PORODIČNI ZAKON: Promena ličnog imena

Za pitanje promene ličnog imena najčešće vezujemo promenu prezimena posle zaključenja ili razvoda braka, međutim ono se može dogoditi i u drugim, nešto ređim situacijama. Ova tema i sama procedura, iako naizgled jednostavna, često može stvoriti nedoumice, te je cilj ovog teksta da razjasni neke od njih. Za početak, treba imati u vidu značaj ovog prava, a potom i to šta znači izraz “lično ime”.

Zašto je lično ime važno i šta ovaj pojam zapravo znači?

Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021) u članu 37. koji definiše pravo na pravnu ličnost utvrđuje da su izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni. To konkretno znači da je svako slobodan da izabere i koristi za sebe i svoje potomke ono lično ime koje sam odabere. Dalje, najviši pravni akt naše države proklamuje i prava deteta, pa u tu svrhu u članu 64. definiše da svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, da sazna svoje poreklo i očuva svoj identitet. Pored ovih opštih principa, prava i sloboda koja proglašava Ustav, ovu tematiku tretiraju i posebni zakoni, pre svega Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015), ali i Zakon o matičnim knjigama ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018), kao i Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US). Porodični zakon proklamuje ovo pravo u članu 13, te utvrđuje da svako ima pravo na lično ime, koje se stiče rođenjem, i koje se može promeniti pod uslovima koje sam Porodični zakon propisuje.

Ovaj zakon dalje u posebnim odredbama definiše pojam ličnog imena, pitanja određivanja i promene ličnog imena, ali i pravo na zaštitu ličnog imena. Prema članu 342. Porodičnog zakona, lično ime sastoji se od imena i prezimena i upisuje se u matičnu knjigu rođenih. Takođe, svako je dužan da se služi svojim ličnim imenom. Prilikom određivanja imena, što je pravo koje Zakon dodeljuje roditeljima (odnosno organu starateljstva u specifičnim slučajevima), mora se voditi računa da to ne bude pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine. Što se tiče prezimena, njega takođe određuju roditelji, prema prezimenu jednog ili oba roditelja, pri tome vodeći računa da zajednička deca roditelja ne mogu nositi različita prezimena. Kao i slučaju imena, i u pogledu prezimena, umesto roditelja prezime može određivati i organ starateljstva u specifičnim slučajevima.

Promena ličnog imena

Porodični zakon tretira u posebnim članovima pitanje promene ličnog imena na taj način što pre svega definiše ko i kada to može učiniti. Naime, svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo da promeni svoje lično ime. Dodatno, dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom ličnog imena. Ovo praktično znači da se pravo na promenu ličnog imena vrši od strane roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, do navršene 15. godine života deteta, s tim što dete starosti između 10 i 15 godina ima pravo da formalno iskaže saglasnost na ovakvu promenu, uvek uzimajući u obzir da je sposobno da rasuđuje, u skladu sa svojim uzrastom. Ipak, postoje specifične situacije u kojima Porodični zakon ograničava ovo definisano pravo. Dakle, pravo na promenu ličnog imena ne može se ostvariti ukoliko je u pitanju lice protiv kojeg je u toku krivični postupak za koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena, odnosno dok traju pravne posledice osude, lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu, ili lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.

Promena prezimena supružnika

Budući da se u svakodnevnom životu ova promena dešava najčešće u vezi sa zaključenjem ili prestankom braka i pravnim posledicama istog, Porodični zakon u posebnom članu 348. definiše upravo situaciju promene prezimena supružnika. Naime, propisuje se da se supružnici prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti o tri moguće opcije odabira prezimena. Moguće je, dakle, da svako zadrži svoje prezime, da umesto svog, uzme prezime onog drugog, kao i da svom prezimenu doda prezime drugog supružnika, odnosno prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime. Ipak, ukoliko dođe do prestanka braka, supružnik koji je promenio prezime sklapanjem braka može u roku od 60 dana od dana prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. Ovde je važno podvući to da se istekom roka od 60 dana koji Zakon ističe, ne gubi pravo na promenu prezimena. Ono se može promeniti i kasnije, međutim ovde se naglašava ta mogućnost u ostavljenom roku sa idejom da se to efikasnije uredi što pre po prestanku braka. Dodatno, Porodični zakon predviđa i mogućnost promene prezimena deteta, ali samo u pojedinim situacijama koje se tiču utvrđivanja, odnosno osporavanja materinstva ili očinstva, ili usvojenja i prestanka usvojenja.

Postupak promene

Što se tiče same procedure, nadležna je opštinska uprava na čijoj teritoriji podnosilac zahteva za promenu ličnog imena ima prebivalište, odnosno boravište. Opštinska uprava koja prihvati zahtev za promenu ličnog imena dužna je da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u okviru odgovarajuće matične knjige - matične knjige rođenih i/ili venčanih. Takođe se obaveštava i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana. U slučaju da dođe do odbijanja podnetog zahteva za promenu ličnog imena, donosi se Rešenje o odbijanju, a podnosilac ima pravo na podnošenje žalbe ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu. Rok za podnošenje žalbe je 15 dana od dana prijema spornog rešenja.

Budući da se radi o upravnom postupku, uvek je važno imati u vidu opšte principe. Naime, u skladu sa načelom delotvornosti i ekonomičnosti postupka, organ koji postupa je dužan da strankama omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese u postupku koji se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja. U vezi sa navedenim, treba napomenuti da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, te da od stranke može da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija. Dodatno, treba imati na umu i to da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke, organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim.

Imajući u vidu da je reč o podatku koji se upisuje u matične knjige, važno je znati da se prema Zakonu o matičnim knjigama lično ime deteta, roditelja, supružnika i umrlog upisuje na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a pripadnici nacionalne manjine imaju pravo na upis ličnog imena prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine, što ne isključuje paralelan upis ličnog imena i na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom. Zavisno od toga o kojoj se matičnoj knjizi radi, predmetni zakon taksativno navodi vrstu podataka koja se u nju upisuje.

Uputstvom o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga utvrđeno je da se promena ličnog imena, odnosno ili imena ili prezimena upisuje u matičnu knjigu rođenih tako što se u rubriku "Naknadni upisi i zabeleške" upisuje zabeleška: "Rešenjem... (naziv i sedište organa, broj i datum rešenja) promenjeno... (lično ime, ime ili prezime) u... (novo lično ime, ime ili prezime)". Pomenuto Uputstvo posebno definiše i situaciju promene prezimena posle prestanka braka, te u tački 45 definiše da se u toj situaciji u rubriku "Naknadni upisi i zabeleške" upisuje se zabeleška: "Uzeo-la prezime koje je imao-la pre zaključenja braka … (prezime pre zaključenja braka, naziv i sedište organa, broj i datum isprave na osnovu koje se vrši upis)". Osim toga, ovo Uputstvo predviđa i situaciju da supružnik u toku trajanja braka promeni lično ime, odnosno ili ime ili prezime, a takođe i ako supružnici ili jedan od supružnika promeni lično ime, odnosno ili ime ili prezime taj podatak upisuje se u matičnu knjigu venčanih.

Stoga, iz svega navedenog može se zaključiti da je ostvarivanje ovog prava moguće, uz pridržavanje ograničenja koje postavlja domaći pravni poredak.

Izvor: Vebsajt USAID-ovog projekta ‘Pravda za sve’, Otvorena vrata pravosuđa, Katarina Grga - Pravnica, 03.10.2024.
Naslov: Redakcija