilja, koji se odnosi na:

(1)        ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na identifikovane ujednačene opasnosti i rizike koje bi mogla predstavljati sredstva za zaštitu bilja u vezi sa proizvodnjom, stavljanjem na tržište, unosom u Republiku Srbiju, označavanjem, pakovanjem, prevozom, skladištenjem i upotrebom sredstava za zaštitu bilja sa ciljem da se osigura njihova bezbedna i održiva upotreba i borba protiv nelegalne trgovine;

(2)        prikupljanje informacija, monitoring i izveštavanje u vezi sa sumnjom na trovanja sredstvima za zaštitu bilja;

(3)        prikupljanje informacija, praćenje i izveštavanje o neregistrovanim sredstavima za zaštitu bilja, uključujući nelegalnu trgovinu sredstvima za zaštitu bilja.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzimaju nadležni organi u vezi sa organskom proizvodnjom i označavanjem organskih proizvoda

Član 25.

Službene kontrole i druge službene aktivnosti organske proizvodnje i označavanja organskih proizvoda obuhvataju proveru usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 9) ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve o ujednačenom načinu sprovođenja službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 9) ovog zakona, koji se odnose na:

1)         posebne zahteve i dodatnu sadržinu, pored sadržine utvrđene ovim zakonom, radi pripreme relevantnih delova višegodišnjeg plana službenih kontrola i izveštaja o sprovođenju višegodišnjeg plana službenih kontrola;

2)         način aktiviranja mehanizma administrativne pomoći iz čl. 95. i 96. ovog zakona.

3)         metode koje se primenjuju za uzorkovanje i za laboratorijske analize i testiranja, osim zahteva koji se odnose na utvrđivanje graničnih vrednosti.

Posebni zahtevi za službene kontrole i za mere koje preduzima Ministarstvo u vezi sa upotrebom i označavanjem proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima

Član 26.

Izuzetno od člana 31. stav 11. ovog zakona, u vezi sa zahtevima iz člana 1. stav 2. tačka 10) ovog zakona, kada je Ministarstvo ovlastilo ovlašćeno telo za donošenje odluka o odobravanju upotrebe registrovanog naziva proizvoda, ta tela mogu se ovlastiti i za primenu sledećih mera, i to da:

1)         određene         aktivnosti         subjekta           podvrgne         planskim          ili pojačanim službenim kontrolama;

2)         nalože subjektu da poveća učestalost sopstvenih kontrola;

3)         nalože subjektu da izmeni etiketu radi usklađivanja sa specifikacijom proizvoda i zahtevima propisanim u oblasti iz člana 1. stav 2.          tačka 10) ovog zakona.

Za obavljanje određenih poslova službene kontrole iz ovog člana može se ovlastiti jedno ili veći broj fizičkih lica iz člana 30. ovog zakona.

Ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 10) ovog zakona, koji se odnose na:

(1)        zahteve, metode i tehnike iz čl. 12. i 14. ovog zakona za službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa specifikacijama proizvoda i zahtevima u pogledu označavanja;

(2)        posebne metode i tehnike iz člana 14. ovog zakona za sprovođenje službenih kontrola čiji je cilj obezbeđivanje sledivosti roba i životinja obuhvaćenih područjem primene propisa u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 10) ovog zakona u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije i obezbeđivanje garancija o usaglašenosti sa tim propisima;

 (3)       slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana 115. st. 1 -3.     ovog zakona;

2)         ujednačen način sprovođenja službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 10) ovog zakona, koji se odnose na:

(1)        poseban način aktiviranja mehanizma administrativne pomoći iz čl. 95. i 96. ovog zakona, uključujući razmenu informacija o slučajevima nepoštovanja propisa ili verovatnoći nepoštovanja propisa između Ministarstva i ovlašćenih tela;

(2)        posebne obaveze ovlašćenih tela u vezi sa izveštavanjem.

Posebni zahtevi za službene kontrole i mere koje preduzimaju nadležni organi u slučajevima novoutvrđenih rizika u vezi sa hranom i hranom za životinje

Član 27.

Službene kontrole koje sprovode nadležni organi nad određenim kategorijama hrane ili hrane za životinje u slučajevima novoutvrđenih rizika u vezi sa hranom i hranom za životinje obuhvataju proveru usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. tač. 1)  5) ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola nad određenim kategorijama hrane ili hrane za životinje za proveru usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tač. 1)  5) ovog zakona i za mere koje preduzimaju nadležni organi nakon tih službenih kontrola koji se odnose na novoutvrđene rizike koji putem hrane ili hrane za životinje mogu uticati na zdravlje ljudi ili životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, i na životnu sredinu, ili bilo koji takvi rizici koji proizlaze iz novih obrazaca proizvodnje ili potrošnje hrane ili hrane za životinje, a koji se ne mogu efikasno rešiti bez takvih zajedničkih zahteva kojima se utvrđuju:

(1)        ujednačeni posebni zahtevi u vezi sa sprovođenjem službenih kontrola kako bi se odgovorilo na posebne opasnosti i rizike u vezi sa svakom kategorijom hrane i hrane za životinje i različite postupke rukovanja; i

(2)        slučajevi kada nadležni organi, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, moraju da preduzmu jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona;

2)         ujednačen način sprovođenja službene kontrole nad određenim kategorijama hrane ili hrane za životinje za proveru usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tač. 1)  5) ovog zakona kako bi se odgovorilo na novoidentifikovane rizike koji putem hrane ili hrane za životinje mogu uticati na zdravlje ljudi ili životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, i na životinu sredinu, ili bilo koji drugi rizici koji proizlaze iz novog načina proizvodnje ili potrošnje hrane ili hrane za životinje, i koji se ne mogu efikasno rešiti bez takvih zajedničkih zahteva o ujednačenoj minimalnoj učestalosti tih službenih kontrola, kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na posebne opasnosti i rizike u vezi sa svakom kategorijom hrane i hrane za životinje i različite postupke rukovanja.

Ministar, odnosno ministar nadležan zdravlja naređuje hitne mere koje se odmah primenjuju u slučaju kada postoje opravdani, krajnje hitni razlozi povezani sa slučajevima ozbiljnih rizika za zdravlje ljudi ili životinja ili za životnu sredinu.

3.         Ovlašćivanje određenih poslova od strane nadležnih organa Ovlašćivanje za obavljanje određenih poslova službenih kontrola

Član 28.

Nadležni organi mogu da ovlaste jedno ili više pravnih ili fizičkih lica za određene poslove službenih kontrola, ako ispunjavaju zahteve propisane ovim zakonom.

Nadležni organi obezbeđuju da pravno i fizičko lice iz stava 1. ovog člana imaju potrebna ovlašćenja za efikasno sprovođenje određenih poslova službene kontrole za koja se ovlašćuju.

Kada je za određene poslove službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa zahtevima koji se odnose na organsku proizvodnju i označavanje organskih proizvoda ovlašćeno jedno ili veći broj pravnih lica, svakom ovlašćenom pravnom licu dodeljuje se kodni broj u skladu sa propisima kojima se uređuje organska proizvodnja.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, nadležni organi koji su odgovorni za ovlašćivanje i nadzor određeni su u članu 4. ovog zakona.

Uslovi za ovlašćivanje za obavljanje određenih poslova službenih kontrola

Član 29.

Ovlašćivanje za određene poslove službenih kontrola pravnog lica iz člana 28. stav 1. ovog zakona obavlja se pisanim putem u skladu sa sledećim uslovima:

1)         rešenje o ovlašćenju naročito sadrži precizan opis poslova službenih kontrola koje ovlašćeno telo može da obavlja i uslove pod kojima ono može da obavlja te poslove;

2)         ako pravno lice iz člana 28. stav 1. ovog zakona:

(1)        ima stručnost, odnosno kompetentnost u obavljanju poslova za koje se ovlašćuje;

(2)        ima opremu i infrastrukturu koji su potrebni za obavljanje poslova za koje se ovlašćuje;

(3)        ima dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom;

(4)        da je nepristrasno i nema sukob interesa i ne može, direktno ili indirektno, da utiče na nepristrasnost stručnog postupanja pri obavljanju poslova za koje se ovlašćuje;

(5)        posluje i akreditovano je u skladu sa standardima relevantnim za poslove za koje se ovlašćuje, uključujući standard SRPS ISO/IEC 17020 “Ocenjivanje usaglašenosti - Zahtevi za rad različitih tipova tela koje obavljaju kontrolisanjeˮ;

(6)        ima dovoljna ovlašćenja da obavlja određene poslove službenih kontrola za koje se ovlašćuje;

3)         postoji uspostavljen sistem kojim se obezbeđuje efikasna i efektivna koordinacija između nadležnog organa koji ovlašćuje i pravnog lica iz člana 28. stav 1. ovog zakona koje obavlja određene poslove službenih kontrola.

Pored uslova iz stava 1. ovog člana, pravno lice iz člana 28. stav 1. ovog zakona mora da ispunjava i posebne uslove propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Pravno lice iz člana 28. stav 1. ovog zakona koje ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog zakona bira se putem konkursa u skladu sa ovim zakonom.

Konkurs iz stava 3. ovog člana raspisuje ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Konkurs sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o ovlašćivanju za obavljanje određenih poslova službene kontrole, na predlog konkursne komisije, donosi ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o ovlašćivanju je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar, odnosno ministar zdravlja utvrđuje spisak ovlašćenih tela izabranih putem konkursa, koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Uslovi za ovlašćivanje za obavljanje određenih stručnih poslova službenih kontrola fizičkim licima

Član 30.

Nadležni organi mogu za određene stručne poslove službenih kontrola da ovlaste jedno ili više fizičkih lica ako je to propisano čl. 18  27. ovog zakona.

Ovlašćivanje za pojedine stručne poslove službenih kontrola fizičkog lica iz člana 28. stav 1. ovog zakona obavlja se pisanim putem u skladu sa sledećim uslovima:

1)         rešenje o ovlašćenju naročito sadrži precizan opis određenih stručnih poslova službenih kontrola koje fizičko lice može da obavlja i uslove pod kojima ono može da obavlja te poslove;

2)         ako fizičko lice:

(1)        ima stručnost, opremu i infrastrukturu koji su potrebni za obavljanje određenih stručnih poslova službenih kontrola za koje se ovlašćuje;

(2)        ima odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo;

(3)        postupa nepristrasno i nema sukob interesa u pogledu obavljanja određenih stručnih poslova službenih kontrola za koje se ovlašćuje;

3)         postoji uspostavljen sistem kojim se obezbeđuje efikasna i efektivna koordinacija između nadležnog organa koji ovlašćuje i fizičkog lica koje obavlja određene stručne poslove službenih kontrola.

Pored zahteva iz stava 1. ovog člana, fizičko lice mora da ispunjava i posebne zahteve propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Lice koje ispunjava zahteve iz st. 1. i 2. ovog zakona bira se putem konkursa u skladu sa ovim zakonom.

Konkurs iz stava 3. ovog člana raspisuje ministar, odnosno ministar zdravlja koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Konkurs sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o ovlašćivanju lica za obavljanje određenih stručnih poslova službenih kontrola, na predlog konkursne komisije, donosi ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o ovlašćivanju je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar, odnosno ministar zdravlja utvrđuje spisak fizičkih lica ovlašćenih za obavljanje određenih stručnih poslova službenih kontrola izabranih putem konkursa, koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Uslovi za ovlašćivanje određenih poslova drugih službenih aktivnosti

Član 31.

Nadležni organi mogu da ovlaste za određene poslove drugih službenih aktivnosti jedno ili više pravnih lica ako:

1)         je takvo ovlašćivanje propisano u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         su ispunjeni uslovi propisani članom 29. ovog zakona, osim uslova iz člana 29. stav 1. tačka 2) podtačka (5) ovog zakona.

Pored zahteva iz stava 1. ovog člana, pravno lice mora da ispunjava i posebne zahteve propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Lice koje ispunjava zahteve iz st. 1. i 2. ovog zakona bira se putem konkursa u skladu sa ovim zakonom.

Konkurs iz stava 3. ovog člana raspisuje ministar, odnosno ministar zdravlja koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Konkurs sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o ovlašćivanju za obavljanje određenih poslova drugih službenih aktivnosti, na predlog konkursne komisije, donosi ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o ovlašćivanju je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar, odnosno ministar zdravlja utvrđuje spisak ovlašćenih tela izabranih putem konkursa, koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Nadležni organi mogu da ovlaste za određene stručne poslove drugih službenih aktivnosti jedno ili više fizičkih lica, ako:

1)         je takvo ovlašćivanje propisano u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         su ispunjeni uslovi propisani članom 30. st. 2. i 3. ovog zakona.

Na ovlašćivanje fizičkog lica shodno se primenjuje član 30. st. 4  9. ovog zakona.

Nadležni organi ne mogu preneti na ovlašćeno telo ili na fizičko lice donošenje odluke u vezi sa poslovima iz člana 115. stav 1 tačka 2) i st. 3. i 4. ovog zakona.

Obaveze ovlašćenih tela i fizičkih lica

Član 32.

Ovlašćeno telo iz člana 29. stava 8. i člana 31. stav 8. ili fizičko lice iz čl. 30. stav 9. i 31. st. 9. i 10. ovog zakona dužno je da:

1)         redovno, kao i na zahtev nadležnog organa izveštava o rezultatima sprovedenih službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti;

2)         bez odlaganja obaveštava nadležni organ kada rezultati službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti ukazuju na neusaglašenost ili na verovatnoću neusaglašenosti, osim ako posebnim aktom zaključenim između nadležnog organa i ovlašćenog tela ili fizičkog lica nije drugačije uređeno;

3)         omogući nadležnom organu pristup svom poslovnom prostoru i objektima, sarađuje i pruža pomoć.

Obaveze nadležnih organa koji ovlašćuju

Član 33.

Nadležni organi nad ovlašćenim telom iz člana 29. stav 8. i člana 31. stav 8. ili fizičkim licem iz čl. 30. stav 9. i 31. st. 9. i 10. ovog zakona organizuju audit, odnosno inspekcijski pregled, osim akreditacije iz člana 29. stav 1. tačka 2) podtačka (5) ovog zakona radi izbegavanja dupliranja posla.

Nadležni organi, u potpunosti ili delimično, bez odlaganja oduzimaju ovlašćenje dato u skladu sa ovim zakonom kada:

1)         postoje dokazi da ovlašćeno telo ili fizičko lice ne obavlja poslove u skladu sa datim ovlašćenjem;

2)         ovlašćeno telo ili fizičko lice ne preduzima odgovarajuće i blagovremene aktivnosti kojima se otklanjaju utvrđeni nedostaci; ili

3)         je utvrđeno da je nezavisnost ili nepristrasnost ovlašćenog tela ili fizičkog lica narušena.

Ovlašćenje se može oduzeti i u drugim slučajevima utvrđenim u propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Rešenje o oduzimanju ovlašćenja je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

4.         Uzorkovanje, analiza, testiranje i dijagnostike

Metode koje se koriste za uzorkovanje, analizu, testiranja i dijagnostiku

Član 34.

Metode koje se koriste za uzorkovanje i laboratorijske analize, testiranja i dijagnostiku tokom službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti moraju biti u skladu sa propisima kojima se utvrđuju te metode ili zahtevima prihvatljivosti za te metode, a koji su usklađeni sa pravilima Evropske unije.

Ako metode iz stava 1. ovog člana nisu propisane, službena laboratorija tokom službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti koristi jednu od sledećih metoda ako su pogodne za potrebe specifičnih analiza, testiranja i dijagnostike, i to:

1)         dostupne metode usklađene sa relevatnim međunarodno priznatim pravilima ili protokolima, uključujući protokole usvojene od strane evropskog tela za standardizaciju, ili relevantne metode razvijene ili preporučne od strane referentnih laboratorija Evropske unije koje su verifikovane, odnosno validirane u skladu sa međunarodno priznatim naučnim protokolima;

2)         ako relevantna međunarodno priznata pravila ili protokoli iz tačke 1) ovog stava ne postoje, tada službene laboratorije koriste metode koje su u skladu sa relevantnim propisima na nacionalnom nivou, a ako takvi propisi ne postoje koriste jednu od sledećih metoda:

(1)        relevantne metode koje su razvile ili preporučile nacionalne referetne laboratorije Republike Srbije i koje su verifikovane, odnosno validirane u skladu sa međunarodno priznatim naučnim protokolima; ili

(2)        relevantne metode razvijene i verifikovane, odnosno validirane u skladu sa međulaboratorijskim ili unutarlaboratorijskim testovima verifikacije, odnosno validacije metoda sa međunarodno priznatim naučnim protokolima.

U slučaju da su hitno potrebne laboratorijske analize, testiranja ili dijagnostika, a ne postoji nijedna od metoda iz st. 1. i 2. ovog člana, nacionalna referentna laboratorija Republike Srbije ili, ako nacionalna referentna laboratorija Republike Srbije ne postoji, službena laboratorija iz člana 37. stav 1. ovog zakona, može da koristi druge odgovarajuće metode koje nisu navedene u st. 1. i 2. ovog člana do validacije, odnosno verifikacije odgovarajuće metode u skladu sa međunarodno priznatim naučnim protokolima.

Metode koje se koriste za laboratorijske analize, testiranja i dijagnostiku moraju, kad god je to moguće, da budu definisane sledećim relevantnim kriterijumima:

1)         tačnost - istinitost i preciznost (accuracy);

2)         primenljivost - matriks i opseg koncentracija (applicability);

3)         granica detekcije (limit of detection);

4)         granica kvantifikacije (limit of quantification);

5)         preciznost (precision);

6)         ponovljivost (repeatability);

7)         reproduktivnost (reproducibility);

8)         prinos (recovery);

9)         selektivnost (selectivity);

10)       osetljivost (sensitivity);

11)       linearnost (linearity);

12)       merna nesigurnost (measurement uncertainty);

13)       drugi kriterijumi koji se mogu odabrati prema potrebi.

Vrednosti za preciznost iz stava 4. tačka 5) ovog člana se dobijaju na osnovu međulaboratorijskih testova sprovedenih u skladu sa relevantnim međunarodno priznatim protokolom o međulaboratorijskim ispitivanjima (npr. SRPS ISO 5725 “Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja”) ili se zasnivaju, ako su utvrđeni kriterijumi uspešnosti za analitičke metode, na testovima usaglašenosti sa kriterijumima, a vrednosti za ponovljivost i reproduktivnost se izražavaju u međuanrodno priznatom obliku (npr. interval pouzdanosti od 95% kao što je definisano u SRPS ISO 5725 “Tačnost (istinitost i preciznost) metoda i rezultata merenja”), a rezultati međulaboratorijskog testiranja se objavljuju ili je pristup slobodan.

Prednost se daje metodama analize koje su primenljive jednobrazno na različite grupe roba u odnosu na metode koje se primenjuju samo na pojedinačne robe.

U situacijama u kojima se metode analize mogu validirati samo u jednoj laboratoriji, te metode se validiraju u skladu sa međunarodno prihvaćenim naučnim protokolima ili smernicama ili se, ako su uspostavljeni kriterijumi uspešnosti za analitičke metode, zasnivaju na testovima usaglašenosti sa tim kriterijumima.

Metode analize usvojene u skladu sa ovim zakonom treba da budu formulisane u skladu sa standardnim obrascem za metode analize koje preporučuje Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization, ISO).

Uzimanje, rukovanje i označavanje uzoraka obavlja se tako da se obezbedi njihova pravna, naučna i tehnička validnost.

Ministar, u zavisnosti od oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje, propisuje:

1)         metode koje se koriste za uzorkovanje, laboratorijske analize, testiranja i dijagnostiku;

2)         kriterijume izvodljivosti, parametre za analize, testiranja ili dijagnostiku, mernu nesigurnost i način validacije, odnosno verifikacije tih metoda;

3)         tumačenje rezultata laboratorijskih analiza, testiranja i dijagnostike.

Drugo stručno mišljenje

Član 35.

Subjekt čije su životinje ili roba predmet uzimanja uzoraka, laboratorijske analize, testiranja i dijagnostike tokom sprovođenja službene kontrole ima pravo na drugo stručno mišljenje o svom trošku.

Pravo na drugo stručno mišljenje obuhvata pravo subjekta da zatraži pregled dokumentacije o uzorkovanju, analizi, testiranju ili dijagnostici od strane drugog priznatog stručnjaka koji ima odgovarajuće kvalifikacije.

Kada je to relevantno, odgovarajuće i tehnički izvodljivo, imajući u vidu posebno prevalenciju i distribuciju opasnosti za životinje ili robu, kvarljivost uzoraka ili robe i količinu raspoloživog supstrata, nadležni organi:

1)         prilikom uzimanja uzorka, i ako to zahteva subjekt, obezbeđuju da se uzme dovoljna količina uzorka kako bi se omogućilo drugo stručno mišljenje i preispitivanje iz stava 5. ovog člana, ukoliko se to pokaže kao neophodno; ili

2)         obaveštava subjekta kada nije moguće uzeti dovoljnu količinu iz tačke 1) ovog stava.

U slučaju procene prisustva karantinskih štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima ili drugim predmetima radi provere usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona, ne primenjuje se stav 3. ovog člana.

Kada postoji spor između nadležnog organa i subjekta koji se zasniva na drugom stručnom mišljenju iz st. 1. i 2. ovog člana, subjekt može da zahteva o svom trošku, pregled dokumentacije prve analize, testiranja ili dijagnostike i, prema potrebi, druge analize, testiranja ili dijagnostiku od strane druge službene laboratorije.

Zahtev subjekta za drugo stručno mišljenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne utiče na obavezu nadležnih organa da brzo preduzmu mere za uklanjanje ili ograničavanje rizika za zdravlje ljudi, životinja i bilja ili za dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu, u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način ostvarivanja prava na drugo stručno mišljenje, zahteve za drugog priznatog stručnjaka koji ima odgovarajuće kvalifikacije, način čuvanja i rukovanja dodatne količine uzoraka uzetih za potrebe druge analize, testiranja ili dijagnostike u sklopu drugog stručnog mišljenja, upotrebu rezultata prve analize, testiranja ili dijagnostike, drugog stručnog mišljenja i druge analize, testiranja ili dijagnostike.

Uzimanje uzoraka životinja i robe koja se prodaje putem daljinske trgovine

Član 36.

Životinje i roba koja se prodaje putem daljinske trgovine, koju nadležni organi naruče od subjekta, bez otkrivanja svog identiteta, mogu da se koriste kao uzorak za potrebe službene kontrole.

Kada dobije uzorke, nadležni organi obaveštavaju subjekta od kojeg je uzorak naručen:

1)         da je taj uzorak uzet za potrebe službene kontrole i, prema potrebi, da može da se koristi radi analize, testiranja ili dijagnostike za svrhe te službene kontrole;

2)         da može da ostvari pravo na drugo stručno mišljenje u skladu sa članom 35. stav 1. i 2. ovog zakona.

Troškove naručivanja i analize, testiranja ili dijagnostike uzorka životinja i robe koja se prodaje putem daljinske trgovine snose nadležni organi.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na ovlašćena tela i fizička lica iz člana 30. stav 9. i 31. st. 9. i 10. ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način uzimanja uzoraka životinja i robe koja se prodaje putem daljinske trgovine.

Određivanje službenih laboratorija

Član 37.

Laboratorijske analize, testiranja i dijagnostiku uzoraka uzetih tokom sprovođenja službene kontrole i drugih službenih aktivnosti obavlja Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, kao organ uprave u sastavu

Ministarstva osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane, i to za metode za koje je akreditovana.

Za metode za koje Direkcija za nacionalne referentne laboratorije nije akreditovana nadležni organi biraju službene laboratorije u Republici Srbiji putem konkursa.

Ako u Republici Srbiji ne postoji službena laboratorija koja ispunjava propisane zahteve za sprovođenje specifične laboratorijske analize, testiranja i dijagnostike, nadležni organi mogu odrediti laboratoriju druge države koja može biti članica Evropske unije ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, ako ispunjava sledeće uslove:

1)         da su uspostavljeni odgovarajući sistemi u okviru kojih nadležni organi Republike Srbije mogu sprovoditi audit i inspekcijski pregled iz člana 39. stav 1. ovog zakona ili taj audit i inspekcijski pregled sprovode nadležni organi druge države koja može biti članica Evropske unije ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru u kojoj se ta laboratorija nalazi; i

2)         ta je laboratorija ovlašćena kao službena od strane nadležnog organa druge države koja može biti članica Evropske unije ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru u kojoj se ta laboratorija nalazi.

Službene laboratorije se određuju rešenjem o izboru koje se donosi u pisanom obliku i uključuje:

1)         poslove koje laboratorija obavlja kao službena laboratorija;

2)         uslove pod kojima ona obavlja poslove iz tačke 1) ovog stava;

3)         uređenje međusobnih odnosa radi obezbeđenja efikasne i efektivne koordinacije i saradnje između laboratorije i nadležnih organa.

Nadležni organi mogu da izaberu službenu laboratoriju koja ispunjava sledeće zahteve:

1)         poseduje opremu i infrastrukturu potrebnu za izvođenje analize ili testiranja ili dijagnostike na uzorcima;

2)         ima dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućim stručnim kvalifikacijama, obukom i iskustvom;

3)         obezbeđuje da se poslovi za koje je izabrana obavljaju nepristrasno, i ne postoji sukob interesa u pogledu obavljanja poslova kao službene laboratorije;

4)         može blagovremeno da isporuči rezultate analize, testiranja ili dijagnostike obavljene na uzorcima uzetim tokom službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti; i

5)         radi u skladu sa standardom: SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranjeˮ i akreditovana je u skladu sa tim standardom od strane nacionalnog tela nadležnog za akreditaciju u skladu zakonom kojim se uređuje akreditacija.

Obim akreditacije službene laboratorije iz stava 5. tačka 5) ovog člana:

1)         obuhvata one metode laboratorijskih analiza, testova ili dijagnostike koje su potrebne da ih za analizu, testiranje ili dijagnostiku koristi laboratorija kada postupa kao službena laboratorija;

2)         može da sadrži jednu ili više metoda laboratorijskih analiza, testova ili dijagnostike ili grupu metoda;

3)         može biti određen na fleksibilan način, kako bi se omogućilo da obim akreditacije obuhvata modifikovane verzije metoda koje je službena laboratorija koristila u trenutku kada je akreditacija dodeljena, ili nove metode pored tih metoda, na osnovu validacija same laboratorije i bez posebne ocene od strane nacionalnog tela nadležnog za akreditaciju pre primene tih modifikovanih ili novih metoda.

Kada nijedna službena laboratorija u Republici Srbiji ili drugoj državi koja može biti članica Evropske unije ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru ne poseduje stručnost, opremu, infrastrukturu i zaposlene potrebne za obavljanje novih ili naročito neuobičajenih laboratorijskih analiza, testiranja ili dijagnostike, nadležni organ može da uputi zahtev laboratoriji ili dijagnostičkom centru koji ne ispunjava jedan ili više zahteva iz st. 4. i 5. ovog člana da obavi te laboratorijske analize, testiranja i dijagnostiku.

Službena laboratorija bira se putem javnog konkursa koji raspisuje ministar, odnosno ministar zdravlja, koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Konkurs iz stava 8. ovog člana naročito sadrži:

1)         vrste laboratorijskih analiza, testiranja i/ili dijagnostike uzoraka za koje se konkurs raspisuje;

2)         period na koji se dodeljuju poslovi laboratorijskih analiza, testiranja i/ili dijagnostike;

3)         dokaz o ispunjenosti standarda SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje”;

4)         dokaz o ispunjenosti zahteva u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti u dosadašnjem obavljanju poslova laboratorijskih analiza, testiranja i/ili dijagnostike uzoraka;

5)         rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru;

6)         način obaveštavanja o rezultatima konkursa.

Konkurs sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o izboru službene laboratorije za obavljanje poslova laboratorijskih analiza, testiranja i/ili dijagnostike uzoraka, na predlog konkursne komisije, donosi ministar, odnosno ministar zdravlja.

Nadležni organ utvrđuje spisak službenih laboratorija izabranih putem konkursa, koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Na osnovu rešenja o izboru nadležni organ sa laboratorijom kojoj je dodeljeno obavljanje poslova zaključuje ugovor kojim se naročito uređuju:

1)         poslovi laboratorijskih analiza, testiranja i/ili dijagnostike uzoraka koji su predmet ugovora i zahtevi pod kojima se obavljaju ti poslovi;

2)         odgovorno lice koje će obavljati određene poslove koji su predmet ugovora;

3)         metode, način i postupak obavljanja poslova laboratorijskih analiza, testiranja i/ili dijagnostike uzoraka;

4)         međusobna prava, obaveze i odgovornosti;

5)         vreme za koje se zaključuje ugovor;

6)         način finansiranja poslova za koje se zaključuje ugovor;

7)         uslovi za raskid ugovora.

Obaveze službenih laboratorija

Član 38.

U slučaju da rezultati analize, testiranja ili dijagnostike obavljene na uzorcima uzetim tokom službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti ukazuju na rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu ili ukazuju na verovatnu neusaglašenost, službena laboratorija dužna je da o tome bez odlaganja obavesti nadležni organ koji ju je izabrao za te analize, testiranja ili dijagnostiku i, prema potrebi, ovlašćeno telo ili fizičko lice ovlašćeno za obavljanje određenih stručnih poslova službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom.

Ugovorom iz člana 37. stav 13. ovog zakona može se urediti pod kojim uslovima službena laboratorija nije u obavezi da bez odlaganja dostavi informacije iz stava 1. ovog člana nadležnom organu, ovlašćenom telu ili fizičkom licu ovlašćenom za obavljanje određenih stručnih poslova službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom.

Službena laboratorija dužna je da, na zahtev nacionalne referentne laboratorije, učestvuje u međulaboratorijskim uporednim testovima ili testovima osposobljenosti koja se organizuju za analize, testiranja ili dijagnostiku koju obavlja u svojstvu službene laboratorije.

Na zahtev nadležnih organa, službena laboratorija javnosti stavlja na uvid nazive metoda koje se koriste za analize, testiranja ili dijagnostiku za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Službene laboratorije, na zahtev nadležnog organa, zajedno sa rezultatima navode i metodu koja je korišćena za svaku analizu, testiranje ili dijagnostiku sprovedenu u okviru službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Audit službenih laboratorija

Član 39.

Nadležni organi organizuju redovni audit službenih laboratorija izabranih u skladu sa članom 37. stav 1. ovog zakona, kao i kada smatraju da je audit neophodan, osim u slučaju da takve audite smatraju suvišnim uzimajući u obzir sprovedeno ocenjivanje radi akreditacije iz člana 37. stav 5. tačka 5) ovog zakona.

Nadležni organi odmah ukidaju rešenje o izboru i raskidaju ugovor zaključen sa službenom laboratorijom, u potpunosti ili za obavljanje određenih poslova, u slučaju da ta laboratorija ne preduzme odgovarajuće i blagovremene korektivne mere posle rezultata audita nadležnoih organa ili nacionalnog tela nadležnog za akreditaciju, u slučajevima kada laboratorija:

1)         više ne ispunjava zahteve propisane članom 37. st. 5. i 6. ovog zakona;

2)         ne ispunjava obaveze propisane članom 38. ovog zakona;

3)         ne ostvaruje zadovoljavajuće rezultate u međulaboratorijskim uporednim testiranjima iz člana 38. stav 3. ovog zakona.

Odstupanja od zahteva obavezne akreditacije određenih službenih laboratorija

Član 40.

Ministarstvo može izabrati službenu laboratoriju i ako laboratorija ne ispunjava zahtev iz člana 37. stav 5. tačka 5) ovog zakona, ako:

1)         laboratorija:

(1)        obavlja kao jedinu aktivnost otkrivanje trihinele u mesu;

(2)        koristi samo referentnu metodu i ekvivalentne metode otkrivanja trihinele u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje službena kontrola trihinele u mesu;

(3)        obavlja dijagnostičko ispitivanje na trihinelu pod nadzorom Ministarstva ili službene laboratorije izabrane u skladu sa članom 37. stav

1. ovog zakona i akreditovane u skladu sa standardom EN ISO/IEC 17025 za upotrebu metoda iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana;

(4)        redovno učestvuje i ima zadovoljavajuće rezultate u međulaboratorijskim uporednim testovima ili testovima osposobljenosti koje organizuje nacionalna referentna laboratorija za metode koje koristi za otkrivanje trihinele;

2)         laboratorija koja samo obavlja analize, testiranje ili dijagnostiku u okviru drugih službenih aktivnosti, ako:

(1)        koristi jedino metode laboratorijske analize, testiranja i dijagnostike iz člana 34. stav 1. i stav 2. tač. 1) ili 2) ovog zakona;

(2)        obavlja analize, testiranja ili dijagnostiku pod nadzorom nadležnih organa ili nacionalne referentne laboratorije za metode koje koristi;

(3)        redovno učestvuje i ima zadovoljavajuće rezultate u međulaboratorijskim uporednim testovima ili testovima osposobljenosti koje organizuje nacionalna referentna laboratorija za metode koje koristi; i

(4)        ima uspostavljen sistem obezbeđenja kvaliteta kojim se obezbeđuju tačni i pouzdani rezultati korišćenih metoda za laboratorijske analize, testiranja i dijagnostiku.

U slučaju da je za metode koje koristi laboratorija iz stava 1. tačka 2) ovog člana potrebna potvrda rezultata laboratorijske analize, testiranja ili dijagnostike, potvrdnu laboratorijsku analizu, testiranje ili dijagnostiku obavlja službena laboratorija koja ispunjava zahtev iz člana 37. stav 5. tačka 5) ovog zakona.

Službene laboratorije iz stava 1. ovog člana moraju se nalaziti na teritoriji Republike Srbije.

Odstupanja od zahteva obavezne akreditacije svih metoda laboratorijskih analiza, testiranja i dijagnostike koje koriste službene laboratorije

Član 41.

Nadležni organi mogu u skladu sa članom 37. stav 1. ovog zakona, izabrati službene laboratorije koje ne ispunjavaju zahteve iz člana 37. stav 5. tačka 5) ovog zakona u pogledu svih metoda koje se koriste za službene kontrole ili druge službene aktivnosti, ako takve laboratorije ispunjavaju sledeće uslove:

1)         da rade i akreditovane su u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranjeˮ za korišćenje jedne ili više metoda koje su slične i reprezentativne za druge metode koje koriste; i

2)         da redovno i u značajnoj meri koriste metode za koje imaju akreditaciju iz tačke 1) ovog stava, osim u oblasti zdravlja bilja iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona, kada ne postoji validirana metoda za otkrivanje određenih štetnih organizama za bilje iz člana 34. st. 1. i 2. ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje slučajeve kada i uslove pod kojim se mogu izabrati službene laboratorije koje ne ispunjavaju zahteve akreditacije u pogledu svih metoda koje se koriste za službene kontrole ili druge službene aktivnosti.

Privremena odstupanja od zahteva obavezne akreditacije određenih službenih laboratorija

Član 42.

Izuzetno od člana 37. stav 6. tačka 1) ovog zakona nadležni organ može privremeno odrediti jednu od službenih laboratorija kao službenu laboratoriju za korišćenje metode laboratorijske analize, testiranja ili dijagnostike za koju nije akreditovana u skladu sa članom 37. stav 5. tačka 5) ovog zakona, kada:

1)         je korišćenje te metode nov zahtev u skladu sa posebnim propisima ili međunarodnim standardima i pravilima Evropske unije;

2)         promena metode koja se koristi zahteva novu akreditaciju ili proširenje obima akreditacije koju je službena laboratorija već dobila; ili

3)         postoji potreba za korišćenje te metode u slučajevima hitne situacije ili novog rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobiti životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizika i za životnu sredinu.

Nadležni organi mogu privremeno odrediti službenu laboratoriju iz stava 1. ovog člana ako:

1)         je službena laboratorija akreditovana u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranjeˮ za korišćenje metode koja je slična metodi koja nije u obimu akreditacije te laboratorije;

2)         u službenoj laboratoriji postoji uspostavljen sistem obezbeđenja kvaliteta kojim se obezbeđuju tačni i pouzdani rezultati korišćenjem metode koja nije u obimu akreditacije te laboratorije;

3)         se analize, testiranja ili dijagnostika po toj metodi sprovodi pod nadzorom nadležnih organa ili nacionalne referentne laboratorije za tu metodu.

Nadležni organi privremeno određuje službenu laboratoriju iz stava 1. ovog člana na period koji ne može biti duži od jedne godine i koji se može obnoviti jednom na dodatni vremenski period od godinu dana.

Službene laboratorije, izabrana u skladu sa st. 1 - 3. ovog člana nalaze se samo na teritoriji Republike Srbije.

5.         Službene kontrole životinja i robe koje se unose u Republiku Srbiju

Službene kontrole životinja i robe koje se unose u Republiku Srbiju

Član 43.

Službene kontrole životinja i roba koje se unose u Republiku Srbiju organizuju se na osnovu procene rizika.

Službene kontrole životinja i robe iz čl. 47. i 48. ovog zakona sprovode se na osnovu rizika i u skladu sa čl. 47  64. ovog zakona.

a) Životinje i roba osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Službene kontrole životinja i robe osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 44.

Radi utvrđivanja usaglašenosti sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona, nadležni organi redovno sprovode službene kontrole na osnovu rizika i sa odgovarajućom učestalošću pošiljaka životinja i robe koje se unose u Republiku Srbiju, a na koje se čl. 47. i 48. ovog zakona ne primenjuju.

Odgovarajuća učestalost službenih kontrola pošiljaka životinja i robe iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se uzimajući u obzir sledeće:

1)         rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu u zavisnosti od vrste životinja i robe;

2)         informacije koje ukazuju na verovatnoću da bi potrošači mogli biti dovedeni u zabludu, a naročito u pogledu prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, roka trajanja, zemlje porekla ili mesta porekla i načina izrade ili proizvodnje robe;

3)         podatke o prethodnim potvrdama usaglašenosti sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona koji se primenjuju na te životinje ili robu, i to:

(1)        zemlju porekla i objekat ili mesto proizvodnje, prema potrebi,

(2)        izvoznika,

(3)        subjekta koji je odgovoran za pošiljku;

4)         kontrole koje su već izvršene nad tim životinjama i robom; i

5)         garancije koje daju nadležni organi zemlje porekla o usaglašenosti pošiljaka životinja i robe sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona ili sa zahtevima koje je Republika Srbija priznala kao istovetne njima.

Službene kontrole iz stava 1. ovog člana sprovode se na odgovarajućem mestu u okviru carinskog područja Republike Srbije, uključujući i:

1)         mesto ulaska u Republiku Srbiju;

2)         granično kontrolno mesto;

3)         mesto puštanja u slobodan prometu u Republiku Srbiju;

4)         skladišta, objekte i prostorije subjekta odgovornog za pošiljku;

5)         mesto odredišta.

Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, nadležni organi na graničnom kontrolnom mestu i drugim mestima ulaska u Republiku Srbiju sprovode službene kontrole pošiljaka životinja i robe, kada god ima razloga da veruju da njihov unos u Republiku Srbiju može predstavljati rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu, i to:

1)         prevoznog sredstva, i u slučaju kada su prazna; i

2)         ambalaže, uključujući i palete.

Nadležni organi mogu da sprovode službene kontrole robe koja je u jednom od carinskih postupaka propisanih zakonom kojim se uređuje carinski postupak, a koji se odnosi na:

1)         puštanje u slobodan promet;

2)         posebne postupke;

3)         izvoz; i

4)         privremeno skladištenje.

Vrste službenih kontrola životinja i robe osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 45.

Kada se službene kontrole sprovode u skladu sa članom 44. stav 1. ovog zakona one obuhvataju:

1)         uvek proveru dokumentacije; i

2)         proveru identiteta i fizički pregled u zavisnosti od rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobiti životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizika i za životnu sredinu.

Nadležni organi obavljaju fizički pregled iz stava 1. tačka 2) ovog člana pod odgovarajućim uslovima koji omogućavaju pravilno sprovođenje pregleda.

Kada se pregledom dokumentacije, proverom identiteta ili fizičkim pregledom iz stava 1. ovog člana utvrdi neusaglašenost životinja i robe sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, preduzimaju se mere u skladu sa članom 66. st. 1, 4 - 7. i 9, čl. 67 - 69, članom 71. st. 1. i 2., članom 72. st. 1. i 2. i čl. 112. i 115. ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje slučajeve u kojima se i uslove pod kojima se prijavljuje prispeće pošiljke određene robe osim one koje obavezno podleže službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima.

Uzorci životinja i robe osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 46.

U slučaju kada nadležni organi uzimaju uzorke životinja i robe, ne dovodeći u pitanje zahteve propisane u čl. 34  42. ovog zakona:

1)         obaveštavaju subjekta na koje se uzorkovanje odnosi i, prema potrebi, carinski organ;

2)         odlučuju da li zadržavaju pošiljku tih životinja i robe do dobijanja rezultata analize, testiranja ili dijagnostike ili će staviti pošiljku na tržiše pod uslovom da je obezbeđena sledljivost životinja i robe.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način postupanja potreban za obezbeđivanje sledljivosti životinja ili robe koja se zadržava do dobijanja rezultata analize, testiranja ili dijagnostike kada nadležni organi uzimaju uzorke, kao i dokumentaciju koja prati životinje ili robu kada nadležni organi uzimaju uzorke.

b) Službene kontrole životinja i robe na graničnim kontrolnim mestima

Životinje i roba koja podleže službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 47.

Radi provere usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, Ministarstvo sprovodi službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima prvog dolaska u Republiku Srbiju svake pošiljke koja sadrži sledeće kategorije životinja i robe koje se unose u Republiku Srbiju:

1)         životinja;

2)         proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala, sporednih proizvoda životinjskog porekla, sena i slame, kao i hrane koja sadrži i proizvode biljnog porekla i prerađene proizvode životinjskog porekla (composite products);

3)         bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta za koje je potreban fitosanitarni sertifikat za unošenje na teritoriju Republike Srbije i za koje je potreban fitosanitarni sertifikat za unošenje u određene zaštićene zone, kako je navedeno u listama utvrđenim u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravlje bilja;

4)         robe iz država za koju je Ministarstvo utvrdilo meru privremenog povećanja službenih kontrola pri unosu u Republiku Srbiju koja je neophodna zbog poznatog ili novog rizika ili zbog toga što postoje dokazi da bi mogla postojati široko rasprostranjena ozbiljna neusaglašenost sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

5)         životinja i robe koja podleže hitnim merama u skladu sa propisima kojima se uređuju hrana, hrana za životinje, zdravlje životinja i zdravlje bilja, a koji zahtevaju da pošiljke tih životinja ili robe, identifikovane putem šifara u skladu sa propisom kojim se uređuje nomenklatura carinske tarife, budu predmet službenih kontrola prilikom unosa u Republiku Srbiju;

6)         životinja i robe za čiji su unos u Republiku Srbiju propisani uslovi ili mere u skladu sa čl. 103. ili 105. ovog zakona ili u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, koji zahtevaju proveru usaglašenosti sa tim uslovima ili merama prilikom unosa životinja ili robe u Republiku Srbiju.

Ministar utvrđuje listu životinja i robe iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, kao i listu robe iz stava 1. tačka 4) ovog člana, koje podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima, a koje su identifikovane putem šifara u skladu sa propisom kojim se uređuje nomenklatura carinske tarife.

Lista robe ažurira se u odnosu na rizike iz stava 1. tačka 4) ovog člana, prema potrebi.

Kategorije pošiljki iz stava 1. ovog člana menjaju se tako da uključuju hranu koja sadrži i proizvode biljnog porekla i prerađene proizvode životinjskog porekla (composite products), seno i slamu i druge proizvode strogo ograničene na proizvode koji predstavljaju novoidentifikovani ili značajno povećani rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu.

Ako nije drgačije uređeno propisima iz stava 1. tač. 4)  6) ovog člana, odredbe ovog člana primenjuju se i na pošiljke kategorija životinja i robe iz stava 1. tač. 1) - 3) ovog člana kada su one komercijalne prirode.

Subjekti odgovorni za pošiljku dužni su da pošiljku kategorija životinja i robe iz stava 1. ovog člana, fizički pripreme za sprovođenje službene kontrole na graničnom kontrolnom mestu.

Subjekt odgovoran za pošiljku iz stava 1. ovog člana dužan je da najavi pošiljku nadležnom inspektoru Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu najmanje 24 časa pre očekivanog pristizanja pošiljke.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, u slučajevima logističkih ograničenja vezanih za prevoz, kada se pošiljka prevozi od mesta otpreme do graničnog kontrolnog mesta za manje od 24 sata, a informacije potrebne za popunjavanje relevantnih delova Zajedničkog zdravstvenog dokumenta ulaznog dokumenta (u daljem tekstu: ZZUD) iz člana 56. ovog zakona koji je potreban za prethodno obaveštavanje u skladu članom 56. stav 3. tačka 1) ovog zakona nisu dostupne pre nego što se pošiljka utovari, nadležni inspektor Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu prihvata prethodnu najavu od najmanje četiri časa pre očekivanog dolaska pošiljke, kako bi se u takvim okolnostima obezbedilo blagovremeno i efikasno obavljanje službenih kontrola.

Nadležni inspektor Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu zaduženog za neobrađene trupce i rezano i cepano drvo može da prihvati najavu za period od najviše pet radnih dana pre očekivanog pristizanja takve pošiljke.

Životinje i roba izuzeti od službenih kontrola na graničnim kontrolnim mestima

Član 48.

Određene životinje i roba mogu biti izuzeti od službenih kontrola na graničnim kontrolnim mestima.

Ministar propisuje slučajeve kada i uslove pod kojima se za sledeće kategorije životinje i roba ne sprovode službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima iz člana 47. ovog zakona, kao i kada je to opravdano, i to:

1)         roba koja se šalje kao komercijalni uzorak ili izložbeni primerak, a koja nije namenjena da se stavlja na tržište;

2)         životinje i roba koje se koriste u naučne svrhe;

3)         roba utovarena u prevozna sredstva u međunarodnom prevozu, koja se ne istovara i namenjena je za ishranu posade i putnika;

4)         roba koja je deo ličnih stvari putnika i namenjena je za ličnu potrošnju ili upotrebu;

5)         male pošiljke robe poslate fizičkim licima koje nisu namenjene za stavljanje na tržište;

6)         kućni ljubimci kako su utvrđeni zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja;

7)         robe koja je posebno obrađena i ne prelazi količine koje će se utvrditi ovim posebnim propisom;

8)         kategorije životinja ili robe koje predstavljaju nizak rizik ili ne predstavljaju specifičan rizik i za koje kontrole na graničnim kontrolnim mestima nisu neophodne.

Službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima

Član 49.

Nadležni organi sprovode službene kontrole pošiljaka kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona posle dolaska pošiljke na granično kontrolno mesto, radi provere usaglašenosti sa propisima u oblastima iz član 1. stav 2. ovog zakona i obuhvataju proveru dokumentacije, proveru identiteta i fizički pregled pošiljke.

Fizički pregled je obavezan za pošiljke:

1)         životinja osim akvatičnih životinja iz tačke 2) ovog stava, ili mesa i ostalih jestivih klaničnih proizvoda, koje sprovodi nadležni veterinarski inspektor, kome može da pomaže lice koje je prošlo odgovarajuću obuku;

2)         akvatičnih životinja, proizvoda životinjskog porekla osim onih iz tačke 1) ovog stava, reproduktivnog materijala ili sporednih proizvoda životinjskog porekla, koje sprovodi nadležni veterinarski inspektor ili lice koje je prošlo odgovarajuću obuku i koje je određeno od strane Ministarstva za te potrebe;

3)         bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta koje sprovodi granični fitosanitarni inspektor.

Ministarstvo na graničnim kontrolnim mestima sistematski sprovodi službene kontrole pošiljaka životinja koje se prevoze i prevoznih sredstava da bi se proverila usaglašenost sa zahtevima o dobrobiti životinja utvrđenim u propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 6) ovog zakona i uspostavlja sistem kojim se daje prioritet službenim kontrolama životinja koje se prevoze, a kojim se skraćuje odlaganje takvih kontrola.

U slučaju kada nadležni veterinarski i fitosanitarni inspektor uzima uzorke životinja i robe o tome obaveštava subjekta, a u slučaju da zadržava pošiljku tih životinja i robe do dobijanja rezultata fizičkih pregleda obaveštava i nadležni carinski organ.

Ministar propisuje način pripreme pošiljke kategorija životinja i robe koja podleže službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima, transportnih jedinica ili podjedinica koje mogu da čine pojedinačnu pošiljku i maksimalni broj transportnih jedinica ili podjedinica u svakoj pošiljci, uzimajući u obzir potrebu da se obezbedi brzo i efikasno rukovanje pošiljkama i službene kontrole koje treba da sprovode Ministarstvo i, po potrebi, međunarodne standarde.

Ministar propisuje zahteve za obuke lica koja pomažu pri sprovođenju ili sprovode fizičke preglede na graničnim kontrolnim mestima iz stava 2. ovog člana.

Sertifikati i dokumentacija koja prati pošiljke i podeljene pošiljke

Član 50.

Subjekt odgovoran za pošiljku dužan je da obezbedi da originali službenih sertifikata ili dokumentacije, ili njihovih elektronskih ekvivalenata, koji se zahtevaju u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, prate pošiljke kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona, i da ih dostavi nadležnom inspektoru Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu, koji se tu i čuvaju, osim ako nije drugačije uređeno propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Nadležni inspektor Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu izdaje subjektu odgovornom za pošiljku overen papirni ili elektronski primerak službenog sertifikata ili dokumentacije iz stava 1. ovog člana, ili, ukoliko je pošiljka podeljena, pojedinačno overene papirne ili elektronske primerke takvih sertifikata ili dokumentacije.

Pošiljke ne mogu da se dele dok se ne sprovede službena kontrola i dok se ZZUD iz člana 56. ovog zakona ne popuni u skladu sa članom 56. stav 5. i članom 57. ovog zakona ili se ne izda rešenje o unosu u Republiku Srbiju.

Ministar propisuje slučajeve kada i uslove pod kojima Zajednički zdravstveni ulazni dokument prati pošiljke kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona koje podležu službenoj kontroli na graničnom kontrolnom mestu do mesta odredišta.

Posebni zahtevi za službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima

Član 51.

Za određene životinje i robu moraju biti ispunjeni posebni zahtevi za službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima u skladu sa ovim zakonom.

Ministar propisuje posebne zahteve za službene kontrole pošiljaka na graničnim kontrolnim mestima, a koji se odnose na:

1)         slučajeve u kojima i uslove pod kojima Ministarstvo na graničnom kontrolnom mestu može odobriti dalji prevoz pošiljki koje sadrže kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona do mesta konačnog odredišta, do dobijanja rezultata fizičkih pregleda, ako su takvi pregledi potrebni;

2)         rokove i način sprovođenja provere dokumentacije i, kada je potrebno, provere identiteta i fizičkih pregleda kategorija životinja i robe koje podležu službenim kontrolama iz člana 47. stav 1. ovog zakona, a koje se unose u Republiku Srbiju rečnim ili vazdušnim prevozom, kada se te životinje i roba prebacuju sa plovila ili aviona i prevoze pod carinskim nadzorom na drugo plovilo ili avion u istoj luci ili aerodromu u pripremi za dalje putovanje (u daljem tekstu: pretovarene pošiljke);

3)         slučajeve u kojima i uslove pod kojima se provere identiteta i fizički pregledi pretovarenih pošiljki i životinja koje stižu vazdušnim ili rečnim putem i nastavljaju putovanje istim prevoznim sredstvom mogu obaviti na graničnom kontrolnom mestu koje nije granično kontrolno mesto prvog dolaska u Republiku Srbiju;

4)         slučajeve u kojima i uslove pod kojima se može odobriti tranzit pošiljki kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona i određene službene kontrole mogu obaviti na graničnim kontrolnim mestima

 

nad takvim pošiljkama, uključujući slučajeve i uslove skladištenja robe u posebno odobrenim carinskim skladištima ili u slobodnim zonama;

5)         slučajevi u kojima i uslovi pod kojima se primenjuju odstupanja od zahteva za proverom identiteta i fizičkih pregleda za pretovarene pošiljke i tranzitne pošiljke bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta iz člana 47. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Ministar propisuje slučajeve u kojima i zahteve pod kojima se primenjuju odstupanja od provere dokumentacije za pretovarene pošiljke i tranzitne pošiljke bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta iz člana 47. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Način provere dokumentacije, proveru identiteta i fizičke preglede

Član 52.

Provere dokumentacije, provere identiteta i fizičkih pregleda pošiljaka na graničnim kontrolnim mestima se moraju sprovoditi na način da se obezbedi efikasno i ujednačeno sprovođenje službenih kontrola iz čl. 49 -51. ovog zakona.

Ministar propisuje bliže zahteve o aktivnostima koje treba sprovesti u toku i posle provere dokumentacije, provere identiteta i fizičkih pregleda pošiljaka na graničnim kontrolnim mestima kako bi se obezbedilo efikasno i ujednačeno sprovođenje službenih kontrola.

Službene kontrole koje se ne sprovode na graničnim kontrolnim mestima

Član 53.

Službene kontrole pošiljaka životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona mogu da se sprovode na kontrolnim mestima u Republici Srbiji koja nisu granična kontrolna mesta.

Ministar propisuje slučajeve kada i uslove pod kojima:

1)         nadležni veterinarski ili fitosanitarni inspektori mogu sprovoditi proveru identiteta i fizički pregled pošiljki koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona, na kontrolnim mestima u Republici Srbiji koja nisu granična kontrolna mesta, pod uslovom da takva kontrolna mesta ispunjavaju zahteve utvrđene u članu 64. stav 3. ovog zakona i propisima koji su doneti na osnovu člana 64. stav 4. ovog zakona;

2)         carinski organ može obavljati specifične kontrolne zadatke koje, u slučajevima kadao takvi zadaci ne potpadaju pod njihovu odgovornost, nad:

(1)        pošiljkama iz člana 65. stav 2. ovog zakona;

(2)        ličnim stvarima putnika;

(3)        robom naručenom putem ugovora o prodaji putem daljinske trgovine, uključujući telefonom ili putem interneta;

(4)        kućni ljubimci koji ispunjavaju uslove za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca;

3)         nadležni fitosanitarni inspektori mogu sprovoditi proveru dokumentacije za pošiljke bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta iz člana

47. stav 1. tačka 3) ovog zakona, koje se mogu obaviti na lokaciji u Republici Srbiji udaljenoj od graničnog kontrolnog mesta.

Na kontrolna mesta iz stava 2. tačka 1) ovog člana primenjuju se član 56. stav 3. tačka 2), član 57. stav 2. tačka 1), član 59. stav 1, član 60. stav 2.       tač. 1) i 4) i čl. 62. i 63. ovog zakona.

 Ministar propisuje slučajeve kada i uslove pod kojima provere dokumentacije, provere identiteta i fizički pregled pošiljki određene hrane i hrane za životinje mogu da se sprovedu u mestu carinjenja.

Učestalost provera dokumentacije i identiteta i fizičkih pregleda

Član 54.

Sve pošiljke koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona podležu proveri dokumentacije.

Učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda pošiljki koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona zavisi od rizika koji svaka životinja, roba ili kategorija životinja ili robe predstavlja za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu.

Ministar propisuje jedinstvenu primenu odgovarajućih nivoa učestalosti iz stava 2. ovog člana, osiguravajući da je učestalost veća od nule, kojim se utvrđuju:

1)         merila i procedure za određivanje i izmenu nivoa učestalosti provera identiteta i fizičkih pregleda pošiljki koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. tač. 1) - 3) ovog zakona, i za njihovo prilagođavanje nivou rizika povezanog sa tim kategorijama, naročito uzimajući u obzir:

(1)        prikupljene informacije o sistemima kontrole drugih država;

(2)        rezultate prethodnih kontrola u drugim državama;

(3)        rezultate prethodnih službenih kontrola koje su sprovedene nad subjektom i njegove usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

(4)        podatke i informacije prikupljene putem informacionog sistema za službene kontrole robe koja se unosi u Republiku Srbiju, gde je to primenljivo;

(5)        dostupne naučne procene; i

(6)        sve druge informacije vezane za rizik u vezi sa kategorijama životinja i robe;

2)         uslovi pod kojima Repubika Srbija može povećati učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda utvrđenih u skladu sa tačkom 1) ovog stava, kako bi se uzeli u obzir lokalni faktori rizika;

3)         procedure kojima se osigurava da se učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda utvrđena u skladu sa tačkom 1) ovog stava primenjuju blagovremeno i dosledno;

4)         učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda pošiljki robe iz člana 47. stav 1. tačka 4) ovog zakona;

5)         učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda za kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona, ako to prethodno nije utvrđeno propisima iz člana 47. ovog zakona.

Odlučivanje o pošiljkama

Član 55.

Posle sprovedenih službenih kontrola, uključujući provere dokumentacije i, prema potrebi, provere identiteta i fizičke preglede,

Ministarstvo odlučuje o svakoj pošiljci koja sadrži kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona, da li ta pošiljka ispunjava zahteve utvrđene u propisima u oblastima iz člana 3. stav 1 ovog zakona i, kada je to odgovarajuće, u propisima kojima se uređuje carinski postupak.

O pošiljkama iz stava 1. ovog člana odlučuje:

1)         nadležni veterinarski inspektor za pošljke životinja, proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala ili sporednih proizvoda životinjskog porekla; ili

2)         nadležni fitosanitarni inspektor za pošiljke bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta.

Izuzetno od stava 2. tačka 1) ovog člana, Ministarstvo može odlučiti da odluku o pošiljkama proizvoda ribarstva, živih školjki, živih bodljokožaca, živih plaštaša i živih morskih gastropoda namenjenih za ishranu ljudi izdaje lice koje je za tu svrhu odgovarajuće obučeno i određeno od strane Ministarstva za te potrebe.

Nadležni inspektor Ministarstva odobrava unos pošiljke u Republiku Srbiju do određenog odredišta u Republici Srbiji popunjavanjem ZZUD iz člana 56. ovog zakona ili izdaje rešenje o unosu u Republiku Srbiju pošiljke do određenog odredišta u Republici Srbiji.

U slučaju izdavanja rešenja iz stava 4. ovog člana, njime se zabranjuje stavljanje na tržište pošiljke do dobijanja rezultata fizičkih pregleda kojim se potvrđuje bezbednost pošiljke za zdravlje ljudi i životinja, kao i bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta.

Carinski organ ne može da preduzima radnje za robu u skladu sa zakonom kojim se uređuje carinski postupak, pre nego što nadležni organi sprovedu službenu kontrolu nad tom robom i odluče o pošiljci.

Upotreba ZZUD

Član 56.

Subjekt odgovoran za svaku pošiljku iz člana 47. stav 1. ovog zakona dužan je da ispuni odgovarajući deo ZZUD u kom se navode informacije potrebne za neposrednu i potpunu identifikaciju pošiljke i njenog odredišta i na taj način nadležniom inspektoru Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu izvrši prethodnu najavu pre fizičkog dolaska takve pošiljke.

Način najave iz stava 1. ovog člana putem ZZUD može biti u papirnoj ili elektronskoj formi ili njegovom elektronskom ekvivalentu.

ZZUD je dokument koji koriste:

1)         subjekti odgovorni za pošiljke koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona, radi prethodne najave dolaska tih pošiljki nadležnim veterinarskim i fitosanitarnim inspektorima Ministartva na graničnom kontrolnom mestu;

2)         nadležni veterinarski i fitosanitarni inspektori Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu radi:

(1)        evidentiranja rezultata sprovedenih službenih kontrola i svih donetih odluka, uključujući odluku o odbijanju pošiljke;

(2)        dostavljanja informacija iz podtačke (1) ovog stava putem informacionog sistema.

Subjekti odgovorni za pošiljke dužni su da, pre fizičkog pristizanja pošiljke na granično kontrolno mesto, unapred obaveste nadležne veterinarske i fitosanitarne inspektore Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu o pristizanju pošiljki iz stava 3. tačka 1) ovog člana, tako što podnose ZZUD popunjen u odgovarajućem delu.

Nadležni inspektor Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu popunjava odgovarajući deo ZZUD, odmah posle:

1)         sprovedenih službenih kontrola propisanih članom 49. stav 1. ovog zakona;

2)         dobijanja rezultata fizičkog pregleda, kada je taj pregled potreban;

3)         odlučivanja o pošiljci u skladu sa članom 55. ovog zakona, a rezultat tog odlučivanja unosi u ZZUD.

Upotreba ZZUD od strane carinskog organa

Član 57.

Stavljanje pošiljki kategorija životinja i roba iz člana 47. stav

1. ovog zakona u carinski postupak, uključujući njihov unos ili rukovanje u carinskim skladištima ili slobodnim zonama, uslovljeno je podnošenjem ZZUD carinskom organu od strane subjekta odgovornog za pošiljku, kojim se potvrđuje odluka doneta od strane Ministarstva, ne dovodeći u pitanje izuzeća iz člana 48. ovog zakona i zahteve iz čl. 53. i 54. ovog zakona. U toj fazi ZZUD mora biti konačno popunjen na propisan način od strane nadležnih inspektora Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu.

Carinski organ:

1)         ne sme da stavi pošiljku u carinski postupak koji je različit od postupka koji je označen od strane nadležnih inspektora Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu;

2)         dozvoljava stavljanje u slobodan promet pošiljke kada je dostavljen ZZUD konačno popunjen na propisan način koji potvrđuje da je pošiljka usklađena sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, ne dovodeći u pitanje izuzeća iz člana 48. ovog zakona i zahteve iz čl. 53. i 54. ovog zakona.

Kada se carinska deklaracija podnese za pošiljku kategorija životinja ili robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona, a ZZUD se ne dostavi, carinski organ zadržava pošiljku i odmah o tome obaveštava nadležnog inspektora Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu.

Nadležni inspektor Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu mestu preduzima neophodne mere u skladu sa članom 66. st. 11. i 12. ovog zakona.

Obrazac, vremenski rokovi i posebni zahtevi za upotrebu ZZUD

Član 58.

Radi blagovremenog i efikasnog sprovođenja službene kontrole subjekt odgovoran za pošiljku je dužan da prethodno najaviti prispeće pošiljke na graničnom kontrolnom mestu.

Ministar propisuje:

1)         način izdavanja, dostavljanja, upotrebe i izgled obrasca Zajedničkog zdravstvenog ulaznog dokumenta, uzimajući u obzir relevantne međunarodne standarde;

2)         minimalni rok za prethodnu najavu o prispeću pošiljke od strane subjekata odgovornih za pošiljke određenih kategorija životinja i roba koje se unose u Republiku Srbiju, kako je propisano u članu 56. stav 3. tačka 1) ovog zakona, radi omogućavanja nadležnim inspektorima Ministarstva na graničnom kontrolnom mestu da blagovremeno i efikasno sprovedu službene kontrole.

Ministar propisuje zahteve i način najave pošiljki određenih kategorija roba nad kojima se sprovode službene kontrole na graničnom kontrolnom mestu.

Određivanje graničnih kontrolnih mesta

Član 59.

Ministar određuje granična kontrolna mesta na kojima se sprovode službene kontrole pošiljaka životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, unos u Republiku Srbiju određene robe može se vršiti na graničnim kontrolnim mestima koji se za tu namenu rešenjem ministra, privremeno otvaraju i koja mogu odstupati od jednog ili više minimalnih zahteva za granična kontrolna mesta iz člana 64. stav 3. ovog zakona, kako bi se obezbedilo efektivno i efikasno sprovođenje službenih kontrola u slučajevima koja se odnose na specifična geografska ograničenja i uzele u obzir potrebe Ministarstva za službene kontrole.

Ministarstvo dostavlja Evropskoj komisiji obaveštenje o graničnim kontrolnim mestima iz stava 1. ovog člana, koje sadrži sve informacije koje se odnose na ispunjavanje minimalnih zahteva propisanih članom 64. ovog zakona za granično kontrolno mesto.

Spisak graničnih kontrolnih mesta

Član 60.

Spisak graničnih kontrolnih mesta objavljuju se u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Ažurirani spisak graničnih kontrolnih mesta na teritoriji Republike Srbije objavljuje se i putem zvanične internet stranice i sadrži podatke za svako granično kontrolno mesto, i to:

1)         kontakt podatke;

2)         radno vreme;

3)         tačnu lokaciju i vrstu saobraćaja (rečni, vazdušni, železnički ili drumski);

4)         kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona za koje je to granično kontrolno mesto određeno.

Ministar propisuje obrazac, kategorije, skraćenice za označavanje i druge informacije koje se koriste na spisku graničnih kontrolnih mesta.

Ukidanje graničnog kontrolnog mesta, preimenovanje i ponovno određivanje

Član 61.

Ministar može da ukine, preimenuje postojeća ili odredi nova granična kontrolna mesta.

Ministar propisuje način ukidanja, preimenovanja postojećih ili određivanja novih graničnih kontrolnih mesta.

Ukidanje graničnih kontrolnih mesta

Član 62.

Kada granična kontrolna mesta prestanu da ispunjavaju zahteve iz člana 64. ovog zakona, ministar:

1)         ukida granična kontrolna mesta iz člana 59. stav 1. ovog zakona za sve ili za određene kategorije životinja i robe za koje je granično kontrolno mesto određeno; i

2)         briše sa spiska graničnih kontrolnih mesta iz člana 60. stav 1. ovog zakona, za kategorije životinja i robe za koje je rešenje o određivanju graničnih kontrolnih mesta ukinuto.

Ministarstvo dostavlja Evropskoj komisiji obaveštenje o ukinutim graničnim kontrolnim mestima, kao i o razlozima ukidanja.

Ministar propisuje način i slučajeve kada granično kontrolno mesto, koje je delimično ukinuto u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, može biti ponovo određeno, odstupajući od člana 59. ovog zakona.

Ministar može ukinuti granična kontrolna mesta iz člana 59. stav 1. ovog zakona iz drugih razloga osim onih koji su navedeni u ovom zakonu.

Privremena zabrana aktivnosti na graničnom kontrolnom mestu (suspenzija)

Član 63.

Ministar privremeno zabranjuje aktivnosti na graničnom kontrolnom mestu, u slučajevima kada postoji ozbiljan rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu, za sve ili za određene kategorije životinja i robe za koje je to granično kontrolno mesto određeno.

U slučaju ozbiljnog rizika, privremena zabrana iz stava 1. ovog člana odmah stupa na snagu.

Ministarstvo dostavlja Evropskoj komisiji obaveštenje o graničnim kontrolnim mestima iz stava 1. ovog člana i o razlozima privremene zabrane aktivnosti na tom graničnom kontrolnom mestu.

Ministar, u spisku graničnih kontrolnih mesta iz člana 60. st. 1. i 2. ovog zakona navodi granično kontrolno mesto na kojem je privremeno zabranjena aktivnost na tom graničnom kontrolnom mestu.

Ministar ukida privremenu zabranu aktivnosti na graničnom kontrolnom mestu kada:

1)         utvrdi da rizik iz stava 1. ovog člana više ne postoji; i

2)         dostavi Evropskoj komisiji i državama članicama Evropske unije informacije da je privremena zabrana aktivnosti na graničnom kontrolnom mestu ukinuta.

Ministar može ukinuti granična kontrolna mesta iz člana 59. stav 1. ovog zakona iz drugih razloga osim onih koji su navedeni u ovom zakonu.

Minimalni zahtevi za granična kontrolna mesta

Član 64.

Granična kontrolna mesta moraju, da se nalaze u neposrednoj blizini tačke unosa u Republiku Srbiju i na mestu koje je odredio carinski organ u skladu sa posebnim carinskim propisima ili se nalaze u slobodnoj zoni.

Ministar propisuje slučajeve i uslove pod kojima se granična kontrolna mesta mogu nalaziti na udaljenosti koja nije u neposrednoj blizini tačke unosa u Republiku Srbiju u slučajevima specifičnih geografskih ograničenja.

Granična kontrolna mesta moraju imati:

1)         dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućim kvalifikacijama;

2)         objekte, prostorije ili prostor koji odgovaraju prirodi i obimu kategorija životinja i robe sa kojima rade;

3)         opremu i prostorije ili druge objekte koji omogućavaju sprovođenje službenih kontrola za kategorije životinja i robe za koju je granično kontrolno mesto određeno;

4)         uspostavljene sisteme kojim se obezbeđuje, po potrebi, pristup bilo kojoj drugoj opremi, prostoru i uslugama neophodnim za sprovođenje mera iz čl. 65 - 67. ovog zakona u slučaju sumnje na neusaglašenost, neusaglašenih pošiljki ili pošiljki koje predstavljaju rizik;

5)         sisteme za nepredviđene i neočekivane situacije ili događaje kojima se obezbeđuje neometano funkcionisanje službenih kontrola i efikasna primena mera iz čl. 65 - 67. ovog zakona u slučajevima nepredviđenih i neočekivanih okolnosti ili događaja;

6)         tehnologiju i opremu neophodnu za funkcionisanje informacionog sistema potrebnog za rukovanje i razmenu podataka i informacija;

7)         pristup uslugama službenih laboratorija koje su sposobne da obezbede analitičke rezultate, rezultate testiranja i dijagnostičke rezultate u odgovarajućim rokovima i koje su, prema potrebi, opremljene alatima informacine tehnologije koji su neophodni da se obezbedi unos dobijenih rezultata analiza, testiranja i dijagnostike u informacioni sistem;

8)         propisane procedure za pravilno rukovanje različitim kategorijama životinja i robe, kao i za sprečavanje rizika koji mogu nastati unakrsnom kontaminacijom;

9)         propisane procedure kojima se obezbeđuje usklađenost sa relevantnim standardima biološke sigurnosti radi sprečavanja širenja bolesti u Republiku Srbiju.

Ministar propisuje zahteve za granična kontrolna mesta koji se odnose na karakteristike i logističke potrebe za sprovođenje službenih kontrola i preduzimanje mera u skladu sa članom 66. st. 4 - 7. i st. 11. i 12. i članom 67. ovog zakona, za različite kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona.

Ministar propisuje zahteve za granična kontrolna mesta na kojima se sprovode službene kontrole pošiljki neobrađenih trupaca i rezanog i seckanog obrađenog drveta kako bi se obezbedilo efektivno i efikasno sprovođenje službenih kontrola u slučajevima koja se odnose na specifična geografska ograničenja i uzele u obzir potrebe Ministarstva za službene kontrole, a koja mogu odstupati od jednog ili više minimalnih zahteva za granična kontrolna mesta.

v) Mere u slučaju sumnje na neusaglašenost i u slučaju neusaglašenosti životinja i robe koja se unosi u Republiku Srbiju

Sumnja na neusaglašenost i povećan službene kontrole

Član 65.

U slučaju sumnje na neusaglašenost pošiljaka kategorija životinja i robe iz člana 44. stav 1. i člana 47. stav 1. ovog zakona sa propisima u oblastima iz član 1. stav 2. ovog zakona, nadležni organi sprovode službene kontrole radi potvrde ili otklanjanja sumnje.

Ministarstvo sprovodi službene kontrole i kada subjekt odgovoran za pošiljku ne prijavi da se pošiljka sastoji od kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona, a postoji razlog za sumnju da je ta životinja ili roba prisutna u pošiljci.

Nadležni organi službeno zadržavaju pošiljke iz st. 1. i 2. ovog člana do završetka službene kontrole.

Ako je potrebno, nadležni organi pošiljke iz stava 3. ovog člana se izdvajaju, odnosno stavljaju u karantin, a životinje koje se u njima nalaze se čuvaju, hrane, poje i leče u odgovarajućim uslovima do završetka službene kontrole.

U slučaju da nadležni organi sumnjaju na prevarne radnje ili obmanjujuće prakse subjekta koji je odgovoran za pošiljku ili ako se službenom kontrolom utvrdi teže ili učestalo kršenje zahteva propisanih u odgovarajućoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona, pored mera propisanih u članu 66. stav 4 - 7. ovog zakona, sprovode, prema potrebi, povećan broj službenih kontrola pošiljaka istog porekla ili namene.

Ministar propisuje zahteve i uslove za sprovođenje povećanog broja službenih kontrola.

Preduzimanje mera u slučaju neusaglašenih pošiljaka koje se unose u Republiku Srbiju

Član 66.

Nadležni organi nalažu službeno zadržavanje pošiljake životinja i robe koja se unosi u Republiku Srbiju i koja nije usaglašena sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Nadležni organi, za svaku pošiljku iz stava 1. ovog člana, naređuju izolaciju ili stavljanje u karantin, pri čemu se životinjama obezbeđuje zaštita, hrana, voda i, po potrebi, lečenje, do donošenja dalje odluke i, ako je to moguće, uzimaju u obzir interes za posebnim postupanjem sa određenim vrstama robe.

Ministar propisuje zahteve i način sprovođenja izolacije i karantina u zavisnosti od vrste pošiljke.

Nadležni organi za pošiljke iz stava 1. ovog člana odmah nalažu subjektu odgovornom za pošiljku da:

1)         uništi pošiljku; ili

2)         ponovo otpremi pošiljku van teritorije Republike Srbije u skladu sa članom 72. st. 1. i 2. ovog zakona; ili

3)         podvrgne pošiljku posebnoj obradi u skladu sa članom 71. st.

1. i 2. ovog zakona ili podvrgne drugim neophodnim merama kojim se obezbeđuje usaglašenost sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona i, prema potrebi, prenameni pošiljku u druge svrhe u odnosu na prvobitnu namenu.

Mera iz stava 4. ovog člana sprovode se u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, uključujući zahteve u vezi sa sprečavanjem pojave bola i patnje, straha i stresa u slučaju pošiljki živih životinja.

Ako se pošiljka sastoji od bilja, biljnih proizvoda ili drugih predmeta, mere iz stava 4. ovog člana primenjuju se na celu pošiljku ili lot.

Nadležni organi uzimaju izjavu od subjekta odgovornog za pošiljku pre nalaganja mere u skladu sa stavom 4. ovog člana, osim kada je neophodno odmah preduzeti meru zbog rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmim i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, nadležni organi mogu naložiti preduzimanje mera samo na određenom delu pošiljke, pod uslovom da delimično uništenje, ponovna otprema pošiljke, posebna obrada ili druga mera:

1)         obezbeđuje usaglašenost u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         ne predstavlja rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, ili dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmim i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu; i

3)         ne ometa sprovođenje službene kontrole.

Nadležni organi dužni su da o bilo kojoj zabrani unosa pošiljke iz stava 1. ovog člana, kao i o drugim merama naloženim u skladu sa st. 4 - 7. i st. 11. i 12. ovog člana i članom 67. ovog zakona, obaveste carinski organ i subjekta koji je odgovoran za pošiljku, kao i nadležni organ zemlje porekla, odnosno poslednju državu tranzita.

Bilje, biljni proizvodi ili drugi predmeti koji podležu merama iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona koji se unose u Republiku Srbiju kao deo ličnog prtljaga putnika, ili putem poštanskih usluga, a namenjen su za ličnu potrošnju ili upotrebu, izuzeti su od obaveze obaveštavanja utvrđene u stavu

9. ovog člana, ako se neusaglašenost odnosi na nedostatak fitosanitarnog sertifikata ili druge službene potvrde u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja, a Ministarstvo vodi evidenciju o tim slučajevima neusaglašenosti i jednom godišnje objavljuje izveštaj koji sadrži rezime tih evidencija na svojoj zvaničnoj internet stranici.

Ako pošiljke kategorija životinja ili robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona nisu prijavljene u skladu sa tim članom ili nisu prijavljene u skladu sa zahtevima iz člana 50. st. 1. i 3, člana 56. st. 1, 3. i 4. ovog zakona ili sa zahtevima usvojenim u skladu sa članom 48, članom 49. stav 4, članom 51, članom 53. stav 1. i članom 58. ovog zakona, nadležni inspektor Ministarstva nalaže da se takva pošiljka bez odlaganja zadrži ili opozove i stavi pod službeni nadzor.

Na pošiljke iz stava 11. ovog člana primenjuju se odredbe st. 1 i 2, čl. 4 - 7. ovog člana i stav 9. ovog člana.

Mere iz ovog člana sprovode se o trošku subjekta koji je odgovoran za pošiljku.

Mere koje treba preduzeti u vezi sa pošiljkama koje predstavljaju rizik

Član 67.

Kada službene kontrole ukažu da pošiljka životinja ili robe predstavlja rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja, ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu takva pošiljka se izoluje ili stavlja u karantin, a životinje koje se u njoj nalaze se čuvaju, zbrinjavaju i leče u odgovarajućim uslovima do odlučivanja o postupanju sa pošiljkom.

Nadležni organi zadržavaju pošiljku iz stava 1. ovog člana i bez odlaganja nalažu subjektu koji je odgovoran za pošiljku da:

1)         uništi pošiljku u skladu sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, preduzimajući sve neophodne mere kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili životna sredina, uključujući zahtev u vezi sa sprečavanjem pojave bola i patnje, straha i stresa u slučaju pošiljki živih životinja; ili

2)         podvrgne pošiljku posebnoj obradi u skladu sa članom 71. st. 1. i 2. ovog zakona.

Mere iz ovog člana sprovode se o trošku subjekta koji je odgovoran za pošiljku.

Dalje postupanje po odlukama donetim za neusaglašene pošiljke koje se unose u Republiku Srbiju

Član 68.

Nadležni organi:

1)         poništavaju službeni sertifikat i, prema potrebi, drugu dokumentaciju koja prati pošiljku nad kojom se sprovode naložene mere u skladu sa članom 66. st. 4 - 7. i st. 11. i 12. i članom 67. ovog zakona;

2)         sarađuju u skladu sa čl. 95. i 96. ovog zakona kako bi preduzele sve dalje mere koje su neophodne da se obezbedi da se pošiljka, kojoj je odbijen unos u Republiku Srbiju u skladu sa članom 66. stav 1. ovog zakona, ne unese u Republiku Srbiju ponovo.

Nadležni organi sprovode nadzor nad primenom mera naloženih u skladu sa članom 66. st. 4 - 7. i st. 11. i 12. i članom 67. ovog zakona kako bi se osiguralo da pošiljka ne dovede do štetnih efekata za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili životnu sredinu, dok se čeka primena tih mera ili u toku primene.

Nesprovođenje mera koje su nadležni organi naložili subjektu

Član 69.

Subjekt koji je odgovoran za pošiljku dužan je da bez odlaganja sprovede sve naložene mere u skladu sa članom 66. st. 4 - 7. i st. 11. i 12. i članom 67. ovog zakona, a najkasnije u roku od 60 dana od dana kada su naddležni organi obavestili tog subjekta o svojoj odluci u skladu sa članom 66. stav 9. ovog zakona.

Nadležni organi mogu za izvršenje mera iz stava 1. ovog člana odrediti vremenski rok koji je kraći od 60 dana.

Ako posle isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana subjekt koji je odgovoran za pošiljku ne sprovede naložene mere, nadležni organi nalažu:

1)         da se pošiljka uništi ili podvrgne bilo kojoj drugoj odgovarajućoj meri;

2)         u slučajevima iz člana 67. ovog zakona, da se pošiljka uništi u objektima odgovarajuće namene koji se nalaze najbliže graničnom kontrolnom mestu, uz preduzimanje svih neophodnih mera za zaštitu zdravlja ljudi, životinja ili bilja, dobrobiti životinja ili životne sredine.

Nadležni organi mogu produžiti vremenski rok iz st. 1. i 2. ovog člana za onoliko vremena koliko je neophodno da se dobiju rezultati drugog stručnog mišljenja u skladu sa članom 35. ovog zakona, pod uslovom da produženje roka ne predstavlja rizik za zdravlje ljudi, životinja i bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu.

Mere iz ovog člana sprovode se o trošku subjekta koji je odgovoran za pošiljku.

Usklađena i dodosledna primena odluka i mera nadležnih organa iz čl. 66 -68. ovog zakona

Član 70.

Nadležni organi na svim graničnim kontrolnim mestima iz člana 59. stav 1. ovog zakona i kontrolnim mestima iz člana 53. stav 2. tačka 1) ovog zakona moraju obezbediti usklađenu i doslednu primenu odluka, mera i naloga iz čl. 66 - 68. ovog zakona.

Ministar propisuje zahteve radi obezbeđivanja usklađene i dosledne primene odluka i mera koje nadležni organi preduzimaju, kao i naloga koje izdaju u skladu sa čl. 66 - 68. ovog zakona na svim graničnim kontrolnim mestima iz člana 59. stav 1. ovog zakona i kontrolnim mestima iz člana 53. stav 2. tačka 1) ovog zakona, a koje nadležni organi primenjuju kod uobičajenih ili ponovljenih slučajeva neusaglašenosti ili u situacijama rizika.

Posebna obrada pošiljaka

Član 71.

Posebna obrada pošiljaka iz člana 66. stav 4. tačka 3) i člana 67. stav 2. tačka 2) ovog zakona uključuje:

1)         obradu ili preradu, u koju, po potrebi, spada i dekontaminacija, ali ne i razređivanje, tako da pošiljka ispunjava zahteve propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona ili zahteve druge države u koju se ponovo otprema; ili

2)         sve druge načine obrade pogodne za bezbednu ishranu životinja ili ljudi ili u druge svrhe osim za ishranu životinja ili ljudi.

Posebna obrada iz stava 1. ovog člana:

1)         sprovodi se efektivno i na način kojim se obezbeđuje otklanjanje rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizika i za životnu sredinu;

2)         dokumentuje se i sprovodi pod nadzorom nadležnih organa ili, prema potrebi, pod nadzorom nadležnih organa druge države u skladu sa bilateralnim sporazumom; i

3)         ispunjava zahteve propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve i uslove pod kojima se sprovodi posebna obrada pošiljaka.

Ponovna otprema pošiljaka

Član 72.

Nadležni organi nalažu ponovnu otpremu pošiljaka ako je:

1)         odredište dogovoreno sa subjektom koji je odgovoran za pošiljku;

2)         subjekt koji je odgovoran za pošiljku obavestio nadležni organ Republike Srbije pismenim putem da je nadležni organ zemlje porekla ili države odredišta, u slučaju da se radi o različitim državama, obavešten o razlozima i okolnostima zabrane unosa predmetne pošiljke u Republiku Srbiju;

3)         subjekt dobio saglasnost nadležnog organa države odredišta koji je obavestio nadležni organ Republike Srbije o svojoj spremnosti da prihvati pošiljku ako država odredišta nije zemlja porekla; i

4)         ponovno otpremanje u skladu sa zahtevima za dobrobit životinja u slučaju pošiljke životinja.

Zahtevi iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana ne primenjuju se na pošiljke kategorija robe iz člana 47. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

g) Odobrenje kontrola pre izvoza

Odobrenje službene kontrole pre izvoza koje sprovode druge države

Član 73.

Nadležni organi mogu, na zahtev druge države, da odobre službene kontrole koje ta država sprovodi nad pošiljkama životinja i robe pre izvoza u Republiku Srbiju, radi provere da li te pošiljke ispunjavaju zahteve propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana primenjuje se samo na pošiljke poreklom iz te druge države i može se izdati za jednu ili više vrsta i kategorija životinja ili robe.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)         maksimalnu učestalost službenih kontrola koje sprovode nadležni organi pri unosu pošiljaka u Republiku Srbiju, u slučaju da nema razloga za sumnju u neusaglašenost sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona ili sumnju na prevarne ili obmanjujuće prakse;

2)         službeni sertifikat koji mora da prati pošiljku koja se unosi u Republiku Srbiju, ako je to potrebno;

3)         obrazac službenog sertifikata iz tačke 2. ovog stava;

4)         podatak o nadležnom organu druge države koji je odgovoran za sprovođenje kontrola pre izvoza, a prema potrebi, ovlašćena tela koja ispunjavaju zahteve istovetne zahtevima propisanim u čl. 28 - 33. ovog zakona.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana daje se državi izvoznici ako priloženi dokazi i, prema potrebi, sprovedena kontrola nadležnih organa potvrđuju da sistem službenih kontrola te države obezbeđuje da:

1)         pošiljka životinja ili robe koja se izvozi u Republiku Srbiju ispunjava zahteve propisane u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona ili ispunjava istovetne zahteve; i

2)         kontrole koje su sprovedene u drugoj državi pre otpreme u Republiku Srbiju dovoljno efektivne da zamene ili smanje učestalost provere dokumentacije, provere identiteta i fizičkog pregleda propisanih u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Nadležni organi druge države ili ovlašćeno telo iz stava 3. tačka 4) ovog člana:

1)         odgovorni su za kontakte sa nadležnim organima Republike Srbije; i

2)         obezbeđuju da službeni sertifikat iz stava 3. tačka 2) ovog člana prati svaku pošiljku koja se kontroliše.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve i merila za odobravanje kontrola pre izvoza koje sprovode druge države i za službene kontrole koje sprovode nadležni organi nad životinjama i robom koje podležu odobrenju.

Neusaglašenost sa izdatim odobrenjem i povlačenje odobrenja za službene kontrole pre izvoza koje sprovode druge države

Član 74.

Kada se sprovedenim službenim kontrolama pošiljki kategorija životinja i robe za koje su odobrene posebne kontrole pre izvoza iz člana 73. stav 1. ovog zakona, otkrije ozbiljna i ponovljena neusaglašenost sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona nadležni organi Republike Srbije odmah:

1)         obaveštavaju subjekte odgovorne za pošiljku elektronskim putem; i

2)         povećavaju broj službenih kontrola pošiljki iz te druge

države i, po potrebi, čuvaju odgovarajući broj uzoraka pod odgovarajućim uslovima skladištenja, radi omogućavanja pravilnog analitičkog ispitivanja situacije.

Ministar, odnosno ministar zdravlja ukida odobrenje iz člana

73. stav 1. ovog zakona ako posle sprovedenih službenih kontrola iz stava 1. ovog člana postoje dokazi da zahtevi iz člana 73. st. 4. i 5. ovog zakona više nisu ispunjeni.

d) Saradnja između organa u vezi sa pošiljkama iz drugih država

Saradnja između organa u vezi sa pošiljkama koje se unose u Republiku Srbiju

Član 75.

Nadležni organi, carinski organ i drugi organi Republike Srbije u čijoj su nadležnosti životinje i roba koja se unosi u Republiku Srbiju, dužni su da blisko sarađuju kako bi se osiguralo da se službene kontrole pošiljki tih životinja i robe sprovode u skladu sa ovim zakonom, obezbeđujući:

1)         uzajamni pristup informacijama koje su neophodne za organizaciju i obavljanje svojih aktivnosti u vezi sa životinjama i robom koja se unosi u Republiku Srbiju;

2)         blagovremenu razmenu tih informacija, između ostalog, i elektronskim putem.

 Ministar, uz saglasnost ministra zdravlja propisuje način uspostavljanja usklađene saradnje nadležnih organa, carinskog organa i drugih organa iz stava 1. ovog člana, radi obezbeđenja:

1)         pristupa nadležnih organa informacijama potrebnim za neposrednu i potpunu identifikaciju pošiljki životinja i roba koje se unose u Republiku Srbiju, a koje podliježu službenim kontrolama na graničnom kontrolnom mestu u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona;

2)         uzajamnog ažuriranja, putem razmene informacija ili sinhronizacije relevantnih baza podataka, informacija prikupljenih od strane nadležnih organa, carinskog organa i drugih organa o pošiljkama životinja i roba koje se unose u Republiku Srbiju; i

3)         brzog saopštavanja odluka koje su ti organi doneli na osnovu informacija iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Saradnja organa koja se odnosi na pošiljke koje ne podležu posebnim službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 76.

Carinski organi obustavljaju puštanje u slobodan promet pošiljke koje ne podležu službenoj kontroli na graničnom kontrolnom mestu, ako postoji sumnja da pošiljka može predstavljati rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu i o zadržavanju pošiljke odmah obaveštava nadležne organe.

Pošiljka iz stava 1. ovog člana stavlja se u slobodan promet ako u roku od tri radna dana od prijema pisanog obaveštenja carinskog organa o obustavljanju puštanja nadležni organi ne zatraže od carinskog organa pismenim putem produžetak obustave puštanja ili pismenim putem obaveste carinski organ da rizik ne postoji.

U slučaju da nadležni organi utvrde da postoji rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, ili dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu:

1)         zahtevaju da carinski organ ne dozvoli stavljanje u slobodan promet pošiljke i da na fakturi koja prati pošiljku, kao i na prateću dokumentaciju ili njihove elektronske ekvivalente navode sledeću izjavu:

“Proizvod predstavlja rizik - stavljanje u slobodan promet nije dozvoljenoˮ;

2)         carinski organ ne može da sprovede carinski postupak bez pismene saglasnosti nadležnih organa;

3)         primenjuju se odredbe člana 66. st. 1. i 2, st. 4 - 7, st. 9, 11. i 12, čl. 67 - 69, člana 71. st. 1. i 2. i člana 72. st. 1. i 2. ovog zakona.

Odredbe st. 1 - 3. ovog člana primenjuju se na pošiljke životinja i robe, osim onih koje podležu kontroli u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona, i za koje je podneta carinska deklaracija za puštanje u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima.

U slučaju pošiljaka životinja i robe, osim onih koje podležu kontrolama u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona, a za koje nije podneta carinska deklaracija za stavljanje u slobodan promet u skladu sa carinskim propisom, carinski organ, ako ima razloga da veruje da pošiljke mogu da predstavljaju rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, za dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, i rizik za životnu sredinu, prenose sve relevantne informacije nadležnim organima.

đ) Posebne službene kontrole i mere

Zahtevi za posebne službene kontrole i za mere koje se preduzimaju posle sprovođenja tih kontrola

Član 77.

Posebne službene kontrole i mere u slučajevima neusaglašenosti zavise od specifičnosti kategorija životinja i robe.

Ministar propisuje zahteve za sprovođenje posebnih službenih kontrola i mera u slučajevima neusaglašenosti koje uzimaju u obzir specifičnosti sledećih kategorija životinja i robe ili organizaciju i vrstu njihovog prevoznog sredstva, i to za:

1)         pošiljke svežih proizvoda ribarstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje stočarstvo, a kojim se uspostavlja sistem za sprečavanje nezakonitog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova;

2)         pošiljke divljači sa kožom i krznom;

3)         pošiljke koje sadrže kategorije roba iz člana 47. stav 1. tačka

2) ovog zakona i koje su isporučene, sa skladištenjem ili bez skladištenja u za to posebno određenim carinskim skladištima ili slobodnim zonama, brodovima koji napuštaju teritoriju Republike Srbije, a namenjene su za snabdevanje brodova ili potrošnju od strane posade i putnika;

4)         drveni materijal za pakovanje;

5)         hranu za životinje koja prati životinje i namenjena je za ishranu tih životinja;

6)         životinje i robu koja se prodaje putem daljinske trgovine i isporučena je iz druge države na adresu u Republici Srbiji, kao i zahtevi za obaveštavanje koji su potrebni kako bi se omogućilo pravilno sprovođenje službenih kontrola;

7)         biljne proizvode koji zbog svog narednog odredišta mogu dovesti do rizika od širenja infektivnih ili zaraznih bolesti životinja;

8)         pošiljke koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. tač. 1) - 3) ovog zakona poreklom iz Republike Srbije na povratku u nju, nakon što im je zabranjen ulazak u drugu državu;

9)         robu u rasutom stanju, koja se unosi u Republiku Srbiju iz druge države, bez obzira da li je sva poreklom iz te druge države;

10)       životinje i robu izuzetu od člana 47. stav 1. ovog zakona u skladu sa članom 48. ovog zakona.

Ministar propisuje zahteve za praćenje prevoza i prispeća pošiljki određenih životinja i robe, od graničnog kontrolnog mesta prispeća do objekta u mestu odredišta u Republici Srbiji, do graničnog kontrolnog mesta na mestu odredišta ili do graničnog kontrolnog mesta izlaska.

Ministar propisuje:

1)         obrasce službenih sertifikata, kao i način njihovog izdavanja; i

2)         formate dokumenata koji moraju da prate pošiljke određenih kategorija životinja ili roba iz stava 1. ovog člana.

Ministar donosi program monitoringa posebnih službenih kontrola drvenog materijala koji se koristi za pakovanje ili kao pomoćno sredstvo u prevozu, a koji naročito sadrži: način sprovođenja posebne službene kontrole drvenog materijala koji se koristi za pakovanje ili kao pomoćno sredstvo u prevozu, mere koje će se preduzeti, potrebna sredstva za finansiranje i druge pokazatelje od značaja za sprovođenje tog programa monitoringa.

6.         Finansiranje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti Opšte obaveze

Član 78.

U budžetu Republike Srbije obezbeđuju se odgovarajuća finansijska sredstva za osoblje i druga sredstva potrebna za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Odeljak 6. Finansiranje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti primenjuje se i na sprovođenje određenih poslova službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u skladu sa čl. 28. i 31. ovog zakona, osim ako posebnim zakonima kojim se uređuju oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona nije dugačije propisano.

Obavezne takse

Član 79.

Subjekti plaćaju takse, u zavisnosti od delatnosti koje obavljaju, za sprovođenje službenih kontrola:

1)         u objektima za klanje, rasecanje mesa, preradu divljači, proizvodnju i preradu mleka, kao i u objektima za stavljanje na tržište proizvoda ribarstva i proizvoda akvakulture; i

2)         životinja i robe iz člana 47. stav 1. tač. 1) - 3) ovog zakona, na graničnim kontrolnim mestima ili kontrolnim mestama iz člana 53. stav 2. tačka 1) ovog zakona.

Nadležni organi naplaćuju takse radi naknade troškova koji nastaju sprovođenjem službenih kontrola:

1)         životinja i robe iz člana 47. stav 1. tač. 4) - 6) ovog zakona;

2)         po zahtevu subjekta, za odobravanje objekata za hranu za životinje u skladu sa zakonom kojim se uređuje hrana za životinje;

3)         koje nisu bile prethodno planirane, a koje:

(1)        su neophodne, zbog utvrđivanja neusaglašenosti kod istog subjekta, tokom službene kontrole koja je sprovedena u skladu sa ovim zakonom; i

(2)        se sprovode radi procene obima i efekta utvrđenih neusaglašenosti ili potvrde da li je neusaglašenost otklonjena.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, nadležni organi mogu, u odnosu na delatnosti koje se obavljaju u objektima iz stava 1. tačka 1) ovog člana, na objektivan i nediskriminatorski način umanjiti iznos taksi, uzimajući u obzir sledeće:

1)         interese subjekata sa malim obimom poslovanja;

2)         tradicionalne metode koje se upotrebljavaju u proizvodnji, preradi i distribuciji;

3)         potrebe subjekata koji se nalaze u područjima sa specifičnim geografskim ograničenjima;

4)         rezultate prethodnih službenih kontrola koje su sprovedene nad subjektom i njegove usaglašenosti sa zahtevima propisanim u određenoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Takse koje se obračunavaju u skladu sa članom 82. stav 1. tačka 2) ovog zakona ne naplaćuju se u iznosu manjem od onog pri kojem bi, uzimajući u obzir troškove naplate i ukupni očekivani prihod od taksi, naplata tih taksi bila neekonomična.

Odredbe ovog člana se ne primenjuju na službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tač. 9) i 10) ovog zakona.

Visine taksi utvrđuju se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Izuzetno od stava 6. ovog člana fiksni iznosi taksi dati su u prilogu - Fiksni iznosi taksi za sprovođenje službenih kontrola, koji je odštampan uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo.

Sredstva ostvarena od taksi uplaćuju se na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.

Druge takse

Član 80.

Nadležni organi, radi pokrivanja troškova službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, naplaćuju i takse za radnje i usluge, osim taksi iz člana 79. ovog zakona, u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, a čija je visina propisana zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Troškovi

Član 81.

Takse iz člana 79. stav 1. tačka 1) i stav 2. ovog zakona utvrđuju se na osnovu sledećih troškova, u meri u kojoj oni nastaju sprovođenjem tih službenih kontrola:

1)         zarada, troškova socijalnog osiguranja i osiguranja na radu za lica koja sprovode službene kontrole, uključujući i lica zaposlena u administraciji i lica koja obavljaju poslove podrške, a koja učestvuju u organizaciji, planiranju i sprovođenju službenih kontrola;

2)         troška objekata i opreme, uključujući troškove održavanja i osiguranja i druge povezane troškove;

3)         troška potrošnog materijala i alata;

4)         troškova usluga koje ovlašćena tela naplaćuju od nadležnog organa za sprovođenje određenih poslova službene kontrole za koja su ovlašćena, osim ako posebnim zakonima kojim se uređuju oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona nije dugačije propisano;

5)         troškova osposobljavanja lica iz tačke 1) ovog člana, osim osposobljavanja koje je potrebno za sticanje kvalifikacije koja je uslov prilikom zapošljavanja od strane nadležnog organa;

6)         putnih troškova lica iz tačke 1) ovog člana i sa tim povezanih troškova dnevnica;

7)         troškova uzorkovanja i laboratorijskih analiza, testiranja i dijagnostike koje službene laboratorije naplaćuju za obavljanje tih usluga.

Obračun taksi

Član 82.

Takse koje se naplaćuju u skladu sa članom 79. stav 1. tačka 1) i stav 2. ovog zakona utvrđuju se u skladu sa jednom od sledećih metoda obračuna ili kombinacijom metoda:

1)         u paušalnom iznosu, na osnovu ukupnih troškova službenih kontrola koje nadležni organi imaju u određenom periodu i primenjuju se na sve subjekte, bez obzira da li se u toku tog određenog perioda sprovodi bilo koja službena kontrola u odnosu na svaki subjekt kome se taksa naplaćuje, pri čemu, kod utvrđivanja visine taksi koje se naplaćuju za svaki sektor, delatnost i kategoriju subjekta, nadležni organi uzimaju u obzir efekat koji vrsta i obim te delatnosti, kao i relevantni faktori rizika, imaju na raspodelu ukupnih troškova tih službenih kontrola; ili

2)         na osnovu obračuna stvarnih troškova svake pojedine službene kontrole i primenjuju se na subjekte koji podležu takvoj službenoj kontroli.

Putni troškovi iz člana 81. tačka 6) ovog zakona, se uzimaju u obzir prilikom obračunavanja taksi iz člana 79. stav 1. tačka 1) i stav 2. ovog zakona bez diskriminacije subjekata na osnovu udaljenosti njihovih objekata i prostorija od lokacije nadležnih organa.

Kada se takse obračunavaju u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, takse koje naplaćuju nadležni organi ne smeju da premaše ukupne troškove nastale prilikom sprovođenja službenih kontrola tokom navedenog perioda.

Ako se takse obračunavaju u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, te takse ne smeju da premaše stvarni trošak sprovedene službene kontrole.

Naplata i primena taksi

Član 83.

Od subjekta se naplaćuje taksa za službenu kontrolu i za drugu službenu aktivnost sprovedenu na osnovu zahteva trećeg lica samo ako ta kontrola dovede do potvrde neusaglašenosti.

Takse naplaćene u skladu sa čl. 79. i 80. ovog zakona neće se direktno ili indirektno vraćati, osim ako su neosnovano naplaćene.

Nadležni organi mogu da odluče da se takse naplaćuju od strane drugih organa ili ovlašćenih tela.

Plaćanje taksi

Član 84.

Nadležni organi obezbeđuju da subjekt, na zahtev, dobije dokaz o plaćanju taksi ako subjekt nema pristup takvom dokazu o plaćanju.

Takse iz člana 79. stav 1. tačka 2) ovog zakona plaća subjekt odgovoran za pošiljku ili njegov zastupnik.

Transparentnost

Član 85.

Nadležni organi obezbeđuju visok nivo transparentnosti u vezi sa:

1)         taksama iz člana 79. stav 1. tačka 1) i stav 2. i članom 80. ovog zakona, a naročito u vezi sa:

(1)        metodom i korišćenim podacima za utvrđivanje visine tih taksi;

(2)        iznosom taksi koje se primenjuju na svaku od kategorija subjekata i za svaku od kategorija službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti;

(3)        raspodelom troškova kako je navedeno u članu 81. ovog zakona;

2)         identitetetom organa ili tela koji je odgovoran za naplatu taksi.

Nadležni organi stavljaju na raspolaganje javnosti informacije iz stava 1. ovog člana za svaki određeni period i troškove nadležnih organa za takse koje naplaćuju u skladu sa članom 79. stav 1. tačka 1) i stav 2. i članom 80. ovog zakona.

Nadležni organi se konsultuju sa zaisteresovanim stranama u vezi sa opštom metodom izračunavanja taksi utvrđenih članom 79. stav 1. tačka 1) i stav 2. i članom 80. ovog zakona.

7.         Službena sertifikacija

Opšti zahtevi koji se odnose na službene sertifikate i službene potvrde

Član 86.

Službeni sertifikat ili službena potvrda izdaju se u slučajevima propisanim u odgovarajućoj oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Postupak službene sertifikacije završava se izdavanjem:

1)         službenog sertifikata; ili

2)         službene potvrde u slučajevima utvrđenim propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Kada nadležni organi ovlašćuju za određene poslove koji se odnose na izdavanje službenih sertifikata ili službenih potvrda ili u vezi sa službenim nadzorom iz člana 91. stav 1. ovog zakona, takvo ovlašćivanje mora biti u skladu sa čl. 28 - 33. ovog zakona.

Službeni sertifikati

Član 87.

Čl. 88 - 90. ovog zakona primenjuju se:

1)         kada se propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona zahteva izdavanje službenog sertifikata; i

2)         na službene sertifikate koji su neophodni radi izvoza pošiljaka životinja i robe u druge države ili kada se to zahteva od nadležnog organa države odredišta.

Potpisivanje i izdavanje službenih sertifikata

Član 88.

Nadležni organi izdaju službene sertifikate.

Nadležni organi određuju službena lica za sertifikaciju koja su ovlašćena za potpisivanje službenih sertifikata i obezbeđuju da su ta lica:

1)         nepristrasna, da nisu u sukobu interesa, a naročito da nisu u situaciji          koja                 može,            direktno ili indirektno,  da utiče na njihovo nepristrasno obavljanje profesionalnih dužnosti u odnosu na to šta se sertifikuje; i

2)         odgovarajuće obučena o zahtevima kojima se usaglašenost potvrđuje službenim sertifikatom i o tehničkoj proceni usaglašenosti sa tim zahtevima, kao i sa odgovarajućim zahtevima utvrđenim ovim zakonom.

Službeno lice za sertifikaciju potpisuje službeni sertifikat radi izdavanja, na osnovu:

1)         svog direktnog saznanja o najnovijim činjenicama i podacima relevatnim za sertifikaciju, a koje su pribavljene:

(1)        kroz službene kontrole ili

(2)        pribavljanjem nekog drugog službenog sertifikata koji su izdali nadležni organi;

2)         činjenica i podataka relevantnih za sertifikaciju, koji su poznati drugom licu koje je u tu svrhu ovlastio nadležni organ i pod čijim nadzorom obavlja delatnost, pod uslovom da službeno lice za sertifikaciju može da proveri tačnost tih činjenica i podataka;

3)         činjenica i podataka relevantnih za sertifikaciju dobijenih na osnovu sopstvenih kontrola subjekta, koji su dopunjeni i potvrđeni rezultatima redovnih službenih kontrola, pod uslovom da se službeno lice za sertifikaciju uverilo da su zahtevi za izdavanje službenog sertifikata ispunjeni.

U slučaju iz stava 3. tačka 1) ovog člana, službeno lice za sertifikaciju potpisuje službeni sertifikat radi izdavanja ako je to uređeno propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Garancije pouzdanosti službenih sertifikata

Član 89.

Službeni sertifikat:

1)         mora da sadrži jedinstveni broj sertifikata;

2)         ne sme biti potpisan od strane službenog lica za sertifikaciju ako je prazan ili delimično popunjen;

3)         mora biti na službenom jeziku u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma i, prema potrebi, na jednom od službenih jezika u skladu sa zahtevom države odredišta;

4)         mora da bude verodostojan i tačan;

5)         mora da omogući identifikaciju lica koje ga je potpisalo i da sadrži datum izdavanja;

6)         mora da sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi povezanost između sertifikata, nadležnog organa koji je izdao sertifikat i pošiljke, lota ili pojedinačne životinje ili robe obuhvaćene sertifikatom.

Nadležni organi preduzimaju sve potrebne mere za sprečavanje izdavanja lažnih ili obmanjujućih službenih sertifikata ili zloupotrebe službenih sertifikata.

Zahtevi za službene sertifikate

Član 90.

Nadležni organi obezbeđuju ujednačenu primenu zahteva iz čl. 88. i 89. ovog zakona.

 Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve za službene sertifikate radi ujednačene primene zahteva iz čl. 88. i 89. ovog zakona, i to:

1)         obrazac i način izdavanja službenih sertifikata, kada zahtevi nisu utvrđeni propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         mehanizme i tehničke uslove kojima se obezbeđuje izdavanje tačnih i pouzdanih službenih sertifikata i sprečava rizik od prevara;

3)         izdavanje zamene sertifikata i povlačenja izdatih službenih sertifikata;

4)         izdavanje overenih kopija službenih sertifikata;

5)         format dokumenata koji moraju da prate životinje i robu posle sprovedene službene kontrole;

6)         izdavanje elektronskih sertifikata i upotrebu elektronskih potpisa.

Službene potvrde

Član 91.

Kada se službene potvrde izdaju u skladu sa ovim zakonom ili zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona od strane subjekata pod službenim nadzorom nadležnih organa ili nadležnih organa primenjuju se st. 2 - 4. ovog člana.

Službena potvrda mora:

1)         biti verodostojna i tačna;

2)         biti izrađena na službenom jeziku u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma i, prema potrebi, na jednom od službenih jezika u skladu sa zahtevom države odredišta;

3)         da, kada se odnosi na pošiljku ili lot, omogući proveru povezanosti između službene potvrde i te pošiljke ili lota.

Nadležni organi, za lica koja sprovode službene kontrole radi nadzora nad izdavanjem službenih potvrda ili za lica koja su uključena u izdavanje službenih potvrda kada službene potvrde izdaju nadležni organi, obezbeđuju da su ta lica:

1)         nepristrasna, da nisu u sukobu interesa, a naročito da nisu u situaciji koja može, direktno ili indirektno, da utiče na njihovo nepristrasno obavljanje profesionalnih dužnosti u odnosu na to šta se sertifikuje službenim potvrdama; i

2)         pohađala odgovarajuću obuku o:

(1)        zahtevima kojima se usaglašenost potvrđuje sa službenim potvrdama i o tehničkoj proceni usaglašenosti sa tim zahtevima;

(2)        odgovarajućim zahtevima utvrđenim ovim zakonom.

Nadležni organi redovno sprovode službene kontrole radi provere:

1)         da li subjekti koji izdaju potvrde ispunjavaju zahteve utvrđene propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         da li se potvrda izdaje na osnovu relevantnih, tačnih i proverljivih činjenica i podataka.

III.        REFERENTNE LABORATORIJE

Određivanje nacionalne referentne laboratorije

Član 92.

Nadležni organi određuju jednu ili više nacionalnih referentnih laboratorija za oblasti koje su predmet službenih kontrola u skladu sa ovim zakonom za svaku referentnu laboratoriju Evropske unije.

Nadležni organi mogu odrediti nacionalnu referentnu laboratoriju i u slučajevima kada ne postoji odgovarajuća referentna laboratorija Evropske unije.

Ako u Republici Srbiji ne postoji nacionalna referentna laboratorija koja ispunjava propisane zahteve, nadležni organi mogu, za pojedine vrste ispitivanja, da odrede referentnu laboratoriju sa teritorije druge države koja može biti članica Evropske unije ili ugovorna strana sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru.

Nacionalna referentna laboratorija mora da ispunjava zahteve iz člana 37. stav 5. tačka 5) i stav 6, člana 39. i člana 42. stav 1, stav 2. tač. 1) i 2) i člana 43. stav 3. ovog zakona.

Izuzetno od člana 37. stav 5. tačka 5) ovog zakona, za oblast koja je uređena propisima iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona, nadležni organi mogu odrediti službene laboratorije koje su kao takve već određene od strane nadležnih organa u skladu sa odstupanjima iz člana 41. ovog zakona, kao nacionalne referentne laboratorije, bez obzira na to da li ispunjavaju zahtev propisan članom 37. stav 5. tačka 5) ovog zakona.

Nacionalne referentne laboratorije moraju da:

1)         budu nepristrasne, bez sukoba interesa, a naročito ne smeju biti u situaciji koja može, direktno ili indirektno, da utiče na nepristrasnost njihovog stručnog postupanja u pogledu obavljanja njihovih poslova kao nacionalnih referentnih laboratorija;

2)         imaju zaposlene ili lica angažovana putem ugovora sa odgovarajućim kvalifikacijama i odgovarajućom obukom za tehnike laboratorijske analize, testiranja i dijagnostike u oblastima iz svog delokruga rada, kao i pomoćno osoblje, prema potrebi;

3)         imaju infrastrukturu i opremu, kao i proizvode koji su potrebni za obavljanje poslova referentne laboratorije;

4)         obezbede da njihovi zaposleni i lica angažovana po ugovoru dobro poznaju međunarodne standarde i prakse, kao i da u svom radu uzimaju u obzir najnovije rezultate istraživanja na nacionalnom nivou, nivou Evropske unije i međunarodnom nivou;

5)         imaju opremu za obavljanje svojih poslova u hitnim slučajevima u vlasništvu ili pristup istoj;

6)         ispunjavaju odgovarajuće standarde biološke sigurnosti, tamo gde je to relevantno.

Nadležni organi:

1)         dostavljaju naziv i adresu svake nacionalne referentne laboratorije Evropskoj komisiji i odgovarajućoj referentnoj laboratoriji Evropske unije, kao i državama članicama Evropske unije;

2)         stavljaju na uvid javnosti ažurirane podatke iz tačke 1) ovog stava.

3)         ažuriraju informacije iz tačke 1) ovog stava, kad god je to potrebno.

Ako se u Republici Srbiji odredi više od jedne nacionalne referentne laboratorije za referentne laboratorije Evropske unije, nadležni organi moraju da obezbede da takve laboratorije blisko sarađuju, kako bi se obezbedila efikasna koordinacija između njih, sa ostalim nacionalnim laboratorijama, kao i sa referentnim laboratorijama Evropske unije.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje dodatne zahteve za nacionalne referentne laboratorije, pored zahteva iz st. 4 - 6. ovog člana, a koji se odnose na obezbeđenje usklađenosti sa dodatnim zahtevima koji su utvrđeni za referentne laboratorije Evropske unije.

Odgovornosti i poslovi nacionalne referentne laboratorije

Član 93.

Nacionalne referentne laboratorije, u oblastima iz svog delokruga rada, dužne su da:

1)         sarađuju sa referentnim laboratorijama Evropske unije i učestvuju u programima obuka i u međulaboratorijskim uporednim testiranjima koje organizuju te laboratorije;

2)         koordiniraju aktivnosti službenih laboratorija, određenih u skladu sa članom 37. stav 1. ovog zakona, radi usklađivanja i unapređenja metoda laboratorijskih analiza, testiranja i dijagnostike, kao i njihove primene;

3)         prema potrebi, organizuju međulaboratorijska uporedna testiranja ili testove osposobljenosti između službenih laboratorija, obezbede odgovarajuće praćenje takvih testiranja i obaveštavaju nadležne organe o rezultatima takvih testiranja i praćenja;

4)         obebede prenošenje informacija dobijenih od referentnih laboratorija Evropske unije nadležnim organima i službenim laboratorijama;

5)         pružaju naučnu i tehničku pomoć nadležnim organima za sprovođenje višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola iz člana 97. stav 1. ovog zakona i kontrolnih programa iz člana 97. stav 5. ovog zakona;

6)         prema potrebi, validiraju reagenase i lotove reagenasa, izrađuju i održavaju ažurne spiskove dostupnih referentnih supstanci i reagenasa, kao i proizvođača i dobavljača takvih supstanci i reagenasa;

7)         prema potrebi, sprovode obuke za zaposlene u službenim laboratorijama određenih u skladu sa članom 37. stav 1. ovog zakona;

8)         aktivno pomažu nadležnim organima u dijagnostici epidemija bolesti koje se prenose hranom, zoonoza ili bolesti životinja ili štetnih organizama na bilju, a u slučaju neusaglašenih pošiljki sprovođenje potvrdne dijagnostike, karakterizacije i epizootioloških ili taksonomskih studija patogenih izolata ili primeraka štetnih organizama;

9)         prema potrebi, obavljaju usluge potvrdnog ispitivanja za potrebe službenih laboratorija.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje dodatne zahteve za nacionalne referentne laboratorije, pored zahteva iz stava 1. ovog člana, a koji se odnose na obezbeđenje usklađenosti sa dodatnim zahtevima koji su utvrđeni za referentne laboratorije Evropske unije.

Izbor referentne laboratorije

Član 94.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije obavlja poslove referentne laboratorije u oblastima hrane i hrane za životinje i zdravlja bilja, i to za metode za koje je akreditovana, a za metode za koje Direkcija za nacionalne referentne laboratorije nije akreditovana biraju se referentne laboratorije putem javnog konkursa.

Jedna referentna laboratorija može biti referentna za jednu ili više analiza, testiranja i dijagnostike.

Referentna laboratorija bira se putem javnog konkursa koji raspisuje ministar, odnosno ministar zdravlja, a koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Javni konkurs iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:

1)         poslove za koje se konkurs raspisuje;

2)         period na koji se dodeljuju poslovi;

3)         dokaz kojim se potvrđuje obim akreditacije;

4)         zahteve za izbor;

5)         rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru;

6)         način obaveštavanja o rezultatima konkursa.

Javni konkurs sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o izboru referentne laboratorije, na predlog konkursne komisije, donosi ministar, odnosno ministar zdravlja.

Spisak referentnih laboratorija objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Sa laboratorijom izabranom na konkursu ministar, odnosno ministar zdravlja zaključuje ugovor.

Ugovor iz stava 8. ovog člana naročito sadrži:

1)         poslove laboratorijskih ispitivanja koji su predmet ugovora;

2)         odgovorno lice koje će obavljati određene poslove koji su predmet ugovora;

3)         metode, način i postupak obavljanja poslova referentne laboratorije;

4)         međusobna prava, obaveze i odgovornosti;

5)         vreme za koje se zaključuje ugovor;

6)         način finansiranja poslova;

7)         uslove za raskid ugovora.

Ministarstvo,    odnosno ministarstvo  nadležno za     poslove zdravlja raskida ugovor sa referentnom laboratorijom ako laboratorija ne ispunjava svoje obaveze ili ne ispunjava zahteve u skladu sa ovim zakonom, kao i kada se Direkcija za nacionalne referentne laboratije u međuvremenu akredituje za određenu metodu za koju je ta laboratorija bila referentna.

IV.        ADMINISTRATIVNA POMOĆ I SARADNjA

Opšti zahtevi

Član 95.

Nadležni organi pružaju administrativnu pomoć nadležnim organima država članica Evropske unije, radi obezbeđivanja pravilne primene propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, u slučajevima koji su relevantni u više od jedne države članice.

Administrativna pomoć iz stava 1. ovog člana obuhvata saradnju nadležnih organa Republike Srbije i nadležnih organa država članica Evropske unije.

Zahtevi utvrđeni ovim članom ne utiču na zahteve utvrđene nacionalnim propisima:

1)         koji se primenjuju i namenjeni su za izdavanje dokumenata i informacija koji su predmet sudskih istraga i sudskih postupaka, uključujući krivične istrage ili se odnose na njih; i

2)         u vezi sa zaštitom komercijalnih interesa fizičkih ili pravnih lica.

Ministarstvo preduzima mere za olakšavanje prenosa informacija od drugih organa za sprovođenje zakona, javnih tužilaca i pravosudnih organa nadležnim organima država članica Evropske unije u vezi sa mogućim nepoštovanjem propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona koja su relevantna za primenu ove glave, a koja mogu predstavljati:

1)         rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetski modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu; ili

2)         moguće kršenje propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona učinjeno prevarnim ili obmanjujućim praksama.

Komunikacija između nadležnih organa i nadležnih organa država članica Evropske unije odvija se u pisanoj formi, bilo u papirnom ili elektronskom obliku.

Odredbe st. 1 - 5. ovog člana primenjuju se i na administrativnu pomoć i saradnju i sa drugim državama.

Tela za vezu

Član 96.

Ministar, uz saglasnost ministra zdravlja, za oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona, određuje jedno ili više tela za vezu koja deluju kao kontakt tačke odgovorne za olakšavanje razmene obaveštenja između nadležnih organa Republike Srbije i država članica Evropske unije.

Određivanje tela za vezu ne isključuje direktne kontakte, razmenu informacija ili saradnju između nadležnih organa Republike Srbije i država članica Evropske unije.

Ministarstvo dostavlja Evropskoj komisiji i državama članicama Evropske unije kontakt podatke svojih tela za vezu određenih u skladu sa stavom 1. ovog člana i obaveštava ih o svim promenama tih podataka.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na administrativnu pomoć i saradnju i sa drugim državama.

V.         PLANIRANjE I IZVEŠTAVANjE

Višegodišnji nacionalni plan kontrola i centralni organ za višegodišnji nacionalni plan kontrola

Član 97.

U Republici Srbiji službene kontrole se sprovode u skladu sa ovim zakonom na osnovu višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola (u daljem tekstu: VNPK) koji se priprema i sprovodi koordinisano.

Ministarstvo kao centralni organ:

1)         koordinira izradu VNPK između svih nadležnih organa odgovornih za sprovođenje službenih kontrola;

2)         obezbeđuje doslednost VNPK;

3)         prikuplja informacije o sprovođenju VNPK, radi godišnjeg izveštavanja u skladu sa članom 100. ovog zakona i preispitivanja i ažuriranja VNPK, prema potrebi, u skladu sa članom 99. stav 2. ovog zakona.

Vlada donosi VNPK na period od pet godina.

Ministar, odnosno ministar zdravlja donosi godišnje planove službenih kontrola u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 4. ovog zakona, radi sprovođenja VNPK.

Ministar, uz saglasnost ministra zdravlja donosi, prema potrebi, kontrolne programe radi sprovođenja ciljane procene stanja primene propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona i organizovanja prikupljanja podataka i informacija.

Sredstva za sprovođenje godišnjih planova službenih kontrola i, prema potrebi, kontrolnih programa obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Sadržina Višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola

Član 98.

VNPK se priprema tako da se obezbedi da se službene kontrole planiraju u svim oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona i u skladu sa opštim zahtevima za sprovođenje službenih kontrola iz člana 9. ovog zakona i posebnim zahtevima utvrđenim u čl. 18 - 27. ovog zakona.

Pored opštih informacija o strukturi i organizaciji sistema službenih kontrola koje se odnose na svaku od oblasti iz člana 1. stav 2. ovog zakona, VNPK naročito sadrži i sledeće podatke o:

1)         strateškim ciljevima VNPK i načinu određivanja prioriteta službenih kontrola i raspodele resursa radi postizanja ciljeva;

2)         kategorizaciji rizika za sprovođenje službenih kontrola;

3)         određivanju nadležnih organa i utvrđivanju njihovih zadataka na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i o njihovim resursima sa kojima raspolažu;

4)         poslovima koje obavljaju ovlašćena tela, kada je to primenljivo;

5)         opštoj organizaciji i upravljanju službenim kontrolama na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou, uključujući službene kontrole u pojedinačnim objektima;

6)         sistemima kontrola koji se primenjuju na različite oblasti i koordinaciji između različitih službi nadležnih organa koji su odgovorni za službene kontrole u tim oblastima;

7)         procedurama i sistemima koji se primenjuju radi obezbeđenja usaglašenosti sa članom 5. stav 1. ovog zakona;

8)         obukama zaposlenih u nadležnim organima;

9)         dokumentovanim procedurama propisanim u članu 12. st. 1. i 2. ovog zakona;

10)       opštoj organizaciji i sprovođenju kriznih planova u skladu sa zahtevima propisanim u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

11)       opštoj organizaciji saradnje i uzajamnoj pomoći sa nadležnim organima država članica Evropske unije i drugih država.

Priprema, ažuriranje i preispitivanje VNPK

Član 99.

Ministarstvo obezbeđuje da VNPK iz člana 97. stav 1. ovog zakona bude dostupan javnosti, osim onih delova čije bi objavljivanje moglo da ugrozi efikasnost službenih kontrola, a o čemu Ministarstvo obaveštava Vladu u postupku donošenja VNPK.

VNPK se redovno ažurira kako bi se prilagodio izmenama zahteva propisanih u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona i preispituje se uzimajući u obzir:

1)         pojavu novonastalih bolesti, štetnih organizama za bilje, biljne proizvode i druge predmete ili drugih rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizika i za životnu sredinu;

2)         značajne promene u strukturi, upravljanju ili funkcionisanju nadležnih organa;

3)         rezultate službenih kontrola sprovedenih u Republici Srbiji;

4)         rezultate kontrola koje je Evropska komisija sprovela u Republici Srbiji;

5)         naučna saznanja;

6)         rezultate službenih kontrola koje su sproveli nadležni organi druge države.

Godišnji izveštaj

Član 100.

Radi informisanja, Ministarstvo, kao centralni organ, dostavlja Vladi i Evropskoj komisiji izveštaj o VNPK, do 31. avgusta tekuće godine za prethodnu godinu, koji naročito sadrži:

1)         izmene koje su unete u VNPK kako bi se uzele u obzir činjenice iz člana 99. stav 2. ovog zakona;

2)         rezultate službenih kontrola sprovedene tokom prethodne godine u okviru VNPK;

3)         vrstu i broj slučajeva neusaglašenosti po oblastima iz člana

1. stav 2. ovog zakona koje su nadležni organi otkrili tokom prethodne godine;

4)         preduzete mere kako bi se obezbedilo efektivno sprovođenje VNPK, uključujući mere sprovođenja i rezultate tih mera;

5)         link do internet stranice nadležnog organa koji sadrži informacije stavljene na raspolaganje javnosti o taksama iz člana 85. stav 2. ovog zakona.

Ministarstvo, kao centralni organ, izrađuje godišnji izveštaj o sprovođenju VNPK i postavlja ga na svojoj zvaničnoj internet stranici.

Ministar, uz saglasnost ministra zdravlja, propisuje način dostavljanja Godišnjeg izveštaja Višegodišnjeg nacionalnog plana službenih kontrola i obrazac za podnošenje informacija i podataka koje treba da sadrži Godišnji izveštaj Višegodišnjeg nacionalnog plana službenih kontrola.

Obrazac iz stava 3. ovog člana usklađuje se sa standardnim obrascima utvrđenim od strane Evropske komisije za slanje godišnjih izveštaja od strane država članica Evropske unije.

Krizni planovi za hranu i hranu za životinje

Član 101.

Za primenu opšteg plana upravljanja kriznim situacijama utvrđenog zakonom kojim se uređuje hrana, nadležni organi donose i sprovode krizne planove u oblasti hrane i hrane za životinje, kojima se utvrđuju mere koje se moraju sprovesti bez odlaganja kada se utvrdi da hrana ili hrana za životinje predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi ili životinja, bilo direktno ili preko životne sredine.

Planovima iz stava 1. ovog člana naročito se utvrđuju:

1)         nadležni organi koji su uključeni;

2)         ovlašćenja i odgovornosti nadležnih organa iz tačke 1) ovog stava; i

3)         kanali i procedure za razmenu informacija između nadležnih organa i, prema potrebi, drugih zainteresovanih strana.

Nadležni organi redovno preispituju svoje krizne planove za hranu i hranu za životinje kako bi uzeli u obzir promene u organizaciji nadležnih organa i iskustva stečena sprovođenjem ovih planova i vežbama simulacije.

Ministar, odnosno ministar zdravlja donosi krizne planove da bi se obezbedila dosledno i efikasno sprovođenje opšteg plana za upravljanje kriznim situacijama, u meri u kojoj je to potrebno, i određuje ulogu zainteresovanih strana u uspostavljanju i sprovođenju tih kriznih planova.

VI.        ZAHTEVI ZA UNOS ŽIVOTINjA I ROBE

1. Zahtevi za unošenje

Informacije o sistemima kontrole drugih država

Član 102.

Nadležni organi mogu da zahtevaju od druge države koja namerava da izvozi životinje i robu u Republiku Srbiju da dostavi ažurne sve informacije o opštoj organizaciji i upravljanju sanitarnim i fitosanitarnim sistemima kontrole na svojoj teritoriji, i to:

1)         usvojene ili predložene sanitarne ili fitosanitarne zahteve na njihovoj teritoriji;

2)         procedure za procenu rizika i činioce koji se uzimaju u obzir za procenu rizika i za određivanje odgovarajućeg nivoa sanitarne ili fitosanitarne zaštite;

3)         procedure kontrole i inspekcijskog pregleda, uključujući, prema potrebi, kontrolu i inspekcijski pregled životinja i robe koja dolazi iz drugih država;

4)         proceduru službene sertifikacije;

5)         rezultate kontrola sprovedenih nad životinjama i robom namenjenim za izvoz u Republiku Srbiju;

6)         informacije o promenama strukture i funkcionisanja sistema kontrole usvojene radi ispunjavanja sanitarnih ili fitosanitarnih zahteva Republike Srbije, kada je to odgovarajuće.

Zahtev za informacije iz stava 1. ovog člana mora biti srazmeran prirodi životinja i robe koja se izvozi u Republiku Srbiju i specifičnoj situaciji i strukturi druge države izvoznice.

Utvrđivanje dodatnih uslova za unos životinja i robe u Republiku Srbiju

Član 103.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje dodatne uslove za unos u Republiku Srbiju životinja i robe iz drugih država, a koji su neophodni da se obezbedi usklađenost životinja i robe sa odgovarajućim zahtevima utvrđenim u propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, osim zahteva koji se odnose na oblasti iz člana 1. stav 2. tač. 4), 5), 6) i 7) ovog zakona ili zahtevama koji su priznati kao istovetni tim zahtevima.

Dodatnim uslovima iz stava 1. ovog člana identifikuju se životinje i roba putem šifara u skladu sa propisom kojim se uređuje nomenklatura carinske tarife i mogu uključivati:

1)         zahtev da određene životinje i roba koji se unose u Republiku Srbiju potiču iz države ili regiona države koji se nalaze na listi država i regiona država koju vode nadležni organi, a koja sadrži i listu koju je u tu svrhu sastavila Evropska komisija;

2)         zahtev da se pošiljke određenih životinja i robe iz drugih država otpremaju iz, i dobijaju ili pripremaju u objektima koji ispunjavaju odgovarajuće zahteve iz stava 1. ovog člana ili zahteve koji su priznati kao istovetni tim zahtevima i nalaze se na listi objekata koju vode nadležni organi;

3)         zahtev da pošiljke određenih životinja i robe prati službeni sertifikat, službena potvrda ili bilo koji drugi dokaz da pošiljke ispunjavaju odgovarajuće zahteve iz stava 1. ovog člana ili zahteve koji su priznati kao istovetni tim zahtevima, uključujući rezultate analiza sprovedenih u akreditovanoj laboratoriji;

4)         obavezu da se dokazi iz tačke 3) ovog člana dostave u posebnom formatu;

4) bilo koji drugi zahtev neophodan da se obezbedi da određene životinje i roba pružaju nivo zaštite zdravlja, a u vezi sa genetički modifikovanim organizmima, i zaštite životne sredine istovetan zahtevima iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja utvrđuje listu država, regiona država i objekata iz kojih je dozvoljen unos u Republiku Srbiju određenih životinja i robe i objavljuje je na svojoj zvaničnoj internet stranici.

Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja objavljuju na svojoj zvaničnoj internet stranici format i vrste službenih sertifikata, službenih potvrda ili dokaza koji se zahtevaju u skladu sa stavom 2. tačka 3) ovog člana.

Uključivanje u Listu država, regiona država i objekata iz kojih je dozvoljen unos određenih životinja i robe u Republiku Srbiju

Član 104.

Nadležni organi odobravaju zahtev koji joj je druga država dostavila u svrhu uključivanja druge države ili njenog regiona na listu iz člana 103. stav 2. tačka 1) ovog zakona, uz odgovarajuće dokaze i garancije da životinje i roba iz te druge države ispunjavaju odgovarajuće zahteve iz člana 103. stav 1. ovog zakona ili zahteve koji su priznati kao istovetni tim zahtevima.

Nadležni organi odlučuju o zahtevu iz stava 1. ovog člana uzimajući u obzir, prema potrebi:

1)         zakonodavstvo druge države u odgovarajućoj oblasti;

2)         strukturu i organizaciju nadležnih organa druge države i njenih kontrolnih službi, ovlašćenja koja su im na raspolaganju, garancije koje se mogu pružiti u vezi sa primenom i sprovođenjem zakonodavstva druge države koje se primenjuje na odgovarajuću oblast i pouzdanost procedura službene sertifikacije;

3)         sprovođenje odgovarajućih službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti od strane nadležnih organa druge države, radi procene prisustva opasnosti za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, za dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, opasnosti i za životnu sredinu;

4)         redovnost i brzinu informacija koje dostavlja druga države o prisustvu opasnosti za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, za dobrobit životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, opasnosti i za životnu sredinu;

5)         garancije koje daje druga država o tome da:

(1)        uslovi koji se primenjuju na objekte iz kojih se životinje ili roba izvoze u Republiku Srbiju ispunjavaju zahteve koji su istovetni onima navedenim u članu 103. stav 1. ovog zakona;

(2)        je spisak objekata iz podtačke (1) ovog stava izrađen i da se ažurira;

(3)        se spisak objekata iz podtačke (1) ovog stava i njegova ažuriranja bez odlaganja dostavljaju nadležnim organima;

(4)        objekti iz podtačke (1) ovog stava podležu redovnim i efikasnim kontrolama nadležnih organa drugih država;

6)         rezultate kontrola koje su nadležni organi sproveli u drugoj državi;

7)         sve druge informacije ili podatke o sposobnosti druge države da obezbedi da se u Republiku Srbiju unose samo životinje ili roba koje pružaju isti ili istovetan nivo zaštite kao onaj koji pružaju odgovarajući zahtevi iz člana 103. stav 1. ovog zakona.

Nadležni organi brišu drugu državu ili region druge države sa liste 103. stav 2. tačka 1) ovog zakona kada prestane da ispunjava uslove za uključivanje na listu i tada se primenjuje postupak iz stava 2. ovog člana.

 

Posebne mere za unos određenih životinja i robe u Republiku Srbiju

Član 105.

U slučajevima koji nisu hitne mere za hranu i hranu za životinje u skladu sa zakonom kojim se uređuje hrana i koji nisu nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca pasa, mačaka i tvorova u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja, i kada postoje dokazi da unos u Republiku Srbiju određenih životinja ili robe poreklom iz druge države, njenog regiona ili grupe drugih država predstavlja rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima, rizik i za životnu sredinu, ili kada postoje dokazi o rasprostranjenom ozbiljnom nepoštovanju propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, nadležni organi preduzimaju neophodne mere za ograničavanje takvog rizika ili za otklanjanje utvrđenog nepoštovanja propisa.

Merama iz stava 1. ovog člana identifikuju se životinje i roba putem šifara u skladu sa propisom kojim se uređuje nomenklatura carinske tarife i mogu uključivati:

1)         zabranu ulaska u Republiku Srbiju životinja i robe iz stava 1. ovog člana koje potiču ili su otpremljene iz odgovarajućih drugih država ili njihovih regiona;

2)         zahtev da životinje i roba iz stava 1. ovog člana, koje potiču ili su otpremljene iz određenih drugih država ili njihovih regiona, budu podvrgnute posebnom tretmanu ili kontrolama pre otpremanja;

3)         zahtev da životinje i roba iz stava 1. ovog člana, koje potiču ili su otpremljene iz određenih drugih država ili njihovih regiona, budu podvrgnute posebnom tretmanu ili kontrolama prilikom unosa u Republiku Srbiju;

4)         zahtev da pošiljke životinja i robe iz stava 1. ovog člana, koje potiču ili su otpremljene iz određenih drugih država ili njihovih regiona, prati službeni sertifikat, službena potvrda ili bilo koji drugi dokaz da pošiljka ispunjava zahteve utvrđene propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona ili zahteve koji su priznati kao istovetni tim zahtevima;

5)         zahtev da se dokazi iz tačke 4) ovog člana dostave u posebnom formatu;

6)         druge mere neophodne za ograničavanje rizika.

Prilikom donošenja mera iz stava 2. ovog člana uzimaju se u obzir:

1)         informacije prikupljene u skladu sa članom 102. ovog zakona;

2)         sve druge informacije koje su te druge države dostavile;

3)         prema potrebi, rezultati kontrola koja je Evropska komisija sprovela u tim drugim državama.

Ministar, odnosno ministar zdravlja donosi mere za ograničavanje rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima, rizika i za životnu sredinu ili za otklanjanje utvrđenog nepoštovanja propisa u oblastima na koje se ovaj zakon odnosi.

U slučaju opravdanih krajnje hitnih razloga koji se odnose na zdravlje ljudi i životinja ili, a u vezi sa genetički modofikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, i hitnih razloga za zaštitu životne sredine, ministar, odnosno ministar zdravlja dužan je da naredi jednu ili više mera koje se odmah primenjuju.

Istovetnost

Član 106.

Zahtevi propisani u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, osim oblasti iz člana 1. stav 2. tač. 4), 5), 6) i 7) ovog zakona, Republika Srbija može priznati da su mere primenjene u drugoj državi ili njenim regionima istovetni tim zahtevima utvrđenim tim propisima, na osnovu:

1)         detaljnog ispitivanja informacija i podataka koje je dotična druga država dostavila u skladu sa članom 99. stav 1. ovog zakona; i

2)         po potrebi, rezultata kontrola koja su nadležni organi sproveli u dotičnoj drugoj državi.

Bilateralnim sporazumom priznaje se istovetnost mera iz stava

1.         ovog člana, kojim se utvrđuju praktične mere za unošenje životinja i robe u Republiku Srbiju iz dotične druge države ili njenih regiona koji može uključivati:

1)         prirodu i sadržinu službenih sertifikata ili potvrda koje moraju da prate životinje ili robu;

2)         posebne zahteve koji se primenjuju na unos životinja i robe u Republiku Srbiju i službene kontrole koje se sprovode;

3)         prema potrebi, izmenu liste regiona ili objekata dotične druge države iz kojih je dozvoljen unos u Republiku Srbiju životinja i robe.

Bilateralni sporazum sadrži i odredbe o stavljanju van snage kada bilo koji od zahteva za priznavanje istovetnosti više nije ispunjen.

2.         Obuka zaposlenih u nadležnim i drugim organima Obuka i razmena zaposlenih

Član 107.

Nadležni organi obezbeđuju da se znanje stečeno kroz obuke koje organizuje Evropska komisija širi i, prema potrebi, da se na odgovarajući način koristi u obukama iz člana 5. stav 4. ovog zakona.

Aktivnosti obuke usmerene na širenje takvog znanja biće uključene u programe obuke iz člana 5. stav 8. ovog zakona.

Nadležni organi mogu bilateralnim sporazumom, u saradnji sa državama članicama Evropske unije i drugim državama, organizovati razmenu zaposlenih nadležnih organa koji obavljaju službene kontrole ili druge službene aktivnosti između dve ili više država.

3.         Sistem upravljanja informacijama Nacionalni informacioni sistem

Član 108.

Nadležni organi uspostavljaju, održavaju i upravljaju računarskim i integrisanim informacionim sistemom za službene kontrole i druge službene aktivnosti.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, referentne laboratorije i službene laboratorije dužni su da vode evidencije, spiskove i baze podataka, usklađene i povezane sa informacionim sistemom nadležnih organa i u obavezi su da ih čuvaju i ažuriraju.

Nadležni organi osiguravaju usklađivanje i povezivanje informacionog sistema iz stava 1. ovog člana sa drugim informacionim sistemima nadležnih organa, kao i sa međunarodnim informacionim sistemima.

Upotreba sistema upravljanja informacijama za službene kontrole (IMSOC) Evropske unije

Član 109.

Nadležni organi dužni su da obezbede neophodnu opremu, tehnologiju i pristup računarskom i integrisanom informacionom sistemu upravljanja informacijama za službene kontrole (Information Management System for Official Controls) Evropske unije (u daljem tekstu: IMSOC), koji se koristi za upravljanje, rukovanje i automatsku razmenu podataka, informacija i dokumenata u vezi sa službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima.

Nadležni organi koriste IMSOC radi sprovođenja službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona za razmenu podataka, informacija i dokumenata o životinjama ili robi koje se kreću i sprovedenim službenim kontrolama u realnom vremenu.

Zaštita podataka

Član 110.

Nadležni organi primenjuju, u meri u kojoj informacije obrađene putem informacionog sistema iz člana 109. ovog zakona i IMSOC iz člana 110. ovog zakona sadrže podatke o ličnosti, i zakon kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Nadležni organi odgovorni za prenos relevantnih informacija putem informacionog sistema iz člana 109. ovog zakona i IMSOC iz člana 110. ovog zakona i obradu bilo kojih podataka o ličnosti koji proizlaze iz tih aktivnosti smatraju se rukovaocima podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Na ograničenje prava i obaveza koje se odnose na podatke o ličnosti primenjuje se zakon kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Bezbednost podataka

Član 111.

Na bezbednost podataka o ličnosti iz informacionog sistema iz člana 109. ovog zakona i IMSOC iz člana 110. ovog zakona primenjuje se zakon kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

VII.       NADZOR

Opšte obaveze nadležnih organa u vezi sa sprovođenjem mera

Član 112.

Kada postupaju u skladu sa ovom glavom, nadležni organi daju prioritet merama koje treba preduzeti radi otklanjanja ili ograničavanja rizika za zdravlje ljudi, životinja i bilja, dobrobit životinja, ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu.

U slučaju sumnje na neusaglašenost, nadležni organi sprovode istragu, radi potvrđivanja ili otklanjanja te sumnje.

Mere preduzete u skladu sa stavom 2. ovog člana, prema potrebi, mogu obuhvatiti:

1)         sprovođenje pojačanih službenih kontrola životinja, robe i subjekata u odgovarajućem vremenskom periodu;

2)         službeno zadržavanje životinja i robe, kao i bilo kojih nedozvoljenih supstanci ili proizvoda, kada je to odgovarajuće.

Nadzor nad neregistrovanim subjektima

Član 113.

Na neregistrovane subjekte i postupanje prema neregistrovanim subjektima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Prava i dužnosti nadležnih inspektora

Član 114.

U sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti nadležni veterinarski, fitosanitarni, poljoprivredni ili šumarski inspektori u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 4. ovog zakona imaju pravo i dužnost da:

1)         kontrolišu da li svi subjekti preduzimaju mere u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         kontroliše da li se ante mortem i post mortem pregled, kao i službene kontrole u objektima za klanje i rasecanje i objektima za obradu divljači obavljaju u skladu sa članom 18. stav 2. ovog zakona;

3)         proverava da li službeni pomoćnik ima rešenje u skladu sa članom 18. stav 3. ovog zakona;

4)         proverava da li zaposleni u objektima u kojima se vrši klanje živine ili lagomorfa, odnosno u objektima u kojima se vrši klanje životinja drugih vrsta imaju rešenje u skladu sa članom 18. stav 4. ovog zakona;

5)         kontroliše da li se oznaka zdravstvene ispravnosti stavlja u skladu sa članom 18. stav 5. ovog zakona;

6)         proverava da li pravno lice obavlja poslove službene kontrole u skladu sa ovlašćenjem (član 29);

7)         proverava da li pravno lice obavlja poslove drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovlašćenjem (član 31);

8)         proverava da li ovlašćena tela postupaju u skladu sa odredbama člana 32. ovog zakona;

9)         kontroliše pošiljku koja se unosi u Republiku Srbiju u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

10)       proverava da li je posebna obrada pošiljaka sprovedena u skladu sa ovim zakonom (član 71);

11)       proverava da li službeno lice za sertifikaciju obavlja poslove u skladu sa ovlašćenjem (član 88)

12)       kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

13)       preduzima druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

U sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti nadležni sanitarni inspektor ima pravo i dužnost da:

1)         kontrolišu da li svi subjekti preduzimaju mere u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         proverava da li pravno lice obavlja poslove službene kontrole u skladu sa ovlašćenjem (član 29);

3)         proverava da li pravno lice obavlja poslove drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovlašćenjem (član 31);

4)         proverava da li ovlašćena tela postupaju u skladu sa odredbama člana 32. ovog zakona;

5)         kontroliše pošiljku koja se unosi u Republiku Srbiju u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

6)         proverava da li je posebna obrada pošiljaka sprovedena u skladu sa ovim zakonom (član 71);

7)         proverava da li službeno lice za sertifikaciju obavlja poslove u skladu sa ovlašćenjem (član 88);

8)         kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

9)         preduzima druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona.

Poslove iz stava 1. ovog člana obavljaju inspektori nadležnih organa iz člana 4. ovog zakona.

Mere u slučaju neusaglašenosti

Član 115.

Kada se utvrdi neusaglašenost, nadležni organi preduzimaju:

1)         sve odgovarajuće mere za utvrđivanje porekla i obima neusaglašenosti i za utvrđivanje odgovornosti subjekta; i

2)         odgovarajuće mere kojima se obezbeđuje da subjekt otkloni neusaglašenosti i spreči dalja pojava takvih neusaglašenosti.

Prilikom odlučivanja o merama koje treba preduzeti, nadležni organi uzimaju u obzir prirodu neusaglašenosti, kao i rezultate prethodnih službenih kontrola sprovedenih nad subjektom u pogledu usaglašenosti.

Kada postupaju u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, nadležni organi preduzimaju sve mere koje smatraju odgovarajućim radi obezbeđenja poštovanja propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, koje uključuju, ali nisu ograničene na sledeće mere:

1)         naređuje ili sprovodi tretmane nad životinjama;

2)         naređuje istovar, premeštanje na drugo prevozno sredstvo, zadržavanje i negu životinja, karantin, odlaganje klanja životinja i, prema potrebi, naređuje da se zatraži veterinarska pomoć;

3)         naređuje tretmane nad robom, izmenu etiketa ili pružanje ispravnih informacija potrošačima;

4)         ograničava ili zabranjuje stavljanje na tržište, kretanje, unos u Republiku Srbiju ili izvoz životinja i robe; i zabranjuje njihov povratak u državu otpreme ili naređuje njihov povratak u državu otpreme;

5)         naređuje subjektu povećanje učestalosti sopstvenih kontrola;

6)         naređuje da određene aktivnosti subjekta budu podvrgnute pojačanim ili sistematskim službenim kontrolama;

7)         naređuje opoziv, povlačenje, uklanjanje i uništavanje robe, uz odobrenje, prema potrebi, da se roba koristi u druge svrhe za koje prvobitno nije bila namenjena;

8)         naređuje izolaciju ili zatvaranje, na odgovarajući period, celokupnog ili dela poslovanja subjekta, ili njegovih objekata, objekata za držanje životinja ili drugih prostorija;

9)         naređuje obustavu, na odgovarajući period, celokupnih ili dela aktivnosti subjekta i, prema potrebi, internet stranica koje taj subjekt koristi;

10)       naređuje privremenu zabranu (suspenzija) ili ukidanje registracije ili odobrenja za rad objekta, postrojenja, objekata za držanje životinja ili prevoznih sredstava, sertifikta o odobrenju prevoznog sredstva ili sertifikta o obučenosti vozača;

11)       naređuje klanje ili eutanaziju životinja, pod uslovom da je to najprikladnija mera za zaštitu zdravlja ljudi, kao i zdravlja i dobrobiti životinja.

Nadležni organi dostavljaju subjektu ili njegovom predstavniku:

1)         pisano obaveštenje o odluci u vezi sa radnjom ili merom koja se preduzima u skladu sa st. 1 - 3. ovog člana, zajedno sa razlozima za donošenje takve odluke; i

2)         informacije o pravu na žalbu protiv takve odluke, uključujući postupak i rokove za podnošenje žalbe.

Sve troškove nastale primenom ovog člana snose subjekti odgovorni za životinje i robu koja je predmet službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti.

U slučaju izdavanja lažnih ili obmanjujućih službenih sertifikata ili zloupotrebe službenih sertifikata, nadležni organi preduzimaju odgovarajuće mere, uključujući:

1)         privremeno udaljavanje sa dužnosti lica ovlašćenog za sertifikaciju;

2)         povlačenje ovlašćenja za potpisivanje službenih sertifikata;

3)         bilo koju drugu meru koja sprečava ponavljanje prekršaja iz člana 89. stav 2. ovog zakona.

Pored mera iz st. 3. i 6. ovog člana nadležni organi mogu da:

1)         podnesu zahtev za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog povreda odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;

2)         narede druge mere i preduzmu druge radnje u skladu sa ovim zakonom.

Mere iz st. 3, 6. i 7. tačka 2) ovog člana nalažu se rešenjem inspektora nadležnih organa iz člana 4. ovog zakona.

Prijavljivanje povreda propisa

Član 116.

Republika Srbija obezbeđuje da nadležni organi imaju delotvorne mehanizme koji omogućavaju prijavljivanja stvarnih ili potencijalnih povreda ovog zakona.

Mehanizmi iz stava 1. ovog člana uključuju najmanje:

1)         postupke za prijem prijava povreda i njihovo dalje postupanje;

2)         odgovarajuću zaštitu lica koja prijavljuju povredu od odmazde, diskriminacije ili drugih oblika nepravičnog postupanja; i

3)         zaštitu ličnih podataka lica koje prijavljuje povredu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i standardima Evropske unije.

Zaštita podataka

Član 117.

Na obradu ličnih podataka koja se sprovodi u skladu sa ovim zakonom Republika Srbija primenjuje propise kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, a kojima se, između ostalog, uređuje i zaštita fizičkih lica u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodni protok takvih podataka.

VIII.      KAZNENE ODREDBE

Opšte odredbe

Član 118.

Republika Srbija propisuje kazne koje moraju biti delotvorne, srazmerne i odvraćajuće. Pravila o kaznama koje se primenjuju na povrede ovog zakona i preduzimanje svih neophodnih mera kako bi se obezbedila njihova primena utvrđeni su krivičnim zakonom i zakonima kojima se uređuju privredni prestupi i prekršaji.

Republika Srbija obezbeđuje da novčane kazne za povrede ovog zakona i propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, izvršene putem prevarnih radnji ili obmanjujućih praksi, u skladu sa zakonom, odražavaju najmanje ekonomsku korist ostvarenu od strane subjekta ili, prema potrebi, određeni procenat njegovog godišnjeg prometa.

Prekršaj pravnog lica

Član 119.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         ne otkloni neusaglašenost utvrđenu službenom kontrolom u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         postupa suprotno odredbama člana 15. ovog zakona;

3)         postupa suprotno odredbama člana 32. ovog zakona;

4)         ne obezbedi da se oznaka zdravstvene ispravnosti stavlja u skladu sa članom 18. stav 5. ovog zakona

5)         proverava da li ovlašćena tela postupaju u skladu sa odredbama člana 32. ovog zakona;

6)         ne postupi po rešenju nadležnog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od

20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaj preduzetnika

Član 120.

Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1)         ne otkloni neusaglašenost utvrđenu službenom kontrolom u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         postupa suprotno odredbama člana 15. ovog zakona;

3)         ne obezbedi da se oznaka zdravstvene ispravnosti stavlja u skladu sa članom 18. stav 5. ovog zakona

4)         ne postupi po rešenju nadležnog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Prekršaj fizičkog lica

Član 121.

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1)         ne otkloni neusaglašenost utvrđenu službenom kontrolom u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         postupa suprotno odredbama člana 15. ovog zakona;

3)         oznaku zdravstvene ispravnosti stavlja suprotno članu 18. stav 5. ovog zakona;

4)         ne postupi po rešenju nadležnog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

IX.        USKLAĐIVANjE SA PRAVNIM TEKOVINAMA EVROPSKE UNIJE

Član 122.

Ovaj zakon je usklađen sa osnovnim načelima:

1)         Uredbe (EU) 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. marta 2017. godine o službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima kojima se osigurava primena propisa o hrani i hrani za životinje, pravila o zdravlju i dobrobiti životinja, zdravlju bilja i sredstvima za zaštitu bilja, i o izmeni uredaba (EZ) br. 999/2001, (EZ) br. 396/2005, (EZ) br. 1069/2009, (EZ) br. 1107/2009, (EU) br. 1151/2012, (EU) br. 652/2014, (EU) 2016/429 i (EU)

2016/2031 Evropskog parlamenta i Saveta, uredaba Saveta (EZ) br. 1/2005 i (EZ) br. 1099/2009 i direktiva Saveta 98/58/EZ, 1999/74/EZ, 2007/43/EZ, 2008/119/EZ i 2008/120/EZ te o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 854/2004 i (EZ) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, direktiva Saveta 89/608/EEZ, 89/662/EEZ, 90/425/EEZ, 91/496/EEZ, 96/23/EZ, 96/93/EZ i 97/78/EZ te Odluke

saveta 92/438/EEZ (Uredba o službenim kontrolama) (SL L 95, 7. 4. 2017, str. 1) poslednji put izmenjena Uredbom (EU) Evropskog parlamenta i Saveta 2024/3115 od 27. novembra 2024. godine o izmeni i dopuni Uredbe (EU) 2017/625 u pogledu određenih obaveštenja o neusaglašenosti (OJ L 3115, 16. 12. 2024, str. 1);

2)         Sprovedbene uredbe Komisije (EU) 2019/1013 od 16. april 2019. godine o prethodnoj najavi pošiljaka određenih kategorija životinja i robe koje ulaze u Uniju (SL L 165, 21. 6. 2019, str. 8).

X.         PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za usklađivanje pravnog lica, preduzetnika, odnosno fizičkog lica

Član 123.

Pravna lica i preduzetnici koji posluju u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona dužna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Fizička lica koja obavljaju aktivnosti u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona dužna su da svoje aktivnosti usklade sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nastavak obavljanja poslova ovlašćenih tela i laboratorija

Član 124.

Pravna lica koja su ovlašćena za vršenje određenih poslova u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona nastavljaju da obavljaju poslove do okončanja konkursa u skladu sa ovim zakonom.

Referentne i službene laboratorije koje su ovlašćene ili izabrane na osnovu konkursa za sprovođenje određenih poslova u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona nastavljaju da obavljaju poslove do isteka roka na koji su ovlašćene ili izabrane u skladu sa posebnim propisima.

Donošenje i primena podzakonskih akata

Član 125.

Podzakonski propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Usklađivanje sa tehničkim napretkom i naučnim dostignućima

Član 126.

Nadležni organi pokreću inicijativu za izmenu ovog zakona u delu koji se odnosi na oblast kontrole i dokumentovanih procedura kontrole iz člana 12. stav 2. ovog zakona, radi usklađivanja sa izmenama propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona u skladu sa tehničkim napretkom i naučnim dostignućima.

Nadležni organi pokreću inicijativu za izmenu ovog zakona u delu koji se odnosi na usklađivanje sa evropskim standardom iz člana 29. stav 1. tačka 2) podtačka (5) i člana 37. stav 5. tačka 5) ovog zakona, u slučaju da Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardisation - ISO) izmeni te standarde.

Odnos ovog zakona sa drugim propisima koji su u vezi sa odobravanjem objekata

Član 127.

Republika Srbija obezbeđuje da nadležni organi:

1)         propišu postupak koji subjekti u poslovanju hranom treba da ispune prilikom podnošenja zahteva za odobravanje objekata u skladu sa propisima kojima sa uređuje higijena hrane i higijena hrane životinjskog porekla;

 

2)         po prijemu zahteva za odobravanje od strane subjekta u poslovanju hranom sprovedu inspekcijski pregled na licu mesta;

3)         odobravaju objekte za određene aktivnosti samo ako subjekti u poslovanju hranom dokažu da ispunjavaju određene zahteve propisane zakonom kojim se uređuje hrana;

4)         mogu dati privremeno odobrenje ako procene da objekat ispunjava sve zahteve u pogledu infrastrukture i opreme, a konačno odobrenje samo ako se iz nove službene kontrole objekta, sprovedene u roku od tri meseca od uslovnog odobravanja, proceni da objekat ispunjava ostale odgovarajuće zahteve propisane zakonom kojim se uređuje hrana. Ako je postignut jasan napredak, ali objekat i dalje ne ispunjava sve odgovarajuće zahteve, nadležni organi mogu produžiti privremeno odobrenje, koje ne sme biti duže od šest meseci, osim u slučaju plovila fabrika i plovila hladnjača koji plove pod zastavom država članica Evropske unije, za koje takvo privremeno odobrenje ne sme biti duže od 12 meseci;

5)         stalno preispituju odobrenja objekata prilikom sprovođenja službenih kontrola.

Prestanak važenja

Član 128.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:

1)         Zakon o službenim kontrolama (“Službeni glasnik RS”, br. 109/25);

2)         član 134. stav 3. Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 - dr. zakon).

Stupanje na snagu i primena

Član 129.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. juna 2027. godine, osim odredaba člana 18. stav 11, člana 19. stav 4, člana 20. stav 4, člana 28. st. 1. i 2. u delu koji se odnosi na ovlašćivanje fizičkog lica, čl. 30. i 31. st. 9. i 10. i stav 11. u delu koji se odnosi na ovlašćivanje fizičkog lica, člana 58. u delu upotrebe Zajedničkog zdravstvenog ulaznog dokumenta od strane graničnog fitosanitarnog inspektora, člana 79. stav 7, člana 83. stav 3. i člana 109. stav 2. u delu upotrebe Zajedničkog zdravstvenog ulaznog dokumenta od strane graničnog fitosanitarnog inspektora koje se primenjuje danom ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju.

Prilog

FIKSNI IZNOSI TAKSI ZA SPROVOĐENjE SLUŽBENIH KONTROLA

GLAVA I.

TAKSE ZA SLUŽBENE KONTROLE POŠILjAKA ŽIVOTINjA ILI ROBE KOJE SE UNOSE U REPUBLIKU SRBIJU

A) POŠILjKE ŽIVIH ŽIVOTINjA

1)         Goveda, konji, svinje, ovce, koze, živina, kunići i male divlje ptice ili divljač sa krznom, divlje svinje i divlji preživari:

-           6.600 dinara po pošiljci mase do 6 tona, i

-           1.080 dinara po toni, za pošiljke čija je masa veća od 6 tona, a manja od 46 tona, ili

-           50.400 dinara po pošiljci čija je masa veća od 46 tona.

2)         Druge vrste životinja:

-           6.600 dinara po pošiljci mase do 46 tona, ili

-           50.400 dinara po pošiljci čija je masa veća od 46 tona.

B) POŠILjKE MESA

1)         6.600 dinara po pošiljci mase do 6 tona, i

2)         1.080 dinara po toni, za pošiljke čija je masa veća od 6 tona, a manja od 46 tona, ili

3)         50.400 dinara po pošiljci čija je masa veća od 46 tona.

V) POŠILjKE PROIZVODA RIBARSTVA

1)         Proizvodi ribarstva koji nisu u rasutom stanju:

(1)        6.600 dinara po pošiljci mase do 6 tona, i

(2)        1.080 dinara po toni, za pošiljke čija je masa veća od 6 tona, a manja od 46 tona, ili

(3)        50.400 dinara po pošiljci čija je masa veća od 46 tona.

2)         Proizvodi ribarstva koji se prevoze kao rasuti teret:

(1)        72.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa do 500 tona;

(2)        144.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 500 tona, a manja od 1.000 tona;

(3)        288.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 1.000 tona, a manja od 2.000 tona;

(4)        432.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 2.000 tona.

G) POŠILjKE PROIZVODA OD MESA, MESA ŽIVINE, MESA DIVLjAČI, MESA KUNIĆA ILI MESA DIVLjAČI IZ UZGOJA

1)         6.600 dinara po pošiljci mase do 6 tona, i

2)         1.080 dinara po toni, za pošiljke čija je masa veća od 6 tona, a manja od 46 tona, ili

3)         50.400 dinara po pošiljci čija je masa veća od 46 tona.

D) POŠILjKE DRUGIH PROIZVODA ŽIVOTINjSKOG POREKLA KOJI NISU PROIZVODI OD MESA, A KOJI SU NAMENjENI ZA ISHRANU LjUDI

1)         Drugi proizvodi životinjskog porekla namenjeni za ishranu ljudi koji nisu u rasutom stanju;

1)         6.600 dinara po pošiljci mase do 6 tona, i

2)         1.080 dinara po toni, za pošiljke čija je masa veća od 6 tona, a manja od 46 tona, ili

3)         50.400 dinara po pošiljci čija je masa veća od 46 tona.

2)         Drugi proizvodi životinjskog porekla namenjeni za ishranu ljudi koji se prevoze kao rasuti teret

(1)        72.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa do 500 tona;

(2)        144.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 500 tona, a manja od 1.000 tona;

(3)        288.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 1.000 tona, a manja od 2.000 tona;

(4)        432.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 2.000 tona.

Đ) POŠILjKE SPOREDNIH PROIZVODA ŽIVOTINjSKOG POREKLA I HRANE ZA ŽIVOTINjE ŽIVOTINjSKOG POREKLA

1)         Pošiljke sporednih proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje životinjskog porekla koji nisu u rasutom stanju:

1)         6.600 dinara po pošiljci mase do 6 tona, i

2)         1.080 dinara po toni, za pošiljke čija je masa veća od 6 tona, a manja od 46 tona, ili

3)         50.400 dinara po pošiljci čija je masa veća od 46 tona.

2)         Pošiljke sporednih proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje životinjskog porekla koji se prevoze kao rasuti teret:

(1)        72.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa do 500 tona;

(2)        144.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 500 tona, a manja od 1.000 tona;

(3)        288.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 1.000 tona, a manja od 2.000 tona;

(4)        432.000 dinara po plovilu, s teretom proizvoda ribarstva čija je masa veća od 2.000 tona.

E) POŠILjKE ŽIVOTINjA I ROBE IZ DRUGIH DRŽAVA KOJE TRANZITIRAJU KROZ REPUBLIKU SRBIJU ILI SE PRETOVARUJU U REPUBLICI SRBIJI

3.600 dinara za pošiljku.

Iznos se uvećava za 2.400 dinara po četvrtini sata i po svakom zaposlenom koji učestvuje u službenim kontrolama.

Ž) POŠILjKE BILjA, BILjNIH PROIZVODA I DRUGIH PREDMETA, PREDMETA I MATERIJALA KOJI MOGU DA SADRŽE ILI KOJIMA SE MOGU ŠIRITI ORGANIZMI ŠTETNI ZA BILjE

1)         Za proveru dokumentacije: 840 dinara po pošiljci.

2)         Za proveru identiteta:

(1)        840 dinara po pošiljci do količine koja odgovara natovarenom kamionu, vagonu ili kontejneru uporedivog kapaciteta;

(2)        1.680 dinara po pošiljci koja je veća od prethodno navedene.

3)         Za fizički pregled zdravstvenog stanja bilja, u skladu sa sledećim specifikacijama:

(1)        reznice, sadnice (osim šumskog reproduktivnkog materijala), živići jagoda ili rasad povrća:

-           2.100 dinara po pošiljci, do 10.000 komada,

-           84 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 1.000 jedinica/komada,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(2)        žbunovi, drveće (osim rezanih jelki), ostale sadnice bilja, uključujući šumski reprodukcioni materijal (osim semena):

-           2.100 dinara po pošiljci, do 10.000 komada,

-           84 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 1.000 jedinica/komada,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(3)        lukovice, gomolji, rizomi, krtole za sadnju (osim krtola krompira):

-           2.100 dinara po pošiljci mase do 200 kilograma,

-           20 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 10 kilograma,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(4)        seme, kulture tkiva:

-           900 dinara po pošiljci mase do 100 kilograma,

-           21 dinar po pošiljci za svakih dodatnih 10 kilograma g,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(5)        ostalo bilje namenjeno za sadnju koje nije na drugom mestu navedeno u ovoj tački:

-           2.100 dinara po pošiljci, do 5.000 komada,

-           22 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 100 jedinica/komada,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(6)        rezano cveće:

-           2.100 dinara po pošiljci, do 20.000 komada,

-           17 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 1.000 jedinica/komada,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(7)        grane s lišćem, delovi četinara (osim rezanih jelki):

-           2.100 dinara po pošiljci mase do 100 kilograma,

-           210 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 100 kilograma,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(8)        rezane jelke:

-           2.100 dinara po pošiljci do 1.000 komada,

-           210 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 100 jedinica/komada,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

 

(9)        listovi biljaka, kao što je aromatično bilje, začini i lisnato povrće:

-           2.100 dinara po pošiljci mase do 100 kilograma,

-           210 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 10 kilograma,

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(10)      voće, povrće (osim lisnatog povrća):

-           2.100 dinara po pošiljci mase do 25.000 kilograma,

-           84 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 1.000 kilograma;

(11)      krtole krompira:

-           6.300 dinara po partiji mase do 25.000 kilograma,

-           6.300 dinara po partiji za svakih dodatnih 25.000 kilograma;

(12)      drvo (osim kore):

-           2.100 dinara po pošiljci do 1 000 m3 zapremine,

-           21 dinar po pošiljci za svakih dodatnih 10 m3;

(13)      zemljište i supstrat za gajenje, kora:

-           2.100 dinara po pošiljci mase do 25.000 kilograma,

-           84 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 1.000 kilograma;

-           16.800 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(14)      žita:

-           2.100 dinara po pošiljci mase do 25.000 kilograma,

-           84 dinara po pošiljci za svakih dodatnih 1.000 kilograma;

-           84.000 dinara maksimalna naknada po pošiljci;

(15)      ostalo bilje ili biljni proizvodi koji nisu na drugom mestu navedeni u ovoj tački: 2.100 dinara po pošiljci.

Ako se pošiljka ne sastoji isključivo od proizvoda koji odgovaraju opisu iz odgovarajuće alineje, oni delovi pošiljke koji se sastoje od proizvoda koji odgovaraju opisu iz odgovarajuće alineje (partija ili partije) smatraju se zasebnom pošiljkom.

GLAVA II.

TAKSE ZA SLUŽBENE KONTROLE U KLANICAMA, OBJEKTIMA ZA RASECANjE, PRERADU DIVLjAČI, PROIZVODNjI MLEKA TE

PROIZVODNjI I STAVLjANjU NA TRŽIŠTE PROIZVODA RIBARSTVA I PROIZVODA AKVAKULTURE

A) TAKSE ZA SLUŽBENE KONTROLE U KLANICAMA

1)         Meso goveda:

(1)        odrasla goveda: 600 dinara po životinji,

(2)        mlada goveda: 240 dinara po životinji.;

2)         Konjsko meso 360 dinara po životinji.

3)         Svinjsko meso: životinje po masi trupa:

(1)        ispod 25 kilograma 60 dinara po životinji,

(2)        25 kilograma ili više: 120 dinara po životinji.

4)         Meso ovaca i koza: životinje po masi trupa:

(1)        ispod 12 kilograma: 18 dinara po životinji,

(2)        12 kilograma ili više: 30 dinara po životinji.

5)         Meso živine:

(1)        živina roda Gallus i biserke: 0,6 dinara po životinji,

(2)        patke i guske: 1,5 dinara po životinji,

(3)        ćurka: 3 dinara po životinji,

(4)        meso kunića iz uzgoja: 0,6 dinara po životinji,

(5)        prepelice i jarebice: 0,2 dinara po životinji.

B) TAKSE ZA SLUŽBENE KONTROLE U OBJEKTIMA ZA RASECANjE

Po toni mesa:

1)         govedina, teletina, svinjetina, konjsko meso, ovčetina i kozetina: 240 dinara;

2)         meso živine i kunića iz uzgoja: 180 dinara;

3)         meso divljači iz uzgoja i divljači iz prirode:

(1)        male divlje ptice i divljač sa krznom: 180 dinara,

(2)        ptice trkačice (noj, emu, nandu): 360 dinara,

(3)        divlja svinja i preživari: 240 dinara.

V) TAKSE ZA SLUŽBENE KONTROLE U OBJEKTIMA ZA PRERADU DIVLjAČI

1)         Male divlje ptice: 0,6 dinara po životinji.

2)         Divljač sa krznom: 1,5 dinara po životinji.

3)         Ptice trkačice: 60 dinara po životinji.

4)         Kopneni sisari:

(1)        divlja svinja: 180 dinara,

(2)        preživari: 60 dinara po životinji.

G) TAKSE ZA SLUŽBENE KONTROLE U OBJEKTIMA ZA PROIZVODNjU MLEKA

1)         120 dinara za 30 tona i

2)         60 dinara za svaku dodatnu tonu.

D) TAKSE ZA SLUŽBENE KONTROLE U PROIZVODNjI I STAVLjANjU NA TRŽIŠTE PROIZVODA RIBARSTVA I PROIZVODA AKVAKULTURE

1)         Prvo stavljanje na tržište proizvoda ribarstva i akvakulture:

(1)        120 dinara po toni za prvih 50 tona u mesecu;

(2)        60 dinara po svakoj dodatnoj toni.

2)         Prva prodaja na ribljoj pijaci:

(1)        60 dinara po toni za prvih 50 tona u mesecu;

(2)        30 dinara po svakoj dodatnoj toni.

3)         Prva prodaja u slučaju nedostatka ili nedovoljne gradacije po svežini i/ili veličini:

(1)        120 dinara po toni za prvih 50 tona u mesecu;

(2)        60 dinara po svakoj dodatnoj toni.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

U Republici Srbiji, službene kontrole u poljoprivredno-prehrambenom lancu su uređene Zakonom o službenim kontrolama (“Službeni glasnik RS”, br. 109/25), a sprovode se radi provere usaglašenosti sa propisima kojima se uređuju oblasti:

1)         hrane i bezbednosti hrane u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, uključujući načelo zaštite interesa potrošača i načelo poštenja u trgovini, kao i proizvodnje i upotrebe materijala i predmeta u kontaktu sa hranom;

2)         namernog uvođenja u životnu sredinu genetički modifikovanih organizama radi proizvodnje hrane i hrane za životinje, u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

3)         hrane za životinje i bezbednosti hrane za životinje u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije i upotrebe hrane za životinje, uključujući načelo zaštite zdravlja i interesa potrošača i načelo poštenja u u trgovini;

4)         zdravlja životinja;

5)         sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda radi sprečavanja i smanjenja rizika na najmanju moguću meru po zdravlje ljudi i životinja;

6)         dobrobiti životinja;

7)         zaštitnih mera protiv štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima;

8)         sredstava za zaštitu bilja i održivu primenu sredstava za zaštitu bilja, i to stavljanje na tržište i njihova upotreba;

9)         organske proizvodnje i označavanja organskih proizvoda;

10)       upotrebe i označavanja proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima.

Takođe, postoji i veliki broj podzakonskih propisa u prethodno navedenim oblastima.

Odredbe Zakona o inspekcijskom nadzoru (“Službeni glasnik RS”, br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18) primenjuju se na neregistrovane subjekte i postupanje prema neregistrovanim subjektima.

Zakon o službenim kontrolama je stupio na snagu 12. decembra 2025. godine, a počeo da se primenjuje od 1. juna 2026. godine u oblastima: hrane, hrane za životinje, zdravlja životinja, dobrobiti životinja, sporednih proizvoda životinjskog porekla, organske proizvodnje i upotrebe i označavanja proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima.

Od 1. januara 2027. godine Zakon o službenim kontrolama će se primenjivati u oblastima: zdravlja bilja, sredstava za zaštitu bilja i genetički modifikovanihe organizama. Takođe, od tog datuma primenjivaće se i član 19. stav 1. tačka 5) Zakona koji se odnosi na zahtev za akreditaciju pravnih lica koja se ovlašćuju za obavljanje određenih poslova službenih kontrola u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17020 “Ocenjivanje usaglašenosti - Zahtevi za rad različitih tipova tela koje obavljaju kontrolisanje”.

Posle donošenja Zakona o službenim kontrolama (“Službeni glasnik RS”, br. 109/25) Evropska komisija (u daljem tekstu: EK) je 23. decembra 2025. godine dostavila mišljenje na Nacrt zakona o službenim kontrolama koji joj je, zajedno sa tabelom usklađenosti, bio dostavljen u junu 2025. godine.

Službe EK su procenile da je tekst Nacrta zakona delimično usklađen i da je neophodno obezbediti usklađenost ovog zakona sa relevantnim pravnim tekovinama EU radi ispunjenja koraka iz Reformske agende i merila za otvaranje Poglavlja 12. U tom smislu, istaknuto je da struktura ovog zakona mora da prati strukturu Uredbe o službenim kontrolama, a delovi drugih akata uključeni u tabelu usklađenosti sa objašnjenjima kako bi se pokazalo da su zahtevi Uredbe o službenim kontrolama ispunjeni, po mišljenju EK, to ne predstavlja transpoziciju Uredbe.

Detaljnije komentare službe EK dale su uz svaki član usvojenog Zakona o službenim kontrolama u okviru tabele usklađenosti.

Takođe, zatražen je prevod usvojenog Zakona o službenim kontrolama sa tabelom usklađenosti, kao i daljim planovima u vezi sa izmenom usvojenog Zakona o službenim kontrolama u skladu sa komentarima, a s ciljem pune usklađenosti sa pravnim tekovinama EU.

Prevod usvojenog Zakona o službenim kontrolama sa novom tabelom usklađenosti, u koju su uključeni i odgovori na komentare koji su dati od strane EK na Nacrt zakona, dostavljeni su EK februara 2026. godine. Pored toga, EK su dostavljena i dodatna pitanja u vezi sa prenošenjem određenih odredaba Uredbe u nacionalno zakonodavstvo i zatražen konsultativni sastanak sa predstavnicima EK, koji je i održan 5. juna 2026. godine. Posle konsultativnog sastanka doneta je odluka da će se pristupiti izradi novog zakona usklađenog sa komentarima EK.

Imajući u vidu dostavljene komentre EK, kojima se zahteva da struktura zakona bude usklađena sa strukturom Uredbe 625/2017 o službenim kontrolama, odstupilo se od jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, a u skladu sa članom 2. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa (“Službeni glasnik RS”, broj 21/10).

Nacrtom zakona nisu jedino preuzete odredbe Uredbe o službenim kontrolama koje ne mogu biti preuzete u nacionalno zakonodavstvo, a to su sledeće odredbe:

1)         čl. 92 - 99. iz Glave III Referentne laboratorije i referentni centri Uredbe koji se odnose na referentne laboratorije i referentne centre EU;

2)         čl 104 - 108. iz Glave IV Administrativna pomoć i saradnja Uredbe, koji se odnose na administrativnu pomoć između država članica;

3)         člana 114. iz Glave V Planiranje i izveštavanje, koji se odnosi na godišnje izveštaje EK;

5)         čl. 116 - 124. iz Glave VI Aktivnosti Unije, Poglavlje I Kontrole Komisije, koji se odnose na kontrole EK u državama članicama trećim zemljama;

6)         čl. 131 - 134. iz Glave VI Aktivnosti Unije, Poglavlje IV Sistem upravljanja informacijama koji se odnose na računarski i integrisani informacioni sistem upravljanja informacijama za službene kontrole (Information Management System For Official Controls) EU (IMSOC);

7)         član 139. iz Glave VII Mere izvršenja, Poglavlje I Mere nadležnih organa i kazne Uredbe, a koji se odnosi opšte odredbe u vezi sa kaznama, koji su u Republici Srbiji propisani Krivičnim zakonikom i Zakonom o prekršajima, u smislu da će predviđene kazne biti efikasne, srazmerne i odvraćajuće, a kazne za kršenje ovog zakona i propisa iz oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje, počinjeno putem prevarnih ili obmanjujućih praksi, odražavaju, najmanje ili ekonomsku prednost za subjekta ili, prema potrebi, procenat prometa subjekta;

8)         član 141. iz Glave VII Mere izvršenja, Poglavlje II Mere sprovođenja Unije, koji se odnosi na ozbiljan poremećaj u sistemu kontrole države članice, i

9)         čl. 144 - 167. iz Glave VIII Zajedničke odredbe, koji se odnose na sprovođenje delegiranja, postupak odbora, ukidanje i izmene EU uredbi i direktiva, prelazne mere za usvajanje delegiranih i sprovođenih akata i stupanje na snagu i primena;

10)       Aneks I i Aneks V Uredbe, koji se odnose na teritorije država članica na koja se primenjuje definicija ulaska u Uniju, osim u slučaju zdravlja bilja, kao i korelacione tabele koji se članovi Uredbe odnose na podjedine članove uredbi i direktiva EU koje se ukidaju Uredbom.

Takođe, u Nacrtu zakona su, u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, utvrđene i nacionalne odredbe, a to su odredbe čl. 108, 109, 113, 114, 119 - 129, koje se odnose na nacionalni informacioni sistem, nadzor nad neregistrovanim subjektima, prava i dužnosti nadležnih inspektora, usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije i prelazne i završne odredbe.

Drugi razlozi za donošenje novog zakona, a koji su bili navedeni i kod donošenja Zakona o službenim kontrolama koji je na snazi i dalje su aktuelni, a to su:

1)         uvođenje razlike između službene kontrole i druge službene aktivnosti, tako da je inspekcijski pregled koji se sprovodi radi provere da li objekat poštuje zakonske propise je službene kontrola, dok su administrativni aspekti izdavanja službenog sertifikata na osnovu rezultata inspekcije službena aktivnost, pri čemu je značaj ove razlike u tome što se na druge službene aktivnosti ne primenjuju svi delovi Uredbe (EU) 2017/625;

2)         da se službene kontrole sprovode korišćenjem odgovarajućih tehnika i na osnovu dokumentovanih procedura, da nadležni organi donose odluke na jedinstven način, osiguranje koordinacije ako su u službene kontrole uključene različite kontrolne jedinice, odgovornosti subjekata, uslove za ovlašćivanje kontrolnih zadataka, izrada višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola;

3)         uvođenje pravila kontrole specifični za različite sektore, tj. propisivanje posebnih zahteva o službenoj kontroli i merama, i to za: životinje, proizvode životinjskog porekla, rezidue supstanci u hrani i hrani za životinje, sporedne sproizvode životinjskog porekla, zahteve za dobrobit životinja, zdravlje bilja, sredstva za zaštitu bilja, GMO za proizvodnju hrane i hrane za životinje, organske proizvode, upotrebu i označavanje proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i novoutvrđene rizike u vezi sa hranom i hranom za životinje;

4)         kontrole srazmerne riziku, tj. pristup zasnovan na potpunom riziku, sa učestalošću i na način koji minimizira opterećenja subjekata;

5)         uvođenje prevara u vezi sa hranom kao novi ključni element službene kontrole, pri čemu nadležni organ uzima u obzir verovatnoću prevarnog i obmanjujućeg ponašanja u vezi sa svojstvima, kvalitetom, sastavom ili zemljom porekla hrane prilikom odlučivanja o odgovarajućoj učestalosti tih kontrola;

6)         službene kontrole procesa i aktivnosti subjekata, tj. kontrole se sprovode nad svim subjektima u svim fazama proizvodnje, prerade, distribucije i upotrebe životinja, robe, supstanci, materijala ili predmeta koji su regulisani pravilima poljoprivredno-prehrambenog lanca, a radi maksimiziranja efikasnosti kontrola nadležni organi uspostavljaju i vode ažuran registar subjekata koji podležu službenim kontrolama;

7)         veća transparentnost službenih kontrola čime se povećava odgovornost nadležnog organa prema potrošačima i subjektima, jer je obaveza nadležnog organa da objavljuje relevantne informacije o organizaciji i sprovođenju službenih kontrola najmanje jednom godišnje;

8)         uslove za trajna i privremena odstupanja od obavezne akreditacije službenih laboratorija (npr. trihinela u mesu, kao trajno ili npr. vanredne situacije ili nova metoda zahtevana zakonodavstvom EU, kao privremeno odstupanje);

9)         kaskadni izbor metoda koje se koriste za uzorkovanje, analizu, testiranje i dijagnozu: prva kaskada: metode koje su u skladu sa relevantnim pravilima Evropske unije; druga kaskada: ako ne postoje pravila Evropske unije, moraju se koristiti: metode u skladu sa međunarodno priznatim pravilima ili protokolima, uključujući one koje je prihvatio Evropski komitet za standardizaciju (CEN), ili metode koje su razvile i preporučile referentne laboratorije Evropske unije i validirale u skladu sa međunarodno prihvaćenim naučnim protokolima; treća kaskada: ako nedostaju gore navedene metode koje su u skladu sa relevantnim pravilima utvrđenim na nacionalnom nivou; četvrta kaskada: u odsustvu gore navedenih: relevantne metode koje su razvile ili preporučile nacionalne referentne laboratorije i validirale u skladu sa međunarodno prihvaćenim naučnim protokolima; ili druge metode validirane intralaboratorijskim metodama, u skladu sa postojećim međunarodno prihvaćenim naučnim protokolima;

10)       sistem kontrole uvoza je više zasnovan na riziku i ciljan, stoga je manje opterećujući i za nadležne organe i za subjekte. Sve pošiljke na granici moraju proći proveru dokumenata, a provera identiteta i fizičke provere se sprovode učestalošću koja zavisi od rizika povezanog sa određenim životinjama ili robom, pri čemu je utvrđena i lista životinja i robe koja podleže sistematskim kontrolama na granici;

11)       jedinstven i harmonizovan okvir za službenu sertifikaciju koji se primenjuje i na sertifikaciju za izvoz u druge zemlje - nadležni organi izdaju službene sertifikate i imenuju službenike za sertifikaciju koji moraju biti nepristrasni, bez sukoba interesa i adekvatno edukovani.

Pored prethodno navedenih principa, od značaja jesu i jača pravila o saradnji i administrativnoj pomoći, kako bi se nadležnim organima omogućilo da efikasno rešavaju prekogranične nepoštovanja propisa, kao i proširena lista mera za nepoštovanje propisa i pooštrena pravila o novčanim kaznama za prevarne radnje ili obmanjujuće prakse koje odražavaju ekonomsku prednost subjekta ili procenat prometa subjekta.

Zakonom je preneta nova Uredba (EU) 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. marta 2017. godine o službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima kojima se osigurava primena propisa o hrani i hrani za životinje, pravila o zdravlju i dobrobiti životinja, zdravlju bilja i sredstvima za zaštitu bilja, i o izmeni uredaba (EZ) br. 999/2001, (EZ) br. 396/2005, (EZ) br. 1069/2009, (EZ) br. 1107/2009, (EU) br. 1151/2012, (EU) br.

652/2014, (EU) 2016/429 i (EU) 2016/2031 Evropskog parlamenta i Saveta, uredaba Saveta (EZ) br. 1/2005 i (EZ) br. 1099/2009 i direktiva Saveta 98/58/EZ, 1999/74/EZ, 2007/43/EZ, 2008/119/EZ i 2008/120/EZ te o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 854/2004 i (EZ) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, direktiva Saveta 89/608/EEZ, 89/662/EEZ, 90/425/EEZ, 91/496/EEZ, 96/23/EZ, 96/93/EZ i 97/78/EZ te Odluke saveta 92/438/EEZ (Uredba o službenim kontrolama; SL L 95, 7. 4. 2017, str. 1).

Uredba (EU) 2017/625 je stupila na snagu 27. aprila 2017. godine, sa početkom primene od 14. decembra 2019. godine i ima proširen obim primene u odnosu na prethodnu EU Uredbu 882/2004 o službenim kontrolama. Uredba (EU) 2017/625 se odnosi kako na službene kontrole, tako i druge službene aktivnosti koje se sprovode radi obezbeđenja primene zakona kojim se uređuju hrana i hrana za životinje, pravila o zdravlju i dobrobiti životinja, zdravlju bilja, sredstvima za zaštitu bilja, ali i pravilima o sporednim proizvodima životinjskog porekla, dobrobiti životinja, organskim proizvodima, genetički modifikovanim organizmima (GMO), upotrebi i označavanju proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta.

Zakonom je preneta i Sprovedbena uredba Komisije (EU) 2019/1013 od 16. april 2019. godine o prethodnoj najavi pošiljaka određenih kategorija životinja i robe koje ulaze u Uniju (SL L 165, 21.6.2019, str. 8), i to u članu 47. st. 7 - 10. u smislu uslova za prethodnu najavu pošiljki na graničnom kontrolnom mestu.

Jedan od ciljeva koji treba da se postignu donošenjem ovog zakona i podzakonskih akata jeste usklađivanje oblasti službenih kontrola sa relevantnim propisima Evropske unije, čime će se omogućiti brži prekogranični promet životinja i roba.

Zakon o službenim kontrolama je deo Merila 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika - Zakonodavni okvir, koje je postalo i deo Reformske agende Republike Srbije 2024-2027. godine pripremljene u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan, koju je Vlada usvojila 3. oktobra 2024. godine. Usvajanjem ovog zakona napraviće se još jedan korak napred ka ispunjavanju Merila 1 i uslova za otvaranje pregovara u Klasteru 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija, a samim tim i deo mere iz oblasti poljoprivrede iz Reformske agende.

Usvajanje zakona iz zakonodavnog okvira za Poglavlje 12 jedan je od prioriteta, kako zbog proces pregovora, tako i zbog formiranja zakonodavnog okvira koji će biti usaglašen sa propisima Evropske unije i koji će omogućiti nesmetanu trgovinu sa Evropskom unijom i pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije.

Usvajanje svih zakona iz Merila 1 znači i ispunjavanje indikatora iz Reformske agende za meru iz oblasti poljoprivrede, što predstavlja preduslov za povlačenje finansijskih sredstava koja je Evropska unija opredelila za aktivnost koja se odnosi na zakonodavni okvir za Poglavlje

12. Za meru iz Reformske agende koja se odnosi na podizanje konkurentnosti poljoprivrede, i to za zakonodavni okvir za Poglavlje 12 Evropska komisija opredelila je 6.793.811,69 evra.

Takođe, donošenjem ovog zakona i podzakonskih propisa ispuniće se i sledeći ciljevi:

1)         uspostavljanje usklađene organizacije službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u Republici Srbiji, kao prepoznatljivog sistema kontrole, čime se omogućava plasiranje proizvoda, kako na tržište zemalja Evropske unije, tako i širom sveta;

2)         stvaranje uslova za kontrole srazmerne riziku, tj. pristup zasnovan na potpunom riziku, sa učestalošću i na način koji minimizira opterećenja subjekta;

3)         kontrola prevara u vezi sa hranom i hranom za životinje kao elementa službene kontrole;

4)         uspostavljanje jedinstvenog i harmonizovanog okvira za službenu sertifikaciju.

Donošenje zakona je najbolje rešenje, jer se njime uspostavlja usklađena organizacija službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti i uvode odredbe o kontroli i pravilima kontrole specifičnim za različite oblasti na koje se ovaj zakon odnosi: životinje, proizvode životinjskog porekla, rezidue supstanci u hrani i hrani za životinje, sporedne proizvode životinjskog porekla, zahteve za dobrobit životinja, zdravlje bilja, sredstva za zaštitu bilja, genetički modifikovane organizme, organske proizvode, upotrebu i označavanje proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Glava  I.          PREDMET      UREĐENjA,    PODRUČJE   PRIMENE       I ZNAČENjE IZRAZA obuhvata predmet uređenja i područje primene, odnosno izuzetke od primene ovog zakona, definicije službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, kao i definicije (čl. 1 - 3).

Članom 1. propisan je predmet uređenja ovog zakona. Takođe, propisana je primena ovog zakona, odnosno da se primenjuje na službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa propisima kojima se uređuju oblasti: hrane i hrane za životinje, zdravlja i dobrobiti životinja, zdravlja bilja, sredstava za zaštitu bilja, sporednih proizvoda životinjskog porekla, organskih proizvoda, genetički modifikovani organizmi, upotrebe i označavanje proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, a stavom 4. ovog zakona propisani su izuzeci od primene.

Članom 2. propisana su značenja izraza službene kontrole, koje obuhvataju na primer kontrole u objektima radi provere usaglašenosti, uzorkovanje i ispitivanje da bi se utvrdila usaglašenost pošiljke, praćenje prisustva kontaminanata, kao i drugih službenih aktivnosti, koje obuhvataju na primer administrativni aspekt izdavanja službenih sertifikata, informisanje javnosti o određenim rizicima (npr. epidemija bolesti), razmenu informacija sa carinom.

Članom 3. ovog zakona propisano je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu, koji su dati kroz 51 definiciju, a radi ujednačavanja terminologije u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje.

Glava II. SLUŽBENE KONTROLE I DRUGE SLUŽBENE

AKTIVNOSTI obuhvata sedam odeljaka: Nadležni organi, Službene kontrole, Ovlašćivanje određenih poslova od strane nadležnih organa, Uzorkovanje, analiza, testiranje i dijagnostike, Službene kontrole životinja i robe koje se unose u Republiku Srbiju, Finansiranje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, Službena sertifikacija (čl. 4 - 91).

Odeljak 1. Nadležni organi (čl. 4 - 8)

Nadležni organi, u zavisnosti od oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preko nadležnih poljoprivrednih, veterinarskih, fitosanitarnih i šumarskih inspektora i Ministarstvo zdravlja, preko nadležne sanitarne inspekcije, kao i nadležni carinski organ. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je određeno kao centralni organ. Nadležni organi u vršenju poslova u okviru svojih ovlašćenja koriste službenu oznaku (član 4).

Nadležni organi obezbeđuju organizaciju i sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, kao i efikasnu i efektivnu koordinaciju i saradnju radi sprovođenja službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti. Ministarstvo ovlašćuje službenog veterinara i službeno lice za zašitu zdravlja bilja ako ispunjavaju zahteve u skladu sa ovim zakonom i propisima u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje. Nadležni organi, kontrolna tela za organsku proizvodnju i ovlašćena tela donose i sprovode odgovarajuće programe obuke za lice koje sprovodi službene kontrole i druge službene aktivnosti i o tome vode evidenciju.

Nadležni organi sprovode interni audit ili angažuju za sprovođenje audita drugo pravno lice (eksterni audit). Interni audit se sprovodi na osnovu godišnjeg plana, a podzakonskim propisom će se propisati način sprovođenja internog audita.

Članom 7. propisano je pravo na žalbu, a članom 8. propisane su obaveze nadležnih organa u vezi sa poverljivošću i postojanju javnog interesa za objavljivanje podataka koji su zaštićeni kada se proceni da postoji mogući rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja ili za životnu sredinu, kao i na osnovu prirode, stepena i razmere takvog rizika.

Odeljak 2. Službene kontrole (čl. 9 - 27)

Obuhvataju dva pododeljka: opšti zahtevi i dodatni i posebni zahtevi za službene kontrole i druge službene aktivnosti u određenim oblastima.

Pododeljak a) Opšti zahtevi obuhvata odredbe o opštim zahtevima za službene kontrole, subjektima, procesima i aktivnostima na koje se primenjuju službene kontrole, transparentnosti službenih kontrola, dokumentovanim procedurama za sprovođenje kontrola, zapisnicima o službenim kontrolama, metodama i tehnikama službenih kontrola, kao i odredbe o obavezama subjekta (čl. 9 - 15).

Službene kontrole sprovode se redovno nad svim subjektima, na osnovu rizika i sa odgovarajućom učestalošću. Uzimaju se u obzir rizici u vezi sa životinjama i robom, objektima i mestom obavljanja aktivnosti subjekata, upotrebom proizvoda, procesa, materijala ili supstanci. Takođe, pri sprovođenju kontrola i određivanju odgovarajuće učestalosti uzimaju se u obzir i informacije koje ukazuju na verovatnoću da bi potrošači mogli biti dovedeni u zabludu; rezultate prethodnih službenih kontrola; pouzdanost i rezultate sopstvenih kontrola koje je sproveo subjekat ili treće lice na njegov zahtev; bilo koje informacije koje bi mogle da ukazuju na neusaglašenost; moguće namerno kršenje propisa u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje, učinjeno putem prevarnih radnji ili obmanjujućih praksi.

Službene kontrole sprovode se bez prethodne najave, osim u slučajevima gde je najava neophodna i opravdana za potrebe sprovođenja službene kontrole. Službene kontrole moraju da se sprovode na način da se administrativno opterećenje i ometanje poslovanja subjekta minimizira, ali da to ne utiče negativno na efektivnost tih kontrola.

Službene kontrole se sprovede nad svim subjektima u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade, distribucije i upotrebe životinja i robe, supstanci, materijala ili drugih predmeta, kao i subjekata u pogledu aktivnosti. Podaci o subjektima i objektima mogu se koristiti za potrebe ovog zakona iz evidencija, lista ili registara koji postoje za druge svrhe.

Omogućava se transparentnost službenih kontrola čime se povećava odgovornost nadležnih organa prema potrošačima i subjektima tako što se najmanje jednom godišnje stavljaju na raspolaganje javnosti relevantne informacije koje se odnose na organizaciju i sprovođenje službenih kontrola. Takođe, postoji mogućnost i da se stave na raspolaganje javnosti informacije o rangiranju pojedinačnih subjekata na osnovu rezultata jedne ili više službenih kontrola.

Službene kontrole i druge službene aktivnosti sprovode se u skladu sa dokumentovanim procedurama, koje se ažuriraju prema potrebi. Procedure sadrže uputstva za zaposle koji sprovode službene kontrole i ovim zakonom je propisana sadržina tih procedura.

Za svaku službenu kontrolu koja se sprovede sačinjava se zapisnik, koji može biti u papirnom ili u elektronskom obliku. Propisana je sadržina zapisnika. Subjektu nad kojim je izvršena službena kontrola dostavlja se jedan primerak zapisnika, osim u slučaju izdavanja službenog sertifikata ili službene potvrde.

Metode i tehnike službenih kontrola obuhvataju: proveru kontrola koje je uspostavio subjekat, kao i njihovih rezultata; inspekcijski pregled; kontrolu higijenskih uslova u objektu; procenu procedura dobre proizvođačke prakse, dobre higijenske prakse, dobre poljoprivredne prakse, kao i primenu HACCP; proveru dokumentacije, podataka o sledljivosti i drugih relevantnih podataka i evidencija; razgovore sa subjektom i njegovim zaposlenim; proveru merenja koja je izvršio subjekt, kao i drugih rezultata ispitivanja; uzimanje uzoraka, analize, tistiranja i dijagnostike; audit subjekata; bilo koju drugu aktivnost koja je potrebna da bi se utvrdila neusaglašenost.

Radi sprovođenja službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, subjekt je dužan da sarađuje sa nadležnim inspektorom i omogući pristup objektu, opremi, prevoznom sredstvu, prostorima i drugim mestima pod njegovom kontrolom, kao i njihovoj okolini; računarskom sistemu za upravljanje informacijama; životinjama i robi koja je pod njegovom kontrolom; dokumentima i bilo kojim drugim relevantnim podacima.

Pododeljak b) Dodatni i posebni zahtevi za službene kontrole i druge službene aktivnosti u određenim oblastima obuhvata odredbe o posebnim zahtevima o službenoj kontroli i merama, i to za: životinje, proizvode životinjskog porekla, rezidue supstanci u hrani i hrani za životinje, sporedne sproizvode životinjskog porekla, zahteve za dobrobit životinja, zdravlje bilja, sredstva za zaštitu bilja, Genetički medifikovane organizmi za proizvodnju hrane i hrane za životinje, organske proizvode, upotrebu i označavanje proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i novoutvrđene rizike u vezi sa hranom i hranom za životinje (čl. 16 - 27).

Dodatni zahtevi propisani ovim pododeljkom primenjuju se uz druge zahteve propisane ovim zaknom. Oni obuvataju posebne zahteve u vezi sa sprovođenjem službenih kontrola i ujednačenu minimalnu učestalost tih kontrola, specifične ili dodatne mere koje nadležni organi preduzimaju u vezi sa neusaglašenostima ili u vezi sa sumnjom na neusaglašenost, posebna postupanja nadležnih organa u odnosu na specifične rizike u vezi sa sprovođenjem službenih kontrola, kao i poseban način aktiviranja mehanizama administrativne pomoći.

Članom 17. propisane su posebne definicije za potrebe člana 18. ovog zakona, odnosno kod sprovođenja službenih kontrola proizvodnje proizvoda životinjskog porekla namenjenih za ishranu ljudi, i to značenje sledećih izraza: pod odgovornošću službenog veterinara, pod nadzorom službenog veterinara, pregled pre klanja (ante mortem pregled) i pregled posle klanja (post mortem pregled).

Primera radi, službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima u pogledu proizvodnje mesa obuhvataju ante mortem i post mortem pregled, kao i službene kontrole u objektima za klanje i rasecanje i objektima za obradu divljači. Za obavljanje određenih aktivnosti u toku službene kontrole Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede može da odredi službenog pomoćnika ako ima odgovarajuću obuku, a može, na osnovu analize rizika, da odobri zaposlenima u objektu za klanje da pomažu pri obavljanju određnih aktivnosti koje se odnose na službene kontrole. Zaposleni u objektu za klanje moraju da budu obučeni za obavljanje takvih poslova i ne mogu da učestvuju u proizvodnom procesu u objektu za klanje, kao i da te poslove obavljaju u prisustvu i prema uputstvima službenog veterinara ili službenog pomoćnika. Službeni veterinar je odgovoran za sprovedene službene kontrole koje se obavljaju pod njegovim nadzorom ili odgovornošću, kao i za obavljene aktivnosti službenog pomoćnika.

Odeljak 3. Ovlašćivanje određenih poslova od strane nadležnih organa obuhvata odredbe o uslovima za ovlašćivanje za obavljanje određenih poslova službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, kao i za obavljanje određenih stručnih poslova službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti fizičkim licima, obavezama ovlašćenih tela i fizičkih lica nadležnih organa koji ovlašćuju (čl. 28 - 33).

U skladu sa ovim zakonom postoji mogućnost davanja ovlašćenja za obavljanje određenih poslova službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti pravnim licima, odnosno fizičkim licima koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i propisima koji obuhvataju oblasti na koje se primenjuje ovaj zakon.

Opšti zahtevi za ovlašćivanje su da to lice poseduje stručnost, odnosno kompentetnost u obavljanju poslova za koje se ovlašćuje; ima odgovarajuću opremu i infrastrukturu i dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom; da je nepristrasno i nema sukob interesa i ne može, direktno ili indirektno, da utiče na nepristrasnost stručnog postupanja pri obavljanju poslova za koje se ovlašćuje; posluje i akreditovano je u skladu sa standardima relevantnim za poslove za koje se ovlašćuje, uključujući standard SRPS ISO/IEC 17020 “Ocenjivanje usaglašenosti - Zahtevi za rad različitih tipova tela koje obavljaju kontrolisanjeˮ, a kada se ovlašćuje za druge službene aktivnosti ne treba da se ispuni zahtev u pogledu akreditacije.

Lica koja ispunjavaju zahteve biraju se putem konkursa u skladu sa ovim zakonom.

Ovlašćenje mora biti u pisanom obliku i mora da sadrži opis poslova i zahteve pod kojima mogu da se obavljaju ti poslovi.

Ovlašćeno telo dužno je da redovno dostavlja izveštaje o rezultatima sprovedenih službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti; bez odlaganja obaveštava o neusaglašenostima ili kada postoji verovatnoća na neusaglašenosti, osim ako posebnim aktom zaključenim između nadležnog organa i ovlašćenog tela nije drugačije uređeno; omogući pristup svom poslovnom prostoru i objektima, sarađuje i pruža pomoć.

Nad ovlašćenim telom organizuje se audit, odnosno inspekcijski pregled, vodeći računa da se izbegne dupliranje posla u smislu akreditacije. Ako ovlašćeno telo ne ispunjava propisane zahteve, odnosno ne obavlja poslove u skladu sa datim ovlašćenjem, ovlašćenje se u potpunosti ili delimično oduzima. Ovlašćenje se može oduzeti i u drugim slučajevima utvrđenim u propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje.

Odredbe koje se odnose na uslove i način izbora za ovlašćivanje određenih stručnih poslova službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti fizičkim licima, kao i odredbe o obavezama ovlašćenih fizičkih lica počinju da se primenjuju danom ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju.

Odeljak 4. Uzorkovanje, analiza, testiranje i dijagnostike obuhvata odredbe koje se odnose na metode koje se koriste za uzorkovanje, analizu, testiranja i dijagnostiku; drugo stručno mišljenje; uzimanje uzoraka životinja i robe koja se prodaje putem daljinske trgovine; odredbe o službenim laboratorijama (čl. 34 - 42).

Ovim zakonom propisan je kaskadni izbor metoda koje se koriste za uzorkovanje, analizu, testiranja i dijagnostiku:

11)       PRVA kaskada:

- metode koje su u skladu sa relevantnim pravilima Evropske unije;

12)       DRUGA kaskada:

- metode u skladu sa međunarodno priznatim pravilima ili protokolima, uključujući one koje je prihvatio Evropski komitet za standardizaciju (CEN), ili metode koje su razvile i preporučile referentne laboratorije Evropske unije koje su verifikovane, odnosno validirale u skladu sa međunarodno priznatim naučnim protokolima;

13)       TREĆA kaskada:

-           metode koje su u skladu sa relevantnim propisima utvrđenim na nacionalnom nivou;

14)       ČETVRTA kaskada:

-           relevantne metode koje su razvile ili preporučile nacionalne referentne laboratorije verifikovane, odnosno validirale u skladu sa međunarodno prznatim naučnim protokolima; ili

-           druge metode verifikovane, odnosno validirane unutarlaboratorijskim metodama, u skladu sa postojećim međunarodno priznatim naučnim protokolima.

Subjekt čije su životinje ili roba predmet uzimanja uzoraka, laboratorijske analize, testiranja i dijagnostike tokom sprovođenja službene kontrole imaju pravo na drugo stručno mišljenje o svom trošku. Pravo na drugo stručno mišljenje obuhvata pravo subjekta da zatraži da drugi stručnjak pregleda dokumentaciju u vezi sa početnim uzorkovanjem, analizom, testiranjem ili dijagnostikom, kao i da zatraži drugu analizu, testiranje ili dijagnostiku materijala uzetih prvim uzorkovanjem, osim ako je sprovođenje takve druge analize, testiranja ili dijagnostike tehnički nemoguće ili irelevantno (npr. prevalencija opasnosti kod životinje ili robe je posebno niska ili je njena distribucija posebno retka ili neujednačena za procenu prisutnosti karantinskih štetnih organizama). Pravo na drugo stručno mišljenje ne odlaže preduzimanje hitnih mera.

Radi sprovođenja službenih kontrola životinja i robe koja se prodaje putem daljinske trgovine, nadležni organi mogu uzimati uzorkea putem anonimnih narudžbi koji se mogu analizirati, testirati ili podvrgnuti provri usaglašenosti. Troškove naručivanja i analize, testiranja ili dijagnostike uzorka životinja i robe koja se prodaje putem daljinske trgovine snose nadležni organi.

Laboratorijske analize, testiranja i dijagnostiku uzoraka uzetih tokom sprovođenja službene kontrole i drugih službenih aktivnosti obavlja Direkcija za nacionalne referentne laboratorije i laboratorije izabrane putem konkursa. Ministarstvo zdravlja koristi laboratorije koje se nalaze u sastavu instituta i zavoda za zaštitu zdravlja, kao i laboratorije izabrane putem konkursa. Laboratorije moraju biti akreditovane u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi kompetentnost laboratorija za za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje”.

Članom 38. propisane su obaveze službenih laboratorija, a audit službenih laboratorija koji sprovode nadležni organi redovno i kada je audit neophodan propisan je članom 39.

Propisana su i odstupanja od zahteva obavezne akreditacije, trajna i privremena odstupanja, npr. trihinela u mesu, kao trajno ili npr. vanredne situacije ili nova metoda zahtevana zakonodavstvom EU, kao privremeno odstupanje (čl. 40 - 42).

Odeljak 5. Službene kontrole životinja i robe koje se unose u Republiku Srbiju (čl. 43 - 77) obuhvata šest pododeljaka, i to: Životinje i roba osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima (čl. 44 - 46); Službene kontrole životinja i robe na graničnim kontrolnim mestima (čl. 47 - 64); Mere u slučaju sumnje na neusaglašenost i u slučaju neusaglašenosti životinja i robe koja se unosi u Republiku Srbiju (čl. 65 - 72); Odobrenje kontrola pre izvoza (čl. 73. i 74); Saradnja između organa u vezi sa pošiljkama iz drugih država (čl. 75. i 76); Posebne službene kontrole i mere (član 77).

Sistem kontrole uvoza je zasnovan na riziku i ciljan je, stoga je manje opterećujući i za nadležne organe i za subjekte.

Sve pošiljke na granici moraju da prođu proveru dokumenata, a provera identiteta i fizičke provere se sprovode sa učestalošću koja zavisi od rizika povezanog sa određenim životinjama ili robom, pri čemu je utvrđena i lista životinja i robe koja podleže sistematskim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima. Neke vrste životinje i roba su izuzeti od službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima (npr. životinje koje se koriste u naučne svrhe, kućni ljubimci, lične stvari putnika).

Po pravilu, pošiljke kontroliše nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu prispeća. Međutim, službene kontrole pošiljaka životinja i robe se mogu, u skladu sa čl. 44 - 46, sprovoditi i na mestima koja nisu granična kontrolna mesta (npr. službena kontrola pošiljke u mestu odredišta ili u skladištima, objektima i prostorijama subjekta odgovornog za pošiljku). Pošiljke životinja i robe moraju da prate sertifikati. Subjekat odgovoran za pošiljku najavljuje prispeće pošiljke i popunjava Zajednički zdravstvni ulazni dokument. U slučaju fitosanitarne inspekcije, popunjavanje Zajedničkog zdravstvnog ulaznog dokumenta počinje da se primenjuje od dana ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju.

U slučaju neusaglašenih pošiljaka naređuje se službeno zadržavanje i nalaže se uništavanje pošiljke ili vraćanje pošiljke pošiljaocu ili podvrgavanje pošiljke posebnoj obradi.

Ministar određuje granična kontrolna mesta i propisuje minimalne zahteve koja moraju da ispunjavaju. Izuzetno, ministar može privremeno otvoriti granična kontrolna mesta koja mogu odstupati od jednog ili više minimalnih zahteva za granična kontrolna mesta, kako bi se obezbedilo efektivno i efikasno sprovođenje službenih kontrola u slučajevima koja se odnose na specifična geografska ograničenja i kako bi se uzele u obzir potrebe Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede za sprovođenje službenih kontrola. U slučaju uvoza neobrađenih drvenih trupaca opravdano je odstupiti od minimalnih zahteva u pogledu graničnih kontrolnih mesta, s obzirom na to da se obično uvoze u velikim količinama preko specijalizovanih luka ili kontrolnih tačaka, i to neredovno, zbog čega je teško imati potpuno opremljena granična kontrolna mesta sa stalnim radom zaposlenih.

 

Uređeno je odobravanje službene kontrole pre izvoza koje se sprovode u drugim zemljama, kako bi se utvrdila istovetnost zahteva za službene kontrole koje sprovode druge države, a koje imaju nameru da životinje i robu izvoze u Republiku Srbiju, sa zahtevima utvrđenim u Republici Srbiji i racionalizovala učestalost službenih kontrola pošiljki na graničnom kontrolnom mestu.

Nadležni organi, carinski organ i drugi organi Republike Srbije u čijoj su nadležnosti životinje i roba koja se unosi u Republiku Srbiju blisko sarađuju kako bi se izbegle nedoslednosti i nepotrebno ponavljanje u sprovođenju službenih kontrola, omogućila pravovremena identifikacija pošiljaka koje podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima i drugim mestima kontrole, te obezbedilo efikasno sprovođenje službene kontrole.

Posebne službene kontrole i mere u slučajevima neusaglašenosti zavise od specifičnosti kategorija životinja i robe. Zahtevi za posebne službene kontrole i mere odnose se, između ostalog, na drvni materijal koji se koristi za pakovanje robe ili kao pomoćno sredstvo u prevozu pošiljaka; određene životinje i robu poreklom iz Republike Srbije na povratku u nju nakon što im je zabranjen ulazak u drugu zemlju; određenu robu koja je namenjena snabdevanju brodova, odnosno potrošnji od strane posade i putnika, kao i u vezi sa praćenjem prevoza i prispeća pošiljaka proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala, sporednih proizvoda životinjskog porekla, sena i slame, kao i mešovite hrane.

Odeljak 6. Finansiranje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti (čl. 78 - 85) obuhvata odredbe koje se odnose na obavezu plaćanje taksi za sprovedene službene kontrole i druge službene aktivnosti, kao i odredbe o obračunu taksi i njihovoj transparentnosti kako bi subjekti razumeli metodu i podatke korišćene za utvrđivanje taksi.

Republika Srbija treba da obezbedi stalnu dostupnost adekvatnih finansijskih sredstava za odgovarajuće zaposlene i opremu nadležnih organa koja sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti s ciljem delotvornog nadzora tržišta u celom poljoprivredno-prehrambenom lancu.

Odeljak 7. Službena sertifikacija obuhvata odredbe od člana 86 - 91. kojima je propisano da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Ministarstvo zdravlja izdaje službeni sertifikat ili službenu potvrdu, kao i zahtevi za njihovo potpisivanje i izdavanje.

Glava III. REFERENTNE LABORATORIJE obuhvata odredbe o određivanju nacionalne referntne laboratorije, odgovornosti i poslovima nacionalne referentne laboratorije, kao i njen izbor (čl. 92 - 94).

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije je referentna laboratorija za oblasti hrane i hrane za životinje, kao i zdravlja bilja za metode za koje je akreditovana, a za metode za koje nije akreditovana referentne laboratorije se biraju putem konkursa. Referentne laboratorije određuju se za oblasti hrane i hrane za životinje, zdravlja bilja i zdravlja životinja.

Glava  IV.        ADMINISTRATIVNA  POMOĆ          I           SARADNjA

obuhvata odredbe o opštim zahtevima o administrativnoj pomoći i telima za vezu (čl. 95. i 96).

 

Administrativna pomoć obuhvata saradnju nadležnih organa Republike Srbije i nadležnih organa država članica Evropske unije, radi obezbeđivanja pravilne primene propisa u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje, u slučajevima koji su relevantni u više od jedne države članice.

Kako bi se olakšala administrativna pomoć i saradnja, potrebno je da se odredi jedno ili više tela za vezu koja će pomagati i koordinirati komunikaciju između nadležnih organa u različitim državama.

Glava V. PLANIRANjE I IZVEŠTAVANjE obuhvata odredbe o višegodišnjem planu službenih kontrola, njegovom ažuriranju i godišnjem izveštavanju o sprovođenju tog plana, kao i kriznim planovima za hranu i hranu za životinje (čl. 97 - 101).

Višegodišnji nacionalni plan kontrola donosi Vlada na period od pet godina. Njime se planiraju službene kontrole u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje u pogledu proiriteta, strukture, organizacije i finansiranja, a na osnovu rizika. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je određeno kao centralni organ, radi koordinacije pripreme višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola, a, prema potrebi, treba da prikuplja informacije u vezi sa njegovom primenom, preispitivanjem i ažuriranjem.

Na osnovu višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola donose se godišnji planovi službenih kontrola u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje. Prema potrebi, donose se kontrolni programi radi sprovođenja ciljane procene stanja primene propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje, kao i organizovanja prikupljanja podataka i informacija.

Sredstva za sprovođenje višegodišnjeg i godišnjih planova službenih kontrola, kao i kontrolnih programa obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Krizne planove u oblasti hrane i hrane za životinje donose se radi primena opšteg plana upravljanja kriznim situacijama utvrđenog zakonom kojim se uređuje hrana. Kriznim planovima se utvrđuju mere koje se moraju sprovesti bez odlaganja kada se utvrdi da hrana ili hrana za životinje predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi ili životinja, bilo direktno ili preko životne sredine kao i nadležni organi, njihova ovlašćenja i odgovornosti i kanali i procedure za razmenu informacija

Glava VI. ZAHTEVI ZA UNOS ŽIVOTINjA I ROBE obuhvata

tri odeljka, i to: Zahtevi za unošenje; Obuka zaposlenih u nadležnim i drugim organima; Sistem upravljanja informacijama (čl. 102 - 111).

Odeljak 1. Zahtevi za unošenje obuhvata odredbe o informacijama o sistemima kontrole drugih država; utvrđivanju dodatnih uslova za unos životinja i robe u Republiku Srbiju; uključivanju u Listu država, regiona i objekata iz kojih je dozvoljen unos određenih životinja i robe u Republiku Srbiju; posebne mere za unos određenih životinja i robe u Republiku Srbiju i odredbe o istovetnosti (čl. 102 - 106).

Životinje i roba iz drugih država treba da ispunjava jednake zahteve koji se primenjuju na životinje i robu iz Republike Srbije, ili zahteve priznate istovetnim tim zahtevima u odnosu na ciljeve utvrđene u propisima iz oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

Dopunski uslovi mogu se odnositi na životinje i robu iz država, regiona i objekata iz kojih je dozvoljen unos u Republiku Srbiju, kao i na sertifikate i druga dokumenta koja treba da prate pošiljku određenih životinja i robe i bilo koji drugi zahtev neophodan da se obezbedi da određene životinje i roba pružaju nivo zaštite zdravlja, a u vezi sa genetički modifikovanim organizmima, i zaštite životne sredine u skladu sa istovetnošću.

Članom 104. propisano je uključivanje u Listu država, regiona i objekata iz kojih je dozvoljen unos određenih životinja i robe u Republiku Srbiju, a članom 106. odredbe o istovetnosti koje se priznaju bilateralnim sporazumima.

U posebnim slučajevima, kada postoje dokazi da određene životinje ili roba poreklom iz druge države, njenog regiona ili grupe drugih država predstavljaju rizik za zdravlje ljudi, životinja ili bilja ili, u vezi s genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, rizik i za životnu sredinu, ili dokazi da možda postoji raširena ozbiljna neusklađenost sa propisima na koje se ovaj zakon primenjuje nadležni organi mogu doneti mere za obuzdavanje takvih rizika.

Odeljak 2. Obuka zaposlenih u nadležnim i drugim organima obuhvata član 107.

Sprovođenje efektivnih i efikasnih službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, a samim tim i obezbeđivanja zdravlja ljudi, životinja i bilja, te zaštite životne sredine zavise od zaposlenih koji poseduju odgovarajuće znanje o svim pitanjima relevantnima za pravilnu primenu propisa u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje.

Nadležni organi mogu bilateralnim sporazumom organizovati razmenu zaposlenih u nadležnim organima koji obavljaju službene kontrole ili druge službene aktivnosti između dve ili više država.

Odeljak 3. Sistem upravljanja informacijama obuhvata odredbe o nacionalnom informacionom sistemu, upotrebi sistema upravljanja informacijama za službene kontrole u Evropskoj uniji (IMSOC) i odredbe o zaštiti i bezbednosti podataka (čl. 108 - 111).

Nadležni organi dužni su da obezbede neophodnu opremu, tehnologiju i pristup računarskom i integrisanom informacionom sistemu upravljanja informacijama za službene kontrole (Information Management System For Official Controls) Evropske unije (IMSOC), radi sprovođenjsa službeniih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Glava VII. NADZOR obuhvata opšte odredbe nadležnih organa u vezi sa sprovođenjem mera, odredbe o pravima i dužnostima nadležnog inspektora, merama koje nalaže nadležni inspektor u slučaju neusaglašenosti, prijavljivanju povrede propisa i zaštiti podataka (čl. 112 - 117).

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivredepreko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora, poljoprivrednih inspektora i šumarskih inspektora, a Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora.

Na neregistrovane subjekte i postupanje prema neregistrovanim subjektima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Glava VIII. KAZNENE ODREDBE obuhvata odredbe o prekršaju pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica (čl. 118 - 121).

Glava IX. USKLAĐIVANjE SA PRAVNIM TEKOVINAMA

EVROPSKE UNIJE obuhvata odredbu o usklađenosti ovog propisa sa propisima Evropske unije u oblasti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti (član 122).

Glava XV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE obuhvata čl. 123 - 129, kojima su propisani rokovi za usklađivanje pravnih lica i preduzetnika, kao i fizičkih lica, odnosno referentnih i službenih laboratorija sa odredbama ovog zakona, rok za donošenje podzakonskih propisa, usklađivanje sa tehničkim napretkom i naučnim dostignućima, odnos ovog zakona sa drugim propisima koji su u vezi sa odobravanjem objekata, prestanak važenja i stupanje na snagu ovog zakona.

SPISAK PODZAKONSKIH PROPISA KOJIMA SE NACRT ZAKONA IZVRŠAVA

U skladu sa Nacrtom zakona o službenim kontrolama neophodno je doneti sledeće podzakonske akte:

1)         Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar), odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar zdravlja) propisuje oblik, dimenzije, izgled i način upotrebe službene oznake u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje (član 4. stav 17);

2)         ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje programe obuke za zaposlene u nadležnim organima za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, organizaciju i način sprovođenja obuka, kao i obrazac evidencije o sprovedenim obukama za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti (član 5. stav 8);

3)         ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način sprovođenja internog audita (član 6. stav 6);

4)         ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje vrste subjekata koji se ne upisuju u evidencije, liste ili registre subjekata, ako bi njihovo uključivanje u takve evidencije, liste ili registre predstavljalo nesrazmerno administrativno opterećenje za njih u poređenju sa rizikom povezanim sa njihovim aktivnostima (član 10. stav 3);

5)         ministar propisuje zahteve za klasifikaciju proizvodnih područja i područja za prečišćavanje živih školjkaša (član 18. stav 8).

6)         ministar bliže propisuje:

1)         kriterijume i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tačka 1) ovog člana, kada se ante mortem pregled u određenim klanicama može sprovoditi pod nadzorom ili pod odgovornošću službenog veterinara, uz uslov da ta odstupanja ne utiču na postizanje ciljeva propisanih ovim zakonom;

2)         kriterijume i uslove za utvrđivanje, u pogledu živine i lagomorfa, kada su ispunjene dovoljne garancije da se službene kontrole sprovode pod odgovornošću službenog veterinara, u vezi sa ante mortem pregledom iz stava 2. tačka 2) ovog člana;

3)         kriterijume i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tačka 1) ovog člana, kada se ante mortem pregled može sprovesti izvan klanice, u slučaju hitnog klanja;

4)         kriterijume i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana, kada se ante mortem pregled može sprovesti na gazdinstvu porekla;

5)         kriterijume i uslove za utvrđivanje kada su ispunjene dovoljne garancije da se službene kontrole sprovode pod odgovornošću službenog veterinara, u vezi sa post mortem pregledom i aktivnostima audita iz stava 2. tač. 3) i 4) ovog člana;

6)         kriterijume i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tačka 3) ovog člana, kada, u slučaju hitnog klanja, post mortem pregled treba da sprovede službeni veterinar;

7)         kriterijume i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 6. ovog člana, kada se objekti za proizvodnju i ponovno polaganje živih školjkaša neće klasifikovati;

8)         posebna odstupanja u odnosu na vrste Rangifer tarandus tarandus, Lagopus lagopus i Lagopus mutus, radi omogućavanja nastavka dugogodišnjih lokalnih i tradicionalnih običaja i praksi, pod uslovom da ta odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona ;

9)         kriterijume i uslove za utvrđivanje, odstupajući od stava 2. tačka 4) ovog člana, kada službene kontrole u objektima za rasecanje mogu da sprovode zaposleni koje je Ministarstvo odredilo za te svrhe i koji su prošli odgovarajuću obuku;

10)       posebne minimalne zahteve, kriterijume i uslove za zaposlene u Ministarstvu i za službenog veterinara i službenog pomoćnika, radi obezbeđenja adekvatnog obavljanja njihovih poslova propisanih ovim članom, uključujući i posebne minimalne zahteve za obuku, kao i način i organizaciju sprovođenja te obuke;

11)       odgovarajuće minimalne zahteve za obuke zaposlenih u objektima za klanje koji pomažu pri obavljanju poslova koji se odnose na službene kontrole i druge službene aktivnosti u skladu sa stavom 4. ovog člana (član 18. stav 9);

7)         ministar bliže propisuje:

1)         posebne zahteve za sprovođenje službenih kontrola i ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola, imajući u vidu specifične opasnosti i rizike u vezi sa svakim proizvodom životinjskog porekla i različitim procesom kojim je taj proizvod podvrgnut, gde je potreban minimalni nivo službenih kontrola kojima se odgovara na prepoznate jedinstvene opasnosti i rizike koji mogu da potiču od proizvoda životinjskog porekla;

2)         uslove za klasifikaciju i nadzor nad klasifikovanim objektima za proizvodnju i ponovno polaganje živih školjkaša;

3)         slučajeve u kojima ministarstvo, u pogledu specifičnih neusaglašenosti, treba da preduzme jednu ili veći broj mera propisanih u članu 112. st. 2. i 3. i članu 115. stav 3. ovog zakona;

4)         praktično uređenje ante mortem i post mortem pregleda propisanih stavom 2. tač. 1 - 3. ovog člana, uključujući i ujednačene zahteve neophodne za obezbeđivanje dovoljnih garancija u slučajevima kada se službene kontrole sprovode pod odgovornošću službenog veterinara;

5)         tehničke zahteve za oznaku zdravstvene ispravnosti i praktična uređenja za njenu primenu;

6)         posebne zahteve za sprovođenje službenih kontrola i ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola sirovog mleka, mlečnih proizvoda i proizvoda ribarstva, gde postoji minimalni nivo službenih kontrola koji je neophodan da se odgovori na prepoznate jedinstvene opasnosti i rizike koje bi oni mogli da predstavljaju (član 18. stav 10);

8)         ministar propisuje bliže zahteve koji se odnose na:

1)         sprovođenje službenih kontrola iz stava 1. ovog člana i za postupanje nadležnih organa posle tih kontrola u odnosu na specifične zahteve u vezi sa sprovođenjem službenih kontrola, uključujući, kada je to odgovoarajuće, broj uzoraka i fazu proizvodnje, prerade i distribucije u kojoj se uzorci uzimaju, u skladu sa metodama uzorkovanja i laboratorijskih analiza iz člana 34. stav 10. tač. 1) i 2) ovog zakona, uzimajući u obzir specifične opasnosti i rizike povezane sa supstancama iz stava 1. ovog člana;

2)         slučajeve kada nadležni organi, u vezi sa neusaglašenostima ili u vezi sa sumnjom na neusaglašenost, posle sprovođenja službenih kontrola iz stava 1. ovog člana preduzimaju jednu ili više mera iz 112. i 115. ovog zakona;

3)         slučajeve kada nadležni organi u vezi sa neusaglašenostima ili u vezi sa sumnjom na neusaglašenost u pogledu životinja i robe iz drugih država preduzimaju jednu ili više mera iz čl. 65 - 72. ovog zakona (član 19. stav 2);

9)         ministar bliže propisuje zahteve za ujednačeno praktično uređenje za sprovođenje službenih kontrola iz stava 1. ovog člana i za mere koje preduzimaju nadležni organi posle tih službenih kontrola, a koji se odnose na:

1)         ujednačene minimalne učestalosti službenih kontrola, uzimajući u obzir opasnosti i rizike povezane sa supstancama iz stava 1. ovog člana;

2)         poseban način i poseban dodatni sadržaj, uz one propisane u članu 98. ovog zakona, za pripremu relevantnih delova višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola (VNPK) iz člana 97. stav 1. ovog zakona;

3)         poseban način za aktiviranje mehanizma administrativne pomoći iz čl. 95. i 96. ovog zakona (član 19. stav 3);

10)       ministar propisuje zahteve za službene kontrole i mere koje Ministarstvo preduzima posle sprovođenja službene kontrole, a koji se odnose na:

1)         sprovođenje službenih kontrola životinja, proizvoda životinjskog porekla i reproduktivnog materijala kako bi se odgovorilo na prepoznate opasnosti i rizike za zdravlje ljudi i životinja kroz službene kontrole koje se sprovode sa ciljem provere usaglašenosti sa merama za prevenciju i nadzor bolesti utvrđenima u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 4) ovog zakona;

2)         sprovođenje službenih kontrola sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda kako bi se reagovalo na posebne opasnosti i rizike za zdravlje ljudi i životinja kroz službene kontrole koje se sprovode sa ciljem provere usaglašenost sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 5) ovog zakona;

3)         slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa neusaglašenostima ili u vezi sa sumnjom na neusaglašenost, posle sprovođenja službenih kontrola iz stava 1. ovog člana preduzimaju jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona (član 20. stav 2);

11)       ministar bliže propisuje zahteve za ujednačeno praktično uređenje za sprovođenje službenih kontrola iz stava 1. ovog člana koji se odnose na:

1)         ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola životinja, proizvoda životinjskog porekla i reproduktivnog materijala kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na prepoznate jedinstvene opasnosti i rizike po zdravlje ljudi i životinja kroz službene kontrole koje se sprovode sa ciljem provere usaglašenosti sa merama za prevenciju i nadzor bolesti utvrđenim u skladu sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 4) ovog zakona; i

2)         ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda, kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na posebne opasnosti i rizike po zdravlje ljudi i životinja kroz službene kontrole koje se sprovode sa ciljem provere usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tačka 5) ovog zakona (član 20. stav 3);

12)       ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 6) ovog zakona, uzimajući u obzir rizik za dobrobit životinja u vezi sa poljoprivrednim aktivnostima i prevozom, klanjem i ubijanjem životinja koji se odnose na:

(1)        posebne zahteve za sprovođenje takvih službenih kontrola kako bi se odgovorilo na rizik povezan sa različitim životinjskim vrstama i prevoznim sredstvima, i u odnosu na potrebe za sprečavanje neusaglašenih praksi i ograničavanje patnje životinja;

(2)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona;

(3)        proveru zahteva za dobrobit životinja na graničnim kontrolnim mestima i mestima izlaska i minimalnih zahteva koji se primjenjuju na mesta izlaska,

(4)        posebne kriterijume i uslove za aktiviranje mehanizma administrativne pomoći iz čl. 95. i 96. ovog zakona,

(5)        slučajeve i uslove kada službene kontrole za proveru usaglašenosti sa zahtevima za dobrobit životinja mogu uključivati upotrebu posebnih pokazatelja dobrobiti životinja zasnovanim na merljivim kriterijumima uspešnosti, i o osmišljavanju takvih pokazatelja a na osnovu naučnih i tehničkih dokaza;

2)         ujednačen način sprovođenja službene kontrole za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 6) ovog zakona kojima se utvrđuju zahtevi za dobrobit životinja i za mere koje Ministarstvo preduzima nakon tih službenih kontrola, a koja se odnose na:

(1)        ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola, kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na rizik koji je povezan sa različitim vrstama životinja i prevoznim sredstvima, i u vezi sa potrebom za sprečavanje neusaglašenih praksi i ograničavanje patnje životinja; i

(2)        način čuvanja zapisnika o sprovedenim službenim kontrolama i rokovima čuvanja (član 21. stav 7);

13)       ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona koja se primenjuju na tu robu i za mere koje preduzima ministarstvo nakon sprovođenja tih službenih kontrola, a koje se odnose na:

(1)        posebne zahteve za sprovođenje tih službenih kontrola u odnosu na unos u Republiku Srbiju i premeštanje unutar Republike Srbije određenog bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta koji podležu propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona, kako bi se odgovorilo na prepoznate opasnosti i rizike za zdravlje bilja u odnosu na određeno bilje, biljne proizvode i druge predmete određenog porekla ili izvora; i

(2)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona ovog zakona;

2)         ujednačen način sprovođenja službenih kontrola na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima radi provere usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 7) ovog zakona koja se primenjuju na tu robu i za mere koje se preduzimaju nakon tih službenih kontrola, a koja se odnose na:

(1)        ujednačene minimalne učestalosti tih službenih kontrola, kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na prepoznate ujednačene opasnosti i rizike za zdravlje bilja u odnosu na određeno bilje, biljne proizvode i druge predmete određenog porekla ili izvora;

(2)        ujednačene učestalosti službenih kontrola koje se sprovode nad subjektima koji su ovlašćeni za izdavanje biljnih pasoša u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja, uzimajući u obzir činjenicu da li su ti subjekti sproveli plan upravljanja rizikom od štetnih organizama za bilje, biljne proizvode i druge predmete koje proizvode;

(3)        ujednačene učestalosti službenih kontrola koje se sprovode nad subjektima koji su ovlašćeni za primenu oznake na drvenom materijalu za pakovanje, drvetu i drugim predmetima ili za izdavanje službene potvrde za bilje, biljne proizvode ili druge predmete koji nisu drveni materijal za pakovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja (član 22. stav 3);

14)       ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola iz stava 1 ovog člana i za mere koje preduzima ministarstvo nakon takvih službenih kontrola, uzimajući u obzir potrebu za obezbeđivanjem minimalnog nivoa službenih kontrola kako bi se sprečile prakse kojima se krše propisi u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 2) ovog zakona i koja se odnose na:

(1)        posebne zahteve za sprovođenje službenih kontrola kako bi se odgovorilo na identifikovane ujednačene opasnosti i rizike u vezi sa:

-           prisutnošću u poljoprivredno-prehrambenom lancu genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje i genetički modifikovane hrane i hrane za životinje koja nije odobrena u skladu sa zahtevima utvrđenim zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

-           uzgojem genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje i pravilnom primenom plana monitoringa zasnovanog na proceni rizika za životnu sredinu kod namernog uvođenja genetički modifikovanih organizama u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

(2)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona;

2)         ujednačen način sprovođenja službenih kontrola iz stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir potrebu za obezbeđivanjem minimalnog nivoa službenih kontrola kako bi se sprečile prakse kojima se krše pravila u pogledu ujednačene minimalne učestalosti takvih službenih kontrola kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na identifikovane ujednačene opasnosti i rizike u vezi sa:

(1)        prisutvom u poljoprivredno-prehrambenom lancu genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje i genetički modifikovane hrane i hrane za životinje koja nije odobrena u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

(2)        uzgojem genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje i pravilnom primenom plana monitoringa koji se odnosi na namerno uvođenje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu, monitoringa neželjenih efekata genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje nakon stavljanja na tržište, kao i informacijama koje podnosioci zahteva moraju da dostave prilikom odobravanja genetički modifikovanih organizama za proizvodnju hrane i hrane za životinje, uključujući moguće uticaje na zdravlje (član 23. stav 3)

15)       ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola iz stava 1 ovog člana, koji se odnose na:

(1)        posebne zahteve za sprovođenje tih službenih kontrola kako bi se odgovorilo na identifikovane ujednačene opasnosti i rizike koje bi mogla predstavljati sredstva za zaštitu bilja u vezi sa proizvodnjom, stavljanjem na tržište, unosom u Republiku Srbiju, označavanjem, pakovanjem, prevozom, skladištenjem i upotrebom sredstava za zaštitu bilja sa ciljem da se osigura njihova bezbedna i održiva upotreba i borba protiv nelegalne trgovine; i

(2)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona.

2)         ujednačen način sprovođenja službenih kontrola sredstava za zaštitu bilja, koji se odnosi na:

(1)        ujednačenu minimalnu učestalost tih službenih kontrola kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na identifikovane ujednačene opasnosti i rizike koje bi mogla predstavljati sredstva za zaštitu bilja u vezi sa proizvodnjom, stavljanjem na tržište, unosom u Republiku Srbiju, označavanjem, pakovanjem, prevozom, skladištenjem i upotrebom sredstava za zaštitu bilja sa ciljem da se osigura njihova bezbedna i održiva upotreba i borba protiv nelegalne trgovine;

(2)        prikupljanje informacija, monitoring i izveštavanje u vezi sa sumnjom na trovanja sredstvima za zaštitu bilja;

(3)        prikupljanje informacija, monitoring neregistrovanih sredstava za zaštitu bilja i izveštavanje o njima, uključujući nelegalnu trgovinu sredstvima za zaštitu bilja (član 24. stav 3);

16)       ministar donosi program monitoringa neregistrovanih sredstava za zaštitu bilja (član 24. stav 6);

17)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve o ujednačenom načinu sprovođenja službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 9) ovog zakona, koji se odnose na:

1)         posebne zahteve i dodatnu sadržinu, pored sadržine utvrđene ovim zakonom, radi pripreme relevantnih delova višegodišnjeg plana službenih kontrola i izveštaja o sprovođenju višegodišnjeg plana službenih kontrola;

2)         način aktiviranja mehanizma administrativne pomoći iz čl. 95. i 96. ovog zakona.

3)         metode koje se primenjuju za uzorkovanje i za laboratorijske analize i testiranja, osim zahteva koji se odnose na utvrđivanje graničnih vrednosti (član 25. stav 2);

18)       ministar propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 10) ovog zakona, koji se odnose na:

(1)        zahteve, metode i tehnike iz čl. 12. i 14. ovog zakona za službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa specifikacijama proizvoda i zahtevima u pogledu označavanja;

(2)        posebne metode i tehnike iz člana 14. ovog zakona za sprovođenje službenih kontrola čiji je cilj obezbeđivanje sledivosti roba i životinja obuhvaćenih područjem primene propisa u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 10) ovog zakona u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije i obezbeđivanje garancija o usaglašenosti sa tim propisima;

(3)        slučajeve kada Ministarstvo, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, mora da preduzme jednu ili više mera iz člana 115. st. 1 -

3. ovog zakona;

2)         ujednačen način sprovođenja službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa propisima u oblasti iz člana 1. stav 2. tačka 10) ovog zakona, koji se odnose na:

(1)        poseban način aktiviranja mehanizma administrativne pomoći iz čl. 95. i 96. ovog zakona, uključujući razmenu informacija o slučajevima nepoštovanja propisa ili verovatnoći nepoštovanja propisa između Ministarstva i ovlašćenih tela;

(2)        posebne obaveze ovlašćenih tela u vezi sa izveštavanjem (član 26. stav 2);

19)       ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje zahteve za:

1)         sprovođenje službenih kontrola nad određenim kategorijama hrane ili hrane za životinje za proveru usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tač. 1) - 5) ovog zakona i za mere koje preduzimaju nadležni organi nakon tih službenih kontrola koji se odnose na novoutvrđene rizike koji putem hrane ili hrane za životinje mogu uticati na zdravlje ljudi ili životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, i na životnu sredinu, ili bilo koji takvi rizici koji proizlaze iz novih obrazaca proizvodnje ili potrošnje hrane ili hrane za životinje, a koji se ne mogu efikasno rešiti bez takvih zajedničkih zahteva kojima se utvrđuju:

(1)        ujednačeni posebni zahtevi u vezi sa sprovođenjem službenih kontrola kako bi se odgovorilo na posebne opasnosti i rizike u vezi sa svakom kategorijom hrane i hrane za životinje i različite postupke rukovanja; i

(2)        slučajevi kada nadležni organi, u vezi sa posebnim neusaglašenostima, moraju da preduzmu jednu ili više mera iz člana 112. st. 2. i 3. i člana 115. stav 3. ovog zakona;

2)         ujednačen način sprovođenja službene kontrole nad određenim kategorijama hrane ili hrane za životinje za proveru usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. tač. 1) - 5) ovog zakona kako bi se odgovorilo na novoidentifikovane rizike koji putem hrane ili hrane za životinje mogu uticati na zdravlje ljudi ili životinja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, i za životinu sredinu, ili bilo koji drugi rizici koji proizlaze iz novog načina proizvodnje ili potrošnje hrane ili hrane za životinje, i koji se ne mogu efikasno rešiti bez takvih zajedničkih zahteva o ujednačenoj minimalnoj učestalosti tih službenih kontrola, kada je minimalni nivo službenih kontrola potreban kako bi se odgovorilo na posebne opasnosti i rizike u vezi sa svakom kategorijom hrane i hrane za životinje i različite postupke rukovanja (član 27. stav 2);

20)       ministar, odnosno ministar nadležan zdravlja naređuje hitne mere koje se odmah primenjuju u slučaju kada postoje opravdani, krajnje hitni razlozi povezani sa slučajevima ozbiljnih rizika za zdravlje ljudi ili životinja ili za životnu sredinu (član 27. stav 3);

21)       ministar, u zavisnosti od oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje, propisuje:

1)         metode koje se koriste za uzorkovanje, laboratorijske analize, testiranja i dijagnostiku;

2)         kriterijume izvodljivosti, parametre za analize, testiranja ili dijagnostiku, mernu nesigurnost i način validacije, odnosno verifikacije tih metoda;

3)         tumačenje rezultata laboratorijskih analiza, testiranja i dijagnostike (član 34. stav 10);

22)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način ostvarivanja prava na drugo stručno mišljenje, zahteve za drugog priznatog stručnjaka koji ima odgovarajuće kvalifikacije, način čuvanja i rukovanja dodatne količine uzoraka uzetih za potrebe druge analize, testiranja ili dijagnostike u sklopu drugog stručnog mišljenja, upotrebu rezultata prve analize, testiranja ili dijagnostike, drugog stručnog mišljenja i druge analize, testiranja ili dijagnostike (član 35. stav 7);

23)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način uzimanja uzoraka životinja i robe koja se prodaje putem daljinske trgovine (član 36. stav 5);

24)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje slučajeve kada i uslove pod kojim se mogu izabrati službene laboratorije koje ne ispunjavaju zahteve akreditacije u pogledu svih metoda koje se koriste za službene kontrole ili druge službene aktivnosti (član 41. stav 2);

25)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje slučajeve u kojima se i uslove pod kojima se prijavljuje prispeće pošiljke određene robe osim one koje obavezno podleže službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima (član 45. stav 4);

26)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način postupanja potreban za obezbeđivanje sledljivosti životinja ili robe koja se zadržava do dobijanja rezultata analize, testiranja ili dijagnostike kada nadležni organi uzimaju uzorke, kao i dokumentaciju koja prati životinje ili robu kada nadležni organi uzimaju uzorke (član 46. stav 2);

27)       ministar utvrđuje listu životinja i robe iz stava 1. tač. 1) i

2) ovog člana, kao i listu robe iz stava 1. tačka 4) ovog člana, koje podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima, a koje su identifikovane putem šifara u skladu sa propisom kojim se uređuje nomenklatura carinske tarife (član 47. stav 2);

28)       ministar propisuje zahteve i način najave pošiljke životinja i roba koje se pregledaju na graničnom kontrolnom mestu (član 47. stav 10);

29)       ministar propisuje slučajeve kada i uslove pod kojima se za sledeće kategorije životinje i roba ne sprovode službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima iz člana 47. ovog zakona, kao i kada je takvo izuzeće opravdano, i to:

1)         roba koja se šalje kao komercijalni uzorak ili izložbeni primerak, a koja nije namenjena da se stavlja na tržište;

2)         životinje i roba koje se koriste u naučne svrhe;

3)         roba utovarena u prevozna sredstva u međunarodnom prevozu, koja se ne istovara i namenjena je za ishranu posade i putnika;

4)         roba koja je deo ličnih stvari putnika i namenjena je za ličnu potrošnju ili upotrebu;

5)         male pošiljke robe poslate fizičkim licima koje nisu namenjene za stavljanje na tržište;

6)         kućni ljubimci kako su utvrđeni zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja;

7)         robe koja je posebno obrađena i ne prelazi količine koje će se utvrditi ovim posebnim propisom;

8)         kategorije životinja ili robe koje predstavljaju nizak rizik ili ne predstavljaju specifičan rizik i za koje kontrole na graničnim kontrolnim mestima nisu neophodne (član 48. stav 2);

30)       ministar propisuje način pripreme pošiljke kategorija životinja i robe koja podleže službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima, transportnih jedinica ili podjedinica koje mogu da čine pojedinačnu pošiljku i maksimalni broj transportnih jedinica ili podjedinica u svakoj pošiljci, uzimajući u obzir potrebu da se obezbedi brzo i efikasno rukovanje pošiljkama i službene kontrole koje treba da sprovode Ministarstvo i, po potrebi, međunarodne standarde (član 49. stav 4);

31)       ministar propisuje zahteve za obuke lica koja pomažu pri sprovođenju ili sprovode fizičke preglede na graničnim kontrolnim mestima iz stava 2. ovog člana (član 49. stav 5);

32)       ministar propisuje slučajeve kada i uslove pod kojima Zajednički zdravstveni ulazni dokument prati pošiljke kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona koje podležu službenoj kontroli na graničnom kontrolnom mestu do mesta odredišta (član 50. stav 4);

33)       ministar propisuje posebne zahteve za službene kontrole pošiljaka na graničnim kontrolnim mestima, a koji se odnose na:

1)         slučajeve u kojima i uslove pod kojima Ministarstvo na graničnom kontrolnom mestu može odobriti dalji prevoz pošiljki koje sadrže kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona do mesta konačnog odredišta, do dobijanja rezultata fizičkih pregleda, ako su takvi pregledi potrebni;

2)         rokove i način sprovođenja provere dokumentacije i, kada je potrebno, provere identiteta i fizičkih pregleda kategorija životinja i robe koje podležu službenim kontrolama iz člana 47. stav 1. ovog zakona, a koje se unose u Republiku Srbiju rečnim ili vazdušnim prevozom, kada se te životinje i roba prebacuju sa plovila ili aviona i prevoze pod carinskim nadzorom na drugo plovilo ili avion u istoj luci ili aerodromu u pripremi za dalje putovanje (u daljem tekstu: pretovarene pošiljke);

3)         slučajeve u kojima i uslove pod kojima se provere identiteta i fizički pregledi pretovarenih pošiljki i životinja koje stižu vazdušnim ili rečnim putem i nastavljaju putovanje istim prevoznim sredstvom mogu obaviti na graničnom kontrolnom mestu koje nije granično kontrolno mesto prvog dolaska u Republiku Srbiju;

4)         slučajeve u kojima i uslove pod kojima se može odobriti tranzit pošiljki kategorija životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona i određene službene kontrole mogu obaviti na graničnim kontrolnim mestima nad takvim pošiljkama, uključujući slučajeve i uslove skladištenja robe u posebno odobrenim carinskim skladištima ili u slobodnim zonama;

5)         slučajevi u kojima i uslovi pod kojima se primenjuju odstupanja od zahteva za proverom identiteta i fizičkih pregleda za pretovarene pošiljke i tranzitne pošiljke bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta iz člana 47. stav 1. tačka 3) ovog zakona (član 51. stav 2);

34)       ministar propisuje slučajeve u kojima i zahteve pod kojima se primenjuju odstupanja od provere dokumentacije za pretovarene pošiljke i tranzitne pošiljke bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta iz člana 47. stav 1. tačka 3) ovog zakona (član 51. stav 3);

35)       ministar propisuje bliže zahteve o aktivnostima koje treba sprovesti u toku i posle provere dokumentacije, provere identiteta i fizičkih pregleda pošiljaka na graničnim kontrolnim mestima kako bi se obezbedilo efikasno i ujednačeno sprovođenje službenih kontrola (član 52. stav 2);

36)       ministar propisuje slučajeve kada i uslove pod kojima se:

1)         nadležni veterinarski ili fitosanitarni inspektori mogu sprovoditi proveru identiteta i fizički pregled pošiljki koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona, na kontrolnim mestima u Republici Srbiji koja nisu granična kontrolna mesta, pod uslovom da takva kontrolna mesta ispunjavaju zahteve utvrđene u članu 64. stav 3. ovog zakona i propisima koji su doneti na osnovu člana 64. stav 4. ovog zakona ;

2)         carinski ili policijski organi mogu obavljati specifične kontrolne zadatke koje, u slučajevima kadao takvi zadaci ne potpadaju pod njihovu odgovornost, nad:

(1)        pošiljkama iz člana 65. stav 2. ovog zakona;

(2)        ličnim stvarima putnika;

(3)        robom naručenom putem ugovora o prodaji putem daljinske trgovine, uključujući telefonom ili putem interneta;

(4)        kućni ljubimci koji ispunjavaju uslove za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca;

3)         nadležni fitosanitarni inspektori mogu sprovoditi proveru dokumentacije za pošiljke bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta iz člana

47. stav 1. tačka 3) ovog zakona, koje se mogu obaviti na lokaciji u Republici Srbiji udaljenoj od graničnog kontrolnog mesta (član 53. stav 2);

37)       ministar propisuje slučajeve kada i uslove pod kojima provere dokumentacije, provere identiteta i fizički pregled pošiljki određene hrane i hrane za životinje mogu sprovesti u mestu carinjenja (član 53. stav 4);

38)       ministar propisuje jedinstvenu primenu odgovarajućih nivoa učestalosti iz stava 2. ovog člana, osiguravajući da je učestalost veća od nule, kojim se utvrđuju:

1)         kriterijumi i procedure za određivanje i izmenu nivoa učestalosti provera identiteta i fizičkih pregleda pošiljki koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. tač. 1) - 3) ovog zakona, i za njihovo prilagođavanje nivou rizika povezanog sa tim kategorijama, naročito uzimajući u obzir:

(1)        prikupljene informacije o sistemima kontrole drugih država;

(2)        rezultate prethodnih kontrola u drugim državama,

(3)        rezultate prethodnih službenih kontrola koje su sprovedene nad subjektom i njegove usaglašenosti sa propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona,

(4)        podatke i informacije prikupljene putem informacionog sistema za službene kontrole robe koja unosi u republiku srbiju, gde je to primenljivo,

(5)        dostupne naučne procene, i

(6)        sve druge informacije vezane za rizik u vezi sa kategorijama životinja i robe;

2)         uslovi pod kojima repubika srbija može povećati učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda utvrđenih u skladu sa tačkom 1) ovog stava, kako bi se uzeli u obzir lokalni faktori rizika;

3)         procedure kojima se osigurava da se učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda utvrđena u skladu sa tačkom 1) ovog stava primenjuju blagovremeno i dosledno;

4)         učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda pošiljki robe iz člana 47. stav 1. tačka 4) ovog zakona;

5)         učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda za kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona, ako to prethodno nije utvrđeno propisima iz člana 47. ovog zakona (član 54. stav 3);

39)       ministar propisuje:

1)         način izdavanja, dostavljanja, upotrebe i izgled obrasca Zajedničkog zdravstvenog ulaznog dokumenta, uzimajući u obzir relevantne međunarodne standarde;

2)         minimalni rok za prethodnu najavu o prispeću pošiljke od strane subjekata odgovornih za pošiljke određenih kategorija životinja i roba koje se unose u Republiku Srbiju, kako je propisano u članu 56. stav 3. tačka 1) ovog zakona, radi omogućavanja Ministarstvu preko nadležnih inspektora na graničnom kontrolnom mestu da blagovremeno i efikasno sprovedu službene kontrole (član 58. stav 2);

40)       ministar propisuje zahteve i način najave pošiljki određenih kategorija roba nad kojima se sprovode službene kontrole na graničnom kontrolnom mestu (član 58. stav 3);

41)       ministar propisuje obrazac, kategorije, skraćenice za označavanje i druge informacije koje se koriste na spisku graničnih kontrolnih mesta (član 60. stav 3);

42)       ministar propisuje način ukidanja, preimenovanja postojećih ili određivanja novih graničnih kontrolnih mesta (član 61. stav 2);

43)       ministar propisuje način i slučajeve kada granično kontrolno mesto, koje je delimično ukinuto u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, može biti ponovo određeno, odstupajući od člana 59. ovog zakona (član 62. stav 3);

44)       ministar propisuje slučajeve i uslove pod kojima se granična kontrolna mesta mogu nalaziti na udaljenosti koja nije u neposrednoj blizini tačke unosa u Republiku Srbiju u slučajevima specifičnih geografskih ograničenja (član 64. stav 2);

45)       ministar propisuje zahteve za granična kontrolna mesta koji se odnose na karakteristike i logističke potrebe za sprovođenje službenih kontrola i preduzimanje mera u skladu sa članom 66. st. 3. i 6. i članom 67. ovog zakona, za različite kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. ovog zakona (član 64. stav 4).

46)       ministar propisuje zahteve za granična kontrolna mesta na kojima se sprovode službene kontrole pošiljki neobrađenih trupaca i rezanog i seckanog obrađenog drveta kako bi se obezbedilo efektivno i efikasno sprovođenje službenih kontrola u slučajevima koja se odnose na specifična geografska ograničenja i uzele u obzir potrebe Ministarstva za službene kontrole, a koja mogu odstupati od jednog ili više minimalnih zahteva za granična kontrolna mesta. (član 64. stav 5);

47)       ministar propisuje zahteve i uslove za sprovođenje povećanog broja službenih kontrola (član 65. stav 6);

48)       ministar propisuje zahteve i način sprovođenja izolacije i karantina u zavisnosti od vrste pošiljke (član 66. stav 3);

49)       ministar propisuje zahteve radi obezbeđivanja usklađene i dosledne primene odluka i mera koje nadležni organi preduzimaju, kao i naloga koje izdaju u skladu sa čl. 66 - 68. ovog zakona na svim graničnim kontrolnim mestima iz člana 59. stav 1. ovog zakona i kontrolnim mestima iz člana 53. stav 2. tačka 1) ovog zakona, a koje nadležni organi primenjuju kod uobičajenih ili ponovljenih slučajeva neusaglašenosti ili u situacijama rizika (član 70. stav 2);

50)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve i uslove pod kojima se sprovodi posebna obrada pošiljaka (član 71. stav 3);

51)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve i kriterijume za odobravanje kontrola pre izvoza koje sprovode druge države i za službene kontrole koje sprovode nadležni organi nad životinjama i robom koje podležu odobrenju (član 73. stav 6);

52)       ministar, uz saglasnost ministra zdravlja propisuje način uspostavljanja usklađene saradnje nadležnih organa, carinskog organa i drugih organa iz stava 1. ovog člana, radi obezbeđenja:

1)         pristupa nadležnih organa informacijama potrebnim za neposrednu i potpunu identifikaciju pošiljki životinja i roba koje se unose u Republiku Srbiju, a koje podliježu službenim kontrolama na graničnom kontrolnom mestu u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona;

2)         uzajamnog ažuriranja, putem razmene informacija ili sinhronizacije relevantnih baza podataka, informacija prikupljenih od strane nadležnih organa, carinskog organa i drugih organa o pošiljkama životinja i roba koje se unose u Republiku Srbiju; i

3)         brzog saopštavanja odluka koje su ti organi doneli na osnovu informacija iz tač. 1) i 2) ovog stava (član 75. stav 2);

53)       ministar propisuje zahteve za sprovođenje posebnih službenih kontrola i mera u slučajevima neusaglašenosti koje uzimaju u obzir specifičnosti sledećih kategorija životinja i robe ili organizaciju i vrstu njihovog prevoznog sredstva, i to za:

1)         pošiljke svežih proizvoda ribarstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje stočarstvo, a kojim se uspostavlja sistem za sprečavanje nezakonitog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova;

2)         pošiljke divljači sa kožom i krznom;

3)         pošiljke koje sadrže kategorije roba iz člana 47. stav 1. tačka

2) ovog zakona i koje su isporučene, sa skladištenjem ili bez skladištenja u za to posebno određenim carinskim skladištima ili slobodnim zonama, brodovima koji napuštaju teritoriju Republike Srbije, a namenjene su za snabdevanje brodova ili potrošnju od strane posade i putnika;

4)         drveni materijal za pakovanje;

5)         hranu za životinje koja prati životinje i namenjena je za ishranu tih životinja;

6)         životinje i robu koja se prodaje putem daljinske trgovine i isporučena je iz druge države na adresu u Republici Srbiji, kao i zahtevi za obaveštavanje koji su potrebni kako bi se omogućilo pravilno sprovođenje službenih kontrola;

7)         biljne proizvode koji zbog svog narednog odredišta mogu dovesti do rizika od širenja infektivnih ili zaraznih bolesti životinja;

8)         pošiljke koje sadrže kategorije životinja i robe iz člana 47. stav 1. tač. 1) - 3) ovog zakona poreklom iz Republike Srbije na povratku u nju, nakon što im je zabranjen ulazak u drugu državu;

9)         robu u rasutom stanju, koja se unosi u Republiku Srbiju iz druge države, bez obzira da li je sva poreklom iz te druge države;

10)       životinje i robu izuzetu od člana 47. stav 1. ovog zakona u skladu sa članom 48. ovog zakona (član 77. stav 2);

54)       ministar propisuje zahteve za praćenje prevoza i prispeća pošiljki određenih životinja i robe, od graničnog kontrolnog mesta prispeća do objekta u mestu odredišta u Republici Srbiji, do graničnog kontrolnog mesta na mestu odredišta ili do graničnog kontrolnog mesta izlaska (član 77. stav 3);

55)       ministar propisuje:

1)         obrasce           službenih         sertifikata,       kao      i           način   njihovog izdavanja; i

2)         formate dokumenata koji moraju da prate pošiljke određenih kategorija životinja ili roba iz stava 1. ovog člana (član 77. stav 4);

56)       ministar donosi program monitoringa posebnih službenih kontrola drvenog materijala koji se koristi za pakovanje ili kao pomoćno sredstvo u prevozu (član 77. stav 5);

57)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve za službene sertifikate radi ujednačene primene zahteva iz čl. 88. i 89. ovog zakona, i to:

1)         obrazac i način izdavanja službenih sertifikata, kada zahtevi nisu utvrđeni propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona;

2)         mehanizme i tehničke uslove kojima se obezbeđuje izdavanje tačnih i pouzdanih službenih sertifikata i sprečava rizik od prevara;

3)         izdavanje zamene sertifikata i povlačenja izdatih službenih sertifikata;

4)         izdavanje overenih kopija službenih sertifikata;

5)         format dokumenta dokumenata koji moraju da prate životinje i robu posle sprovedene službene kontrole;

6)         izdavanje elektronskih sertifikata i upotrebu elektronskih potpisa (član 90. stav 2);

58)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje dodatne zahteve za nacionalne referentne laboratorije, pored zahteva iz st. 4 - 6. ovog člana, a koji se odnose na obezbeđenje usklađenosti sa dodatnim zahtevima koji su utvrđeni za referentne laboratorije Evropske unije (član 92. stav 9);

59)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje dodatne zahteve za nacionalne referentne laboratorije, pored zahteva iz stava 1. ovog člana, a koji se odnose na obezbeđenje usklađenosti sa dodatnim zahtevima koji su utvrđeni za referentne laboratorije Evropske unije (član 93. stav 2);

60)       Vlada donosi Višegodišnji nacionalni plan kontrola (član 97. stav 3);

61)       ministar, odnosno ministar zdravlja donosi    godišnje planove službenih kontrola u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 4. ovog zakona, radi sprovođenja višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola (član 97. stav 4);

62)       ministar, uz saglasnost ministra zdravlja donosi, prema potrebi, kontrolne programe radi sprovođenja ciljane procene stanja primene propisa u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona i organizovanja prikupljanja podataka i informacija (član 97. stav 5);

63)       ministar, uz saglasnost ministra zdravlja, propisuje način dostavljanja Godišnjeg izveštaja Višegodišnjeg nacionalnog plana službenih kontrola i obrazac za podnošenje informacija i podataka koje treba da sadrži Godišnji izveštaj Višegodišnjeg nacionalnog plana službenih kontrola (član 100. stav 3);

64)       ministar, odnosno ministar zdravlja donosi krizne planove da bi se obezbedila dosledno i efikasno sprovođenje opšteg plana za upravljanje kriznim situacijama, u meri u kojoj je to potrebno, i određuje ulogu zainteresovanih strana u uspostavljanju i sprovođenju tih kriznih planova (član 101. stav 4);

65)       ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje dodatne uslove za unos u Republiku Srbiju životinja i robe iz drugih država, a koji su neophodni da se obezbedi usklađenost životinja i robe sa odgovarajućim zahtevima utvrđenim u propisima u oblastima iz člana 1. stav 2. ovog zakona, osim zahteva koji se odnose na oblasti iz člana 1. stav 2. tač. 4), 5), 6) i 7) ovog zakona ili zahtevama koji su priznati kao istovetni tim zahtevima (član 103. stav 1);

66)       ministar, odnosno ministar zdravlja donosi mere za ograničavanje rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja ili, u vezi sa genetički modifikovanim organizmima, rizika i za životnu sredinu ili za otklanjanje utvrđenog nepoštovanja propisa u oblastima na koje se ovaj zakon odnosi (član 105. stav 4);

67)       ministar, odnosno ministar zdravlja dužan je da naredi jednu ili više mera koje se odmah primenjuju u slučaju opravdanih krajnje hitnih razloga koji se odnose na zdravlje ljudi i životinja ili, a u vezi sa genetički modofikovanim organizmima i sredstvima za zaštitu bilja, i hitnih razloga za zaštitu životne sredine (član 105. stav 5).

Rok za donošenje navedenih podzakonskih akata je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Izvor: Vebsajt eKonsultacije, 07.09.2026.